Srpska

—вети ¬асилиjе, ќстрошки „удотворац, митрополит «ахумски

” сваком народу и у сваком времену —вечовекоЪубиви √оспод даЉе ÷рквом —воЉе светитеЪе, коЉи Юе Ьегов верни народ просвеЮивати и освеЮивати и на земаЪском путу Ьеговом ка ÷арству Ќебеском руководити. » у —рпском народу, од како он постаде ’ристов, √оспод непрекидно даваше —воЉе светитеЪе, у коЉима се Ѕог прославЪаше и посведочаваше, а православни Ъуди кроз Ьих спасаваше и богоугодно просветЪиваше. ћноге и велике светитеЪе √оспод даде сваком краЉу земЪе —рпске у сваком времену Ьегове историЉе, и у прво доба слободе и у касниЉе доба ропства. “ако и «ахумскоЉ земЪи —рпскоЉ, а кроз Ьу и свему роду светосавском, даде Ѕог у тешко доба “урског ропства овог светог и богоносног оца нашег ¬асилиЉа, новоЉавЪеног чудотворца ќстрошког и «ахумског.

††††

—вети отац наш ¬асилиЉе, назван ќстрошки, роди се у ’умскоЉ земЪи, данашЬоЉ ’ерцеговини, коЉом раниЉе владаше —вети —ава пре свог одласка у —вету √ору. ј по повратку из —вете √оре, када установи —рпску јрхиепископиЉу, —вети —ава у тоЉ земЪи основа «ахумску епископиЉу, коЉом касниЉе управЪаше и оваЉ свети отац наш ¬асилиЉе као митрополит Ьен. јли треба прво изложити по реду Ьегово свето житиЉе.

—вети ¬асилиЉе роди се у селу ћркоЬиЮ у ѕоповом ѕоЪу 28. децембра 1610. године, од побожних и благочестивих православних родитеЪа ѕетра £овановиЮа и супруге му јнастасиЉе. –одитеЪи на крштеЬу дадоше детету име —тоЉан, а затим га научише страху ЅожЉем и свакоЉ доброЉ мудрости. Ѕлажени —тоЉан од детиЬства беше бистрог ума и врло паметан, а душом беше сав окренут ка Ѕогу врлином побожности. ѕрву школу врлине и побожности —тоЉан изучи у своЉоЉ куЮи, Љер се у ЬеговоЉ породици више мислило о Ѕогу и души, него о земаЪским и пролазним стварима. ƒруга школа Ьегове побожности беше му пост, молитва и стално похаРаЬе богослужеЬа у цркви. »ако млад, преподобни Ље редовно ишао на света црквена богослужеЬа. —тупаЉуЮи на праг храма ЅожЉег, он Ље правио метаниЉа и побожно целивао наЉпре црквени под, а онда и свети  рст и свете иконе у храму. Ќа светоЉ ЋитургиЉи Ље стаЉао са страхом ЅожЉим, вером и ЪубавЪу, као да стоЉи пред престолом ЅожЉим. ќдликовао се свагда смиреношЮу и озбиЪношЮу, а такоРе и милостивошЮу срца и душе. Мегова породица беше сиромашна и Ље-два да хлеба имаРаше колико треба. Ќо он, ни оно мало хлеба што Ље Љео, ниЉе никада Љео сам, него Ље увек делио са другима, особито када Ље као чобанин чувао овце заЉедно са другим чобанима.

Мегове родитеЪе мржаху неки зли суседи, отпадници од вере и потурчеЬаци, па ту мржЬу своЉу окренуше и против младог —тоЉана због Ьегове побожности и мудрости. “о беху прва искушеЬа за младу душу Ьегову, коЉа Юе касниЉе имати да трпи Љош многа таква искушеЬа. ƒа би дете склонили од неприЉатеЪа, а уЉедно желеЮи да се он и кЬизи и писмености научи, родитеЪи га одведоше у наЉближи у том краЉу манастир звани «авала, коЉи беше посвеЮен ¬аведеЬу ѕресвете Ѕогородице, и у коЉем игуман беше —тоЉанов стриц —ерафим.[1] ћанастир беше познат у херцеговачком краЉу и имаРаше повеЮе братство. ” манастиру беше и учених монаха, а имаРаху тамо и доста кЬига. ќвде се благоразумни младиЮ —тоЉан научи мудрости —ветога ѕисма и —ветих ќтаца, а такоРе и корисним светским наукама. „итаЉуЮи кЬиге и речи —ветих ќтаца душа му се распали ЪубавЪу према Ѕогу и светом подвижничком живЪеЬу, те зато жеЪаше да се замонаши.

” манастиру «авали преподобни остаде неко време, па онда преРе у манастир ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице, звани “врдош, у “ребиЬском краЉу, у коме беше и седиште “ребиЬске епархиЉе.[2] ∆ивеЮи у овом манастиру, блажени Љош више заволе монашки живот и зато увеЮа своЉе подвиге, Љер сада коначно одлучи да овде прими свети и анРеоски чин монашки. —во време он овде провоРаше у посту, бдеЬу и молитвама, и у телесним трудовима.  ада затим би замонашен, на монашеЬу доби име ¬асилиЉе. ќво му име беше знак да се у будуЮем подвижништву и епископству свом угледа на светог и великоЉ Љерарха ÷ркве ЅожЉе ¬асилиЉа ¬еликог. ѕосле неког времена преподобни би удостоЉен и Раконског и свештеничког чина. » служаше од тада пред престолом и жртвеником ЅожЉим са сваком побожношЮу и чистотом. ѕошто проведе Љош неко време у овом манастиру, он отиде у ÷рну √ору код тадашЬег митрополита ÷етиЬског ћардариЉа, коЉи га задржа код себе на ÷етиЬу. јли ускоро измеРу Ьих двоЉице доРе до неслагаЬа око Љедне веома важне ствари, о коЉоЉ Юемо сада проговорити.

” то време беше се проширила у западним православним краЉевима усиЪена латинска пропаганда.  лирици римски звани Љезуити, послани из –има од римског папе да користе тешко стаЬе робоваЬа и страдаЬа православних еда би их обратили у своЉу Ћатинску Љерес и потчинили папскоЉ власти, беху насрнули у то време на краЉеве ѕриморске, ÷рногорске и ’ерцеговачке. Ќа Ьихов подмукли рад против православних скрену пажЬу митрополиту ћардариЉу ревнитеЪ ѕравославЪа блажени ¬асилиЉе, али митрополит не хаЉаше за то и беше попустЪив према униЉатскоЉ пропаганди. ЅлагодареЮи своЉоЉ вери и привржености ѕравославЪу, а такоРе и ревносном деловаЬу преподобног ¬асилиЉа против униЉе, православни народ и свештенство не подлегоше латинскоЉ пропаганди. ј преподобни саветоваше митрополиту да борбено иступи против неприЉатеЪа ÷ркве и да се ничега не плаши кад Ље у питаЬу одбрана вере и истине ’ристове, али то митрополит не послуша. Ўта више, он поче да сплеткари против светог ¬асилиЉа и да га лажно окривЪуЉе пред народом. Ќарод ниЉе поверовао тим клеветама митрополитовим, Љер Ље добро знао за свето и богоугодно живЪеЬе ¬асилиЉево, и много га Ље поштовао и волео. јли, желеЮи да се удаЪи од злобе и сплеткареЬа, преподобни се врати натраг у своЉ манастир “врдош. Ќо ни тамо он не престаде да се бори за очуваЬе ѕравославне вере и за заштиту свога народа од опаке туРинштине. «ато и би од народа назван ревнитеЪем ѕравославЪа.[3]

∆ивеЮи у “врдошу, светитеЪ настави своЉе подвиге, али не само на спасеЬу своЉе душе, него Љош више на спасеЬу свог православног народа ЅожЉег. »з своЉе молитвене келиЉе у манастиру он Ље сагледавао све невоЪе и беде коЉе подноси Ьегов народ, грцаЉуЮи у претешком ропству агарЉанском, у немаштини и сиротиЬи, у страху од турских зулума и безакоЬа, у опасности и киЬеЬу од униЉатске пропаганде. » зато Ље непрестано узносио Ѕогу топле молитве за спасеЬе свога народа. »ако у то време веЮ беше архимандрит, он се не заустави само у манастиру, него крете на еванРелску службу у народ, да као духовник и пастир обилази херцеговачка села и куЮе и тако проповеда ≈ванРеЪе ’ристово. »дуЮи по народу као некада Ьегов праотац —вети —ава, он свршаваше сва света богослужеЬа и свете таЉне по народу, и храбраше Ъуде у вери и трпЪеЬу, и помагаше невоЪнима и уцвеЪенима. ѕод именом "раЉина богомоЪца", како су га “урци звали, он служаше као пастир народа ЅожЉег и Ьегов еванРелскк просветитеЪ.

ќвакав Ьегов апостолски рад изазва против Ьега тамошЬе потурчеЬаке, и они гледаху да га убиЉу. ƒа би се уклонио од те опасности, и да би свом народу више помогао, свети крете на пут у православну земЪу –усиЉу. ¬ративши се после неког времена из –усиЉе, са собом донесе многе и богате црквене дарове, свете одежде и црквене кЬиге, а такоРе и нешто новаца за своЉ народ. ќвим даровима он снабдеваше осиромашене цркве по ’ерцеговини, а такоРе и помагаше и невоЪнике и потребите. “акоРе се даде на поправЪаЬе многих запустелих н оронулих храмова, и отвараЬе народних школа у “врдошу и при парохиЉским црквама. «а оваЉ немаЬиЮски ктиторски и просветитеЪски рад он призиваше у помоЮ и тврдошку сабраЮу Љеромонахе и парохиЉске свештенике. јли лукави враг рода Ъудског ни овога пута не остави га на миру. –аниЉа мржЬа Ьегових неприЉатеЪа и сада се опет разбуктаваше. — Љедне стране, то беху потурчеЬаци, а с друге агенти латинске униЉе. Мегово неустрашиво ревноваЬе и неуморно апостолско пастирствоваЬе само повеЮаваше мржЬу и насиЪе богопротивника, тако да светитеЪ би поново принуРен да се уклони из тога краЉа.

ќвога пута он одлучи да отпутуЉе у —вету √ору, у таЉ светионик ѕравославне вере и врлинског живота. «ато крете из “врдоша преко ќногошта (ЌикшиЮа) и ∆упе никшиЮке и стиже у манастир ћорачу. »з ћораче преРе преко ¬асоЉевиЮа и ЅудимЪа и доРе у манастир АурРеве —тупове, па одатле продужи све до ѕеЮи. ” ѕеЮи се Љави свЉатЉеЉшем патриЉарху пеЮком ѕаисиЉу £аЬевцу (1614-1647 г.) и исприча му подробно о тужном и чемерном стаЬу православних —рба у ’ерцеговини, о Ьиховом страдаЬу под насиЪима и зулумима турским о лукавоЉ пропаганди латинскоЉ. «атим изложи светом патриЉарху своЉу жеЪу да отпутуЉе у —вету √ору, и затражи за то Ьегов благослов. ћудри патриЉарх ѕаисиЉе одмах увиде да архимандрит ¬асилиЉе има велике духовне врлине и способности, и дивеЮи се Ьеговом дотадашЬем пастирском раду, одмах намисли да га произведе за архиЉереЉа. јли га наЉпре пусти у —вету √ору и посаветова му да тамо не остане, него да се врати Ьему у ѕеЮ. ѕатриЉарх Ље оценио ЅожЉег човека ¬асилиЉа и извео закЪучак да само такав човек може помоЮи тешко угроженом православном народу у «ахумским краЉевима.

¬асилиЉе допутова мирно у —вету √ору и задржа се у ЬоЉ годину дана. ќбишао Ље тамо многе манастире и скитове. и поучио се од многих подвижника и пустиЬака атонских. Ќо наЉвише Ље времена провео у српском манастиру ’иландару, меРу српским монасима. ѕо повратку из —вете √оре он сврати опет у ѕеЮ и Љави се патриЉарху. —вЉатЉеЉши патриЉарх тада сазва отачаствене архиЉереЉе и на —вето ѕреображеЬе √осподЬе 1638. године хиротониса ¬асилиЉа за епископа, и постави га за митрополита “ребиЬског са седиштем у манастиру “врдошу.[4] »ако беше Љош млад, са непуних тридесет година, он би удостоЉен епископског чина због светости свога живота и због велике потребе ÷ркве у тим тешким и претешким временима.

»з ѕеЮи он отпутова истим путем натраг у “врдош, где са радошЮу буде примЪен од свега православног народа. ќдмах по доласку у своЉу епископиЉу он настави своЉ од раниЉе започети пастирски рад. Ѕез обзира на све опасности, коЉе му понова одасвуд почиЬу претити, он путуЉе свуда по епархиЉи и неоступно врши своЉу архипастирску службу. √лавно оружЉе у Ьеговом раду беше реч ЅожЉа и молитва. ћоЮ Ьегових молитава беше тако велика, да Ље веЮ тада почео чинити чудесна исцеЪеЬа и уопште проЉавЪивати знаке и деЉства чудотворства. Ќарод га веЮ тада сматраше за светитеЪа, Љер се много пута беше уверио у Ьегов свети живот и молитве и у дар прозорЪивости коЉи беше добио од Ѕога. ѕри томе, не само да он иРаше у народ, него и народ стаде долазити к Ьему, тражеЮи од Ьега себи помоЮи и утехе у различитим невоЪама и искушеЪима сваке врсте. » светитеЪ милостиво помагаше свакоме своЉим светим молитвама и духовним поукама, а често пута и милостиЬом. Ќа милостиЬу он побуРиваше и друге Ъуде, а такоРе и на обнавЪаЬе светих богомоЪа и манастира. “ако он покрену богатог народног до-бротвора —тефана ¬ладиславиЮа и са тадашЬим игуманом тврдошким ¬ениЉамином они поправише и доведоше у ред манастир “врдош у коме боравЪаше.

” то време, “урци убише митрополита источно-херцеговачког ѕаисиЉа “ребЉешанина, чиЉе седиште беше у околини ќногошта (ЌикшиЮа). “адашЬи српски патриЉарх у ѕеЮи беше свЉатЉеЉши √аврило –аЉиЮ (1648-1656 г), коЉи касниЉе пострада као свештеномученик. ќн тада постави светог ¬асилиЉа, дотадашЬег митрополита «ахумског, за митрополита ове упражЬене епархиЉе, и о томе написа своЉу патриЉарашку грамату (писмо).[5] ” тоЉ грамати он писаше: "—мерност моЉа пише у богоспасену епархиЉу, коЉа се зове ЌикшиЮ, ѕлана,  олашиновиЮе и ћорача, то Љест кадилук приЉепоЪски, вама преподобним игуманима, свештеноиноцима и иноцима, благоверним протопопима, и чесним свештеницима, и свима у ’ристу Ѕогу благоверним хришЮанима. Ѕлагодат ЅожЉа и помоЮ —ветих —рпских ѕросветитеЪа нека Ље са свима вама! ќвим да знате како дадох и благослових вишеречену епархиЉу ¬ладици «ахумском, кир ¬асилиЉу, што Ље држао покоЉни ¬ладика ћаксим и светопочивши ¬ладика ѕаисиЉе, нека им Ље вечан спомен. ѕримите са усрРем вишереченог ¬ладику и одаЉите му част онако како треба своме законитом ћитрополиту, да би добили благослов и благодат √оспода Ѕога и покров ѕречисте Ѕогородице на вас и на децу и домове ваше православне".

ћитрополиЉа источно-херцеговачка, коЉа се Љош називаше и ћилешевска или ѕетровска[6], на коЉу сада би поставЪен светитеЪ ЅожЉи ¬асилиЉе, уствари Ље источни део древне «ахумске епархиЉе , Љер Ље патриЉарх ћакариЉе —околовиЮ (1557-1574 г.) при обнови ѕеЮске патриЉаршиЉе, «ахумску епархиЉу разделио на источну ћилешевску, и западну “ребиЬску, са седиштем у “врдошу. —вети дакле ¬асилиЉе преузе сада источну, такозвану ќногошку, митрополиЉу, али не преРе одмах у ќногошт (ЌикшиЮ), него за неко време управЪаше из манастира “врдоша, где Ље до тада живео. ѕосле тога он отиде сасвим у своЉу митрополиЉу и продужи тамо своЉ архипастирски рад.

” то време “урци Љош више отпочеше мучити српски народ и пЪачкати домове по селима, а Ъуде одводити у ропство. ” томе су нарочито предЬачили зли воЉници јли-аге. ќни опЪачкаше цркве и манастире, и сву земЪу опустошише, Љер народ у страху побеже у збегове, и све притиште таква беда да ни »зраиЪцима у ≈гипту ниЉе било горе од тога.[7] ќбесни пак херцеговачки санЯак-бег похвата тих година све народне прваке и погуби их све по реду. »ако ЪубЪаше да живи у манастиру —ветог јпостола Ћуке у ∆упи никшиЮкоЉ, а уз то беше веЮ обновио и манастир —ветог великомученика ƒимитриЉа у селу ѕопе краЉ ќногошта где такоРе обитаваше, светитеЪ би принуРен да се удаЪи из овог новог свог седишта, Љер беше притешЬен овим и другим турским зулумима. «ато он наРе Љедно скровито место, у коЉе намераваше да се повуче. “о место беше Љедна пеЮина у ѕЉешивцима под планином «агарачом. “амо он уреди себи келиЉу и хтеде остати дуже у ЬоЉ. ƒознавши за то, доРоше к Ьему стариЉи Ъуди из околине и усаветоваше му да Ље боЪе да преРе одатле у манастир ќстрог, што светитеЪ одмах и послуша.

ќ ќстрогу Ље светитеЪ веЮ био чуо и за Ьегове подвижнике знао, особито за врлинског игумана острошког, преподобног старца »саиЉу. ќваЉ врлинасти старац подвизаваше се веома строго и богоугодно у ЉедноЉ пеЮини изнад √орЬег манастира ќстрога.  ада се престави из овог живота, Ѕог прослави Ьегове свете мошти, али их “урци убрзо пронаРоше и на огЬу спалише. ƒошавши у свети манастир ќстрог, свети ¬асилиЉе се наЉпре заустави у подножЉу ќстрошке планине, затим оде у √орЬи ќстрог и настани се у пеЮини овог преподобног подвижника »саиЉе. ќд тада он са тога места управЪаше своЉом митрополиЉом, и то пуних петнаест година.

” ќстрогу он поче окупЪати око себе и друге монахе и подвижнике, и са Ьима обнови цркву ¬аведеЬа ѕресвете Ѕогородице, коЉу раниЉе беху саградили претходни острошки подвижници. Ќешто касниЉе он подиже и украси и црквицу „асног и ∆ивотворног  рста у ќстрошкоЉ стени, коЉа се затим и живописа и сачува се до данашЬег дана.[8] £едном речЉу, он настоЉаше да се Ьегова ќстрошка пеЮина претвори у прави манастир, те да по угледу на остале православне манастире буде расадник духовног живота за народ.  ада се братство у манастиру увеЮа, он тада постави за игумана »саиЉу, унука оног преподобног »саиЉе из села ѕопа код ќногошта. —ам пак светитеЪ одаде се овде наЉстрожиЉим подвизима, Љер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. »ако зидаше цркве и келиЉе, и сопственим рукама ношаше камеЬе за граРеЬе, он уз то бриЬаше и о своЉоЉ епархиЉи и о повереноЉ му пастви, при том никако не умаЬуЉуЮи своЉ подвиг непрестаног богомислиЉа, молитвеног бдеЬа и испосништва. ’раЬаше се само воЮем и поврЮем, и свршаваше метаниЉа и остале подвиге монашког живота. “елом беЉаше сув, а лицем жут као восак, и сав беше храм ѕресветога ƒуха.

»пак, светитеЪ ниЉе боравио само у испосници. —а своЉих острошких духовних висина силазио Ље и у народ и делио са Ьим многоврсна страдаЬа Ьегова као прави пастир Ьегов.   Ьему стадоше долазити Ъуди са свих страна, и то у великим масама, и тражити Ьегову помоЮ и духовну и телесну утеху. £ош за живота народ га сматраше светим, и зато му са свих страна притицаху. ћноги тада осетише чудесну моЮ Ьегове молитве и прославише за то Ѕога. ѕрогаЬана и злопаЮена херцеговачка раЉа склаЬаше се испред турских злочина к светитеЪу у ќстрог, и многа старци, жене и деца остаЉаху дуже времена код свог владике.[9] ј блажени духовни отац Ьихов, и пред Ѕогом молитвеник, бриЬаше о Ьима и храЬаше их благодареЮи и помоЮи околних села.

»з острошке испоснице он одржаваше редовне везе са српским патриЉарсима у ѕеЮи, и са Ьима се дописиваше, а кад могаше и посеЮиваше их. Мима се жаЪаше свети владика митрополит на велику злобу Ъудску, коЉа га окруживаше. Ќаиме, у близини манастира ќстрога живео Ље неки кнез –аич са своЉих шест синова, коЉи светитеЪу и манастиру чиЬаху многе и велике неправде. ќ томе Ље овако писао свети ¬асилиЉе у свом завештаЉном писму[10]: "ѕишем ради потврде истини да знаЉу хришЮани да беЉах неко време у ќстрогу у пустиЬи, и приложих тамо сав своЉ труд усрдно и све своЉе имаЬе, и ништа не поштедих Ѕога ради и милости ради —вете Ѕогородице. » са неком братиЉом уз помоЮ ЅожЉу обнових тамо оно што се и на самом делу види. » многи ми пакост чинише, али ми Ѕог би помоЮник у сваком добром делу. ј ово пишем да знаЉу црквени служитеЪи коЉи Юе после мене служити Ѕогу и —ветоЉ Ѕогородици у ќстрогу, у студеноЉ стени топлоте ради ЅожиЉе, да знате и ви и хришЮани коЉи после мене будете"

«бог насиЪа кнеза –аича и због силне злобе Ъудске, светитеЪ помишЪаше да се пресели из ќстрога на неко друго место, где би наставио своЉе подвиге. ѕомишЪао Ље том приликом да отиде на свагда у —вету √ору. јли у себи осеЮаше да Ље та злоба дело демона, еда би га омели у Ьеговом врлинском подвигу. ”з то га умолише и суседни ЅЉелопавлиЮи, предвоРени своЉим духовником, свештеником ћихаилом ЅошковиЮем, да их не оставЪа саме без Ьегове благодатне помоЮи и молитвене заштите. —ветитеЪ одлучи да не напушта ќстрог, и да до краЉа трпи неправде. јли ипак поРе (1667 г.) блаженом патриЉарху ћаксиму у ѕеЮ и исприча му своЉе тадашЬе и народно стаЬе. —вЉатЉеЉши патриЉарх написа писмо кнезу –аичу и народу ЅЉелопавлиЮком, и у Ьему опомиЬаше народ да чуваЉу и помажу манастир ќстрог, а преЮаше проклетством свакоме ономе ко би се дрзнуо да и даЪе пакости светитеЪу и монасима.

ќвоме кнезу –аичу и сам —вети ¬асилиЉе прорече, да због насиЪа коЉе чине манастиру, сви Юе му синови погинути. ќво пророштво светитеЪево убрзо се и испуни. ќжалошЮен, кнез –аич поРе тада светом оцу ¬асилиЉу и исприча му несреЮну погибиЉу своЉих синова. —ветитеЪ утеши кнеза, и саветоваше му да се каЉе за грехе своЉе и грехе своЉе деце. “ом приликом он му прорече да, ако се буде искрено покаЉао, √оспод Юе га утешити и опет Юе га благословити великим мушким потомством. ќво претсказаЬе —ветитеЪево ускоро се и испуни, и кнез опет доби неколико мушке деце. £ош многа друга претсказаЬа —ветитеЪева обистинише се за време Ьеговог живота, а такоРе и многа се чуда молитвама Ьеговим догодише.

Ќеуморан у подвизима молитве, поста, физичког труда и рада, као и многоброЉних брига за земаЪска и небеска добра своЉе пастве, —ветитеЪ ќстрошки достиже полако и до краЉа свог овоземаЪског живота. ”покоЉи се мирно без болова и патЬе, лако предавши душу своЉу у руке √оспода свог, 29. априла 1671. године у своЉоЉ келиЉи изнад острошке испоснице. »з стене поред коЉе се упокоЉио, доцниЉе Ље израсла Љедна винова лоза, иако у стени нема ни мало земЪе. ” часу —ветитеЪевог блаженог преставЪеЬа келиЉа се Ьегова заблиста необичном и надземаЪском светлошЮу. “ело —ветог ¬асилиЉа острошки монаси сахранише у гроб испод црквице —ветог ¬аведеЬа ћаЉке ЅожЉе.

ќдмах по преставЪеЬу —вечевом народ поче долазити на Ьегов гроб и молити му се, као што му долажаше и за време Ьеговог земног живота. ј на гробу се почеше дешавати многоброЉна чуда, коЉа ни до данас у ќстрогу не престаЉу. —едам година после упокоЉеЬа (1678. године) —ветитеЪ се Љави у сну настоЉатеЪу манастира —ветог Ћуке у ∆упи код ЌикшиЮа, игуману –афаилу  осиЉеревцу, и нареди му да доРе у ќстрог и отвори гроб Ьегов. »гуман не придаде овоме сну посебан значаЉ, и не отиде. »сти сан се понови и други пут, и игуман поново не отиде. “реЮи пут се Љави —вети ¬асилиЉе игуману обучен у владичанске одежде и са кадионицом у рукама. » док —ветитеЪ каРаше кадионицом испаде жар из кадионице и опече игумана по лицу и рукама. »гуман се тада пробуди и са страхом великим исприча то виРеЬе своЉ братиЉи. ќнда се договорише и кретоше у манастир ќстрог. ƒошавши у ќстрог и све по реду испричавши острошким монасима, ударише наЉпре сви у строги пост, свакодневно држеЮи сво молитвено правило и служеЮи свете литургиЉе. ј седмога дана окадивши —вечев гроб, отворише га. » пред Ьима се указао —ветитеЪ у прославЪеном телу, коЉе беше жуто као восак и сво мирисаше као босиЪак. ќнда монаси узеше Ьегово свето тело, положише у ковчег и пренесоше у храм ¬аведеЬа ѕресвете Ѕогородице, где оно и до данас почива.

√лас о прославЪеЬу тела —ветог ¬асилиЉа брзо се пронео на далеко, и народ у све веЮем и веЮем броЉу поче долазити Ьеговим светим моштима. ќд тада до данас не престаЉу, милошЮу ЅожЉом и светошЮу —ветог ¬асилиЉа, дешавати се многа преславна чуда над Ьеговим светим и чудотворним моштима.  а великоЉ и многоценоЉ острошкоЉ светиЬи стадоше долазити не само православни, него и остали хришЮани, па чак и муслимани. », по вери ЬиховоЉ и милости ЅожЉоЉ и —ветог ¬асилиЉа, налажаху утеху и добиЉаху благодатну помоЮ. ћеРу многим поклоницима коЉи доРоше —ветитеЪу у ќстрог на поклоЬеЬе беше и последЬи патриЉарх српски у ѕеЮи[11] ¬асилиЉе ЅркиЮ - £овановиЮ (1763-1765 г., умро 1772 г.), коЉи, прогаЬан од “урака, наРе себи склониште у ÷рноЉ √ори. ќн у ќстрогу проведе краЉ моштиЉу —ветог ¬асилиЉа шест месеци у молитви и посту, и том приликом састави —лужбу и ∆итиЉе овом светитеЪу.[12] ј у тешким ратним и поратним годинама, боравеЮи краЉ —вечевог кивота и ту налазеЮи себи утеху и заштиту, презвитер ¬асилиЉе написа (1947 г.) јкатист —ветом ¬асилиЉу, коЉи се налази у рукопису у манастиру ќстрогу.[13]

ѕоклоници и данас долазе у великом броЉу из свих наших краЉева ќстрошком „удотворцу, без обзира на вероисповест и националну припадност. ƒолазе, штавише, и из иностранства.  раЉ кивота —ветитеЪевог узносе се молитве и на нашем и на страним Љезицима. ћноги доносе децу да крсте баш испред моштиЉу —вечевих, и многи називаЉу децу именом ¬асилиЉевим, а многи ту склапаЉу брак, или се исповедаЉу и причешЮуЉу, или траже да им се читаЉу молитве за здравЪе, за исцеЪеЬе, за спасеЬе. ћноге се жртве и прилози доносе —ветом ќцу под ќстрог, али су наЉвеЮе оне жртве искреног покаЉаЬа и очишЮеЬа срца пред Ѕогом и —ветим ¬асилиЉем. Мега чак и безбожници поштуЉу, и са страхом Ьегово име спомиЬу. £ер сви знаЉу да се са —ветим ¬асилиЉем ниЉе могло шалити, ни за живота ни после смрти. ѕред милостивим —ветитеЪем ќстрошким сав српски светосавски род излива све своЉе туге и боли, и приноси топле молитве за живе и умрле своЉе сроднике. ѕразником и радним даном, из близа и из далека, ка —ветитеЪу хрле поклоници, припремани претходно постом и молитвама, да би се пред светим ковчегом Ьеговим изЉадали, исплакали , исповедили и благослов измолили. ѕоред редовних црквених постова народ узима и посебне заветне постове, и таЉ пост зове "недЉеЪа —ветог оца ¬асилиЉа". ќво особито бива пред Ьегов празник ¬асиЪевдан. ” краЉевима ÷рне √оре Ъуди се куну именом —ветога ¬асилиЉа да би доказали истинитост своЉих речи и поступака. ѕред —вечевим моштима некада су полагали заклетву и заветовали се. ѕоклоничка путоваЬа народна у ќстрог почела су Љош за земаЪског живота —ветог ¬асилиЉа , и по прославЪеЬу Ьегових светих моштиЉу никако не престаЉу до данас. ѕоред празника —ветог ¬асилиЉа, дани сабора у ќстрогу су “роЉичин-дан, ѕетров-дан, »лин-дан и дан ”спеЬа ѕресвете Ѕогародице. ” те дане у ќстрог се окупЪа и по десет и двадесет хиЪада побожних поклоника.

 ао што —ветитеЪ не имаРаше мира за земаЪског живота, гоЬен од многих неприЉатеЪа ЅожЉих и од главног неприЉатеЪа Ъудског спасеЬа - Равола, тако ни Ьегове свете мошти не остадоше у ќстрогу поштеРене од нечастивога. “ако, први пут су острошки калуРери морали да скриваЉу мошти —ветог ¬асилиЉа 1714. године, када Ље Ќуман-паша ОуприлиЮ харао по ÷рноЉ √ори. ћонаси су тада закопали —ветитеЪеве мошти ниже манастира краЉ реке «ете. ќстале су ту закопане читаву годину. –ека Ље плавила ово почивалиште, али се вода на чудесан начин ниЉе дотакла ни ковчега ни моштиЉу Ьегових. ƒруги пут то беше у време опсаде манастира ќстрога од стране ќмер-паше у зиму 1852. године. ќмер-паша Ље тада опколио ÷рногорце у √орЬем манастиру и опсада Ље траЉала девет дана. —вега тридесет ÷рногораца, на челу са великим воЉводом ћирком ѕетровиЮем, оцем црногорског краЪа Ќиколе, бранили су храбро манастир од “урака.  ада су наЉзад, с помоЮЉу —ветог ¬асилиЉа, одбили “урке, отслужили су благодареЬе Ѕогу, ѕресветоЉ Ѕогородици и —ветом ¬асилиЉу у цркви —ветог ¬аведеЬа. ј онда ÷рногорци узеше са собом —ветитеЪа и понеше га са собом на ÷етиЬе, и положише га у цркву –ождества ѕресвете Ѕогородице, покраЉ моштиЉу —ветог ѕетра ÷етиЬског.[14] ћошти —ветог ¬асилиЉа остадоше на ÷етиЬу до пролеЮа 1853. године, када су опет враЮене у ќстрог. ” том рату манастир ќстрог би опЪачкан и попаЪен од “урака, а многе драгоцености острошке, као и документа из доба —ветитеЪевог, нестадоше и пропадоше. “реЮи пут бише ношене мошти —вечеве из ќстрога у рату 1876-7. године, и то опет на ÷етиЬе, где остадоше око годину дана. —а великом свечаношЮу враЮене су у ќстрог 1878. године.[15] ‘ебруара 1942. године, приликом бомбардоваЬа ќстрога неприЉатеЪским гранатама, монаси су из страха да гранате не поруше цркву —ветог ¬аведеЬа, где —ветитеЪ почива, пренели Ьегово свето тело у малу пеЮину у стени иза манастирских конака. ќво страховаЬе показало се излишним. £ер су гранате долетале, падале око манастира и распрскавале се, али манастиру никакву штету нису нанеле, нити кога од братиЉе повредиле. —ветитеЪ Ље и тада, као и раниЉе, а и данас, бдио над своЉом обитеЪи.

ѕоштоваЬе нашег народа према овом ЅожЉем ”годнику огледа се и у подизаЬу у Ьегову част многоброЉних храмова у земЪи и иностранству. ќсобито Ље диван храм подигнут Ьему у Ьеговом граду ќногошту - ЌикшиЮу. √одине 1935. отворена Ље у Ѕеограду болница под именом —ветог ¬асилиЉа ќстрошког, а у цркви —в. цара  онстантина и £елене на ¬ождовцу чува се данас Ьегов свети омофор. ЌаЉвише пак прославЪа се —вети ¬асилиЉе у самом манастиру ќстрогу, где се, као што рекосмо, окупЪаЉу многоброЉни поклоници са свих страна наше земЪе. ” ќстрог се иде са страхом и побожношЮу, пешачеЮи, а често и на коленима идуЮи од ƒоЬег до горЬег манастира. »з ќстрога се носи освеЮена водица, уЪе и тамЉан, нафора, или вата са кивота —ветитеЪевог, да се онда тиме намажу и пошкропе они коЉи нису могли доЮи —вецу на поклоЬеЬе. ѕред кивот —ветитеЪев доносе се болесници, болесни од разних и неизлечивих болести, и —ветитеЪ их милостиво исцеЪуЉе и оздравЪуЉе и од душевних и од телесних болести. ќ томе сведоче многоброЉне штаке, и ланци, и вериге, и носила, и скупоцени дарови оставЪени —ветитеЪу у ќстрогу у знак захвалности за чудесно исцеЪеЬе и оздравЪеЬе. ќ тим многоброЉним исцеЪеЬима, и о онима од душевних болести, лудила и Равоиманости, сведоче многи записи у манастирским кЬигама, и Љош више неизбрисиви записи у срцима верних. ћнога од тих чуда —ветог ¬асилиЉа народ препричава и казуЉе широм наше земЪе. Ќека само од тих чуда, и то оних наЉновиЉих, споменуЮемо и ми овде.[16]

” фебруару 1942. године, за време бомбардоваЬа манастира ќстрога, Љедна граната из брдског топа немачког удари у камени зид изнад √орЬег манастира, разби врата на црквици „асног  рста, али, за чудо, том приликом не експлодира. √раната се од пада разбила на двоЉе, упаЪач Ље пао на Љедну, а барутно пуЬеЬе на другу страну црквеног каменог пода. —тручним испитиваЬем доцниЉе утврРено Ље да Ље граната била сасвим исправна и као таква требала Ље да експлодира. ќчигледно Ље свима да —ветитеЪ то ниЉе допустио, Љер би тиме била нанета велика штета светоЉ цркви и ЬеговоЉ испосници. ќва граната се и данас чува цела у √орЬем манастиру.

£едан занатлиЉа из околине ЌикшиЮа беше се тешко разболео. Ћекари на прегледу установише да Ље парализа у пуном стадиЉуму. ќд тога ниЉе било лека. „овек се био сав склупчао. –одбина га саветоваше да поРе у ќстрог —ветом ¬асилиЉу, али Ље он то одмах одбио, Љер беше атеиста, неверник. ѕосле извесног времена, Љави му се —вети ¬асилиЉе у сну и позва га да доРе к Ьему у ќстрог па Юе га он исцелити. ѕошто дуго поразмисли, оваЉ човек наЉзад одлучи, и пристаде да га понесу у манастир. ƒошавши у манастир он се исповеди и ону ноЮ преноЮи под кивотом —ветитеЪевим, где су му читали молитве. ѕосле краЮег времена сасвим Ље оздравио, и из захвалности према —ветом ¬асилиЉу своме наЉстариЉем сину дао Ље име ¬асилиЉе.

ћесеца септембра 1956. године доРе на поклоЬеЬе —в. ¬асилиЉу ƒраго Пабаркапа из села ¬руЪе, код ѕЪеваЪа, и исприча: "ѕре две године био сам много болестан од стомака. ќбраЮао сам се лекарима у ѕЪевЪима, ѕриЉепоЪу и —араЉеву- Ћекари су били у недоумици у погледу моЉе болести. Ќа краЉу су открили да Ље по среди чир у стомаку. ѕосле свега, лекари су ми предложили да доРем у болницу и да тамо одлежим 20 дана, а потом Юе ме, по писменоЉ сагласности моЉоЉ и моЉих родитеЪа, оперисати. ”пркос тешким боловима коЉи су сваког часа бивали неподношЪивиЉи, на операциЉу нисам пристао. ќтишао сам куЮи. „им сам дошао куЮи легао сам у постеЪу, од коЉе се нисам никуд могао макнути. »сте године, у марту месецу, налазеЮи се у болесничкоЉ постеЪи, уснио сам Љедан необичан сан. Ќаиме, саЬам да путуЉем Љедним путем, мени уопште непознатим. «бог непознатости пута беше ме ухватио велики страх, коЉи се удвостручи, када са тог пута скренух ка ЉедноЉ малоЉ пеЮини, коЉа беше испуЬена мраком. »зненада, у ЬоЉ се поЉави Љедан, мени непознат човек, и запита ме: «ашто плачеш? £а му одговорих да ме Ље страх, Љер немам никога са мном. “ада ми он рече да поРем с Ьим. » Ља поРем. ѕутуЉуЮи с Ьим, доРох до Љедних малих врата, коЉа беху затворена. Ќепознати човек их отвори и ми обоЉица уРосмо унутра. ѕросториЉа беше лепа и врло светла, мада нигде лампу нисам видео. “ада ми он рече: "ќвде Юеш ти ноЮити. ќво Ље дом —ветог ¬асилиЉа". ѕосле ових речи Ља се пре-нем из сна, дубоко потресен оним што сам снио. —ан сам одмах испричао своЉим родитеЪима, коЉи се сагласише да одмах поРем у ќстрог. “ако се Ља са маЉком, мада тешко болестан и исцрпЪен, упутим по први пут у ќстрог. ” ќстрогу сам преноЮио код —веца две ноЮи, уз свакодневно читаЬе молитава. ћени одмах буде боЪе и после два дана, Ља готово потпуно здрав, поРем весео, и здрав, своЉоЉ куЮи. ј радост моЉих родитеЪа била Ље безгранична. »з захвалности светом оцу ¬асилиЉу на исцеЪеЬу, дошао сам и ове године са своЉим уЉаком ƒашом ÷миЪаниЮем и маЉком ћиЪом. ”век се молим Ѕогу и —ветом ¬асилиЉу да ме и даЪе чува, мене и све моЉе, од сваке напасти".

ћесеца августа 1957. године, доведоше у √орЬи манастир тешко болесну невесту, коЉа боловаше дуже времена, по имену Ћену £унчаЉ, из села ƒруме (“узи). ƒовео Љу Ље Ьен муж Ћека и девер Ќуа. “олико Ље била болесна, да су Ље са жеЪезничке станице ќстрог Ьен муж и девер са много тешкоЮа и напора изнели до манастира. ѕо доласку у √орЬи манастир, одмах су ушли у цркву и приступили Юивоту —ветог ¬асилиЉа. «амолили су да се болесници очита молитва за оздравЪеЬе, што им Ље одмах и удовоЪено. ѕо очитаноЉ молитви, замолили су да Ьихова болесница остане мало и да одлежи код светог кивота. » то им Ље било допуштено. Ѕолесница Ље заспала код светог Юивота и спавала Ље близу два сата. «атим су Ље пробудили и пошли своме дому. Ѕолесница се очигледно осеЮала боЪе. ѕо доласку своЉоЉ куЮи, болесница Ље нагло почела осеЮати придолазак здравЪа и ускоро потпуно оздравила. ѕосле неколико дана, од Ьеног девера, коЉи Ље био писмениЉи од мужа болеснице, стигло Ље писмо у коме Ќуа извештава да Ље Ьегова снаха потпуно оздравила. —ви они благодаре Ѕогу и —ветом ¬асилиЉу.

¬ера £., млада девоЉка из околине Ѕара, по занимаЬу службеница, изненадно се разболела 1950. године, од неког тешког нервног растроЉства и као таква ниЉе била способна низакакав посао. «абринути родитеЪи водили су Ље лекарима на све стране и тражили помоЮ од наЉбоЪих специЉалиста-неуролога - на клиникама у Ѕеограду и «агребу, али, нажалост, без успеха. Мено здравствено стаЬе из дана у дан нагло се погоршавало.  ада Ље веЮ била изгубЪена свака нада да Юе девоЉка икада оздравити, маЉка Ље одлучила да Ље, криЉуЮи од комшиЉа, доведе у ќстрог, и да тамо потражи лека. Ќа пут Ље кренула почетком зиме исте године. —а великом муком су изашли од ƒоЬег до √орЬег манастира. ƒевоЉку Ље захватила нека изнемоглост и трзала се као бесомучна, у намери да се врати натраг. ”з велике напоре довели су Ље до √орЬег манастира, где ЉоЉ Ље чувар Юивота прочитао молитву, намеЬену за оздравЪеЬе оваквих болесника. “у ноЮ преноЮили су у √орЬем манастиру. —утрадан, девоЉка Ље осванула потпуно здрава, на велико изненаРеЬе и радост своЉе маЉке и свих присутних. ¬ратила се весела и лака своЉоЉ куЮи, и кроз неколико дана наставила Ље своЉ раниЉи службенички посао.

–адомир ѕантовиЮ из села √радца, 13. Љула 1961. године, у √орЬем манастиру, исприча овакав своЉ случаЉ. "√одине 1929. био сам тешко оболео. ”след те болести изгубио сам и моЮ говора. —ви напори да се излечим и да ми се говор поврати, били су узалудни. “ада се моЉ отац реши да ме води у ќстрог. ”з велики труд мога оца и уз моЉе невоЪе, стигли смо у √орЬи манастир, где смо приступили —вецу. “у ми Ље калуРер читао молитву. ѕосле молитве остао сам да мало заспим у цркви. Ћегао сам и заспао.  ада сам се пробудио, био сам потпуно здрав. Ќишта нисам осеЮао да ме боли и, на моЉу велику радост, могао сам да говорим. Ќе мало били су изненаРени калуРер и моЉ отац, као и други коЉи су ту били присутни. ѕосле тога, сви заЉеднички заблагодарисмо Ѕогу и —ветом ¬асилиЉу, коЉи ми подари исцеЪеЬе. —а своЉим оцем, вратих се куЮи здрав и весео. —ледеЮе године дошао сам да се захвалим —ветитеЪу, што и сада, после тридесет година, чиним, и чиниЮу док сам год у животу и будем у могуЮности. ƒолазиЮу у ќстрог, на поклоЬеЬе и захвалност великом чудотворцу, —ветом ¬асилиЉу".

” летЬим месецима, много побожног народа долази у манастир ќстрог на поклоЬеЬе —ветом ¬асилиЉу. ј 4. августа 1961. године дошао Ље на поклоЬеЬе и —лавко £овановиЮ из —араЉева, те исприча истинити догаРаЉ исцеЪеЬа Ьеговог брата. - "ћоЉ брат, прича —лавко, по имену –адивоЉе, бЉеше тежак умни болесник. —тварно и формално био Ље луд. Ѕолест га Ље снашла негдЉе 1948. године. ” сараЉевскоЉ болници провео Ље око 5-6 мЉесеци, али без икаквог побоЪшаЬа и наде за оздравЪеЬе. ћоЉи родитеЪи намисле да га изведу из болнице и да га доведу овдЉе у ќстрог, код —ветог ¬асилиЉа. »ако тамошЬим Ъекарима то ниЉе било по воЪи, ипак су га отпустили. ћожда им Ље било и драго што Юе се, ма и за краЮе вриЉеме, ослободити Љедног тешког болесника. ћоЉи родитеЪи, болесног брата везана поведу у ќстрог, вЉеруЉуЮи да Юе ту наЮи исцЉеЪеЬа.  ада су га довели овдЉе у √орЬи манастир, краЉ Юивота —ветог ¬асилиЉа, очитано му Ље масло, послиЉе коЉег му Ље одмах било боЪе. —а руку су му скинули конопце и сЪедеЮег дана вратили су се куЮи радосни, благодареЮи —ветом ¬асилиЉу коЉи му подари здравЪе и исцЉеЪеЬе.  ада су стигли куЮи, у наше мЉесто «убач (код —араЉева), сви мЉештани и своЉте били су не мало изненаРени видеЮи –адивоЉа здрава и свЉесна. –адивоЉе се послиЉе и оженио и сада има своЉу породицу. ќн сада ради столарски посао. Ќепрекидно слави и хвали Ѕога и Меговог угодника, —ветог ¬асилиЉа ќстрошког". “ако, и сада задивЪен тим чудним делом ЅожЉим, заврши своЉу повест —лавко £овановиЮ.

—ваке године, бар Љеданпут годишЬе, у ќстрогу се може видети Љедан млад човек, високо образован, запослен као правник у Љедном великом предузеЮу, где журно хита √орЬем манастиру, да заблагодари —ветом ¬асилиЉу за своЉе исцеЪеЬе. ≈во шта прича он, Ѕожидар „елебиЮ, из Ѕеограда. - "ѕочетком 1961. године тешко сам оболео од Љедне тешке болести. Ћечен сам у болници пуна 4 месеца, али без успеха и са мало наде на оздравЪеЬе. ” време док сам лежао у болници и борио се са тешком болешЮу, моЉ друг јлександар П. по жеЪи моЉе дубоко веруЉуЮе маЉке, дошао Ље у манастир ќстрог и ту, за моЉе оздравЪеЬе, свршио освеЮеЬе масла. ” исто време када Ље свршавао освеЮеЬе масла за мене, осетио сам неку чудну лакоЮу и побоЪшаЬе здравЪа. ”скоро сам, на опште изненаРеЬе лекара, затражио отпуштаЬе из болнице. ” своме захтеву био сам врло упоран тако да су лекари морали удовоЪити моЉоЉ жеЪи, мада су веровали да неЮу дуго живети. ƒанас сам са моЉим колегом јлександром дошао у ќстрог да се помолим Ѕогу и захвалим —ветом ¬асилиЉу што сам потпуно здрав", заврши Ѕожидар „елебиЮ.

ћноги поклоници коЉи нису у могуЮности да доведу своЉе болеснике Юивоту —ветитеЪа, доносе Ьихову одеЮу и оставЪаЉу Ље под Юивот —ветитеЪа, да ту преноЮи бар Љедну ноЮ. ѕоред одеЮе, доносе и храну, наЉчешЮе шеЮер, и поступаЉу на исти начин. “ом приликом, чувар Юивота прочита молитву над дотичним предметима. ѕриликом повратка, освеЮене ствари узимаЉу са ообом и носе их болесницима, веруЉуЮи да Юе им и на оваЉ начин —вети ¬асилиЉе помоЮи. » заиста помаже, што Юе се видети из следеЮег случаЉа. ƒана 15. августа 1962. године, у √орЬем манастиру, Ѕожидар ЎиЉаковиЮ са своЉом женом, —лавком, исприча следеЮе: - "Ќаш син ¬идомир, био Ље тешко болестан од неке болести главе, од коЉе Ље страховито патио пуне две године. «а то време тражили смо лека код многих лекара и обишли многе болнице. Ћекари су му давали разне лекове и инЉекциЉе, али све Ље било без користи. √лавобоЪе ниЉе нестаЉало. ѕретпрошле године, маЉка моЉе жене, »линка ЌоваковиЮ, поРе за ќстрог да се поклони и помоли —ветом ¬асилиЉу. “ом приликом дали смо ЉоЉ килограм шеЮера у коцкама да стави под Юивот —ветога ¬асилиЉа и да се на истоме очита молитва за здравЪе ¬идомирово, што Ље она и учинила.  ада се вратила куЮи донела нам Ље поменути шеЮер. “аЉ шеЮер ми смо неколико дана давали ¬идомиру, веруЉуЮи да Юе му, као ствар освеЮена у ќстрогу, помоЮи. Ќе знамо како и на коЉи начин, али знамо: када Ље таЉ шеЮер поЉео, он Ље потпуно оздравио и од тада до данас глава га никада више ниЉе заболела. ƒошли смо да заблагодаримо Ѕогу и —ветом ¬асилиЉу што нам Ље исцелио сина".

ћесеца децембра 1962. године, Юивоту —ветог ¬асилиЉа приступи Ќ. Ќ. из Ѕара са своЉом старом маЉком. Ќ. Ќ. замоли свештеномонаха, чувара светог Юивота, да му прочита молитву за здравЪе. ѕо завршеноЉ молитви, човек, чиЉе Ље лице изражавало унутрашЬу патЬу и неко чудно узнемиреЬе. са приметним сузама на лицу, обрати се свештеномонаху, речима: "ќче, Ља сам древна пиЉаница. —ве што зарадим потрошим за пиЮе. ѕоред тога живим неуредним, прЪавим животом. ЌичиЉе савете нити уважавам нити прихватам. ѕрекЉуче сам са таквог пута дошао куЮи, пред сам мрак и одмах сам легао да спавам. ” току ноЮи, да ли Ље то био сан или Љава, то вам не могу обЉаснити, пред очи ми изаРе лик, за коЉи разумедох да Ље —вети ¬асилиЉе, па ми прекорним речима рече: "«ашто то радиш? «ашто живиш таквим животом? «ашто се не поправиш?" «атим ми рече: "ѕоЮи у манастир ќстрог и код мог Юивота даЉ обеЮаЬе да више неЮеш пити и неуредно живети!" ѕотом прилика ишчезе. ќд тада до данас таЉ лик и те речи не скидаЉу ми се са ума, нити имам мира. Ќешто ме непрекидно гони и непрекидно шапЮе: иди, изврши што ти Ље нареРено. ¬ише нисам могао издржати, и ево, дошао сам да се помолим Ѕогу и поклоним —ветом ¬асилиЉу и да овде дам обеЮаЬе да се више никада неЮу опиЉанити и да Юу живети честитим животом. ƒозволите ми оче, да вам Љош нешто кажем, додаде Ќ. Ќ.:  ада сам у своме дому донео одлуку да поРем у ќстрог и дам оваЉ свечани завет, осетио сам неку радост и неку снагу да то не могу ни сада исказати. » Љош нешто да вам кажем оче: ћоЉоЉ одлуци, да поРем у ќстрог, наЉвише се изненадила и обрадовала моЉа маЉка, коЉа Ље са сузама у очима клекнула на колена и говорила: "—лава “и и хвала, велики ќстрошки —вече, када си се смиловао и погледао на моЉ дом". - ќдлазеЮи из ќстрога Ќ- Ќ. Ље отишао као други човек. –адост Ље заменила тугу, а душевни мир, узнемиреЬе. ѕриликом поздрава при растанку Ќ. Ќ. Ље рекао: "ќд данас, Ља и моЉ дом, славиЮемо Ѕога и —ветога ¬асилиЉа, како будемо знали и умели, молиЮемо се да нам √оспод буде у помоЮи и да нас чува од свакога зла".

6. маЉа 1964. године, муслимани јсиб √ушо и Ўевка «аЉко, доведоше тешко болесну, такоРе муслиманку, ‘атиму. ‘атима Ље била тежак болесник. ќд неких страховитих грчева у целом телу патила Ље пуних пет година. Ѕолови су Ље бацали у несвест те Ље у тим мукама викала, ружила и своЉе наЉмилиЉе. «а тих пет година тешке болести, коЉа Ље прелазила у лудило, са болесницом су обишли све лекаре, врачаре и траваре, али лека и помоЮи ниЉе било. „ули су за исцеЪеЬа од таквих болести у ќстрогу, па су болесну ‘атиму Ьен роРак јсиб и комшиница Ўевка довели у √орЬи манастир.  ада су Ље довели пред цркву, у коЉоЉ лежи тело —ветог ¬асилиЉа, болесница Ље из гласа викала: "ЌеЮу тамо да улазим". “о Ље поновила неколико пута, уз лудачке трзаЉе да се врати назад. „увар Юивота отворио им Ље цркву, мало касниЉе и Юивот —ветог ¬асилиЉа, и помогао да болесницу приведу —ветитеЪу. —а великом муком у томе се на краЉу и успело. –одбини болеснице пошло Ље за руком да Ље убеде и да целива —ветитеЪа, што Ље она и учинила. ” том тренутку Ьу снаРе неко ужасно грчеЬе и дрхтаЬе, да Ље то било страшно и гледати. ѕошто се мало смирила, болесници Ље прочитана молитва. ѕо свршеноЉ молитви Ьу тек тада ухвати нека Љезива мука и трзаЉи, од коЉих Ље спопаде такво зноЉеЬе, да Ље за кратко време била сва мокра. “о стаЬе не потраЉа дуго. Ќеочекивано, на очиглед свих нас, Ьу изненадно обузе неки мир и спокоЉство, коЉе се Љасно одражаваше на Ьеном лицу. ќна се потпуно смири, клече код Юивота —ветитеЪа и отпоче да се моли. Ќе потраЉа дуго, она устаде сва озарена и рече свима нама: "’вала Ѕогу и —ветом ¬асилиЉу, Ља оздравих. Ќишта ме не боли". “о изговори па припаде целивати Юивот —ветитеЪа. ѕрисутни, задивЪени оваквоЉ милости ЅожиЉоЉ, захвалише Ѕогу и Меговом ”годнику за ово чудно исцеЪеЬе. “у ноЮ болесница Ље сасвим мирно провела у ќстрогу, а када Ље свануло прва Ље дошла на ЉутреЬу, да Љош Љеданпут заблагодари Ѕогу, коЉи Ље молитвама —ветог ¬асилиЉа исцели.

††††

ћесеца Љула 1964. године, приступи моштима —ветог ¬асилиЉа викарни епископ ¬арнава. ѕосле поклоЬеЬа —ветитеЪу, испричао нам Ље случаЉ свог исцеЪеЬа водицом из ќстрога.  ада Ље испричао оваЉ истинити догаРаЉ, умолили смо га да нам своЉ случаЉ исцеЪеЬа и писмено изложи. “о Ље он и учинио. ≈во тога писма. - "Ѕио сам у четвртом разреду гимназиЉе. Ѕило Ље то у зиму 1929. г. ” —араЉеву Ље владала епидемиЉа шарлаха. ј било Ље и на пар дана пред —в. оца ЌиколаЉа, наше  рсне славе. ” куЮи се ужурбано спремало за —лаву. ћаЉка Ље месила посне колаче и спремала бакалар. Ќаша куЮа држала се светих правила и закона и моЉ отац био Ље спреман пре и да не слави, него да се омрси на —в. ЌиколаЉа. » тада Ље гром ударио из ведра неба. £а сам се тога дана Љедва вратио из школе. ќдмах сам легао у постеЪу. јли веЮ сутра у Љутру, кола за хитну помоЮ одвезла су ме у болницу. Ўарлах.  уЮа Ље нагло изменила цео изглед. »з градског физиката дошли су Ъуди и на куЮна врата ставили цедуЪу са натписом: "«аразна болест". Ќа плакату Ље била насликана мртвачка глава, знак смртне опасности за посетиоце. —вети отац Ќикола те године дошао Ље нашоЉ куЮи тужно.  уЮа Ље била закЪучана. £едина брига укуЮана била Ље моЉе здравЪе, моЉ живот. Ѕио сам наЉтежи болесник у целом заразном одеЪеЬу. ¬еЮ су ме морали и везати. ” вруЮини и бунилу хтео сам да скачем кроз прозор.  ад Ље докторима изгледало да Ље све свршено и изгубЪено, допустили су да маЉка доРе да буде са мном у последЬим часовима мога земаЪског живота.  ад Ље маЉка дошла нисам Ље препознао. ¬еЮ сам био примио камфор инЉекциЉу. ѕоследЬу помоЮ. » тада, кад су се сестре и болничари разишли, кад Ље маЉка остала сама са мном, извадила Ље из своЉе ташне Љедну малу бочицу. ” ЬоЉ Ље била света водица острошка. ƒубоко, жарко и потресно, како само маЉка може, моЉа мила маЉка молила се Ѕогу и —ветоЉ ћаЉци ЅожиЉоЉ и светоме „удотворцу ќстрошком. £а се нисам могао сам подиЮи ћаЉка ме Ље три пута запоЉила светом водицом, даром —ветог ¬асилиЉа ќстрошког. £а сам отворио очи. ѕрепознао сам своЉу драгу родитеЪку и молитеЪку, своЉу сузну молитвеницу. ѕомогла ми Ље да се придигнем и прекрстим; заЉедно са Ьом очитао сам ќче наш, и пао у слатки, окрепЪуЉуЮи сан, коЉи ми Ље донео здравЪе и живот до данашЬег дана. “ако Ље свети „удотворац ¬асилиЉе ќстрошки учинио оно што сва медицина ниЉе могла".

ƒомаЮица из Ѕара –. 3. исприча: "” Љуну 1953. године, дошла Ље у госте моЉоЉ познаници и комшиници, Ьена приЉатеЪица из Ѕеограда, супруга Ъекара опште праксе др ћ. Ќ. —а собом Ље довела свога тринаестогодишЬег сина, ученика основне школе, коЉи Ље боловао од дечЉе парализе. —ва средства савремене медицине родитеЪи су примиЉенили у лиЉечеЬу свога дЉетета, али све то ниЉе ништа помогло. ƒЉечак се Љедва кретао уз помоЮ нарочитих штака и без истих ниЉе могао ни корак крочити. –одитеЪи су били очаЉни због болести свога дЉетета. ѕо савЉету неких своЉих познаница и приЉатеЪица, коЉе су припадале хришЮанскоЉ заЉедници, маЉка се са своЉим болесним сином упутила ќстрогу, да Љош ту потражи лиЉека свом парализованом сину. ѕочетком мЉесеца Љула 1953. стигли су у ќстрог, гдЉе су се задржали два дана. «а то вриЉеме надлежни свештеномонах неколико пута Ље прочитао молитву над дЉечаком пред Юивотом —в. ¬асилиЉа.  ада су риЉешили да се врате своме дому, младиЮ Ље осЉетио лакоЮу у ногама, о чему Ље на велику радост саопштио и маЉци. ѕобоЪшаЬе Ље било очигледно, Љер се до тада тешко болесни младиЮ, без много напора спустио у ƒоЬи манастир.  ада су дошли у ƒоЬи манастир литургиЉа Ље била у току. ѕо свршетку службе ЅожЉе дЉечко Ље пред манастиром, на очиглед присутних ходочасника, оставио штаке и без икаквих тешкоЮа упутио се према жеЪезничкоЉ станици. ƒоцниЉе су из Ѕеограда писали да Ље дечак сасвим оздравио и да Ље наставио школоваЬе.

ќсамнаестогодишЬа девоЉка ƒаница —. из села ѕ. у околини «реЬанина, изненадно Ље умно оболела. ќдмах по поЉави болести затражили су помоЮ од лекара. Ќо, сваки труд лекара да ЉоЉ помогну био Ље узалудан. Мено Ље стаЬе из дана у дан било горе и неподношЪивиЉе, не само за родитеЪе веЮ и за суседе. ƒа не би узнемиравала околину, Љедини излаз био Ље да се девоЉка смести у душевну болницу. јли пре него што Юе Ље сместити у душевну болницу, отац девоЉке се одлучи да употреби Љедино преостало средство, а то Ље, да Ље доведе у манастир ќстрог, без обзира на то што Ље пут дуг и напоран, а и скопчан са великим трошковима. ” Љуну 1958. намери се отац са Юерком, чиЉе су руке биле везане Љаким конопцем, у манастир ќстрог. “руд и трошак ниЉе жалио само да му болесна кЮер наРе исцеЪеЬе. ѕосле напорног путоваЬа са тешком болесницом, стигли су у ƒоЬи манастир, а одатле пешице наставише пут за √орЬи манастир.  ада су се приближили √орЬем манастиру, на велико изненаРеЬе оца, девоЉка Ље сасвим нормално рекла оцу да се осеЮа лакше, замоливши га да ЉоЉ ослободи руке од веза. ќтац Ље то и учинио, Љер Ље приметио да му кЮи нормално говори и да има нормалан изглед. ѕун хвале и благодарности Ѕогу и —ветом ¬асилиЉу, отац Ље привео исцеЪену Юерку Юивоту —ветитеЪа. «амолио Ље духовника, чувара Юивота, да болесници очита молитву за оздравЪеЬе. ѕо свршеноЉ молитви, девоЉка изЉави оцу, на Ьегову неисказану радост, да се осеЮа сасвим здрава и замолила Ље оца да стави прилог на свети Юивот за своЉе чудесно и брзо оздравЪеЬе.

—ваке године, уочи Ћучиндана у светом ќстрогу, у √орЬем манастиру, може се видети Љедан стариЉи човек, поодмаклих година, али коЉи се Љош увек одлично држи и своЉим корпулентним стасом успешно носи на своЉим плеЮима скоро осам децениЉа живота. ќваЉ осамдесетогодишЬак, кад год Ље у могуЮности доРе у ќстрог да се помоли Ѕогу. ћеРутим, дан уочи —ветог Ћуке никада не пропушта, а да са великим страхопоштоваЬем и молитвеном усрдношЮу не приступи Юивоту —ветога ¬асилиЉа, да му заблагодари што га Ље у младости исцелио од тешке болести згрчености тела, и кроз то га привео познаЬу Ѕога. “о Ље, у краЉу у коме живи, добро познати човек и домаЮин, ѕетар  опривица.

ќве године, уочи —в. Ћуке, пред само вече, уРе у канцелариЉу ƒоЬег манастира чика ѕетар, и пошто се са свима присутнима поздрави, рече, да долази из √орЬег манастира. ѕошто седе изусти: "ƒанас Ље, оче игумане, тачно 50 година, од дана када сам тешко болестан дониЉет код Юивота —в. ¬асилиЉа". „увши ове речи у мени се распламти нека радозналост да из уста чика ѕетра чуЉем о ономе што сам негде прочитао, те га замолих да нам подробно исприча о свом чудесном исцеЪеЬу, посредством —в. ¬асилиЉа. ”довоЪаваЉуЮи жеЪи свих присутних, чика ѕетар исприча, и ништа не затаЉи: "” своЉоЉ младости припадао сам напредноЉ струЉи, како се тада сматрало, те нисам ниушта вЉеровао. ќдбацивао сам сваку вЉеру у Ѕога. ” неку моЮ —веца такоРе нисам вЉеровао. ѕри свем том био сам познати хулитеЪ имена ЅожиЉег. —ве сам псовао и светиЬе исмиЉавао. јли свеблаги Ѕог ниЉе допустио да дуго останем у таквом тешком безакоЬу. ” Љануару 1920- године тешко се разболим. ћоЉа болест Ље била неподношЪива, не само за мене него и за моЉу фамилиЉу. ” тим невоЪама умЉесто да се обратим Ѕогу, Ља сам све више и вишу хулио на Ѕога. ”залуд су ме родитеЪи, браЮа и сестре, одвраЮали од псовке и безвЉериЉа. Ѕолест се сваким даном погоршавала, и на краЉу почео сам се грчити. ”залуд сам се мучио и трошио новац од Ъекара до Ъекара, од травара до травара, помоЮи ниЉе било. Ќапротив, муке су биле тешке и неподношЪиве. ћоЉи су били изгубили сваку наду да Юу икада оздравити.

” току ових неиздржЪивих мука, често су ми говорили и савЉетовали да поРем у ќстрог, код —в. ¬асилиЉа. ƒок сам невоЪе могао трпЉети, такве савЉете нисам прихватао, Љер у то нисам вЉеровао. Ќо, притиЉешЬен боловима и дугом везаношЮу за постеЪу, пристанем да поРем у ќстрог. —а тешком муком. баш на данашЬи дан, моЉ млаРи брат Ћука ме доведе у √орЬи манастир. ѕриступих —ветитеЪу, а потом изаРох напоЪе, да се мало одморим. ћлади Љеромонах Ѕорис  ажанегра (сада игуман манастира ѕрасквице), сазнавши потанко о моЉоЉ болести, утЉеши ме риЉечима да Юе ми √оспод и —вети ¬асилиЉе повратити здравЪе, ако будем чврсто вЉеровао и искрено се молио. ѕотом ми Ље код Юивота —ветитеЪа очитао врачевске молитве и свршио бдениЉе. ЌоЮ сам преноЮио у цркви и на моЉу радост, баш ту ноЮ осЉетим велику олакшицу. —Љутрадан, сиРем у ƒоЬи манастир и овдЉе ми - показа руком на цркву, - сврше освеЮеЬе масла. ѕосле овога вратим се куЮи, у ЌикшиЮ, са смаЬеним и подношЪивим боловима. “акво стаЬе траЉало Ље неколико дана све док Љеднога дана нисам ушао у радионицу и видио да Љедан посао ниЉе добро урадио моЉ млаРи брат АорРиЉе. “ада сам, по моЉоЉ злоЉ навици, ЪутеЮи се на брата, почео да вриЉеРам име ЅожиЉе и Мегових —ветитеЪа. » гле чуда! »стог часа наступе болови неупоредиво тежи, него они приЉе одласка у ќстрог.- “ада сам се увЉерио, чврсто и непоколебЪиво, да постоЉи Ѕог, коЉи кажЬава и награРуЉе.  аЉао сам се са сузама у очима што увриЉедих милосрРе ЅожиЉе. —узе не бЉеху довоЪне да оперу моЉ гриЉех и моЉу дрскост. —таЬе моЉе болести сваким даном се погоршавало и бивало све очаЉниЉе. ” таквом стаЬу сам провео пуна четри мЉесеца. ∆ивци су ми просто горЉели. »мао сам осЉеЮаЬе да се нешто запалило у мени и на мени. ќсим тога, запаЪеЬе живаца потпуно ме Ље згрчило, тако да главу нисам могао одвоЉити од коЪена. ” тим неизрецивим мукама дочеках проЪеЮе. Ќешто ме Ље неодоЪиво вукло у ќстрог. “о Ље била жеЪа и моЉих домаЮих. » чим попусти зима, моЉ намлаРи брат ‘илип, посади ме на коЬа, и на “еодорову суботу, ноЮу, приспиЉем у √орЬи манастир. “у ми Ље опет прочитана молитва и свршено бдениЉе.  ако Ље освитала ѕрва недЉеЪа ¬еликог поста то сиРем у ƒоЬи манастир на св. литургиЉу, гдЉе се и причестих. ѕослиЉе овога, захваЪуЉуЮи милосрРу ЅожиЉем, оних тешких и несносних болова Ље нестало. ћогао сам се полако кретати. “о ми даде снаге и подгриЉа жеЪу да поРем и у манастир ∆дребаоник, да се поклоним и —в јрсениЉу. Ѕог ми даде снаге те и ту жеЪу испуних. »з манастира ∆дребаоника сам се вратио куЮи. Ѕолови не бЉеху потпуно нестали, али бЉеху подношЪиви. Ќо, сада сам се обазриво чувао да не би опет нечим разгЬевио Ѕога. ” милост и казну ЅожиЉу више никада нисам посумЬао. “рудио сам се да живим по закону ЅожиЉем. ѕосте сам постио, ÷ркву посЉеЮивао и често молио свештенике да ми читаЉу молитву за потпуно оздравЪеЬе. » уколико сам побожниЉе живио, утолико се моЉе здравствено стаЬе побоЪшавало, али се исправити нисам могао за дуже вриЉеме.

“их дана зажелим да Љош Љеданпут поРем у свети ќстрог. ќвог пута са мном Ље пошла моЉа сестра. » овом приликом пред Юивотом —в. ¬асилиЉа прочитана ми Ље молитва. ѕослиЉе ове мо-литве Ља се осЉетим потпуно здравим. “опло се захвалим Ѕогу и —ветитеЪу на исцЉеЪеЬу, и своЉим ногама вратим се куЮи као наново роРен душом и тиЉелом. ќд тада до данас, та болест ми се никада више ниЉе повратила. ќва истинита повЉест збила се 1922. године. ”виЉек сам благодаран —в. ¬асилиЉу за своЉе исцЉеЪеЬе, а исто тако неирекидно му благодарим што ме Ље кроз болест привикао покаЉаЬу" - заврши истиниту повЉест о себи чика ѕетар. - ј она капиЉа од гвожРа, у √орЬем манастиру, кажу да Ље ¬аш прилог манастиру —в. ¬асилиЉа, у знак захвалности за исцЉеЪеЬе, додадох чика ѕетру. "ƒа, када Ље стари манастир изгорио, рече чика ѕетар, дуго сам молио тадашЬег старешину манастира, оца ЋеонтиЉа, да ми дозволи да за потребе. √орЬег манастира урадим нешто своЉом руком, за уздарЉе —ветом ¬асилиЉу, за своЉе исцЉеЪеЬе. ќн ми дозволи те направих ону гвоздену капиЉу, коЉа и данас постоЉи".

Оерка Љедне стариЉе госпоРе √ркиЬе из Ќиша била Ље тешко оболела на плуЮима. Ћекарске интервенциЉе почеле су доста касно. £едне вечери, док Ље жалосна маЉка седела краЉ тешко болесне Юерке коЉа Ље издисала под високом температуром, од умора паде у краткотраЉан сан. ” сну ЉоЉ се Љави —вети ¬асилиЉе ќстрошки и рече ЉоЉ да не плаче, Љер Юе он исцелити Ьену Юерку. » заиста, уЉутро Ље болесници било нагло лакше. ѕосле новог прегледа, лекари су на опште чуРеЬе установили да Ље болесница потпуно оздравила. ћаЉка √ркиЬа добро Ље упамтила лик коЉи ЉоЉ се Љавио у сну, и када Ље затим у цркви видела икону —ветог ¬асилиЉа ќстрошког, препознала Ље да Ље то био он. ќна и Юерка одале су дубоку захвалност великом ќстрошком „удотворцу.

ћолитвама —ветог оца нашег ¬асилиЉа, новоЉавЪеног „удртворца ќстрошког, нека √оспод помилуЉе и спасе све православне хришЮане и све Ъуде —воЉе. јмин!

—ветосавЪе.орг

12 / 05 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0