Srpska

£еванРеЪе о сумЬи и вери апостола “оме

ѕрва недеЪа по ¬аскрсу

£ован 20, 19-31. «ач. 65.

††††

 ако Ље диван однос маЉке и детета! — Љедне стране Ъубав и жртва, с друге стране вера и послушност.

»ма ли неког другог пута к среЮи за дете осим да веруЉе маЉци и слуша маЉку? »ма ли веЮег чудовишта од детета, коЉе не веруЉе своЉоЉ маЉци и не слуша своЉу маЉку?

¬ера Ље наЉчедниЉи пут сазнаЬа.  о са тога пута скрене, таЉ постаЉе нечедан, нечист.

¬ера Ље наЉбржи пут сазнаЬа.  о са тога пута скрене, таЉ ступа на пут задоцЬеЬа.

√де има вере, има и савета; где нема вере, савет не помаже.

√де има вере, има и разговора меРу двоЉицом; где вера оскудева, оскудева и разговор; тад сумЬа и кушаЬе заузимаЉу место разговора.

“уРин туРину не веруЉе, сродан сродноме веруЉе.  ад се настани вера меРу туРине, туРини постаЉу сродници; кад ишчезне вера меРу сродницима, сродници постаЉу туРини.

 ако би могао мирно спавати домаЮин, коЉи би затворио у Љедан обор вука и овцу?  ако ли може бити ведар и спокоЉан човек, у чиЉу Ље душу ускочила сумЬа и устремила се на веру Ьегову?

 ад вера нема сумЬу за суседа, онда Ље душа човекова спокоЉна и снажна, а лице ведро.

ќ, како Ље плачеван призор кад се сретну два смртна човека, оба створена од ќнога коЉи Ље створио и серафиме, па Љедан другом говори кушаЉуЮи, и Љедан другог слуша сумЬаЉуЮи!

—амо Ље Љедан други призор плачевниЉи од овога, а то Ље кад створени човек слуша ЉеванРелску реч свога —творитеЪа и сумЬа у Ьу.

¬елики ћоЉсеЉ само Ље Љедном посумЬао у реч ЅожЉу, и зато Ље био кажЬен да не уРе у земЪу, ка коЉоЉ Ље путовао четрдесет година. ѕророк «ахариЉа ниЉе поверовао речима архангела √аврила о роРеЬу £ована ѕретече, и у том тренутку остао Ље нем.

ј како Ље тек страшно кажЬена прва сумЬа прародитеЪа наших! јдам и ≈ва изгнани су из –аЉа зато што су посумЬали у реч ЅожЉу а поверовали своЉим очима, поверовали себи и Раволу.

ƒок су Ъудски прародитеЪи држали веру само у реч ЅожЉу, дотле Ље све било и за Ьих и за сва створеЬа добро веома (ѕост. 1, 31). ј чим они ту веру прекршише, –аЉ се затвори, и на врата –аЉа би поставЪен херувим с пламеним мачем, да се никад нико од сумЬала и неверних у –аЉ не поврати.

ќд свих плачевних случаЉева човечЉег невероваЬа Ѕогу два случаЉа су наЉплачевниЉа и наЉневероватниЉа за разумно биЮе у своЉ историЉи света: ѕрви случаЉ стоЉи у вези са дрветом познаЬа а други са дрветом живота. ” првом случаЉу Ѕог Ље опоменуо раЉске Ъуде пред смртном опасношЮу од —атане, у другом случаЉу Ѕог Ље показао смртном роду јдамовом бесмртни живот у васкрслом ’ристу.  ад Ље Ѕог рекао Ъудима, да не иду у смрт, они су пошли у смрт.  ад Ље Ѕог позвао Ъуде да приРу ∆ивоту, многи нису хтели приЮи.

—ви Ъуди воле живот, воле радост, желе бесмртност, чезну за богатством среЮе. ћеРутим, кад им Ѕог све то открива и нуди, неки се устежу и сумЬаЉу. —умЬаЉу становници ове плачевне долине, да има неко царство живота боЪе од овога! —умЬаЉу робови смрти, да може бити нека држава ЅожЉа без смрти! —умЬаЉу другови црви и гусеница, да их Ѕог може обратити у бесмртне цареве, у другове светлих ангела!

—умЬа Ъуди у ’ристово откровеЬе последЬа Ље болест Ъуди у великоЉ светскоЉ болници: ќд те болести свет нема лека. £ер Ље васкрсли ’ристос Љедини лек, па ко таЉ лек не прими, како Юе оздравити?

—воЉе откровеЬе истине √оспод »сус потврдио Ље —воЉом васкршЬом победом над смрЮу.  о не веруЉе у Мегово васкрсеЬе из мртвих, како може веровати у све остало што Ље ќн рекао и учинио? £ер коЉа би памет могла веровати, да Ље ќн уистини васкрсавао мртве а сам остао у гробу и иструнуо?  оЉи би Љезик могао исповедити, да су Мегове речи - речи живота, ако се Мегов живот за навек угасио на  рсту √олготском? ќ, браЮо моЉа, √оспод Ље васкрсао и живи!  акав доказ неко Љош може потребовати, кад Ље наЉдоказниЉи факт у историЉи света? ѕромисао ЅожЉи из човекоЪубЪа тако Ље уредио, да Ље то наЉдоказниЉи факт у историЉи света.

ќд свих догаРаЉа у целокупноЉ прошлости човечанства ниЉедан ниЉе тако Љасно доказан као догаРаЉ васкрсеЬа √оспода. √оспод »сус дошао Ље меРу Ъуде кад Ље вера у Ъудима била наЉслабиЉа; зато Ље ѕромисао ЅожЉи уредио, да васкрсеЬе √оспода буде доступно Ъудима и са наЉслабиЉом вером. «ашто Ѕог не рече јдаму и ≈ви нешто више о опасности од ЉедеЬа од забраЬеног дрвета у –аЉу? «ашто им не пружи ни Љедан доказ зато, него само изрече кратку забрану? ¬аистину зато што су јдам и ≈ва били тада безгрешни, и као безгрешни силни у вери. ј васкрсеЬе ’ристово Ѕог доказа многоброЉним доказима, и више него доказима, - наиме: показима. £ер у време васкрсеЬа ’ристова Ъудски род беше грешан, прегрешан, и у вери слаб, преслаб.

ƒанашЬе ЉеванРеЪе пружа Љедан особити доказ васкрсеЬа ’ристова, Љедан доказ, коЉи Ље утврдио у вери апостола “ому, и поред “оме хиЪаде других хришЮана од почетка историЉе спасеЬа до данас.

ј кад би у вече онаЉ први дан недеЪе, и врата беЉаху затворена где беЉаху ученици Ьегови сабрани од страха ЉевреЉскога, доРе »сус и стаде на среду и рече им: мир вам! ѕрви дан недеЪе то Ље сутрадан по суботи, што Ље Љасно из ћарковог ЉеванРеЪа; где се каже: и пошто проРе субота у први дан недеЪе (ћк. 16, 1-2). “о Ље недеЪа; онаЉ исти дан, у коЉи Ље рано изЉутра √оспод васкрсао. ѕозно у вече дакле, тога истога дана ученици Мегови беху сабрани, сви осим “оме, у некоЉ куЮи у £ерусалиму. «било се све како Ље и проречено: пастир Ље ударен и овце се разбегле (ћк. 14, 27). Ќо апостоли ипак нису били као бесловесне овце, да се разбегну куд коЉи; они су се опет убрзо сабрали на Љедно место, да сви заЉедно чекаЉу даЪе развиЮе догаРаЉа, да се сви заЉедно Ѕогу моле и Љедан другог храбре. »з страха од £евреЉа они су држали врата закЪучана. £ер су се они несумЬиво морали живо сеЮати пророчанства Ьиховог ”читеЪа, коЉи им Ље унапред прорекао гоЬеЬе по судовима и биЉеЬе по зборницама (ћат. 10, 17). »ли зар су и могли заборавити тако страшне речи као ове: доЮи Юе време кад Юе сваки коЉи вас убиЉе мислити да Ѕогу службу чини (£ов. 16, 2)? ” осталом страховаЬе апостола у те дане, када се на Ьихове очи извршио безумни и крвави злочин над Ьиховим ”читеЪем, више Ље него разумЪив. Ўта су могли они, слабомоЮни Ъуди, за себе очекивати од крвавих до очиЉу старешина ЉевреЉских, кад су веЮ познали вапиЉуЮу несавесност ових у процесу са безгрешним и свемоЮним „удотворцем ’ристом? Ќо ’ристос и док Ље у гробу био промишЪао Ље о Ьима да им се никако зло не деси; да не издаду друг друга, и да се не разбегну на четири стране света пре него виде Мега жива и прославЪена.

» ево, овога четвртога вечера од како су се ученици одвоЉили од ухваЮеног и на суд одведеног √оспода, а првога после Меговог васкрсеЬа, √оспод им се ЉавЪа жив и прославЪен. ќн улази меРу Ьих и стаЉе на среду док врата остаЉу неотворена и закЪучана.  ао што су сва чуда √оспода »суса целисходна и срачуната на корист Ъуди тако и ово чудо. ј да Ље √оспод чудесним начином ушао у закЪучану собу, наш £еванРелист не оставЪа места за сумЬу. “аквим начином √оспод се поЉавио меРу —воЉим ученицима прво зато да их не би преплашио куцаЬем на врата. ќни су били веЮ довоЪно преплашени од £евреЉа, и човекоЪубиви √оспод ниЉе желео да чак ни за тренут повеЮава Ьихов страх. ј друго - што Ље много претежниЉе - и зато да покаже —воЉу повраЮену свемоЮ после привидне немоЮи и привидног пораза за последЬа два три дана. ”скоро, после овога, ќн Юе то изразити и речима: даде ми се свака моЮ на небу и на земЪи (ћат. 28, 18).  ако би √оспод без оваквог моЮног чуда повратио код ученика поколебану веру у —ебе?  ако би се побеРени обЉавио као победилац?  ако би се ќн понижени, попЪувани, смрвЪени, убиЉени, и сахраЬени, показао другчиЉе као прославЪени?  ако би ќн иначе могао уверити —воЉе приЉатеЪе да муке и смрт нису ништа одузеле од Ьегове силе него, на против, много додале МеговоЉ сили као човека? ЌаЉзад каква твар може се опрети воЪи ѕресветога и ѕречистога? —ветости и чистоти сва природа Ље покорна. » док Ље ќн био у смртноме телу МеговоЉ воЪи покоравала су се мора и ветрови.  ако би сад Мему, у прославЪеном телу могли стати насупрот дрвена врата и камени зидови?  ад ќн то само хоЮе, - а ќн то хоЮе онда кад Ље целисходно, као у овом случаЉу - сва ствар постаЉе као и да ниЉе: простор и време, тврдоЮа и течност предмета, висина и дубина, унутрашЬе и споЪашЬе - све постаЉе безразлично, слабо, отворено, покорно и празно од ма какве отпорне силе.

ћир вам! ќвим речима поздравЪа ѕобедилац смрти —воЉу малену воЉску. √оспод Юе благословити народ своЉ миром - тако пророк ƒавид провиРа кроз тмине векова оваЉ светли тренутак (ѕс. 29, 11). ћир вам - ово Ље, истина, обичан источЬачки поздрав, но у устима ’ристовим оваЉ поздрав има нарочиту садржину и нарочити значаЉ. –аниЉе, на растанку са —воЉим ученицима, √оспод Ље рекао: мир своЉ даЉем вам, не даЉем вам га као што свет даЉе, да се не плаши срце ваше (£ов. 14, 27). ” празан суд светски ќн Ље налио —воЉе вино; уобичаЉеном поздраву светском ќн Ље дао раЉску сочност и сласт.  ад Ъуди без унутрашЬег мира, узнемирени светским бригама, говоре: мир вам! они нуде оно што сами немаЉу. ќд тог Ьиховог поздрава, с тога, нити се повеЮава Ьихов мир нити мир оних, коЉе они миром поздравЪаЉу.  ада то говоре, они говоре по обичаЉу и из учтивости, бесмислено, празно: говоре то исто и кад се састаЉу да се веселе као и кад се састаЉу да се суде и обмаЬуЉу. ’ристос даЉе друго и друкчиЉе. ќн даЉе оно што уистини има. Мегов мир Ље мир победиоца, коЉи Ље победио све. ќтуда Ље Мегов мир радост, храброст, здравЪе, тишина и снага. » не даЉе га ќн као што свет даЉе, то Љест: не даЉе га само Љезиком него свом душом, свим срцем и свим умом —воЉим, као што се Ъубав Ъубави даЉе. ƒаЉуЮи —воЉ мир Ьима ќн на чудотворан начин преноси тако реЮи —воЉе биЮе у Ьих. “о Ље мир ЅожЉи, коЉи превазилази сваки ум (‘илип. 4, 7); такав мир означава цароваЬе Ѕога у души човековоЉ. “акав мир Ље врхунац, плод и круна духовног живота правог хришЮанина.

ѕоздравивши —воЉе ученике √оспод почиЬе да их уверава, да ќн ниЉе дух, како Ље неко од Ьих могао у том тренутку помислити (Ћк. 24, 37), но истинити и живи Ьихов учитеЪ и √оспод:

» ово рекавши показа им руке и ребра своЉа. ќнда се ученици обрадоваше видевши √оспода. «бог чега Ље √оспод показао руке и ребра? £асно, због рана, нанешених ћу на  рсту, клинцима и копЪем. ѕоказуЉуЮи им своЉе ране √оспод хоЮе и да их увери и да их опомене; да их увери, да Ље то ќн, Љер ко би други имао те ране на рукама и под ребрима осим Мега? да их опомене пак, да Юе ќн носити ожиЪке тих рана и у —воЉоЉ бесмртноЉ слави као вечито сведочанство Мегове Ъубави и Меговог страдаЬа за род Ъудски.

“ада се ученици обрадоваше, Љер видеше и познаше —вога √оспода. ѕроницЪиви —паситеЪ предсказао Ље раниЉе чак и оваЉ радосни тренутак Меговог поновног састанка с ученицима. “о Ље било пред само Мегово страдаЬе, када су ученици били веома ожалошЮени. ќн, коме Ље као човеку наЉпотребниЉа била утеха уочи мука на  рсту, заборавио Ље на —ебе и трудио се да утеши ожалошЮене ученике: ви имате сад жалост, али опет Юу вас видети, и радоваЮе се срце ваше (£ов. 16, 22). ≈во тренутка кад се обистини то дивно пророчанство! ≈во изненадног преображеЬа жалосних срца у радосна срца!

ј »сус им рече опет: мир вам; као што отац посла мене, и Ља шаЪем вас. «ашто им √оспод поново говори: мир вам? £ер хоЮе да их наоружа двоструким миром за борбу, коЉа им предстоЉи и у коЉу их ќн шаЪе: прво, миром унутрашЬим, и друго, миром споЪашЬим. ƒругим речима: миром према самом себи и миром према свету.  ад им Ље први пут рекао: мир вам! ќн им Ље показао, да Ље ќн меРу Ьима, Ьихов истинити √оспод, телом и духом. “име им Ље хтео реЮи: кад имате унутрашЬу борбу са страстима и помислима и жеЪама овога света, и Ља будем у средини вашоЉ, то Љест у срцу вашем, не боЉте се ништа. £а сам мир и творац мира у срцима вашим. —ада пак, када их шаЪе у свет, то Љест у споЪашЬу борбу са светом, ќн их поново поздравЪа и испраЮа миром, да се не би убоЉали света, да би истраЉали у борби, и да би били сеЉачи мира у срцима Ъудским. “о Ље сувишак мира, коЉи им ќн даЉе, Љер они треба не само да имаЉу мир у себи и за себе него и да га даЉу и другима, као што им Ље и раниЉе заповедио: а улазеЮи у куЮу назовите ЉоЉ: мир куЮи овоЉ (ћат. 10, 12)! £ош се ово двоструко даваЬе мира може протумачити као даваЬе мира души и телу, као што и тумаче неки —вети ќци. ”осталом, мир у телу и мир у свету на краЉу представЪа Љедан исти мир, Љер и шта Ље свет друго до телесна жеЪа и жеЪа очиЉу (I £ов. 1, 16)?

ѕошто их Ље тако наоружао двоструким миром, препуним обиЪем мира, √оспод их шаЪе у свет.  ако их шаЪе?  ао што отац посла мене, и Ља шаЪем вас. ј ќтац посла —ина из Ъубави према онима коЉима √а посла. ќн показа Ъубав к нама и посла сина своЉега (I £ов. 4, 10; £ов. 3, 16). »з Ъубави према роду Ъудском, ево, и √оспод ’ристос шаЪе ученике своЉе. ƒаЪе, ќтац посла —ина у свет са силом и влашЮу: све Ље мени предао отац (ћат. 11, 27) све што има отац моЉе Ље (£ов. 16, 16). » васкрсли √оспод, ево, даЉе —воЉим ученицима силу и власт да дреше и вежу, као што Юе се мало доцниЉе видети. ƒаЪе, сам Ље √оспод рекао, да Ље послат од ќца не да твори воЪу —воЉу но воЪу ќчеву (£ов. 6, 38). »сто тако и ќн сада шаЪе ученике —воЉе не да творе воЪу своЉу но воЪу Мегову. ƒаЪе, и ако Ље послат од ќца √оспод се ниЉе ни за тренут одваЉао од ќца: нисам сам, него Ља и отац коЉи ме посла (£ов. 8, 16). »сто тако и ќн шаЪе ученике у свет обеЮаваЉуЮи им, да Юе и ќн бити с Ьима у све дане до свршетка века (ћат. 28, 20). ƒаЪе, да би научио смиреЬу безумно горди род Ъудски √оспод Ље приписивао ќцу —воме и сва дела —воЉа (£ов. 5, 19) и сву науку —воЉу (£ов. 7, 16). » ќн опомиЬе ученике на смиреност говореЮи им: без мене не можете чинити ништа(£ов. 15, 5). ЌаЉзад, ќн их шаЪе као овце меРу вукове, Љер Ље и сам тако послан био. ќни су сами сведоци били, како су се грешници као вуци саурлали били око Мега последЬих дана, и како су √а са вучЉом крвожедношЮу мукама уморили. Ќо ќн им Ље сада живи сведок, да грешници кад убиЉаЉу себе и кад убиЉаЉу друге, увек убиЉаЉу само себе а не друге. Мегова победа Љемство Ље и Ьихове победе у будуЮности.

» ово рекавши дуну и рече им: примите ƒух свети.  оЉима опростите грехе, опростиЮе им се; и коЉима задржите, задржаЮе им се. ћи смо видели, дакле, како Ље √оспод прво наоружао —воЉе ученике обиЪем мира, потом како им Ље узвисио достоЉанство сравнивши Ьихово апостолство са —воЉим и шаЪуЮи их онако како Ље ќн био послан од ќца, а сада ево видимо, како им он даЉе силу и власт. —илу им даЉе дунувши им у лице, а власт кроз реч коЉу им рече. ќбновитеЪ света поступа као и —творитеЪ света. ”обличивши човека од прашине земаЪске —творитеЪ Ље дунуо у Ьега дух животни те, поста човек душа жива (ѕост. 2, 7). »сто тако ќбновитеЪ света сада поступа. ќн удахЬава дух животни у Ъуде, онемоЮале од греха. —воЉим животворним дахом ќн оживЪава, обновЪава, управо васкрсава оземЪанеле и зачмале душе Ъудске. ƒунувши у лица ученика √оспод им рече: примите дух свети! ќво Ље прво даваЬе ƒуха —ветога. ƒруго Юе бити у педесети дан после овога знаменитога вечера. ќво прво даваЬе Ље ради оживЪеЬа и оснажеЬа самих ученика, а оно друго ради Ьихове апостолске службе у свету - да, ради оживЪеЬа света. ƒавши им тако силу √оспод им сада даЉе и власт, да опраштаЉу грехе, и да задржаваЉу грехе. ќ, како много трпи свет од Ъуди, коЉи се хватаЉу власти немаЉуЮи у себи силе ЅожЉе, немаЉуЮи ƒуха —ветога! Ѕич Ље за Ъуде безсилни човек, коЉи се дочепа власти судиЉе и старешине. “о Ље лешина привезана у седло незауздана коЬа. “ако бива меРу незнабошцима, где се власт отима; но тако не сме да бива меРу хришЮанима, где се власт од Ѕога даЉе онима, коЉима се прво даЉе сила ƒуха —ветога. ѕогледаЉте, како Ље све строЉно и смишЪено и премудро у царству, коЉе ’ристос зида!

¬ласт праштаЬа греха и задржаваЬа греха, власт дрешеЬа и везаЬа √оспод Ље Љош раниЉе обеЮао наЉпре апостолу ѕетру (ћат. 16, 19) а потом и осталим апостолима (ћат. 18, 18). “о обеЮаЬе —воЉе √оспод ево испуЬава на сам дан —вога преславног васкрсеЬа. —ада ќн не издваЉа ѕетра од осталих, него свима даЉе подЉеднако и силу и власт. Ќикад √оспод ниЉе дао ѕетру посебице силу и власт, него му Ље дао посебице само обеЮаЬе, и то у Љедном светлом тренутку ѕетрова надахнуЮа, када Ље он исповедио ’риста као сина Ѕога живога. ” знак одобраваЬа те исповести а и ради утврРеЬа свих ученика у тоЉ вери √оспод Ље дао ѕетру оно исто обеЮаЬе, коЉе Ље мало после тога дао свима —воЉим ученицима, и коЉе Ље према свима подЉеднако и испунио ево сада на дан —вога васкрсеЬа. ќву силу и власт апостоли су доцниЉе преносили на своЉе следбенике, епископе, а преко ових на свештенике, тако да та сила и власт и до дана данашЬега деЉствуЉе и влада у цркви ЅожЉоЉ.

ј “ома, звани Ѕлизанац, Љедан од дванаесторице, не беше онде с Ьима када доРе »сус. ј други му ученици говораху: видесмо √оспода. ј он им рече: док не видим на рукама Ьеговим ране од клинаца, и не метнем прст моЉ у ране од клинаца, и не метнем руку моЉу у ребра Ьегова, неЮу веровати. “ома ниЉе имао надимак близанац, него близанац Ље значеЬе Ьеговог имена на ЉевреЉском Љезику. ћожда Ље Ьему и дато ово име по таЉанственом и недокучивом промислу, да означи двоЉственост Ьегове душе, двоЉственост од сумЬе и вере. «а све време Ьеговог хоРеЬа за √осподом нигде се нарочито не истиче ни Ьегова вера ни Ьегова сумЬа. £едном приликом проЉавио Ље он своЉу личну храброст и оданост према √осподу, и то из недоразумЪеЬа. “о Ље било оном приликом, кад Ље стигао глас о смрти ЋазаревоЉ, и кад Ље √оспод позвао своЉе ученике: хаЉдемо к Ьему! “ома Ље разумео, да их √оспод позива у смрт, Љер Љош ниЉе разумевао, да за живога √оспода нема мртвих, нити Ље могао духом прозрети у намеру ’риста, да васкрсне Ћазара. ќвако пише ЉеванРелист: онда “ома, коЉи се зваше Ѕлизанац, рече ученицима: хаЉдемо и ми да помремо с Мим (£ов. 11, 16)! » ако су ове речи речене из недоразумЪеЬа, ипак оне карактеришу Љедно храбро и одано срце. “ом приликом “ома Ље био сведок васкрсеЬа Ћазарева, као што Ље другом приликом био сведок и васкрсеЬа сина Ќаинске удовице. ѕри васкрсеЬу £аирове кЮери он, истина, ниЉе био присутан лично у мртвачкоЉ соби, камо су били позвати само троЉица врховних апостола, али зато се ипак нигде не говори, да Ље он посумЬао у то чудесно дело √оспода. ЌаЉзад, он Ље био сведок свиЉу наЉвеЮих чуда ’ристових кроз неколико година. ќн Ље знао за ’ристово предсказаЬе, да Юе треЮи дан васкрснути. —ада Ље сазнао од десеторице своЉих другова, да им се √оспод жив Љавио и показо ране —воЉе. „уо Ље, да су ѕетар и £ован нашли гроб празан. “о Ље исто могао чути и од жена мироносица. „уо Ље, да Ље ћариЉа ћагдалина видела васкрслог √оспода и да Ље говорила с Мим. „уо Ље Љош, да су двоЉима од ученика тога дана путовали с Мим живим у ≈маус. —ве Ље то “ома чуо и сазнао, но свему томе “ома ниЉе веровао. ј ниЉе веровао свему томе зато што он лично ниЉе видео ¬аскрслог. Мегово невероваЬе иде чак дотле, да он даЉе на знаЬе, да ни сам своЉим очима неЮе веровати, кад √а буде видео, све док рукама не опипа ране Ьегове. «аиста, Ъудски посматраЉуЮи: необична и непоЉамна тврдокорост и упорност у невероваЬу! Ќо ко може докучити, како стоЉи ова ствар посматрана с гледишта божанског домостроЉства? £ер и Љачина вере зависи од благодати ЅожЉе.  о може докучити таЉанствене дубине ЅожЉег промисла?  о може реЮи, ко ли не реЮи, да Ѕог ѕромислитеЪ ниЉе хтео овде “омино невероваЬе искористити на вероваЬе многих? ” сваком случаЉу овде су се обЉавиле Љасно две ствари: —трахотна оболелост Ъудске природе, проЉавЪена у упорном невероваЬу Љеднога апостола, коЉи Ље имао безброЉне разлоге да веруЉе, и преобиЪе ЅожЉе мудрости и ЅожЉе Ъубави. ѕо чистоти и светости —воЉоЉ Ѕог се не служи злом за добро, нити се служи злим средствима да постигне добре циЪеве, али по мудрости и Ъубави —воЉоЉ према Ъудима ќн исправЪа наше зле путеве и окреЮе их на добро.

“ома се зариче, да неЮе поверовати све док не метне руке своЉе и прсте своЉе у ране ’ристове. ЌесумЬиво он то говори зато што су му другови причали, да им Ље сам √оспод показао ране —воЉе на рукама и под ребрима. Ќо ево преблагог √оспода да увери невернога “ому:

» после осам дана опет беху ученици Ьегови унутра, и “ома с Ьима. ƒоРе »сус кад беЉаху врата затворена, и стаде меРу Ьих и рече: мир вам. ќпет у воскресни дан, опет ученици сабрани заЉедно, опет врата затворена, и опет »сус стаде меРу Ьих и рече: мир вам! —ве исто као и при првом ЉавЪаЬу, с том разликом само, што Ље сад и “ома био у друштву осталих ученика.  ао да Ље сам √оспод хтео да се Љави “оми при савршено истим околностима, да би тако оправдао пред “омом исказе десеторице ученика о —воЉоЉ првоЉ поЉави. Ќо зашто се √оспод Љавио по други пут тек осми дан а не пре? ѕрво зато, да би истоветност околности била потпуна, Љер и први пут се Љавио у недеЪни дан па се сада опет ЉавЪа у недеЪни дан. ƒруго зато, да се “омино невероваЬе потпуно обелодани и дугим ишчекиваЬем Љош и поЉача. “реЮе зато, да би привикао —воЉе ученике, да буду стрпЪиви и истраЉни у молитви за утврРеЬе свога ближЬега у вери. £ер без сумЬе ученици су се молили √осподу, да се поново Љави ради “оме. „етврто и зато, да би ученици увидели сву немоЮ своЉу и сву узалудност напора своЉих у обЉавЪиваЬу васкрслога √оспода без помоЮи Мегове. ЌаЉзад, можда и зато, што броЉ осам означава последЬе време, навечерЉе другога доласка ’ристова, када Юе Ъуди, слично “оми, бити врло слаби у вери, идуЮи само за своЉим чулима, и веруЉуЮи само ономе што Ље доступно чулним опажаЉима. £ер и тада Юе Ъуди говорити, слично “оми: док не видимо, не веруЉемо. » даЮе им се да виде. “ада Юе проплакати сва племена на земЪи, и угледаЮе сина човечЉег (ћат. 24,30)

ѕотом рече “оми: пружи прст твоЉ амо и види руке моЉе; и пружи руку своЉу и метни у ребра моЉа, и не буди неверан но веран. » одговори “ома и рече му: √оспод моЉ и Ѕог моЉ! –ади “оме √оспод се и Љавио по други пут, ради Љедног човека, Љедног грешника. ќнаЉ, кога хорови ангелски окружаваху, с радосним клицаЬем Мему као победитеЪу смрти, оставЪа —воЉе небесно стадо и хита да спасе Љедну залуталу овцу. Ќека се постиде од Меговог примера сви они Ъуди, коЉи кад доРу до велике славе и силе у овоме свету забораве своЉе немоЮне и бедне приЉатеЪе, па се Љош са стидом и презреЬем уклаЬаЉу од Ьих. «бог —вог човекоЪубЪа √оспод не преза ни од каква понижеЬа ни од каква труда. »з човекоЪубЪа ќн силази по други пут у Љедну скромну собу у £ерусалиму, као прославЪен и свесилан. ќ, та благословена соба, из коЉе се излило више благослова на род човечЉи него из свих палата царских!

 ад се господ показао “оми, “ома Ље радосно узвикнуо: √оспод моЉ и Ѕог моЉ! “им речима “ома Ље признао ’риста као човека и као Ѕога, обоЉе у ЉедноЉ живоЉ личности. ј сад додир прославЪеног √оспода био Ље довоЪан да да “оми ону благодат ƒуха, оно обновЪеЬе живота, и ону власт праштаЬа и задржаваЬа греха, коЉу Ље √оспод на осам дана раниЉе дао осталим апостолима речЉу и духновеЬем. £ер кад Ље √оспод Љош као непрославЪен, у смртноме телу, могао кроз додир тога тела исцелити крвоточну жену и испунити Ље силом и здравЪем, тим пре Ље ќн могао, у —вом васкрслом и прославЪеном телу, подарити “оми кроз прикосновеЬе сву ону силу и власт, коЉу Ље подарио био другим апостолима на други начин. Ќаравно, ниЉе искЪучено, да Ље √оспод баш и на исти начин подарио овом приликом силу и власт “оми као раниЉе и осталим ученицима, мада се о томе у £еванРеЪу не говори. £ер ни издалека ниЉе све записано, што Ље √оспод рекао и учинио после —вога славнога васкрсеЬа, као што мало доцниЉе ЉеванРелист сам то изрично потврРуЉе. √лавно Ље, да Ље и “ома, на оваЉ или онаЉ начин, примио од √оспода онакву исту силу и власт као и остали ученици, што се, у осталом, доцниЉе Љасно показало у ЬеговоЉ апостолскоЉ служби, у чудотворним делима и у хероЉскоЉ смрти. (»з житиЉа св. апостола “оме види се, да Ље он због своЉе неустрашиве проповеди о васкрслом √осподу ’ристу био осуРен на смрт. ѕет воЉника проболи су са пет копаЪа овога храброга воЉника ’ристова.)

ѕовратив и утврдив веру у “оми √оспод га благо укорева: »сус му рече: пошто ме виде веровао си; благо онима коЉи не видеше а вероваше. √оспод хоЮе да каже; ти си, “омо, поверовао чулима више него духу. ’тео си чулима да се увериш, и ево Ља сам ти зато дао прилику, и ти си се так сад уверио пошто си ме видео и додирнуо. Ќо благо онима коЉи не видеше а вероваше, то Љест, коЉи не видеше очима него само прозреше духом и примише веру срцем. Ѕлаго онима коЉи повероваше у ’риста и Мегово £еванРеЪе а ’риста не видеше телесним очима нити √а додирнуше рукама. Ѕлаго детету, коЉе поверуЉе свему ономе што маЉка говори, а не ходи са сумЬом да све испита своЉим очима и рукама. Ќека буде ваша реч: да, да; не, не (ћат. 5, 37). √оспод Ље толико пута веЮ рекао, да Юе васкрснути, и требало ћу Ље веровати. Ќо, да би неверне уверио и поколебане утврдио √оспод ниЉе остао само при пророчанству —вога васкрсеЬа, него се много пута Љавио после васкрсеЬа. Мему Ље било изнад свега стало до тада, да апостоли, а кроз ове и сви верни, непоколебЪиво поверуЉу у Мегово васкрсеЬе из мртвих. “о Ље темеЪ вере и круна радости за Љеднога хришЮанина. «ато Ље премудри √оспод учинио све, да задовоЪи и дух и чула —воЉих апостола, те да се никад нико не би поколебао у вери, да Ље ќн, √оспод, жив и прославЪен. ћада Ље дух оно што оживЪава, тело не помаже ништа (£ов. 6, 63), и мада чула могу Ъуде обманути брже него дух, ипак снисходЪиви √оспод снисходио Ље немоЮи ЪудскоЉ и учинио Ље све, да задовоЪи и чулни разум Ъуди, и Ьихову чулну логику. ќтуда Ље васкрсеЬе √оспода уистини остало, и данас стоЉи, као наЉдоказаниЉи факт у историЉи ЪудскоЉ. £ер коЉи други факт из далеке прошлости стоЉи тако свестрано и пажЪиво доказан као оваЉ?

ј и многа друга чудеса учини »сус пред ученицима своЉим коЉа нису писана у кЬизи овоЉ. ј ова се написаше, да веруЉете да »сус Љесте ’ристос син ЅожЉи и да веруЉуЮи имате живот у име Ьегово.ЌаЉвероватниЉе, да ЉеванРелист £ован овде мисли на чудеса, коЉа учини √оспод после васкрсеЬа. “о се види наЉпре из везе са претходним описом ЉавЪаЬа васкрслог √оспода. “о се види, даЪе, из ƒела јпостолских, где се каже, да √оспод после свога страдаЬа показа себе жива многим и истинитим знацима (чудесима), и ЉавЪа им се четрдесет дана, и говори о царству ЅожЉем (1, 3). √де су описана сва ова многа и истинита чудеса у току четрдест дана? Ќигде. » сам £ован признаЉе, да она нису писана у кЬизи овоЉ, то Љест у £еванРеЪу. ЌаЉзад, да наш £еванРелист мисли овде само на чудеса после васкрсеЬа √оспода а не на сва чудеса кроз сав живот Мегов види се из речи, коЉима оваЉ исти £еванРелист завршуЉе своЉе ЉеванРеЪе: а има и друго много што учини »сус, коЉе као би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане кЬиге (£ов. 21, 25). ќве се речи односе на сва чуда, коЉа учини √оспод кроз сав живот —воЉ на земЪи, и пре васкрсеЬа и после. ћеРутим оне речи из данашЬег ЉеванРеЪа не могу имати исто значеЬе као и ове, коЉима —вети £ован завршуЉе своЉе ЉеванРеЪе. £ер, нашто би се понавЪао?

ќволико колико се пак написа у £еванРеЪу, написа се с Љедним одреРеним циЪем, наиме: да веруЉете да »сус Љесте ’ристос син ЅожЉи. “о Љест, да не чекате другог ћесиЉу и —паситеЪа света, Љер ќнаЉ, коЉи Ље требао доЮи, дошао Ље. ќнаЉ, кога су пророковали пророци у »зраиЪу и —ибиле меРу незнабошцима, поЉавио се у истини. ќволико колико се написа, написа се Љош и зато, да веруЉуЮи имате живот у име Ьегово.Ќаиме, да кроз ту веру, коЉа Ље “оми и чулно потврРена, имате живот вечни. ¬иди се и из овога, како ове завршне речи у данашЬем ЉеванРеЪу стоЉе у вези са претходним догаРаЉем, са “омом и Ьеговим невероваЬем. ЌиЉе се, дакле, √оспод Љавио “оми само ради “оме него и ради свиЉу нас, коЉи тражимо истину и живот. —воЉим ЉавЪаЬем “оми преблаги √оспод Ље помогао и свима нама, да лакше веруЉемо у Мега, ¬аскрслога и ∆ивога, и да кроз ту веру имамо удела у вечноЉ истини и вечном животу. ” име Ьегово, додаЉе £еванРелист. «ашто у име Ьегово? «ато што нема другог имена под небом данога Ъудима коЉим би се могли спасти (ƒела јп. 4, 12). £ер коЉи год призове име √осподЬе спашЮе се (–им. 10, 13). —амо Ље оно прави живот, што се у име √оспода »суса тражи и добиЉа. —ве друго Ље смрт и трулеж. ” жаркоЉ пустиЬи Ъудске историЉе васкрсли ’ристос Ље Љедини отворени и непресушни извор, коЉи запаЉа, освежава и оживЪава. —ве друго, што се заморном и жедном путнику може учинити извором, ниЉе извор но сЉаЉ врелог песка, сличан сЉаЉу воде, или Раволски призрак.

”нутрашЬи смисао данашЬег ЉеванРеЪа тиче се унутрашЬе драме душе човекове.  о жели, да се васкрсли и живи √оспод Љави ƒухом ЅожЉим у души ЬеговоЉ, таЉ мора затворити и закЪучати одаЉу душе своЉе, да Ље сачува од навале споЪашЬега, телеснога света. ("ѕодражаваЉ мудрости пчела: оне кад виде роЉ оса да лети око Ьих остаЉу унутра у кошници, и тако избегаваЉу повреду од нападача". ћитрополит “еолипт ƒобротоЪубие.) »сто као што су се апостоли закЪучали од крвожедних и материЉалистичних £евреЉа. £евреЉи представЪаЉу, по унутрашЬем смислу, чулност и материЉализам. “ако ревносно чуваноЉ души под кЪучем ЉавиЮе се √оспод у слави. £авиЮе се красни ∆еник мудроЉ невести —воЉоЉ.  ада се пак √оспод Љави, страх од споЪашЬег света ишчезнуЮе, и мир Юе испунити душу. Ќо не само мир. √оспод Ље увек доносилац многих дарова одЉеданпут; даруЉуЮи мир ќн даруЉе у исто време и радост, и силу, и храброст; ќн утврРуЉе веру; ќн поЉачава живот. Ќо и кад нам се √оспод Љави, и донесе нам све ове драгоцене дарове, ипак остаЉе сумЬа у неком куту наше душе. “аЉ кут представЪа невернога “ому. ƒа би и таЉ кут осветлили и загреЉали благодаЮу ƒуха √осподЬега, ми треба да будемо истраЉни у молитви √осподу, и стрпЪиви у чекаЬу, не престаЉуЮи да будемо душом затворени и закЪучани од споЪашЬег света, од телесних жеЪа и прохтева. “ада Юе се човекоЪубиви √оспод смиловати на нас, и учинити нам по молитви. » поново Юе се Љавити и —воЉим благодатним присуством осветлити и последЬи мрачни кут наше душе. “ада, и само тада, ми Юемо се моЮи назвати живим душама и по благодати синовима ЅожЉим. ј све то због заслуга √оспода и —паса нашега »суса ’риста, коме нека Ље слава и хвала, са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

—ветосавЪе.орг

20 / 04 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0