Srpska

£еванРеЪе о чудесном исцеЪеЬу слепороРеног

ЌедеЪа пета по ¬аскрсу

£ован 9, 1-38; «ач. 34.

††††

¬елики Ље Ѕог наш, и твори чудеса; и нигде нема краЉа причи о чудесима Меговим. Ќема очиЉу, коЉе су догледале сва та чудеса; нити има Љезика, коЉи их Ље изброЉао; нити има ума, коЉи их Ље схватио.

√ледале очи, гледале, па заспале у смрт. ЅроЉао Љезик, броЉао, па занемео. ”мовао ум, умовао, па избледео.  о Юе познати чудеса, док не позна „удотворца? ј ко Юе сагледати „удотворца, и жив остати?

—ав огаЬ на земЪи дошао Ље и долази од сунца, веле они коЉи се баве испитиваЬем тих ствари. «ашто сунце само ниЉе сишло на земЪу, него се оваплотило на своЉ начин делимично у земЪи, делимично у води, делимично у ваздуху, делимично у дрвету и угЪу, делимично у животиЬама? «ашто се у сваком том свом делимичном ваплоЮеЬу сунце прикрило дебелим и хладним застором? «ашто се оно цело ниЉе спустило на земЪу, да учини оно исто што чини Ьегов огаЬ и Ьегова светлост, у тело обучени, у тела сталожени? «ато што кад би оно пришло земЪи сасвим близу, земЪа би се сва истопила, и испарила у пару, и не би Ље било.

 о би од смртних могао стати у близину сунца, и жив остати? ј сунце Ље само Љедна твар ЅожЉа; оно Ље мрак према светлости ЅожЉоЉ.  о би, дакле, могао сагледати Ѕога „удотворца, и жив остати?

ЌиЉе ли вам Љасно, зашто Ље ’ристос √оспод морао прикрити —воЉ божански блесак дебелом и тамном навлаком Ъудског тела? £ер ко би од Ъуди иначе остао жив у присуству Меговом?

» Љош више. ƒа ќн ниЉе економисао са проЉавом —вога божанства, ко би од Ъуди био спасен по своЉоЉ сопственоЉ воЪи а не по сили Меговог божанства? ¬аистину, ако Ље √осподу »сусу ишта тешко било, несумЬиво теже ћу Ље било уздржавати и умеравати проЉаву —вога божанства него проЉавЪивати ово.

Ѕаш зато, што Ље ќн премудро економисао са проЉавЪиваЬем —воЉе божанске моЮи, Мегов живот на земЪи био Ље потпуна хармониЉа Ѕога и „овека.

ќ браЮо! ЌиЉе маЬе чудо ’ристос као човек него ’ристос као Ѕог. „удо Ље и Љедно, чудо Ље и друго, али обоЉе уЉедно - чудо Ље над чудесима. Ќо то чудо ниЉе чудо магиЉе, ни гатарства, ни вашарске хитрине; то Ље чудо ЅожЉе мудрости, ЅожЉе моЮи и ЅожЉег човекоЪубЪа.

ЌиЉе √оспод чинио чудеса, да би √а Ъуди хвалили. »де ли ко од нас у болницу меРу умоболне, глувонеме и прокажене, да стекне хвалу меРу овима? Ћечи ли пастир овце своЉе, да би га овце своЉом блеком прославЪале? √оспод Ље чинио чудеса Љедино да милосрдно помогне беспомоЮним невоЪницима, и да кроз то у исто време покаже Ъудима, да се Ѕог, из милосрРа и Ъубави, Љавио меРу Ьима.

» данашЬе ЉеванРеЪе описуЉе Љедно од безброЉних чудеса ЅожЉих, коЉим се открива Ъубав ’ристова према страдалним Ъудима и Љедном више проЉавЪуЉе Мегово божанство.

” оно време пролазеЮи »сус виде човека слепа од роРеЬа. ѕре тога говори се, како су £евреЉи дигли камеЬе, да се баце на √оспода у самоме храму зато што им Ље говорио истину. Ќо док су злобни £евреЉи мислили само како Юе √осподу напакостити, дотле Ље ќн само мислио, како Юе Ъудима добро учинити. ѕред храмом Ље седео човек, слеп од роРеЬа, и просио милостиЬу. Ќико од оних злобних гонитеЪа ’ристових, жалосних воРа и првака народних, ниЉе се хтео ни обазрети на овог невоЪника. » ако би му ко од Ьих и бацио неки новчиЮ у крило, то Ље било више на показ Ъудима него ли из човекоЪубЪа и милосрРа. £ер Љош у време ћоЉсеЉа рекао Ље Ѕог за ове Ъуде: род су покварен, синови у коЉима нема вере (V ћоЉс. 32, 20). ћилосрдни √оспод пак застаде код овога слепца, готов да му истински помогне.

» упиташе га ученици Ьегови говореЮи: –ави, ко сагреши, да ли оваЉ или родитеЪи Ьегови, те се роди слеп? ѕре тога √оспод Ље исцелио у ќвчиЉоЉ баЬи човека узета, и рекао му Ље: више не греши, да ти не буде горе (£ов. 5, 14), из чега Ље Љасно да Ље таЉ дугогодишЬи болесник навукао на себе страдаЬе своЉим сопственим грехом. Ќо случаЉ са роРеним слепцем био Ље неЉасан, због чега ученици и питаху за обЉашЬеЬе:ко сагреши? ƒа деца страдаЉу често због греха родитеЪа, то Ље било Љасно од увек. ƒа Ѕог понекад попушта страдаЬе на децу за грехе родитеЪа, и то Ље Љасно из —ветога писма (I царства 11, 12; 21, 29). “о се може учинити неправедно само ономе ко Ље навикао да гледа на Ъуде као на комаде живота, потпуно одсечене Љедан од другог. Ќо ко посматра род човечиЉи као Љедан организам, томе се то неЮе учинити ни неправедно ни неприродно.  ад Љедан дужан орган болуЉе, и остали, недужни, страдаЉу. ћного Ље теже обЉаснити, како и када Ље роРени слепац могао згрешити, и проузроковати сам своЉе слепило.  ао прости Ъуди ученици су ставили ову другу могуЮност не мислеЮи дуго о ЬоЉ нити пак знаЉуЮи за какву треЮу. «а Ьих Ље наjвероватниЉе у овом случаЉу било, да су родитеЪи слепороРеног згрешили. Ќо сеЮаЉуЮи се речи ’ристових, речених ономе узетоме: више не греши - они као да доводе у везу оваЉ случаЉ са оним, и као да хоЮе да кажу: онамо нам Ље Љасно било из “воЉих речи, да Ље сам страдалник био проузроковач свога страдаЬа; но да ли се то исто и овде може применити? ƒа ли оваЉ слепи сам сагреши или - ако не он онда свакако - родитеЪи Ьегови? ƒа Ље √оспод у том часу поставио ученицима питаЬе: како ви мислите, да Ље он могао сагрешити, да се слеп роди? ученици би се нашли у недоумици, и могли би се у краЉЬем случаЉу позвати на свеопшту грешност рода Ъудског кроз грех јдамов, као што вели ѕсалмопевац: се бо в безаконих зачат Љесам и во гресЉех роди мЉа мати моЉа. ¬рло мало пак вероватноЮе има, да би ученици споменули и мишЪеЬе неких фарисеЉа и кЬижевника - мишЪеЬе не Ьихово сопствено него примЪено са даЪег »стока - као да Ље душа Ъудска живела у неком другом телу пре овога роРеЬа, и да се у том раниЉем животу учинила достоЉном или награде или казне у овом садашЬем животу. £ер то Ље Љедна философска претпоставка, коЉа мучно да Ље била позната простодушним и правомисаоним рибарима галилеЉским. - Ќа питаЬе ученика премудри –ави овако одговори: ни он сагреши ни родитеЪи Ьегови, него да се Љаве дела ЅожЉа на Ьему. “о Љест "згрешио Ље и он и Ьегови родитеЪи, но ниЉе у том узрок слепилу", како каже Љедан свети отац. («латоуст.) √ле, не каже се ни за £ова да Ље био згрешио, нити пак за родитеЪе Ьегове, па Ље ипак био ударен страшном болешЮу, да Ље морао узвикнути: тело Ље моЉе обучено у црве, кожа моЉа пуца и рашчиЬа се (7, 5). —ем греха родитеЪа и греха сопствених мора да има и других узрока понеком Ъудском страдаЬу на земЪи. ” случаЉу слепороРенога узрок се састоЉи у томе да се Љаве дела ЅожЉа на Ьему. Ѕлаго оном, на коме се ЉавЪаЉу дела ЅожЉа, и он их осеЮа и искоришЮава на спасеЬе своЉе душе. Ѕлаго беднику, кога милост ЅожЉа учини богатим и славним, и он осети ту милост ЅожЉу с благодарношЮу. Ѕлаго безнадежном болеснику, коме √оспод поврати здравЪе и он уздигне срце своЉе ка √осподу као своме изненадном и Љедином добротвору. ќ, како се дела ЅожЉа посведневно показуЉу на сваком од нас! ќ, радости за све оне, коЉима се кроз та дела ЅожЉа отвори духовни вид за виРеЬе Ѕога! ќ, жалости за све оне коЉи с препуним рукама ЅожЉих дарова окреЮу леРа Ѕогу и слепо продужуЉу ходити своЉим тамним и суЉетним путевима! Ќа свима нама посведневно ЉавЪаЉу се дела ЅожЉа, Љер Ѕог нас не напушта до саме смрти наше. “а дела ЅожЉа на нама користе нашем личном спасеЬу. Ќо дело ЅожЉе на овоме слепороРеноме требало Ље да користи спасеЬу многих премногих. “им делом открило се у истини, да Ље заиста Ѕог сишао меРу Ъуде. “им делом показало се, како Ље меРу Ъудима много више духовних слепаца него телесних. » тиме се Љош Љавило, како мудар човек, коме Ѕог даруЉе Љедан телесни дар, искористи оваЉ и на обогаЮеЬе душе своЉе истинитом вером. ѕредвиРаЉуЮи све ове плодове од исцеЪеЬа слепороРеног, √оспод, готово у усхиЮеЬу, говори —воЉим ученицима: ни он сагреши ни родитеЪи Ьегови, него да се Љаве дела ЅожЉа на Ьему.  ао да хоЮе да каже: оставите сад питаЬе: ко сагреши, да ли он или неко други? ЌиЉе то сад важно. » да Ље и он сагрешио и родитеЪи Ьегови, £а сам им могао овога тренутка у себи опростити, узевши грех Ьихов на себе, и Ьих огласити опроштеним. —ве Ље то сада споредно према оном што има да се Љави. ј има да се Љаве на Ьему дела ЅожЉа - не Љедно него више дела ЅожЉих - коЉа Юе бити записана у £еванРеЪу, на спасеЬе многих. «аиста, стоструко Ље награРено дугогодишЬе страдаЬе слепороРеног. «аиста непропадЪива Ље награда оних, коЉи за ствар ЅожЉу страдаЉу ма и Љедан дан. £едан мудри тумач £еванРеЪа вели поводом овога слепороРеног: "ко Ље био слеп, те никад ниЉе ни поЉмио корист вида, таЉ осеЮа несравЬено маЬу жалост него онаЉ, коЉи Ље наЉпре гледао, па се после лишио вида. ќнаЉ Ље био слеп, али Ље после примио и награду за ову малу и готово неосетну жалост. £ер Ље добио двоЉе очи: телесне, коЉима Ље видео свет око себе, и духовне, коЉима Ље познавао створитеЪа света". (Ќикифор.)

ћени ваЪа делати дела онога коЉи ме посла докле Ље дан, доЮи Юе ноЮ кад нико не може делати. “ако говори —паситеЪ ученицима. “им речима ќн им обЉашЬава побуде за предстоЉеЮе дело над слепим. “о Ље дело ЅожЉе а не Ъудско, хоЮе ќн да каже, а дела ЅожЉа су творческа и чудесна. ќнаЉ коЉи ће Ље послао - тако говори ќн из смиреЬа и Ъубави према ќцу - твори таква дела, па и ћени, као —ину Меговом £единородном, приличи само таква дела делати. ЌасиЪе Ље Ъудски обичаЉ а не ћоЉ. Куде покреЮе завист и освета, а ћене покреЮе милост и истина. Ќека Ъуди дижу камеЬе на ћене, Ља Юу продужавати делити Ъудима хлеб живота. Ќо докле тако? ƒокле Ље дан, тЉ. докле траЉе време живота. ƒоЮи Юе ноЮ, тЉ. смрт, када нико не може делати. ќво Ље речено безлично, и не односи се на √оспода. £ер ќн Ље и у смрти делао дела,сишавши у јд, разоривши оваЉ, и ослободивши из Ьега праведне праоце и богоугоднике; а по ¬аскрсеЬу ќн Ље из невидЪивог света продужио делати чудесна дела до дана данашЬега, и продужаваЮе их до скончаЬа времена. Мему никад не може доЮи ноЮ, када ќн не би могао делати. Мегов дан обухвата свеколико време, и прелива се преко обеЉу обала времена у вечност. ¬аистину, докле Ље Ьегов дан, дотле Юе ќн и делати, и не Юе престаЉати. “ако и Ъуди треба, по Меговом примеру, да делаЉу докле траЉе Ьихов дан, тЉ. од роРеЬа до смрти. £ер доЮи Юе ноЮ Ъудима, тЉ. смрт, када нико од Ъуди више неЮе моЮи делати по своЉоЉ воЪи. »стина, светитеЪи делаЉу и после смрти, користеЮи цркви ЅожЉоЉ на земЪи на разне начине и помажуЮи Ље; но то Ьихово делаЬе не бива више по ЬиховоЉ ЪудскоЉ воЪи него по ЅожЉоЉ - то Ѕог чини —воЉа дела кроз Ьих, из Ъубави према Ьима, Љер су они Ъубили Ѕога у животу земном. Ќико пак после смрти не може учинити никакво дело, коЉе би му могло користити у ономе свету, и коЉе би ма колико могло побоЪшати Ьегово стаЬе онамо. Ќико се после смрти ничим не може учинити пред Ѕогом заслужним, - па ни светитеЪ заслужниЉим - него што Ље. £ер заслуга се стиче само у овоме животу. ƒуховни капитал, или духовно банкротство, добиЉа се на земЪи. «ато ове речи спаситеЪеве: доЮи Юе ноЮ кад нико не може делати не смеЉу се узети као обЉашЬеЬе Меговог стаЬа у смрти или после смрти, него се мораЉу узети као благовремена и озбиЪна опомена Ъудима.

ƒок сам у свету, видело сам свету, говори √оспод за —ебе.  роз Мега, као кроз безвремено —лово ЅожЉе, створено Ље све што Ље створено.  роз Мега Ље дат вид како многоочитим херувимима тако и слепоЉ и мртвоЉ прашини, из коЉе су уобличена сва земна створеЬа. ќн Ље дао светлост сунцу, ќн Ље дао вид свему што гледа. Ќо сем телесног вида ќн Ље обдарио човека и умним видом. Меговом светлошЮу светли сунце; Меговим видом гледаЉу очи; Меговим видом види ум човечЉи. ќн Ље уистини светлост свему свету, и то откад Ље па докад Ље свет.  ао —паситеЪ света пак, као Ѕог у човечЉем телу, ќн се поЉавио као нова светлост за свет, да разбиЉе нагомилану таму у свету, да осветли помрачени ум Ъудски, да ослепЪеним од греха поврати вид; речЉу: да буде Ъудима светлост у животу и у гробу, на земЪи и на небу, у телу и у уму. ƒок сам у свету - то ќн говори —воЉим савременицима на земЪи, да би √а познали као жеЪену светлост, и да не би остали у тами. ’одите док видело имате да вас тама не обузме (£ов. 12, 35 )! “ешко онима, коЉи √а видеше, очи у очи, и не познаше √а, и одбацише √а, и осташе у мртвачкоЉ тами своЉоЉ! Ќо то ќн говори и нама, Љер, гле, и ми смо Мегови савременици, пошто Ље ќн жив ва век и веков. » данас се на нама потврРуЉу Мегове речи: док сам у свету, видело сам свету. ƒок Ље ќн у души човека, светлост Ље човеку. ƒок Ље ќн у народу, светлост Ље народу. ƒок Ље ќн у школи, светлост Ље школи. ƒок Ље ќн у радионици, светлост Ље и раду и раднику. ј одакле се ќн удаЪи, ту завлада тама преисподЬа: душа Ъудска без Мега постаЉе јд; народ без Мега постаЉе крдо разЉарених и ненаситих зверова; школа без Мега постаЉе тровачница глупошЮу; радионица без Мега постаЉе дом роптаЬа и мржЬе. ј како тек болнице и тамнице постаЉу без Мега мрачне пештере очаЉа! «аиста, ко Ље год мислио о данима свога живота, о данима без ’риста и о данима са ’ристом, таЉ има у себи самом сведока истинитости ових речи √осподЬих: док сам у свету, видело сам свету.

–екавши ово, √оспод, пЪуну на земЪу и начини кал од пЪувачке, и помаза калом очи слепоме. » рече му: иди умиЉ се у баЬи —илоамскоЉ (коЉе значи послан). ќтиде, дакле, и уми се, и доРе гледаЉуЮи. —ве оно што Ље до сада √оспод говорио ученицима —воЉим, говорио Ље у присуству слепца, с нарочитом намером, да и слепац чуЉе речи Мегове. £ер √осподу Ље било стало на првом месту до тога, да слепоме отвори духовни вид. “еже Ље отворити духовне очи него телесне, теже и важниЉе. ƒа би пак показао, да Ље лакше дати телесни вид, као и да Ље оваЉ маЬе важан, √оспод пЪуЉе на земЪу, ствара кал од пЪувачке и помазуЉе очи слепоме.  ао вели: ево, од презрене пЪувачке и прашине, од кала презренога, добиЮе он телесне очи и прогледаЮе! но како Юе духом прогледати? ћислите о духовном више ного о телесном, Љер тело Ље одеЮа и оруРе душе. £ош хоЮе овим √оспод да подсети ученике на ствараЬе човека из праха земнога. ƒа Ље ќн био таЉ “ворац, коЉи Ље од праха створио тело човечЉе, ево, ќн то доказуЉе сада када од кала ствара очи слепоме. £ош хоЮе √оспод да откриЉе ученицима, како Мегова божанска сила струЉи из духа Меговог не само кроз Мегове речи, коЉима Ље ќн мртве дизао и многим слепим вид давао; и не само кроз Мегове руке, коЉе Ље ќн ставЪао на болеснике и чинио их здравим; и не само кроз скут хаЪине —воЉе, кога кад Ље се само дотакла крвоточна жена била Ље исцеЪена, - него чак и кроз пЪувачку —воЉу.

Ќо зашто √оспод шаЪе слепога у баЬу —илоамску? «ашто му одмах не даЉе вид, него га шаЪе на воду, са очима помазаним калом, да се умиЉе? ќво Ље Љединствени случаЉ у £еванРеЪу, да се √оспод у —воме чудотворству служи створеним стварима. ћожда Ље овим √оспод хтео, да Љеданпут укаже част и створеноЉ природи. ЌиЉе на одмет, да Ъуди траже помоЮ своЉим боЪкама у лековима природним и у минералним водама. Ќо Ъуди ипак треба да знаЉу, да су сви лекови природни и све воде минералне слуга силе ЅожЉе. Ѕез те силе ЅожЉе сви лекови су ништа, и све баЬе су мртва вода.  олико Ље слепаца умивало се у баЬи —илоамскоЉ до тада, но без жеЪеног резултата.  олико Ље пута свакако и оваЉ слепороРени умивао се у ЬоЉ, но без успеха! —ила ’ристова исцелила Ље овога слепца, а не баЬа —илоамска; без те силе он Ље се могао сваки дан умивати у тоЉ баЬи, па ипак слеп се враЮати дома. —илоам. значи послан, обЉашЬава ЉеванРелист. ЌиЉе ли то таЉанствено име ове лековите воде симболизирало чудотворног ѕосланика и Ћекара небесног, √оспода ’риста? јко би се узео шири духовни смисао целог овог догаРаЉа, могло би се реЮи, да слепороРени представЪа род човечЉи, а баЬа —илоамска самога √оспода, коЉи Ље послан с неба, да живом водом ƒуха —ветога, кроз таЉну крштеЬа, поврати духовни вид роду човечЉем грехом ослепЪеном.

 ако Ље пак кротак и послушан оваЉ слепороРени човек! ќн не само дозвоЪава, да му √оспод калом помаже очи, него тако намазан одмах слуша заповест и одлази у баЬу —илоамску, да се умиЉе. √овореЮи у присуству Ьеговом, да Ље ќн видело свету, √оспод буди и отвара дух слепчев, да би се у духу Ьеговом породила вера. —ада га пак учи послушности, зато га и шаЪе у —илоам. £ер Ље вера нераздвоЉна од послушности.  о веруЉе у Ѕога, таЉ се брзо и драговоЪно повинуЉе воЪи ЅожЉоЉ. ќ браЮо моЉа, не помаже нам ни вера много, ако без послушности и с роптаЬем вршимо воЪу ЅожЉу! ѕогледаЉте овога слепог човека: с вером и послушношЮу он одмах оде у —илоам, уми се, и доРе гледаЉуЮи! "јко неко пита: како Ље он прогледао, омивши кал? то неЮе чути од нас ништа друго осим, да ми не знамо, како Ље то произашло. » какво Ље то чудо, ако не знамо? “о ниЉе знао ни ЉеванРелист, па ни сам исцеЪени" («латоуст). ”осталом, нашто питати то само у овом случаЉу? јко Ље коме до питаЬа, нека пита и за других стотине и хиЪаде случаЉева исцеЪеЬа ’ристових. Ќека пита васцели свет, нека пита све векове Ъудске историЉе, како Ље то све произашло - не Юе добити никаква одговора. “о Ље таЉна творачка. Ќи сам апостол ѕавле, коЉи Ље био несравЪено учениЉи и мудриЉи од овога слепца, не би умео реЮи, ни како Ље слепило дошло на Ьега као —авла нити како Ље прогледао онда када Ље јнаниЉа у име ’ристово метнуо руке на Ь (ƒела јп. 9, 9-12) и учинио га ѕавлом.

ј да слепороРени ни сам ниЉе знао, како Ље управо прогледао, види се из Ьегових сопствених речи.  ад се повратио из —илоама гледаЉуЮи, многи су се питали, да ли Ље то он или неки други, налик на Ь? ј кад Ље он рекао: Ља сам, они су га питали, како му се отворише очи? на што он описа сав догаРаЉ укратко, но не знаде реЮи, како прогледа. ќтидох, умих се, прогледах.  ад су га одвели фарисеЉима, и ови су га питали: како прогледа? ј он им одговори: кал метну ми (»сус) на очи, и умих се, и видим. “о Ље све што Ље он знао реЮи, представЪаЉуЮи тачно и небоЉажЪиво догаРаЉ како Ље текао.

—ветлост ’ристова, коЉом ќн осветЪуЉе свет и просвеЮуЉе Ъуде, показуЉе се пред очима нашим у правом блеску своме тек онда кад Ље ставимо против таме Ъудске. ј оно што Ље следовало чудотворном исцелеЬу слепога представЪа уистини наЉгушЮу и наЉледениЉу таму срца и ума Ъудскога, таму, коЉа у данашЬем ЉеванРеЪу лежи као дебела сенка под Љарком светлошЮу —унца - ’риста. “о Ље Љезовита тама слепога срца и ума фарисеЉског. Ќе само да се фарисеЉи нису обрадовали, што Ље слепи просЉак испред Ьиховога храма прогледао, него су се чак нашли увреРени и огорчени. “а Ьихов храм се веЮ био претворио у Љедну шиЪбокану суботе, као што се и сва Ьихова вера била претворила у поклоЬеЬе богиЬи суботи. ќни не питаЉу исцеЪеног слепца са саучашЮем: како си могао проживети толике године слеп? они дурновито наваЪуЉу на Ьега као са шиЪбочким питаЬем: како си смео у суботу прогледати? » онаЉ ко те Ље исцелио, како Ље то смео учинити у суботу? ЌиЉе, веле, оваЉ човек од Ѕога, Љер не светкуЉе суботе. «а Ьих Ље, дакле, онаЉ човек од Ѕога, коЉи суботу преспава, и не макне се никуда из своЉе собе, да се не би каквим кораком, делом или додиром оскврнио, а не онаЉ, коЉи у суботу да вид слепцу роРеноме! » по ЬиховоЉ поноЮноЉ логици онаЉ први прославЪа суботу а не оваЉ други!

Ќо како наста распра меРу Ьима односно ’риста, они запиташе слепца, шта он мисли. ј он рече: пророк Ље. ¬ероватно, да га они нису ни питали, да би чули истину од Ьега, него да би и од Ьега извукли осуду ’риста као нарушитеЪа суботе. Ќо слепороРени одважно посведочи о ’ристу оно, што он сам држаше за наЉбоЪе и наЉсилниЉе у свету. ЌаЉбоЪи и наЉсилниЉи су меРу Ъудима били пророци, о коЉима Ље он морао чути и знати. “ако Ље он дотле мислио. «ато и одговори: пророк Ље.

ƒобивши такав неочекивани и нежеЪени одговор од слепога, срдитоЉ немоЮи ЉевреЉскоЉ ништа друго ниЉе остаЉало, до одреЮи чудо и изЉавити, да они не веруЉу, да Ље он у опште био слеп и да Ље прогледао.“ада £евреЉи не вероваше за Ьега да беше слеп и прогледа. “о Љест, они нису могли неверовати тако очигледноЉ ствари, него се направише да не веруЉу, да не би иначе томе догаРаЉу дали важност, и да би колико толико умаЬили распростираЬе славе ’риста „удотворца. ј да су се они само лицемерно направили да не веруЉу из рачуна, види се из тога, што су позвали родитеЪе Ьегове, да их питаЉу. Ќо они нису ни родитеЪе слепчеве позвали с намером, да се ствар разЉасни и да се доРе до несумЬиве истине, него с надом, да Юе родитеЪи Ьегови макако опореЮи чудо, или довести га у сумЬу, или умаЬити му значаЉ. Ќо родитеЪи, премда врло обазриви из страха од старешина, потврдише, да Ље то Ьихов син, и да се он слеп родио. ј како сад види не знамо; или ко му отвори очи ми не знамо; он Ље велики, питаЉте Ьега нека сам каже за себе. ќпет Љедно разочареЬе за богоборне старешине ЉевреЉске! Ўта сад да раде?  о ходи у тами подземноЉ, и не жели да изаРе на сунце, шта може да ради, него из Љедног тамног ходника да ускаче у други?

ƒобивши и од родитеЪа тако неочекивани и нежеЪени одговор, злобни фарисеЉи прибегаваЉу сад краЉЬем и наЉнижем средству, рушеЬу савести Ъудске. ќни, дакле, поново дозваше слепога и учинише му Љедан подал и нечастан предлог. ѕодаЉ Ѕогу славу; ми знамо да Ље човек оваЉ грешан. “о Љест: ми смо, тобож, ствар потпуно испитали, и нашли смо, да смо сви у праву, и ти и ми. “и си, наиме, истину рекао, да си био слеп и да си прогледао. Ќо и ми смо у праву, кад смо посумЬали, да Ље оваЉ грешник отворио теби очи. ћи знамо, да Ље он грешник, и да он то ниЉе могао учинити. Ќо како Ље то веЮ учиЬено, то смо ми дошли до увереЬа, да Ље то само Ѕог могао учинити. «ато: подаЉ Ѕогу славу, а овога се грешника одреци и немоЉ ништа више с Ьим имати.

Ѕезумни £евреЉи! ќни у заслепЪености своЉоЉ нису могли увидети, да одричуЮи ’риста, уствари, признали су √а за Ѕога. ѕодаЉ Ѕогу славу! само Ље Ѕог то могао учинити. Ќо √оспод »сус Ље то учино. «начи √оспод »сус Ље Ѕог!

¬рло мудро одговара слепац лицемерним фарисеЉима: Ље ли »сус грешан не знам; само знам да Ља биЉах слеп, а сад видим. ’оЮе да каже: Ља сам човек прости и неук, а ви сте учени и вешти у препирци о грешности и негрешности. ¬и мога »сцелитеЪа мерите суботом а Ља чудом. ƒа ли Ље ќн грешан и колико, према вашем суботарском мерилу, Ља не знам. £а само знам за чудо, коЉе ќн учини на мени, и коЉе за мене значи онолико исто колико и ствараЬе света. £ер док ми ќн не отвори очи за мене оваЉ свет као да ниЉе ни постоЉао.

ѕротрчавши све своЉе тамне подземне ходнике фарисеЉи немадоше више куд, него стадоше на Љедном месту и упиташе слепога: шта ти учини? како отвори очи твоЉе! Ќо и ова питаЬа оно су поставили с коварним лукавством, надаЉуЮи се, да Юе од човека чути неку нову реч, коЉа би им могла послужити за умаЬеЬе чуда или за оптужбу ’риста. јли оваЉ човек, прост и искрен у своме суРеЬу, морао Ље се наЉзад згадити на ово ниско сплеткареЬе народних старешина, према коЉима Ље он дотле, не познаваЉуЮи их изближе, морао осеЮати извесно поштоваЬе. » зато им одговара с досадом: Ља вам веЮ казах, и не слушасте; шта Юете опет слушати? ¬еЮ ако и ви хоЮете ученици Ьегови да будете? ќдсечниЉи и умесниЉи одговор он заиста ниЉе могао дати. ѕосле оваквог одговора нападачи преРоше у одбранбени положаЉ - они га укорише, и рекоше му: ти си ученик Ьегов, а ми смо ученици ћоЉсиЉеви. ћи знамо да с ћоЉсиЉем говори Ѕог; а овога не знамо одкуда Ље. ќни се правдаЉу ћоЉсеЉем; они се хвале ћоЉсеЉем. “о Ље тобож Ьихов учитеЪ, а они Ьегови ученици. Ќо по овом питаЬу √оспод се раниЉе довоЪно изЉаснио. Ќа ћоЉсиЉеву столицу седоше кЬижевници и фарисеЉи, коЉи траже зачеЪа по гозбама и прва места по зборницама, и коЉи Љеду куЮе удовичке, и лажно се моле Ѕогу дуго (ћат 23; Ћк. 12, 40). ≈то, какви су они ученици ћоЉсеЉеви! £ош им Ље √оспод рекао: не даде ли ћоЉсиЉе вама закон и нико од вас не живи по закону (£ов. 7, 19)? Ќе испуЬуЉуЮи закон ћоЉсеЉев, и рушеЮи га своЉим лицемерством и грабежи, они су не само престали бити ученици ћоЉсеЉеви, него су баш пред самим ћоЉсеЉем постали вероломници и преступници. «ато Ље и ћоЉсеЉ престао бити Ьихов учитеЪ, и постао Ље Ьихов тужилац пред Ѕогом. Ќе мислите, да Юу вас Ља тужити оцу; има коЉи вас тужи, ћоЉсиЉе, у кога се ви уздате (£ов. 5, 45). ”залуд се ви уздате у ћоЉсеЉа, а рушите Ьегов закон из основа. Ќо и то ваше уздаЬе у ћоЉсеЉа лажно Ље; уствари ви се уздате само у своЉу власт и богатство, и ни у шта више. јко бисте веровали ћоЉсиЉу, то бисте веровали и мени, Љер он писа за мене (£ов. 5, 45; V. ћоЉс. 18, 15-19). Ќо како оземЪене душе фарисеЉске нису више могле веровати ни ћоЉсеЉу, то су Љош маЬе могле веровати √осподу »сусу. ѕогледаЉте пак, како се ови фарисеЉи, тобожЬи ученици ћоЉсеЉеви, служе лажЉу. £едном простом и наивном просЉаку они говоре за √оспода: а овога не знамо одкуда Ље. ќни су врло добро знали, одкуда Ље √оспод.  ад су остали £ерусалимЪани знали, одкуда Ље √оспод, тим пре су ови гонитеЪи Мегови, кнежеви и прваци народни, морали то знати. √ле, £ерусалимЪани су говорили: овога знамо одкуда Ље; а ’ристос кад доРе, нико неЮе знати одкуда Ље (£ов. 7, 27). »ли су, дакле, фарисеЉи знали, одкуда Ље √оспод, или нису знали. јко су знали - као што су знали и други граРани Љерусалимски - онда су они слагали слепороРенога, кад су му рекли: а овога не знамо одкуда Ље. јко ли пак нису знали, и ако после толиког шпиЉунираЬа, толиких препирки, толиког гоЬеЬа, толиког урнебеса око Мега, Меговог порекла, Мегових речи и Мегових дела ипак нису никако могли дознати, одкуда Ље ќн, онда значи, да Ље ќн - ’ристос. £ер Ље однекуд постоЉало вероваЬе: ’ристос кад доРе, нико неЮе знати одкуда Ље. ¬идите, како се опет потврРуЉе реч пророчка: падут во мрежу своЉу грЉешници.

ћеРутим просЉаку се морало открити у свему овоме очаЉна морална слабост и ништавило ових жалосних народних старешина. «ато он постаЉе све одсутниЉи према Ьима и све слободниЉи у исповедаЬу √оспода. Ќа последЬе Ьихове речи овако им он одговара: то и Љест за чудо, што ви не знате одкуда Ље, а он отвори очи моЉе. “о Љест: какви сте ви народни воРи и старешине, да све обредне ситнице знате, а не знате за човека, коЉи на мени учини такво моЮно чудо?  о треба да зна ако не ви, коЉи седите на столици ћоЉсеЉевоЉ?  о може да обЉасни народу поЉаву овога „овека, ако не ви, коЉи сваке суботе тумачите свету ћоЉсеЉа и пророке? - ѕа онда продужуЉе оваЉ прости човек да учи лажне учитеЪе народне говореЮи: а знамо да Ѕог не слуша грешнике, него ако неко поштуЉе Ѕога и воЪу Ьегову твори оно га слуша. ќвим речима одговара прости човек на оне речи фарисеЉа; ми знамо да Ље човек оваЉ грешан. —ада човек Ьима на ово вели: а знамо да Ѕог не слуша грешнике. ” —ветом писму нема примера, да Ље Ѕог послушао неког грешника, и по ЬеговоЉ молби учинио ма и наЉмаЬе чудо.  ад ширите руке своЉе, говори Ѕог кроз пророка, заклаЬам очи своЉе од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви (»с. 1, 15). » —аул се узалуд молио Ѕогу у време греха своЉих; Ѕог га ниЉе хтео чути. Ѕог не слуша грешнике, а Љош маЬе чини чуда преко грешника, осим ако се грешници истински покаЉу, и сузама грех своЉ омиЉу, и омрзну на безакоЬа своЉа, и реше се чинити воЪу ЅожЉу, па тако покаЉани и решени свесрдно припадну Ѕогу на молитву. Ѕог им тада опрашта - као што Ље опростио жени грешници, и царинику «акхеЉу, и разбоЉнику на крсту - и тада они престаЉу бити грешници. Ќо и тада Ѕог не слуша Ьих као грешнике него као покаЉнике. √решнике пак, коЉи се Ѕогу моле а остаЉу у гресима своЉим, Ѕог не слуша. ƒалеко Ље √оспод од безбожника, а молитву праведних чуЉе (ѕриче 15, 29).

ѕошто Ље, дакле, онаЉ прости човек поучио лажне учитеЪе о томе, кога Ѕог слуша а кога не слуша, он им сада истиче ’риста као наЉвеЮег чудотворца у историЉи света: - од како Ље света ниЉе чувено да ко отвори очи роРеном слепцу.  ад он не би био од Ѕога не би могао ништа чинити. “ако уздиже исцеЪени човек свога »сцелитеЪа. “име се он одлучно показуЉе као Мегов следбеник. » тиме даЉе на знаЬе фарисеЉима, да су узалудни сви Ьихови сплеткашки покушаЉи, да одрекну или умаЬе чудо, и да Ьега придобиЉу за своЉе мишЪеЬе као да Ље √оспод грешан.

„увши последЬе речи исцеЪеног сиромаха фарисеЉи му рекоше: ти си се родио сав у гресима, па зар ти нас да учиш? » истераше га напоЪе. Ћицемерство и лаж у своЉоЉ срдитоЉ немоЮи увек на краЉу прибегаваЉу насиЪу. ¬идевши фарисеЉи, да су побеРени на свима странама, и да су сви Ьини покушаЉи остали без успеха, они сада, разЉарени и посрамЪени, грде овог простодушног и истинитог човека, називаЉу га тешким грешником и изгоне га напоЪе.

ƒовде описуЉе ЉеванРелист ону дебелу и мрачну сенку, коЉа се одмах открила у лицу фарисеЉа после откривеЬа дивне светлости ’риста —паситеЪа и Меговог божанског дела. —ветлост Ље истина, сенка Ље тама; светлост Ље човекоЪубЪе, сенка Ље мржЬа; светлост Ље моЮ, сенка Ље немоЮ.

Ќо почевши данашЬе ЉеванРеЪе светлошЮу ЉеванРелист га и завршуЉе светлошЮу, светлошЮу а не сенком. √оспод »сус, коЉи се после свршеног чуда био удаЪио, оставивши исцеЪенога за неко време самог, да одолева искушеЬима фарисеЉским и одстоЉава истину против лажи, сада се поново поЉавЪуЉе и иде у сретаЬе ономе, кога ќн жели до краЉа да спасе.

„у »сус да га истераше напоЪе, и нашавши га рече му: веруЉеш ли ти у сина ЅожЉега? »сцеЪени слепац положио Ље добро први испит, тЉ. показао се кротак и послушан онда када га Ље √оспод послао с намазаним очима у —илоамску баЬу, да се умиЉе. “о Ље био испит у послушности. ѕа Ље онда положио добро и други испит, тЉ. показао се истраЉан у искушеЬима, и ниЉе хтео издати √оспода за лажи фарисеЉске. “о Ље испит у искушеЬима. —ада пак √оспод га ставЪа пред треЮи и последЬи испит, пред врховни испит праве вере. ¬еруЉеш ли ти у сина ЅожЉега?

ќн одговори и рече: а коЉе Ље √осподе, да га веруЉем? ќн Ље познао ’риста као чудотворца. ќн √а Ље пред фарисеЉима назвао пророком, Љер ниЉе знао за веЮе име, коЉим би √а назвао. ќн Љош не уме да √а назове —ином ЅожЉим. ѕослушан √осподу у свему, као свом наЉвеЮем добротвору под сунцем, он жели, да од Мега чуЉе, ко Ље таЉ —ин ЅожЉи, па да √а веруЉе?

ј »сус му рече: и видео си га, и коЉи говори с тобом, он Ље. ј он рече: веруЉем, √осподе! » поклони му се.  ротко и нежно говори √оспод са оним, кога ќн спасава, као добар лекар са болесником, коЉи оздравЪава. «ато му и не заповеда: веруЉ у ћене! нити му се намеЮе с речима: Ља сам —ин ЅожЉи! него му вели: и видео си га, и коЉи сад говори с тобом, таЉ Ље. —лободном и разумном биЮу Ъудском √оспод даЉе маха, да само размишЪа и само се опредеЪуЉе. „им Ље пак исцеЪени човек чуо за ово достоЉанство свога »сцелитеЪа, достоЉанство више од пророчког, он одмах радосно узвикну: веруЉем, √осподе! » не само да Љезиком узвикну, него ћу се и поклони, као да тиме Љош више засведочи своЉу веру. ("“име Ље исповедио Ьегову божанску моЮ: да се не би помислило, као да Ље он само изрекао речи, он додаЉе и дело" (тЉ. клаЬа се √осподу). «латоуст.) » као што су му се пре тога отвориле телесне очи, тако су му се сад отвориле и очи духовне. » он Ље сад гледао и телесним и духовним очима, и видео Ље пред собом Ѕогочовека, Ѕога у човечЉем телу.

«аиста, велики Ље Ѕог наш, и твори чудеса; и нигде нема краЉа причи о чудесима Меговим. ¬еруЉемо и ми, √осподе »сусе ’ристе, —паситеЪу наш; веруЉемо, да си “и —ин Ѕога ∆ивога и светлост света. » клаЬамо се теби, премили √осподе, заЉедно са хоровима ангела и светитеЪа на небесима, и са целом ÷рквом “воЉом на земЪи, “еби и ќцу “вом и ƒуху —ветом - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

—ветосавЪе.орг

21 / 05 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0