Srpska

„овек племенитог рода

” сеЮаЬе на архимандрита Ќикона (—моркалова)

15. маЉа 2015. године у 87. години живота преставио се у √осподу духовник одеског мушког манастира ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице архимандрит Ќикон (—моркалов), Љедан од последЬих ученика глинских стараца, човек необичног духовног подвига и посебног унутрашЬег устроЉства.

јрхимандрит Ќикон (—моркалов) јрхимандрит Ќикон (—моркалов)
††††

«а архимандрита Ќикона (—моркалова) чуо сам много пре него што сам се уписао у ќдеску богословску школу. ѕриЉатеЪи-богослови, коЉи су се враЮали у ƒоЬецк на распуст, причали су о Ьему приче коЉе су личиле на легенде. —еЮам се Љедне од Ьих. ” Љедан одески манастир заЉедно са своЉом попадиЉом допутовао Ље свештеник коЉи Ље ванредно похаРао школу. Михови кофери су били тешки и он Ље замолио монаха коЉи Ље пролазио поред у прЪавом радном подраснику: Ђ—луго ЅожиЉи, однеси, молим те, кофере у хотел.ї —луга ЅожиЉи ништа ниЉе рекао, узео Ље ствари и донео их на одредиште. ЂѕопадиЉо, захвали се слуги ЅожиЉем.ї ѕопадиЉа Ље потражила новац у новчанику, нашла Ље неку новчаницу и тутнула Ље монаху у руке. ќн се Юутке поклонио и отишао Ље. ”вече Ље на богослужеЬу свештенику било врло неприЉатно кад Ље видео свог носача с наградним крстом архимандрита. ѕохитао Ље да се извини, али Ље необични архимандрит почео да одмахуЉе: ЂЌе познаЉем те.ї ѕодвиг оца Ќикона Ље био посебан: Љуродивост. Ѕио Ље ученик великих глинских стараца.

ѕатриЉарашки мушки манастир ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице ѕатриЉарашки мушки манастир ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице
††††

” ќдесу сам ишао с трепетом Ц предстоЉало ми Ље да видим живог наставЪача духовне традициЉе. ѕризнаЉем да Ље стварни отац Ќикон мало личио на лик коЉи Ље створила богата младиЮка машта: онижи, чврсте граРе, у исфлеканом подраснику и прслуку коЉи памти боЪа времена. »шао Ље гегаЉуЮи се: болеле су га ноге.

јрхимандрит Ќикон Ље наизглед био строг, чак и груб. √оворио Ље брзо, Ьегов говор се састоЉао од прича и пословица тако да Ље често било немогуЮе схватити старца. ѕонекад би срео човека и замахнуо руком на Ьега. ћогао га Ље и ударити.

 арактеристичан Ље био благослов оца Ќикона. ќн би целивао руку другог човека, а своЉу Ље вешто повлачио. —еЮам се како Ље Љедан ученик богословиЉе био вештиЉи од старца Ц успео Ље да сакриЉе руку. ќтац Ќикон га Ље погледао с извесним дечЉим одушевЪеЬем. ѕонекад Ље личио на велико дете.

ѕричало се да Ље отац таЉно примио постриг у схиму с именом ЌиколаЉ, али га у схими у то време нико ниЉе видео. ¬ероватно Ље знаЉуЮи колико наш народ воли схимнике и овде остао веран себи Ц избегавао Ље сувишну пажЬу.

Ѕез обзира на године и болести отац Ќикон Ље знао два пута: у храм и на послушаЬе. ” периоду 1998-2002. године, док сам похаРао школу у ќдеси он ниЉе служио, ниЉе проповедао, молио се заЉедно с ученицима богословиЉе.

—хиархимандрит √аврило (—тародуб) —хиархимандрит √аврило (—тародуб)
«а време радних дана старац се могао затеЮи у башти или у трпезариЉи. «анимЪиво Ље што Ље поред све своЉе Љуродивости архимандрит Ќикон био изванредан домаЮин. —вештеноначалиЉе Ље затварало очи на Ьегово чудно понашаЬе: био Ље члан духовног сабора обитеЪи и поверавани су му монаси после пострига.

ќ Љуродивости. ¬рло брзо сам и сам искусио да Ље добро читати о свецима, али ниЉе баш Љедноставно живети поред Ьих. ћноги глински подвижници су се одликовали жеЪом да сакриЉу своЉ подвиг, своЉе дарове и врлине. —ад се снимаЉу филмови и обЉавЪуЉу чланци у коЉима живи монаси причаЉу о свом труду и подвизима и дозвоЪаваЉу Ъудима да их називаЉу Ђстарцимаї. Ќаставници коЉе сам имао прилике да упознам, као ватре су се плашили новина, телевизиЉе и интернета Ц Љедном речЉу, свега онога што Ље водило ка слави.  асниЉе сам се упознао с учеником оца ¬италиЉа (—идоренка), схиархимандритом √аврилом (—тародубом). »збегаваЉуЮи славу и он се правио Љуродив, али ако могу тако да кажем, интелектуално, а отац Ќикон Ље чинио Ђхулиганскеї поступке. ¬ешто Ље крио своЉе духовно богатство, нимало не бринуЮи за то шта Юе Ъуди о Ьему помислити. „ас се врло убедЪиво правио да Ље пиЉан, час се крио од ученика богословиЉе иза бреза. ќтац Ље био врло талентован глумац.

£едном ме Ље, док сам се безуспешно борио с помислима, отац Ќикон неочекивано позвао у двориште богословиЉе и у присуству свег народа ЅожиЉег ударио у чело тако Љако да ми Ље заиста све засветлуцало пред очима. ¬аспитаваЬе Ље било праЮено речима коЉе нису за штампу. ѕритом Ље изговорио наглас све што никоме нисам откривао. ѕрво сам се увредио, а касниЉе, кад су помисли неочекивано ишчилеле, зачудио: како Ље отац Ќикон знао шта ме брине и како Ље успео да ме избави од душевног бола коЉи ме Ље мучио?

ƒруги пут, кад сам чуо како архимандрит Ќикон виче на ученике богословиЉе, помислио сам: Ђ—ад Юу и Ља добити своЉе.ї «аиста, погледао ме Ље тако да сам могао да пропаднем кроз земЪу: Ђј коме ти командуЉеш?ї »за мене су биле четири године богословске школе и знао сам да Ље грубост старца само привидна: ЂЌикоме. «авршио сам богословску школу. „екам распоред.ї Ђ уда год да те распореде пред свима треба главу да повиЉаш. јко те неко удари Ц немоЉ гледати ко те Ље ударио, - старац се осмехнуо. Ц ќх, ови учени Ъуди!ї ѕрича се да Ље владика «иновиЉе “етрицкароЉски, коЉи Ље данас прославЪен у збору светих, ЮутЪивог, усредсреРеног монаха звао Ђсунашцеї. ќтац Ќикон се ретко осмехивао, али се Ьегов осмех не може назвати другачиЉе до сунчаним. ” таквим тренуцима старац Ље постаЉао Љедноставан као дете, ведар и отворен. ј поука оца Ќикона ме Ље више пута спасавала у наЉтежим тренуцима у животу.

—еЮам се неких догаРаЉа везаних за Ьегову Љуродивост. –ецимо, за време богослужеЬа архимандрит Ќикон неочекивано устаЉе са своЉе стасидиЉе и брзо, онолико брзо колико Ље могао да се креЮе своЉим болесним ногама, иде за певницу. «а певницом целива у раме ученика богословиЉе коЉи чита часове, осмехуЉе му се и улази у олтар.

јрхимандрит Ќикон се враЮа с исповести. Оутке предаЉе £еванРеЪе и крст старцу-монаху коЉи се моли поред прозора. ” смислу Ц стави на симс. ќн не схвата оца Ќикона, целива £еванРеЪе, целива крст, окреЮе се и наставЪа молитву. ќтац Ќикон поново дотиче раме монаха. ѕрича се понавЪа. “реЮи пут отац Ќикон не издржава и на немо питаЬе старца одговара гласно: Ђ—тави у Яеп.ї

ќтац нешто виче жени. Ќаводим Ьегове монолог у приближом преводу: Ђ—амо понавЪаш: ‘”рок, урок.’ ј да ли имаш грехова? ƒа ли си сама за нешто крива?ї

јрхимандрит Ќикон (—моркалов) јрхимандрит Ќикон (—моркалов)
††††

ѕошта. ќтац Ќикон хвата за косу манастирског возача и снажно удара Ьеговом главом о пластичну витрину. ¬озач се нимало не Ъути. “рЪа чело и зачуРено каже: Ђ¬иди ово! ј могли смо и витрину да разбиЉемо.ї ” следеЮем тренутку отац Ќикон улази у службену просториЉу коЉа Ље недоступна обичним смртницима и вуче поштара за нос. ќвде га знаЉу и воле.

“реба реЮи да су Ъуди волели оца без обзира на све Ьегове напоре. »ли су га, у наЉмаЬу руку, поштовали. «а четири године ниЉедном о Ьему нисам чуо ниЉедну лошу реч. —амо се Љедном наш професор, образован и префиЬен човек, зачудио: Ђ«ашто Ъуди иду код оца Ќикона на исповест? Ўта налазе код Ьега?ї ћислим да би се Љош више зачудио да Ље знао да Ље свим Ьеговим омиЪеним ученицима духовно руководио управо архимандрит Ќикон.

јхримандрит Ќикон Ље изванредно исповедао. ѕрво смо на исповест ишли у трпезариЉу. ќвде Ље отац био онакав какав Љесте: сабран, приступачан и ведар.

”скоро Ље добио благослов да исповеда у храму. ” присуству Ъуди отац Ќикон се по обичаЉу правио Љуродив, с привидном грубошЮу Ље испитивао озбиЪност намера Ъуди коЉи су се исповедали. Ђ–еЮи Юу оцу да те ишиба,ї - дешавало се да отац Ќикон повиче дечаку и Ъуди код Ьеговог налоЬа има све маЬе. јли они коЉи су остали знали су да отац тако криЉе своЉе богато духовно искуство и дар расуРивЬа, и како су мислила многа Ьегова духовна деца, прозорЪивост. ѕритом Ље понекад на исповести могао затражити опроштаЉ за своЉе понашаЬе.

»мао Ље Љедну занимЪиву особеност: било Ље дана кад Ље отац Ќикон давао савет човеку коЉи се исповеда, и дана кад Ље после набраЉаЬа грехова одмах читао разрешну молитву. £ош док Ље човек стаЉао у реду могао Ље да схвати да ли Юе тог дана добити поуку или неЮе, зато што Ље у данима Ђсаветаї отац Ќикон разговарао са свима, а у данима ЂЮутаЬаї ништа ниЉе могло да га натера да отвори уста.

ƒешавало се да не одговори одмах на питаЬе. ќдредио би датум и тек тада би рекао какво Ље Ьегово виРеЬе проблема.

ѕреподобни  укша ќдески ѕреподобни  укша ќдески
»з дневника ученика богословиЉе: Ђ5. март 2002. године. ¬ероватно наЉдубЪа исповест у току целог мог живота у ѕравославноЉ ÷ркви. ѕотребан Ље предговор. ќтац Ќикон ретко говори на исповести, а на питаЬа одговара алегориЉама, коЉе Ља, а ни многи други, не можемо увек да схватимо. Ќаизглед Ље строг човек. ƒо тада нисам разговарао с Ьим ван исповести. ƒанас Ље почео буквално по тачкама да анализира страсти коЉе ме наЉвише муче, без уобичаЉене Љуродивости. » то прилично строго. ѕритом Ље наводио оно што су знали само родитеЪи и блиска родбина... ѕосле тога Ље на моЉе питаЬе како да се борим с очаЉаЬем опет неочекивано за мене, очаЉаЬе повезао с моЉим проблемима у учеЬу (више проучавам допунску литературу него лекциЉе коЉе су нам задате, не стижем све, али о томе никад нисам разговарао с оцем Ќиконом). ќтац Ќикон ми Ље неочекивано рекао: ‘≈во, задаЉу ти проповед, лекциЉе, а ти стално теориЉу, праксу, учиш друге ствари. ”чи лекциЉе. ѕа ти си учен човек!’ «амахнуо Ље као да Юе ме ударити и одЉедном се осмехнуо. ” том осмеху Ље било толико Ъубави да су ми сузе наврле на очи, иако нисам сентименталан човек.ї £ош тада сам схватио: чудно Ље и ниЉе сасвим уобичаЉено то што се очаЉаЬе може повезати управо с учеЬем. «ар младиЮ има мало проблема?

£ош нешто из дневника: Ђ∆ена се припремила за исповест, брижЪиво Ље анализирала грехове.  од налоЬа Ље прво упитала оца Ќикона како да се исповеди: да ли да Љедноставно набраЉа грехове или да открива све помисли и покрете душе коЉи воде ка греху. ќтац Ќикон Ље саслушао Ьено питаЬе и испричао Ље догаРаЉ из живота преподобног  укше ќдеског: жена се брижЪиво припремала за исповест, али Ље све време заборавЪала страшни грех (Љедном Ље ископала очи мачету). ѕосле тога Ље свештеник прочитао разрешну молитву не саслушавши Ље, не прочитавши неколико страница детаЪне исповести. «апаЬена, упитала Ље за ѕричешЮе. ќтац Ќикон ЉоЉ Ље одговорио: ‘јко си се спремала Ц причести се.’

»з разговора с оцем Ќиконом. ќтац Ќикон: Ђ«акопао си таленат.ї ѕитам како да га откопам. Ђ∆иви Љедноставно. ЌемоЉ да планираш.ї

—рео сам оца на степеништу богословиЉе. Ђѕогрешним степеницима скачеш.ї  ад Ље сазнао за то отац √аврило се наЪутио: Ђ«ашто нисте упитали коЉим степеницима треба да скачете?ї

“их година се у обитеЪи подвизавао старац Ц схиархимандрит £она (»гнатенко). ќваплоЮеЬе смиреЬа и Ъубави, отац £она Ље био познат у целом свету. Ќи корак ниЉе могао да начини, а да му се неко не придружи. „им би отац £она изашао из келиЉе, опколили би га многоброЉни ходочасници. ќтац Ќикон Ље више волео да остане у ЬеговоЉ сенци. »пак, баЮушка Ље био старац Ц чувар монашког искуства, носилац благодати расуРиваЬа.  ао што сам веЮ рекао, многи су га сматрали прозорЪивим.

£едном Ље наш професор, намесник манастира, за време часа упитао поштара богословиЉе: ЂјндреЉе, одавно нисам видео своЉу пошту. Ўта се десило?ї Ќе сеЮам се шта Ље јндреЉ одговорио. „ас се наставио. ѕет минута касниЉе врата учионице су се отворила и пред запаЬеним ученицима поЉавио се управо отац Ќикон. ” рукама Ље држао читаву гомилу новина, часописа и писама. —ве то отац Ље ставио на ивицу катедре и изашао Ље без речи. —ви ученици су Юутали. Ќамесник Ље на краЉу подигао прст: Ђ¬идите, Ѕог чуЉе моЉе молитве.ї

—хиархимандрит £она (»гнатенко) —хиархимандрит £она (»гнатенко)
ƒруги пут су послушници архимандрита Ќикона намеравали да узму кЪучеве из радионице у суседном кварту. ƒошли су код оца по благослов. ќн Ље благословио, али Ље успут рекао да би добро било погледати радно време на признаници. Ќико ниЉе обратио пажЬу на баЮушкине речи Ц и шта се десило? ƒан Ље био радни, стигли су рано, али радионица заиста ниЉе радила.

јрхимандрит Ќикон се трудио да пресече све разговоре о своЉоЉ прозорЪивости. —еЮам се како су искушеници говорили о наЉискусниЉим духовницима и како их Ље N уверавао да Ље отац прави старац. —ам отац Ќикон, разуме се, ниЉе био присутан приликом овог разговора. ѕосле извесног времена срео Ље N, замахнуо Ље руком на Ьега и рекао с дубоким унутрашЬим болом: Ђ«ашто вараш?ї

Ќикад нисам видео човека коЉи би у тоЉ мери умаЬивао своЉ значаЉ. “ребало Ље уложити велики напор да би се у строгом и неЪубазном архимандриту видео духоносни старац, опитни исихаста и човек Ъубави, али они коЉи су заиста познавали оца нису сумЬали у то да има нежно срце пуно Ъубави. —вом душом Ље бринуо за своЉу децу и због Ьих Ље био спреман на многе ствари. —амопожртвованост оца Ќикона Ље била тиха и скривена. £едном Ље због хитних послова морао да оде у град и ниЉе дошао на исповест свих ученика богословиЉе. ќтац се у манастир вратио пет минута пре почетка свеноЮног бдениЉа. ¬идело се да Ље старац уморан, очекивала га Ље дуга служба, али ниЉе одлагао исповест за следеЮе Љутро. ѕресвукао се, дошао Ље у храм и Юутке Ље стао покраЉ налоЬа чекаЉуЮи своЉе ученике.

ЅаЮушка Ље у духовном животу ценио Љедноставност, послушаЬе и одговорност. Ђ—тарцима Ље свуда било добро, - понавЪао Ље. Ц » у манастиру, и у затвору, зато што су се смиравали и уздали у √оспода.ї

”чио Ље принципу ЂЌишта не видим, ништа не чуЉем, ништа не знам.ї ЌиЉе учио равнодушности или бекству од насушних проблема, веЮ истинскоЉ усредсреРености и самоспознаЉи, сабираЬу ума и срца. Мегов учитеЪ преподобни јндроник Ље говорио: Ђ”познаЉ себе и биЮе ти доста.ї

ѕонавЪао Ље: Ђћоли се: √осподе, спаси ме како —ам хоЮеш (знаш).ї ќ борби с помислима: Ђ ажи помисли: ‘ЌиЉе моЉе Ц неЮу.’ї

ѕрави монах, ревнитеЪ за монашки живот, отац ниЉе подржавао духовнике коЉи су без расуРивЬа давали благослов за постриг Ъуди у браку и тако разарали ћале ÷ркве.

ќтац Ќикон Ље посебан значаЉ придавао одговорности и способности човека да чини промишЪене и озбиЪне поступке. ЌиЉе спадао у духовнике коЉи све решаваЉу уместо своЉе духовне деце. ѕошто Ље и сам био апсолутно слободан, ценио Ље Ъудску слободу.

Ѕрат Љедног од ученика богословиЉе намеравао Ље да се венча у расколничком храму. «абринути богослов Ље дошао код оца Ќикона, намеравао Ље да спори, да убеРуЉе брата и био Ље сасвим сигуран да Юе за то добити благослов старца. Ќа своЉе чуРеЬе, ученик Ље чуо: Ђ олико има година? ƒа ли зна какав Ље твоЉ однос према расколницима? —ам немоЉ да се намеЮеш. јко те питаЉу одговори како можеш, али немоЉ махати сабЪом!ї

ѕосле завршетка богословске школе по благослову оца √аврила (—тародуба) питао сам баЮушку коЉи пут треба да изаберем за будуЮност. —рце ми Ље замрло: решавала се моЉа судбина. ћислио сам да Юе у Љедном од наредних тренутака отац реЮи: Ђћонаштвої - или: ЂЅрак.ї јли, ниЉе било тако. Ђћонаштво треба да примиш тако да то буде твоЉа одлука и да никад касниЉе не кажеш да те Ље неко натерао,ї - рекао Ље старац после молитве.

Ќаравно, занимало нас Ље зашто Ље сам отац Ќикон изабрао монашки пут. ѕричало се да Ље у младости Љедном дошао на састанак, али Ље он хтео у храм, а девоЉка у биоскоп. ¬еЮ тада Ље осетио да брак ниЉе Ьегово призваЬе. Ќа краЉу га Ље преподобни јндроник видео у √линскоЉ обитеЪи и рекао: ЂЌаш си.ї Ђ» од тада сам монах,ї - завршио Ље своЉу причу отац Ќикон и осмехнуо се.

ѕосле завршетка богословске школе тражио сам податке о архимандриту Ќикону на интернету. Ќисам нашао много тога: отац Ќикон ниЉе био интернет-старац. ∆ивео Ље скривеним животом свету непознатог подвижника. ¬ероватно само мали броЉ Ъуди зна каква Ље била Ьегова духовна борба и какве су биле Ьегове утехе на путу ка небу.  олико таЉни Ље однео на небо оваЉ необични човек? Ђќн Ље мученик, али Ље и подвижник. Ќико не може да издржи тешкоЮе живота у скиту као он. ЌеприЉатеЪ хоЮе да упропасти Ьегов труд, Ъубав и молитву,ї - говорила Ље о оцу Ќикону схиигуманиЉа —ерафима (ƒЉаченко), келеЉница тбилиског старца ¬италиЉа.

ЌиколаЉ —моркалов (тако се баЮушка звао у свету) роРен Ље у удмуртском селу  аркалаЉ. Мегов отац Ље погинуо у рату. ЂЌиколеЬка се, како га Ље од миЪа звала маЉка, веома разликовао од своЉих вршЬака: био Ље веома озбиЪан за своЉе године и замишЪен, а што Ље главно, стално се молио »сусовом молитвом по малим броЉаницама... » зато се сеЪани нису много зачудили кад Ље ЌиколаЉ одслужио воЉску и 1950. године постао искушеник у √линскоЉ пустиЬи.ї 1

√лински старци. ƒоле слева надесно: архимандрит ћодест (√амов), митрополит «иновиЉе (ћажуга), схиархимандрит —ерафим (–оманцов), схиигуман јндроник (Ћукаш) √лински старци. ƒоле слева надесно: архимандрит ћодест (√амов), митрополит «иновиЉе (ћажуга), схиархимандрит —ерафим (–оманцов), схиигуман јндроник (Ћукаш)
††††

 асниЉе Ље примио монашки постриг с именом Ќикон, завршио Ље ЋеЬинградску богословиЉу и поставЪен Ље за намесника ѕочаЉевске лавре ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице. ћеРутим, отац ниЉе много времена провео у лаври. Ѕио Ље меРу онима коЉи су се противили Ьеном затвараЬу.

Ђ£еромонах намесник Ќикон Ље исписан и нареРено му Ље да отпутуЉе у року од 24 сата. ј он се одупирао, ниЉе хтео да добровоЪно напусти своЉе место подвига. √оворио Ље: ‘—ам неЮу отиЮи, Љедино ако ме изнесете!’ ј имао Ље врло буЉну, густу и лепу косу. » шта се десило! ћилиционари су попили, ухватили су га, напали, претукли, везали и бацили у неку Љаму, а сами су отрчали да наРу коЬе. «атим су му везали косу за кола и вукли су га с горе по камеЬу пута преко моста, од треЬа о песак и камеЬе рамена и леРа подрасника су се поцепали тако да Ље на краЉу испод горе остао крвави траг... ƒоле су мештани ѕочаЉева напали пиЉане милиционаре и ослободили, одбранили и ишчупали баЮушку из руку пиЉаних стражара поретка.ї 2

ќтац Ќикон се у лавру ниЉе вратио своЉом воЪом. ” Љедном од страних листова обЉавЪена Ље забелешка “.Ћистова ЂЌови материЉали о прогонима ÷рквеї. «анима нас следеЮи одломак: Ђƒописницима Ље доставЪен низ других докумената добиЉених из ѕочаЉева: фотокопиЉа налога Ћавовског епископа ƒамЉана о измени форме духовног сабора лавре, одлука ћосковске ѕатриЉаршиЉе о удаЪаваЬу из лавре Љеромонаха Ќикона (—моркалова), молба духовног сабора лавре упуЮена патриЉарху јлексиЉу за поништеЬе ове одлуке: ‘“о иде у правцу уништеЬа светиЬе, као по диктату органа власти, коЉи намераваЉу да ликвидираЉу Ћавру и растераЉу братство.’ї 3

”точиште монаху у немилости пружио Ље одески манастир ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице. ќвде се око оца Ќикона окупила мала заЉедница духовне деце. «а време боравка у ќдеси отац Ље наставио да општи с глинским старцима: преподобним јндроником и светитеЪем «иновиЉем.

£едном Ље отац Ќикон рекао своЉоЉ послушници, мати «инаиди: ЂѕослаЮу те код човека коЉи зна о чему сад разговарамо.ї ќваЉ човек Ље био схиархимандрит ¬италиЉе (—идоренко). ћати «инаида се одмах уверила у прозорЪивост старца. Ђћати «инаида, хоЮеш да ти покажем како послужуЉеш братиЉу у трпезариЉи?ї - предложио ЉоЉ Ље отац ¬италиЉе. ѕоказао Ље врло тачно, иако никад ниЉе био у ”спенском манстиру. Ђј хоЮеш ли да ти покажем како их треба послуживати?ї “рба реЮи да Ље у наше време било немогуЮе и замислити да се мати «инаида неправилно односи према Ъудима Ц ова монахиЬа Ље била тако радосна, ведра и добра.

ѕричала Ље: Ђƒешавало се, слушам, слушам оца ¬италиЉа, уморим се, мисли ми постаЉу расеЉане. ќтац ¬италиЉе ми каже: ‘—пусти се, далеко си отишла.’ £една сестра Ље упитала оца зашто Ље боле очи. ѕомислила сам: ‘ќд промаЉе.’ ќтац ¬италиЉе каже: ‘—естро «емфира, 4, реци, зашто ћариЉу боле очи.’ Ц ‘ ако могу да кажем, оче?’ £ош Љедном Ље благословио. ‘ќд промаЉе.’ » отац ¬италиЉе се сложио са мном.

—ачувала су се писма коЉа Ље старац писао одеским сестрама. Ђ¬оЪене радости наше све блиске у √осподу!... јко вам се не иде у ЅожиЉи храм, треба да се приморате. ЅоЪе Ље бити на посушаЬу кад Ље то благословено, а кад имате слободног времена ван послушаЬа, треба да хитате у ЅожиЉи храм. “реба да одсецате своЉу воЪу, да видите да сте грешне, а сви свети, тада никога неЮете осуРивати, знаЉуЮи колико грехова имате. —ве треба да буде Љедноставно, тада Юете имати шта да дате за милостиЬу или да помогнете родбини. »сту одеЮу треба носити и по 10 година и више. ЌемоЉте куповати ништа скупо. ћени Ље довоЪно 3 рубЪе месечно, тако и ви чините, и √оспод Юе помоЮи свима вама. Мему припада слава у векове. јмин. —вима вама и оцу Ќикону клаЬам се до земЪе, целиваЉуЮи ¬аше стопе. ’ристос посреди нас. —пасаваЉте се. ќпростите.ї

јрхимандрит Ќикон (—моркалов) јрхимандрит Ќикон (—моркалов)
ЂЌа ливади су радиле сестре, певале су псалме ЅожиЉе. »знад Ьих Ље у ваздуху био велики венац од цвеЮа. ѕодизао се и спуштао. » ви се трудите на послушаЬу увек изговараЉуЮи: √осподе »сусе ’ристе, —ине ЅожиЉи, помилуЉ нас грешне. » изнад вас Юе бити венац спасеЬа, иако га неЮете видети. √оспод воли сваког човека и припрема му велику и богату милост.ї

Ђ¬оЪене радости наше: »рина, ћариЉа, Ћида, ѕаша, –аЉо, «емфира, Кудо и све у √осподу блиске! Ѕлагодат ЅожиЉа вас Ље окупила и ви сте: послушаЬем и смиреЬем, кротошЮу и трпЪеЬем, благодареЬем и ЮутаЬем, одсецаЬем самовоЪе и ЪубавЪу, разумношЮу и молитвом, добродушношЮу и откриваЬем помисли, ЪубавЪу према сиромаштву и милостиЬом, стекле ЅожиЉи благослов и ƒух —вети почива на вама. Ќека вас украси —воЉом великом милошЮу и удостоЉи венаца спасеЬа. ј оваЉ човек, кажем, ¬италиЉе, пун Ље: роптаЬа, осуРиваЬа, никога не воли, све чини по своЉоЉ воЪи, нема молитву, страх ЅожиЉи Ље у Ьему нестао, а уселили су се смех, похлепа и очаЉаЬе. ќбЉашЬавам му: па зашто не слушаш, чак ни мисли ни дела не откриваш? ј он се осмехне, Юути и каже: за мене се златне сестре и о.Ќикон моле. ѕа добро, бар се каЉе, ни то ниЉе лоше. Ѕудите милостиве, пренесите о.Ќикону да Ље име брата √оергиЉа дато и да се пред —ветим престолом ЅожиЉим Ьегово име и имена свих вас и о.Ќикона помиЬе.  лаЬам вам се до земЪе, Ъубим све вас. ’ристос посреди нас. Мему припада слава. јмин. —пасаваЉте се. Ѕог вам био упомоЮ, опростите.ї 5

ѕисма схиархимандрита ¬италиЉа представЪаЉу своЉеврстан монашки катихизис коЉи садржи делотворне савете свима онима коЉи траже спасеЬе. ѕосебно Ље занимЪива Ьегова преписка с архимандритом Ќиконом Ц индиректно сведочанство о скривеном унутрашЬем животу одеског старца, Љедан од кЪучева за разумеваЬе Ьеговог духовног устроЉства. 6 »мао сам прилике да читам многа писма старца ¬италиЉа упуЮена духовноЉ деци, али су ова писма посебна. ” Ьима се садрже позиваЬа на препоручена места из ЂƒобротоЪубЪаї, 7 и размишЪаЬа о кЬизи Ђ—тарац —илуанї. ЋаЉтмотив ових писама Ље потреба за стицаЬем непрестане »сусове молитве. ЂЌека вас Ѕог стоструко награди у овом и у будуЮем животу и нека вас води путем делаЬа умносрдачне молитве, - пише отац ¬италиЉе. Ц Ќека вам √оспод да бодрост у »сусовоЉ молитви и ревност за послушаЬе... да у зноЉу лица свог Љедете леб умносрдачног делаЬа...ї ќтац ¬италиЉе Ље чак и жеЪе за велике √осподЬе и Ѕогородичне празнике повезивао с таЉном умног делаЬа. Ќа “роЉицу: ЂЌека почива на теби —вети ƒух... радуЉуЮи те због умносрдачног напредоваЬа.ї Ќа ѕреображеЬе: ЂЌека те √оспод преобрази за свако добро: богомислиЉе, тиховаЬе, умносрдачно делаЬе, умиЪеЬе и послушаЬе, што Ља немам...ї

ќтац Ќикон Ље од младости тражио молитвену усредсреРеност, али га Ље недокучиви ѕромисао ЅожиЉи одвео у ќдесу, у градски манастир. ЅаЮушка ниЉе роптао. Ђјко хоЮеш да научиш да се молиш, иди на ѕривоз, - учио Ље. Ц јко будеш могао да се молиш на пиЉаци, свуда Юеш моЮи да се молиш.ї £едном ученику богословиЉе коЉи се пожалио да не уме да се моли стално и нерасеЉено, отац Ље рекао: Ђ“о ниЉе тешко.ї јли ниЉе му открио никакву таЉну. ќсмехнуо се и више се ниЉе враЮао на ову тему.

»з савета оца ¬италиЉа архимандриту Ќикону: Ђ„им се понадам у себе задеси ме невоЪа. –ече ƒух —вети: кога Юу погледати, само кротког, ЮутЪивог и оног коЉи дрхти од речи ћоЉи, а то су Ц деца ќца Ќебеског коЉа се боЉе да било шта веруЉу себи и да се уздаЉу у себе, али слава Ѕогу,  оЉи даЉе тако велике лекове исповести и покаЉаЬа, коЉима човек налази своЉе првобитно стаЬе, односно општеЬе с ƒухом —ветим овим благодатним лековима. —тарац значи стуб. јко се склони стуб пашЮе тараба, а наЉпре ако дува Љак ветар. —тараца има свуда, управо они се моле за целу ¬асеЪену, премда их мало Ъуди зна. Ќовине су свет коЉи држе изабрани. Ќа снове не обраЮаЉ пажЬу, Љер Ље глуп онаЉ ко веруЉе у снове, говорио Ље о.—ерафим из —ухумиЉа... 8

—вети су рекли: мука неЮе заобиЮи онога ко се не сеЮа смрти.

—вети оци препоручуЉу да Юе човек у коЉоЉ мери хвали, у тоЉ мери и похулити. ƒакле, треба се држати царског пута: не хвалити и не хулити, све сматрати добрима у ’ристу »сусу √осподу нашем.

«бог немара настаЉу невоЪе и слабост.

¬оЪа ЅожиЉа потиче од начелника, коЉима √оспод поверава руковоРеЬе.

Кубав Ље изнад свега.ї

јрхимандрит Ќикон (—моркалов) јрхимандрит Ќикон (—моркалов)
††††

 раЉем априла 2015. године добио сам писмо од свог друга из богословиЉе: Ђ“ужна вест: на —ретеЬе Ље умрла мати «инаида, √агаускиЬа по националности, духовно чедо оца Ќикона.ї 15. маЉа ми Ље Љавио: Ђƒанас Ље умро отац Ќикон (—моркалов).  асно Ље откривен последЬи стадиЉум рака бубрега, тешко му Ље пала смрт мати «ине.ї

£едном Ље схиархимандрит ¬италиЉе (—идоренко) рекао своЉоЉ духовноЉ деци: Ђ”век Юемо бити заЉедно.ї ћислим да Юе и таЉног старца, скривеног исихасту, оца Ќикона, на небу дочекали они коЉи су у Ьему препознали свог: свети «иновиЉе и јндроник √лински и многи други Ъуди племенитог рода.

1 ѕам€ти протоиере€ јлександра —моркалова // http://userdocs.ru/medicina/31307/index.html.

2 јввакум (ƒавиденко), архимандрит. «акрытие ѕочаевской Ћавры в 1960-х: гонимые и гонители // http://www.kiev-orthodox.org/site/personalities/2441/.

3 ѕосев. 1965. є 27 (998). 2 июл€.

4 —ветовно име мати «инаиде, √агаускиЬе по националности.

5 ” писмима оца ¬италиЉа сачувани су стилистика аутора и специфичан правопис.

6 ” дужоЉ вариЉанти обЉавили смо чланак у часопису Ђ∆ивоЉ родникї.

7 √ригорий —инаит, 1-€ часть, 45, 41, 74, 115, 120, 121; 2-€ часть 28 глава Ц иноки  аллист и »гнатий.

8 –ади се о преподобном —ерафиму (–оманцову).

ƒимитриЉе “рибушни

—а руског ћарина “одиЮ

29 / 05 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0