Srpska

£еванРеЪе о чуду у ¬итезди

£ован 5, 1-15. «ач. 14.

Ѕлаго човеку коЉи са стрпЪеЬем и надом у Ѕога подноси сва страдаЬа у овом животу! Мегов Љедан дан претегнуЮе на мерилима небесним месеце и године безбожника, коЉи, или се весели без страдаЬа, или страда без стрпЪеЬа и наде у Ѕога.

††††

Ѕлаго човеку коЉе не ропЮе на страдаЬе, него испитуЉе узроке свога страдаЬа са стрпЪеЬем и надом у Ѕога! √де Юе наЮи страдалник узроке своме страдаЬу? ЌаЮи Юе их или у себи самом, или у своЉим родитеЪима, или у своЉим суседима - ту Юе страдалник наЮи узроке своме страдаЬу. ÷ар ƒавид Ље страдао због свог сопственог греха; –овоам због греха свога родитеЪа, цара —оломона, а пророци су страдали због греха своЉих суседа.

Ќо ако страдалник буде тражио Љош даЪе и дубЪе узроке своме страдаЬу, где Юе их наЮи? ЌаЮи Юе их или у првобитном неверству човека према Ѕогу, или у мрачноме и пакосноме духу злобе, у безданоЉ и отровноЉ тами, или у човекоЪубивом и лековитом ѕромислу ЅожЉем - ту Юе страдалник наЮи даЪе и дубЪе узроке своме страдаЬу. јдам и ≈ва страдали су због свога неверства према Ѕогу; праведни £ов страдао Ље због мрачнога и пакоснога духа злобе; а слепороРени младиЮ, коме Ље милостиви √оспод отворио очи, страдао Ље ради славе ЅожЉе и своЉе вечите награде.

—воЉство Ље разумна човека, да узроке своме страдаЬу увек тражи прво у себи самом, а своЉство Ље неразумног, да увек и вазда подиже жалбу на друге. –азуман памти све своЉе грехе од детиЬства, памти их са страхом од Ѕога и са очекиваЬем страдаЬа за грехове своЉе; па кад га страдаЬе заиста спопадне, било кроз приЉатеЪе или неприЉатеЪе, било кроз Ъуде или зле духове, било одмах или доцниЉе, он одмах зна узроке своме страдаЬу, Љер он зна и памти грехе своЉе. ј неразуман Ље забораван, и заборавЪа све неправде своЉе; па кад га страдаЬе спопадне, он се у муци преврЮе и у чуду пита: зашто баш Ьега да боли глава? зашто баш Ьегово богатство да пропадне? зашто Ьегова деца да помру? » у неразуму и гневу своме он указуЉе прстом на свако биЮе, на земЪи и на небу, као на виновника свога страдаЬа, пре него што Юе указати прстом на себе самог, тЉ. на правог виновника своЉе муке.

Ѕлаго човеку коЉи се користи своЉим страдаЬем знаЉуЮи, да Ље свако страдаЬе у овом кратком животу попуштено на Ъуде од Ѕога „овекоЪупца, ради добра и користи Ъуди! ѕо милости —воЉоЉ Ѕог попушта страдаЬе на Ъуде због грехова Ьихових, по милости а не по правди. £ер кад би било по правди, сваки грех донео би неизбежну смрт, као што и говори апостол: а грех учиЬен раРа смрт (£ак. 1, 15). ћесто смрти Ѕог шаЪе лек кроз страдаЬе. —традаЬе Ље метод ЅожЉи, метод лечеЬа душа од греховне проказе и смрти.

Ќеразуман само мисли, да Ље страдаЬе зло. –азуман пак зна, да страдаЬе ниЉе зло него само обЉава зла и лечеЬе од зла. —амо грех у човеку Ље право зло, и изван греха нема зла. —ве остало, што Ъуди обично називаЉу злом, ниЉе зло него горко лекарство од зла. Ўто год Ље тежи болесник, све му Ље горчиЉи лек, што му лекар пружа. „ак се понекад болеснику учини лек тежи и горчиЉи од саме болести Ьегове. “ако се и грешнику понекад учини страдаЬе теже и горчиЉе од учиЬеног греха. Ќо то Ље само обмана - о, како Ъута самообмана! Ќема страдаЬа у свету, коЉе би могло бити и приближно тако тешко и убитачно као што Ље грех. —ва страдаЬа Ъуди и народа на земЪи нису ништа друго до обилна лекарства, коЉа вечита ћилост нуди Ъудима и народима, да би их спасла вечите смрти. —ваки и наЉмаЬи грех донео би неизбежну смрт, да ћилост не попусти страдаЬе, ради отрежЬеЬа Ъуди од пиЉанства греховног, ради лечеЬа, коЉе кроз страдаЬе свршуЉе благодатна сила ƒуха —ветог животворног.

–еЮи Юете: човек се боЉи страдаЬа, Љер се боЉи смрти, а страдаЬе може да одведе смрти? Ќо шта одводи тело смрти: болест или лек? ЌесумЬиво болест а не лек. “ако ни душу неЮе одвести у смрт страдаЬе него грех, коЉи и чини болест душе, умираЬе душе. ”право грех Ље семе смрти, семе преужасно, коЉе ако се кроз страдаЬе благовремено не откриЉе и пламеном ƒуха —ветога не сагори, узрашЮе и ишуниЮе сву душу, тако да Юе сва душа бити не сасуд живота него сасуд смрти.

ќчигледно Ље, дакле, да страдаЬе треба подносити са стрпЪеЬем и са надом у Ѕога; Љош и више: с благодарношЮу Ѕогу и с радошЮу.  олико си ме пута бацао у велике и Ъуте невоЪе, и из бездана ме земаЪских опет извадио! » Ља те хвалим уз псалтир, Ѕоже моЉ. –адуЉу се уста моЉа кад певам теби, и душа моЉа, коЉу си избавио (ѕс. 71, 20-23). јпостол ѕетар пак препоручуЉе вернима: радуЉте се што страдате с ’ристом (I ѕет. 4, 13); с ’ристом, тЉ. свесно и разумно, кротко и стрпЪиво, ради очишЮеЬа од греха, ради оживЪеЬа, ради унапреРеЬа живога ’риста у себи и око себе.  ад Ље велики «латоуст умирао телом у изгнанству, мучен и понижен од Ъуди, последЬе су му речи биле: "слава Ѕогу за све!" —вето писмо и историЉа ÷ркве пружаЉу наЉвеЮе примере стрпЪеЬа у страдаЬу, какве Ље икада род човечЉи сазнао. » данашЬе ЉеванРеЪе описуЉе Љедан сличан пример великог и дуготраЉног стрпЪеЬа у страдаЬу. Ќо не само то. ќписуЉуЮи раслабЪеног човека, коЉи Ље тридесет и осам година патио од узетости, са стрпЪеЬем и надом, данашЬе ЉеванРеЪе нам Љош уз то открива, или боЪе реЮи потврРуЉе, две велике таЉне. ѕрва таЉна: таЉ дуготраЉни болесник носио Ље узрок своЉоЉ болести, своме страдаЬу, у себи самоме, односно у своме греху. ƒруга таЉна: свемоЮни √оспод »сус исцелио Ље тога болесника —воЉом божанском моЮи кроз речи: устани и ходи! “име се Љеданпут више открило Мегово божанско човекоЪубЪе, и Мегова божанска свемоЮ, коЉа Ље споЪа била прикривена лаким страдалним огртачем Ъудскога тела.

” оно време изиРе »сус у £ерусалим. »ма пак у £ерусалиму ќвчиЉа баЬа, коЉа се зове ЉевреЉски ¬итезда, са пет покривених тремова. ѕре тога √оспод се налазио у √алилеЉи, одакле Ље дошао у £ерусалим за празник. “ешко Ље реЮи, какав Ље то празник био, да ли ѕасхе или ѕедесетнице или ѕурима, но то и ниЉе важно знати; Љер да Ље важно, сам би ЉеванРелист то опредеЪениЉе рекао. ќвчиЉа баЬа, или ¬итезда, (¬итезда. ќва реч не налази се нигде у —таром завету.  ад ЉеванРелист каже, да Ље то ЉевреЉска реч, он свакако мисли на онаЉ ЉевреЉски, како Ље у Ьегово време говорено, тЉ. на арамеЉски. ќвчиЉа врата спомиЬу се код ЌеемиЉе 3, 1, 32; 12, 39.) звала се тим именом због ќвчиЉих врата у близини, кроз коЉа су прогоЬене овце, одреРене за жртву; а и због тога, што су у тоЉ баЬи жртвене овце претходно купане. “а баЬа и дан данас постоЉи у £ерусалиму, веЮим делом порушена и више неупотребЪива. Ќо у време ЉеванРелиста ова Ље баЬа била Љош у употреби; због тога ЉеванРелист и говори у садашЬем времену: има у £ерусалиму ќвчиЉа баЬа. ѕет покривених тремова око баЬе служили су за смештаЉ многоброЉних болесника, коЉи су у тоЉ баЬи тражили себи лека, што се види из следеЮих речи:

” коЉима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сухих, коЉи чекаху да се заЪуЪа вода. £ер анРео √осподЬи силазаше сваке године (” неким пронаРеним преписима £еванРеЪа место сваке годинестоЉи у одреРено време или: с времена на време): у баЬу и муЮаше воду, и коЉи наЉпре улажаше пошто се узмути вода, оздравЪаше, макар каква болест да Ље на Ьему. ћноштво болесника са свих страна, од свих болести, сабирало се на ово чудновато место, да наРу себи лека, узалуд траженог од Ъуди и од природе по другим местима. ƒа ова вода ниЉе лечила сама собом, своЉим природним своЉствима, своЉим сложаЉем минералних раствора, него посредством небесне силе, Љасно Ље из тога, што Ље с времена на време постаЉала лековита, то Љест само онда када би по ѕромислу ЅожЉем ангел силазио на Ьу и ставЪао Ље у покрет.  ако чудна и драматична сцена! «амислите пет тремова препуних наЉвеЮих очаЉника и страдалника из целог Љедног народа! «амислите пет стоваришта Ъудскога бола и Љада, суза и гноЉа! Ќаоколо град препун Ъудских биЮа, што вребаЉу сласти, што грабе богатство, што се боре за част и власт, што праве комедиЉу и са своЉим телом и са своЉом душом; а овде предсмртна агониЉа, лагано и болно умираЬе, и - Љедна Љедина тачка, куда су све очи упрте - вода; Љедно Љедино ишчекиваЬе - ангела; Љедна Љедина жеЪа - здравЪе. Ќашто вам здравЪе? да их упитате. ƒа ли ради оне опште комедиЉе тела и душе, коЉа се одиграва около вас? Ќо ниЉе ли и без вас довоЪан броЉ оних, коЉи ту комедиЉу играЉу? »ли ради службе Ѕогу? Ќо не служи ли Ѕогу врло добро и онаЉ, ко са стрпЪеЬем и надом у Ѕога страда? »ли желите здравЪе тек ради здравЪа, живот тек ради живота? Ќо оно што Ље средство не може бити циЪ.  ад вас Ље Ѕог послао у оваЉ живот, послао вас Ље ради неког циЪа; кад вам даЉе здравЪе, даЉе вам га опет ради неког циЪа. ЌиЉе ли човек на воЉсци на земЪи? а дани Ьегови нису ли дани надничарски? говори праведни £ов (7, 1). јко Ље на воЉсци, онда Ље ту ради вежбаЬа, борбе и победе; ако су му дани надничарски, онда га чека плата на смираЉу Ьегових дана. Ќо живот ради живота - и то земаЪски живот ради земаЪског живота! - и здравЪе ради здравЪа - то значи бесциЪан живот и бесциЪно здравЪе. ∆ивот и здравЪе пак ради комедиЉе греха - ниЉе ли то оштар нож под грлом? ѕет тремова препуЬених животним инвалидима - о, какво чудно вежбалиште у стрпЪеЬу и нади у Ѕога! ќ, каква чудна и жива слика, какво чудно и опипЪиво предсказаЬе онога стаЬа, у коме се ускоро могу наЮи и сви они, коЉи у граду около баЬе расипаЉу своЉ живот и своЉе здравЪе - и то нашто? Ќа куповину греха, на гомилаЬе греха!

јли ако су пет тремова у баЬи ¬итезди давно давним порушени, не мислите, да Ље историЉа Љада и беде Ъудске, коЉа Ље под Ьима лежала згомилана, свршена за увек. Ќикако не мислите, да Ље ова историЉа далеко од вас и да нема ничега заЉедничког са вашим животом. ЌиЉе ли и у ваших пет чула, као у пет тремова, згомилано цело стовариште бола и Љада, суза и гноЉа, греха и безакоЬа, болесних мисли, слепих жеЪа и страсти, хромих покушаЉа, и сухих надаЬа? ќ, ¬итездо, ¬итездо, како си универзална! ” теби Ље некада ангел ЅожЉи вршио службу пастира и спасавао Љедну по Љедну изгубЪену овцу, све док ниЉе дошао свеопшти ѕастир ангела и Ъуди. ОутЪиви ангел, слуга —творитеЪа свога, служио се водом у теби, да измиЉе од греховне заразе оболелу овцу, а кад Ље ѕастир ƒобри створитеЪско —лово ЅожЉе у телу и на делу - сишао у тебе, ќн Ље своЉом створитеЪском речЉу одгонио заразу греха, и тиме тебе упразнио. ѕастир ƒобри! «ато си ти пророчки и названа ќвчиЉа баЬа. » овце глас Ьегов слушаЉу, и иду за Ьим, Љер познаЉу глас Ьегов (£ов. 10, 34), глас ѕастира ƒоброг.

ј онде биЉаше Љедан човек коЉи тридесет и осам година беше болестан.  ада виде »сус овога где лежи, и разуме да Ље веЮ много година болестан, рече му: хоЮеш ли да будеш здрав? ќдговори му болесни: да, √осподе; али човека немам, да ме спусти у баЬу кад се узмути вода; а док Ља доРем други сиРе пре мене. ¬идовити √оспод провиРао Ље унапред и надалеко, где ћу шта треба чинити. ќн се ниЉе случаЉно, на пример, навезао на море и прешао у √адаринске пределе - мада Ље то Меговим сапутницима могло тако изгледати, него Ље ќн духом —воЉим провиРао и видео, да се у тим пределима налазе два бесомучника, коЉе Ље ќн требао исцелити. Ќити Ље се ќн случаЉно нашао пред капиЉом града Ќаина баш онда када су износили мртва сина удовице, него Ље ќн опет провиРао и знао, да √а на том месту и у то време чека велико дело. »сто тако ниЉе се ќн случаЉно обрео у £ерусалиму о овоме празнику, ма какав таЉ празник био, нити Ље случаЉно и из радозналости свратио у ову куЮу бола, у ќвчиЉу баЬу, него се све то десило с Меговим предзнаЬем и провиРаЬем унапред и у даЪину простора и времена. ќчигледно Ље, да ќн ниЉе ни дошао у £ерусалим због празника, како се то чинило Меговим сапутницима, него Ље дошао управо због овога болесника и због дела, коЉе Ље ќн имао да сврши на Ьему.

»зузетан болесник, страшан болесник! Ѕолест од тридесет и осам дана учини се Ъудима бесконачном, а како ли тек болест од тридесет и осам година! ƒужина времена зависи од нашег стаЬа и расположеЬа. „асови среЮе су крилати, часови муке без крила, а често и без ногу. ”зетоме човеку и време изгледа узето; изгледа му, да Ље и време непомично као и он сам. јко ово време од тридесет и осам година боловаЬа у наЉмаЬу руку утростручите, добиЮете приближно праву дужину тога времена за човека здрава, покретна, запослена, радосна. £едно цело столеЮе времена здравих Ъуди провео Ље, дакле, таЉ узети лежеЮи на своЉоЉ постеЪи и гураЉуЮи време пред собом место да Ьега гура време.  акво хероЉско стрпЪеЬе код тога човека!  акви надчовечански напори, да се докотура до баЬе у часу када ангел ЅожЉи усколеба воду!  аква несаломЪива нада на оздравЪеЬе, и то из дана у дан, из године у годину, да - из децениЉе у децениЉу! ћада Ље оваЉ болесник толико страдао због сопственог греха, ипак човек не може а да му се не диви; и мислеЮи о Ьему човек не може а да не помисли на многе бледе карактере Ъуди и жена, младиЮа и девоЉака наших дана, коЉи под теретом несравЬено маЬе и мало траЉниЉе муке дижу руку на своЉ живот, одлазеЮи у онаЉ свет као убице самих себе.

’оЮеш ли да будеш здрав! упита га Љедини приЉатеЪ, коЉи се икад наднео над Ьегову постеЪу за тридесет и осам година. ƒа, √осподе, али човека немам! —лепи имаЉу воРе, хроми имаЉу сроднике, сухи имаЉу приЉатеЪе, а Ља немам нигде никога у овом пространом свету, ко би се смиловао и принео ме к води онда када вода тренутно бива лековита. ƒок Ља догамижем до воде, дотле веЮ други бива спуштен у воду и исцеЪен, и Ља с муком понавЪам исти напор док догамижем натраг до своЉе постеЪе. » тако, ево, тридесет и осам година! човека немам, а слугу не могу да платим. «ар код толиких Ъуди у £ерусалиму, беспослених, богатих, моЮних, да нема баш ни Љедног Љединог човека, коЉи би ти пружио руку помоЮи ради душе своЉе, или коЉи би бар послао слугу свога да ти помогне? ЌиЉедног Љединог! «ар Ље потребно било, да доЮе „овек чак из √алилеЉе, пешачеЮи три дана заморнога хода, док се толики беспослен свет у —ветоме √раду шета даноноЮно само на неколико метара од твоЉе постеЪе? »ма, √осподе, има много шетача у близини моЉоЉ, али човека нема. ѕа толики свештеници! √ле, храм Ље одмах преко улице! “амо безброЉни свештеници читаЉу «акон ЅожЉи и уче народ милосрРу - па зар ни Љедан да доРе или да упути некога к теби у помоЮ? »ма, √осподе, има много свештеника тамо у храму, али човека нема. »ма много и £евреЉа, хиЪаде и хиЪаде Ьих, коЉи се о празнику слежу у £ерусалим. Ќо Ьима ниЉе стало до Љедног жалосног и ЮутЪивог страдалника, Ьима Ље стало до суботе. ’иЪаде и хиЪаде Ьих долазе, да се само поклоне суботи, као што су се преци Ьихови поклаЬали златном телету у пустиЬи. ’иЪаде и хиЪаде £евреЉа, али - човека нема.

≈во Љедног човека - Љедног Љединог! ≈во √оспода, болеЮивиЉег од сродника, милостивиЉег од приЉатеЪа, услужниЉег од слуге. ќн ниЉе ни предузео оваЉ дуги и заморни пут из √алилеЉе у £ерусалим ради суботе и празника но ради овог страдалника. ќн Ље дошао Љош да делом, а не само речЉу, изобличи страшно немилосрЮе Љедног отупелог рода. ƒошао Ље „овек ради човека.

–ече му »сус: устани, узми одар своЉ и ходи. » одмах оздрави човек и узевши одар своЉ хоРаше. ќд тога часа, вероватно заувек, ангел ЅожЉи престао Ље силазити у ќвчиЉу баЬу и мутити воду; Љер, гле, поЉавио се ћесиЉа, старешина ангела, коЉи сам непосредно лечи. ƒок су Ъуди били под законом, слуге закона, дотле Ље √оспод преко слугу слао помоЮ слугама. ј када Ље дошла благодат, и заменила закон, тада се сам √оспод приближио Ъудима, као отац синовима, и сам из —воЉе руке непосредно пружао им дарове. ћоже се неко запитати: зашто √оспод ниЉе поставио овом болеснику уобичаЉено питаЬе: веруЉеш ли?«ашто од Ьега ниЉе тражио веру, као од многих других? Ќо зар ниЉе вера тога страдалника и сувише очигледна? “ридесет и осам година он Ље стрпЪиво лежао на том Љедном месту с вером у помоЮ с неба? Ќо не само да Ље он веровао у чудесно деЉство ЅожЉег ангела; он Ље веровао донекле и у √оспода »суса, иначе √а не би ословио √осподом. ƒа, √осподе, хоЮу да оздравим, али човека немам. ”осталом треба се сетити, да Ље √оспод исцелио многоброЉне сумашедше и глувонеме, од коЉих ниЉе могао ни тражити веру, исцелио их Ље из чистог милосрЮа. » у овом случаЉу у ¬итезди, дакле, √оспод се руководио с Љедне стране чистим милосрРем према Љедном дугогодишЬем страдалнику, коЉи Ље тако много страдао у ЉедноЉ немилосрдноЉ средини; с друге стране он се руководио намером, да тим делом —вога милосрЮа изобличи немилосрРе не само граРана Љерусалимских него немилосрРе свих Ъуди свиЉу времена, коЉи гледаЉу свога ближЬега у мукама и неЮе ниЉедним прстом да крену да му помогну. ЌаЉзад, √оспод Ље намерно исцелио овога болесника у суботу - премда Ље то исто могао учинити и у петак, само да Ље хтео да би изобличио ЉевреЉско идолопоклонство дану суботноме, и показао, да Ље човек претежниЉи од суботе, и да Ље милосрРе претежниЉе од свих законских формалности. » ово дело ’ристово има ону Љединствену одлику ЅожЉег метода, на име, да се Љедним махом постигне много циЪева.

ј таЉ дан беше субота. » говораху £евреЉи ономе што оздрави: данас Ље субота, и не ваЪа ти одра носити. ќ, да ситних душа! ќ, да затупелих срца! ћесто да се радуЉу, што се Љедан пузеЮи црв усправио и опет постао човек, место да му честитаЉу оздравЪеЬе, место да узбуне цео град и свичу га на прославЪаЬе живога и човекоЪубивога Ѕога - место свега тога они се срде на човека, што Ље узео на раме своЉу худу постеЪу и пошао дома! » да се мртвац у суботу дигао из гроба на Ьихове очи, они се не би задивили Ьеговом васкрсеЬу него би га укорели речима: што си прашЪив у суботу?

ј он им одговори: коЉи ме исцели он ми рече: узми одар своЉ и ходи. ј они га запиташе: ко Ље таЉ човек коЉи ти рече: узми одар своЉ и ходи? ѕогледаЉте Љош Љедан доказ краЉЬе затупЪености £евреЉа и Ьиховог суботарског гатарства! »сцеЪени човек прво помиЬе своЉе исцеЪеЬе, као главну ствар, па онда ношеЬе постеЪе, као споредну, док £евреЉи сасвим и не обраЮаЉу пажЬу на Ьегово исцеЪеЬе, на Ьегов живот. ѕриродно Ље било, после Ьеговог одговора, да га упитаЉу:  о Ље таЉ човек, коЉи те исцели? јли не; они питаЉу само за оно друго, за оно споредно и узгредно: ко Ље таЉ човек коЉи ти рече: узми одар своЉ и ходи? ¬идите ли, како се изродио род изабрани? ¬идите ли, какав Ље коров узрастао на Ьиви, коЉа Ље некада раРала: ћоЉсеЉе, »саиЉе и ƒавиде? ¬идите ли, како се негда узвишена побожност Ъуди израиЪских изродила у Љедну суботарску шпиЉунажу? » како се свештеничка служба Ѕогу живоме изврнула била у Љедно полициЉско стражареЬе око кипа богиЬе —уботе?

ј исцеЪени не знадиЉаше ко Ље; Љер се »сус уклони, пошто мноштво народа беше на оном месту. »сцеЪени болесник погледао Ље с постеЪе своЉе у очи √осподу; осетио Ље Мегов животворни дах; познао Мегову чудотворну моЮ; шта више: назвао √а Ље √осподом - али при свем том он ниЉе знао реЮи ни име свога »сцелитеЪа нити место одакле Ље. ј √оспод, свршивши —воЉе дело, одмах се удаЪи од мноштва народа, и остави да се догаРаЉи даЪе развиЉаЉу сами од себе. ќн Ље —еЉач, коЉи сеЉе добро семе, и оставЪа да семе расте и временом доноси плод сходно земЪишту, на коЉе Ље пало. ”чинивши добро дело, дело божанско и по моЮи и по милосрРу, ќн се удаЪава од Ъуди, да √а Ъуди не би славили, као што Ље мало доцниЉе и рекао: Ља не примам славе од Ъуди (£ов. 5, 41). ќн се удаЪава од Ъуди, да ћу опет други Ъуди не би завидели, као што Ље то често бивало. ќн се, наЉзад, удаЪава од Ъуди и ради примера свима нама, коЉи се хришЮанима називамо. ƒобро дело Ље онда савршено, када се чини из чистог човекоЪубЪа, ради славе ЅожЉе. —ваки онаЉ ко хоЮе да чини добра дела, нека их не чини ради суЉетне славе и хвале Ъудске. £ер ко своЉе добро дело намерно изнесе на пазар, личиЮе на човека, коЉи би своЉу овцу ставио меЮу вукове. “реба, дакле, опрезно чувати своЉе добро дело, да се Ьиме не изазове ни Ъудска похвала ни Ъудска завист.  о пак буде намерно изазвао похвалу и завист Ъуди, таЉ Юе Љедним своЉим добрим делом учинити два зла дела: похвала Юе шкодити Ьему лично, а завист Юе шкодити другима.

ј потом га наРе »сус у цркви и рече му: ето си здрав, више не греши, да ти горе не буде. »сцеливши му тело √оспод сада довршуЉе —воЉе дело и у духовном погледу, обЉавЪуЉуЮи му грех као узрок Мегове страшне болести и опомиЬуЮи га, да више не греши, да ти горе не буде. Ќе зна се, какав Ље грех учинио таЉ човек: но то ниЉе ни нужно знати, пошто Ље извесно, да сваки грех значи увреду Ѕога и одступаЬе од Ѕога, као Љош и да сваки грех, ако се не покаЉе, пре или после мора донети страдаЬе и муке. ¬ише не греши, да ти горе не буде; тЉ. сад си од Ѕога помилован, и грех ти Ље опроштен; зато не искушаваЉ више Ѕога, Љер место милости можеш искусити мач правде ЅожЉе. јко си се могао правдати за бивши грех недовоЪним познаваЬем Ѕога и Мегове моЮи, после овога што се збило на теби неЮеш се моЮи ничим правдати. ≈во дивне и страшне опомене и свима нама, да кад Љедном осетимо милост ЅожЉу на себи, не грешимо више, да нас не снаРе гора мука од оне, од коЉе смо помиловани.

ј човек отиде и каза £евреЉима, да Ље оно »сус коЉи га исцели. ќн Ље казао то добросавесно и добронамерно. Ѕио Ље питан за »суса, и он Ље мислио, да треба да каже. ” исто време, он се осеЮао дужним пред своЉим добротвором, па Ље мислио, да треба да обЉави Мегово име свима и свакоме, нарочито онима коЉи питаЉу за М. ЋежеЮи тридесет и осам година и не мислеЮи ни о чем до о своЉоЉ муци, он, бедник, ниЉе могао ни саЬати, какво Ље зло срце у ових Ъуди, коЉи се распитуЉу за »суса. ќд куда Ље он могао и слутити, да они распитуЉу за М не да √а прославе као чудотворца него да √а убиjу као нарушитеЪа суботе?

«апазите: он отиде и каза £евреЉима, да Ље оно »сус коЉи га исцели: не, дакле, коЉи му рече, да узме одар своЉ у суботу него коЉи га исцели: ќн Ље сав заузет мишЪу о свом исцеЪеЬу и »сцелитеЪу, док су £евреЉи заузети мишЪу о суботи и нарушитеЪу суботе. ћожда он у оним необичним тренуцима ниЉе ни осеЮао разлику измеРу себе и £евреЉа у мишЪеЬу о »сусу. ќн Ље преносио своЉу мисао у Ьих, своЉу велику и одушевЪену мисао о посети ЅожЉоЉ, о чуду ЅожЉем на себи, те ниЉе могао ни приметити Ьихове ситне и злоковарне мисли, коЉе су се скривале као змиЉе испод лишЮа. ќн Ље мислио о прославЪаЬу √оспода »суса, свога ƒобротвора, а £евреЉи су мислили о убиству Меговом. £ер се каже даЪе: и гледаху £евреЉи да убиЉу »суса (£ов. 5, 16). «ашто да √а убиЉу? £е ли зато што Ље ќн био Љедини човек, кога Ље узети болесник у ¬итезди видео за тридесет и осам година? «ато, да. » Љош ќн зато што Ље ќн био Љедини човек, коЉи Ље ценио живот Љеднога човека више него ли мртви кип ЉевреЉске богиЬе —уботе.

Ќо кроз све теснаце и заседе ЉевреЉске пакости √оспод Ље пролазио неповреРен, ширеЮи —воЉе £еванРеЪе човекоЪубЪа делом и речЉу, све до онога часа када Ље Мему било угодно, да се пусти £евреЉима у руке, да би кроз понижеЬе показао —воЉу праву величину, и да би кроз смрт победио смрт. «ато нека ћу Ље слава и хвала, заЉедно са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

04 / 05 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0