Srpska

«бог чега деца биваЉу насилна?

ћноги сматраЉу да се деца раРаЉу готово као анРели. ”толико веЮе и бива наше чуРеЬе када код Ьих видимо проЉавЪиваЬе насилничког понашаЬа. ќ томе одакле потиче дечЉе насиЪе, и како се с Ьим борити, своЉе виРеЬе износе свештеници ƒимитриЉе —мирнов, ¬алериЉе ƒухаЬин и —ергиЉе ЅЉелобородов, као и многодетна маЉка ЌаталиЉа £алтанска и православни психолог Кудмила £ермакова.

††††

„ ада Ље средина агресивна,

дечиЉа психа се ломи“

—вештеник ¬алериЉе ƒухаЬин —вештеник ¬алериЉе ƒухаЬин
—вештеник ¬алериЉе ƒухаЬин, магистар теологиЉе, проректор ЌикоЪско-”грешке ЅогословиЉе:

- ”зевши у обзир нашу свакодневицу, морамо констатовати да агресиЉу ствара агресиЉа. «нам да Ље дечак кога су стално малтретирала стариЉа браЮа, у школи почео насилно да се односи према другоЉ деци. ќн Ље само ископирао модел понашаЬа стариЉих. ”многоме Ље ово пресудни фактор: када Ље средина агресивна, дечиЉа психа се Љедноставно ломи. “о често бива изазвано и од стране родитеЪа, коЉи меРусобно разговараЉу оштро, повишеним тоном и на децу искаЪуЉу своЉу нетрпеЪивост, на шта деца одговараЉу озлоЉеРеношЮу.

—тога се мени лично чини да Ље дечиЉа агресиЉа углавном резултат недостатка топлине. ƒете ниЉе добило Ъубав, ниЉе се загреЉало и почиЬе унапред да доживЪава свет коЉи га окружуЉе као неприЉатеЪски. ќно као Љеж пушта бодЪе и повреРуЉе оне коЉи се налазе у ЬеговоЉ непосредноЉ близини, због тога што Ље навикло да осеЮа отуРеност и хладноЮу споЪашЬе средине.

—ада су деца у великоЉ мери емотивно запоставЪена и поклаЬа им се мало пажЬе. ∆ене роРеЬе деце доживЪаваЉу не као главни циЪ у животу, и не као Ьихово основно призваЬе. ƒецу би као требало имати, али су она негде у другом плану. «а мушкарце, коЉи су све време заузети послом, деца такоРе постаЉу нешто попут живих играчака. ќни могу са Ьима да се играЉу, да се разоноде, али ретко ко од Ьих Юе озбиЪно да се бави Ьиховим васпитаЬем науштрб себе и свог комфора. «бог тога дете у породици добиЉа недовоЪно пажЬе, врло брзо одлази у свет виртуелних игара, коЉе су пуне крвопролиЮа и уништаваЬа, или гледа цртане филмове у коЉима су присутни грубост и агресиЉа. ѕа како онда он сам да се понаша?

јко то погледамо са дубЪих, богословских аспеката, видеЮемо утицаЉ греха на децу. “реба имати на уму да смо сви ми наследили палу природу Ц деца се раРаЉу са Ьом, и зато се веЮ у детиЬству, када дете Љош и ниЉе толико одговорно за своЉе поступке, у ЬеговоЉ природи ипак проЉавЪуЉе нешто греховно, било непослушност, самовоЪа или негодоваЬе.

 од преподобног ¬арсануфиЉа ќптинског налазимо Љедну, у одреРеном смислу, врло упечатЪиву причу: „¬идим ти Ља Љедном у сну пакао и паклене муке. —пазих тамо малу девоЉчицу, измеРу пет и седам година, и упитах Ље: „ ако си ти доспела овамо?“ » размишЪам: „ акве то грехове може имати ово детенце, када Ље оно Љош сасвим мало?“ ј она ме гледа и каже: „£а сам овде због прЪавих мисли.“ Ќакон тога упутих се ка свом духовнику и упитах га: „ƒа ли Ље то могуЮе?“ ќн ми одговори: „ƒа, половину пакла чине дечица.“

£а бих лично заиста желео да ово виРеЬе, дато у сну, буде само упозореЬе, а не фактичко стаЬе. јли често смо сведоци да човек веЮ и у наЉраниЉоЉ младости почиЬе са греховима мржЬе, гнева и агресивности. √рех Ц то Ље увек агресиЉа. “о Ље слабост наше природе. ћеРутим, упрЪаност душе бива изазвана умногоме од стране агресивне споЪашЬе средине, коЉа Ьу повеЮава уместо да Ље исправЪа.

Ўта да чине одрасли када се сусретну с агресивношЮу меРу децом? јко се она испоЪава на дрзак начин, онда то, наравно, треба пресецати. ƒете треба да осеЮа да свако зло резултира поразом. Ќо ипак, наЉважниЉа ствар Ље да се сами не препустимо агресивности, да се Ьоме не заразимо и да не почнемо тако реаговати на друге Ъуде. ¬атра се ватром не гаси. јко Юемо право, Раво никакав други циЪ нема, осим да посеЉе у Ъудима узаЉамну мржЬу. ћорамо се учити то да прекидамо.

—еЮам се како Ље за време рата у „ечениЉи до наших воЉника доспео Љедан раЬени чеченски тинеЉЯер. ќни су Ьега сместили у поЪску воЉну болницу, где га Ље брижЪиво неговала добра медицинска сестра. ћладиЮ Ље све време псовао и у гневу говорио да Юе кад одрасте клати –усе. ћедицинска сестра га Ље питала: „ƒа ли Юеш и мене заклати?“ ћладиЮ, коЉи беше од Ье добио толико помоЮи, ниЉе очекивао такво питаЬе, па рече: „Ќе, тебе неЮу“. » престаде да псуЉе. “о Љест, често се иза споЪашЬе горчине скрива топла, раЬива и нежна душа.

” скривеним дубинама душе увек постоЉи чежЬа за неукаЪаном добротом, чистим односом према ближЬем и за искреном ЪубавЪу. » то се у човеку буди од нечиЉе Ъубави.

£едном су мог познаника историчара позвали да предаЉе у школи интернатског типа за проблематичну децу. ЅудуЮи по природи добар и учтив човек, он поче мирно да држи своЉ час. јли деца на то одреаговаше подсмехом, збиЉаЬем шале и гласним смехом, и фактички му упропастише предаваЬе. Ќакон часа професор се моментално упути ка директору и рече му да одлази. ЌиЉе он осеЮао никакву злобу према деци, веЮ Љедноставно ниЉе желео да остане у таквоЉ атмосфери. ƒиректор га Љедва умоли да остане макар Љош неко време, обЉашЬаваЉуЮи му: „ од нас нико не жели да ради“. —ледеЮи пут кад Ље професор дошао на час десило се чудо: он угледа на столу земичку и вруЮ чаЉ, а деца му рекоше: „“о Ље за ¬ас. ЅоЉали смо се да више неЮете доЮи“. ќд тог тренутка меРу Ьима се развише наЉблискиЉи односи. ƒеца су осеЮала како се он према Ьима односи. Ќа следеЮем часу он им Ље образлажуЮи задату тему показивао уметнички историЉски филм, а затим су га заЉедно коментарисали. –езултати Ьеговог доброг односа били су такви, да Ље Љедан од Ьегових ученика доцниЉе уписао богословиЉу и постао свештеник.

ѕоследЬе што бих желео да кажем Љесте да насупрот греху стоЉи благодат. ¬иРао сам разне школе, и, ма колико неко критиковао православне гимназиЉе да имаЉу мана, могу реЮи, да у Ьима влада сасвим нека друга атмосфера. “амо где Ъуди искрено веруЉу у Ѕога, где се моле, каЉу за своЉе грехе и труде да живе у складу са ЅожиЉим заповестима, деца су смирениЉа и маЬе Ље повода за проЉавЪиваЬе дечиЉе агресиЉе. Ќа таквим местима она се гаси уместо да се провоцира. ЅожиЉа благодат доноси мир души, и то се итекако преноси на друге, посебно на децу. —тога, дакле, своЉ однос са децом треба изграРивати посредством изградЬе самога себе и посредством стицаЬа благодати ЅожиЉе.

* * *

„јко дете поседуЉе сва материЉална добра,

а родитеЪске Ъубави нема, оно Ље дубоко несреЮно“

ѕротоЉереЉ ƒимитриЉе —мирнов ѕротоЉереЉ ƒимитриЉе —мирнов
††††

ѕротоЉереЉ ƒимитриЉе —мирнов, шеф ѕатриЉарашке комисиЉе за питаЬа породице, заштите материнства и детиЬства:

Ц ћало дете брзо расте. јко Ље оно без оца, тЉ. ако има само маЉку, онда Ље она принуРена да ради. «бог тога она долази у ситуациЉу да своЉе дете упише у вртиЮ. £а сам као дете много времена провео у вртиЮу. ƒешавало се чак да одем у понедеЪак уЉутру и вратим се тек у петак увече. ¬иРао сам родитеЪе свега два дана у недеЪи. £ош сам тада, када ми Ље било четири године, обеЮао себи да своЉу децу никад неЮу дати у вртиЮ, Љер не могу замислити неприродниЉе стаЬе за дете од тог. «ашто кажем неприродниЉе? «ато што у породици са пуно деце нема деце истог узраста (осим ако то нису близанци), те се стога измеРу стариЉе и млаРе деце у оваквим породицама изграРуЉу посебни односи.

ƒеца коЉа су подеЪена по узрасним групама брзо се претвараЉу у чопор вукова, где главну реч воде они наЉневаспитаниЉи и наЉподлиЉи. “о ломи психу деце, и она постаЉу агресивна и насилна. £а, као човек коЉи Ље године провео у вртиЮу и по дечиЉим камповима, савршено знам како се тамо дете осеЮа. јко саЬам нешто из детиЬства, будим се обливен хладним зноЉем. ” камповима Ље било потребно све време борити се за опстанак себе као биолошког организма. £а сам у летЬи камп увек одлазио са ножем, коЉи сам паковао на дно кофера. Ќисам га користио, али сам ипак плашио оне коЉи су покушавали да ми учине неку неприЉатност. £ер често се дешавало да осморица крену на Љедног.

 ако се васпитаваЉу деца лишена родитеЪске пажЬе? ќна су препуштена сама себи. Мих васпитава улица, а сада и разне направе у коЉима су присутне наЉразличитиЉе гадости коЉе код Ьих провоцираЉу агресиЉу.

»мати Љедно дете залог Ље несреЮе. „овек коЉи Ље одрастао у породици без оца Ц дубоко Ље несреЮан. ћи улажемо вансебне напоре, укЪучуЉуЮи ту и оне материЉалне природе, да превазиРемо таЉ губитак, али, свеЉедно, свако дете дубоко болуЉе што нема породицу. —вест о томе да оно има маЉку, оца или макар баку, веома много значи. “а патЬа исушуЉе Ьегов ум и Ьегове способности. Ќека деца губе и способност осмехиваЬа. ƒа би она почела поново да се осмехуЉу, потребно Ље провести године и дати им сву своЉу Ъубав и нежност. „ак и ако дете поседуЉе сва материЉална добра, а родитеЪске Ъубави нема, оно Ље дубоко несреЮно. Ќишта не може да замени родитеЪску Ъубав и нежност.

ћноги парови после развода говоре како су остали у одличним односима. јли коме су потребни ваши односи? ƒетету Ље потребна породица. Мему Ље потребан отац, због тога што Ље он главни васпитач, главни хранитеЪ и главни ауторитет породице.

* * *

„ќдносе измеРу супружника дете осеЮа Љош у маЉчиноЉ утроби“

—вештеник —ергиЉе ЅЉелобородов са попадиЉом —вештеник —ергиЉе ЅЉелобородов са попадиЉом
††††

—вештеник —ергиЉе ЅЉелобородов, клирик храма великомученика и исцелитеЪа ѕантелеЉмона при централноЉ клиничкоЉ болници є 1 ќјќ „–∆ƒ“:

Ц «ло, мржЬа, као и доброта, нежност и Ъубав, долазе од родитеЪа.  аква Юе бити деца, зависи од родитеЪа, коЉи живеЮи заЉедно, или воле Љедан другог, или се, обрнуто, стално сваРаЉу. ќдносе измеРу супружника дете осеЮа и упиЉа Љош у маЉчиноЉ утроби.

ѕогрешно Ље мислити да дете, док седи на поду и игра се са своЉим играчкама, не разуме кад се Ьегови родитеЪи сваРаЉу. ” ствари, у тим тренуцима малишан све одлично разуме и упиЉа све оно негативно и све оно што Ље добро, зависно од тога шта чуЉе. „есто се догаРа да деца понавЪаЉу за родитеЪима оно што их они уопште нису учили. ј родитеЪи се диве. ƒете Ље Љедном нешто чуло и запамтило за цео живот. —тога, 70-80 % информациЉа долази од родитеЪа, а остале дете добиЉа путем комуникациЉе у вртиЮу, школи и на улици.

‘изичким кажЬаваЬем и ружним речима, нарочито ако се то ради у стаЬу разЉарености, ништа се не постиже. —а дечиЉом агресиЉом треба се борити личним примером: ово укЪучуЉе и односе измеРу брачних другова, и начин на коЉи родитеЪи комуницираЉу са другим Ъудима.

* * *

„јко се са грехом не борите, онда се он шири“

¬асилиЉе и ЌаталиЉа £алтански ¬асилиЉе и ЌаталиЉа £алтански
††††

ЌаталиЉа £алтанска, маЉка деветоро деце:

Ц ƒа, у свету постоЉе добро и зло. «ло се бори са добром, а поЪе на ком се одвиЉа битка Љесу срца Ъуди. —амим тим и деце.

” тоЉ бесконачноЉ теми желела бих да издвоЉим два момента.

Ќеопходно Ље ту направити разлику где Ље агресиЉа, а где слаба дечиЉа воЪа и немогуЮност управЪаЬа сопственим емоциЉама.

ѕрви моменат: дете Ц то Ље мали човек. Ћичност Љош ниЉе формирана. Ќедостатак животног искуства значаЉно утиче на мотиве понашаЬа. ƒеца често раде ствари, чиЉе дубЪи смисао уопште ниЉе као код одрасле особе. ƒете не зна да Юе, ако човека ударимо, Ьега то болети. Мега никада нису тукли. »ли, обрнуто, Ьега су вербално напали, он Ље побеснео, узвратио им, а супротна страна Ље задобила потрес мозга. “о обично тако и бива. јли то ниЉе агресиЉа веЮ слаба воЪа, неспособност управЪаЬа своЉим темпераментом и недостатак страха од последица.

ƒруги моменат. ћлади нараштаЉ ниЉе тако давно компензовао недостатак сопствених душевних немира на примерима лепе кЬижевности. ƒанашЬа деца мало читаЉу, али зато много играЉу електронске игре. ј у дигиталном свету Ље све просто. “и си Љунака игрице размазао по зиду Ц он се отресао и потрчао даЪе. Мега не боли, и он ниЉе остао богаЪ. ≈то тако изгледа негативно искуство.

ƒете одраста у грехом упрЪаном свету. јко се не борите са грехом, онда се он шири као баобаби на ѕланети ћалог ѕринца и изражава у поступцима. ќво важи како за децу, тако и за одрасле. “о што отприлике до седам година дете свесно не греши, у мени не буди сумЬе. “ако нас и наша ÷рква учи. јли, наравно, постоЉе трачци Ц како свесне борбе, тако и свесног пада.

 ако се борити? ѕа лепо. Ќаравно, ми нашоЉ деци неЮемо стварати лажне патЬе у коЉима, као што Ље познато, душа расте. јли се око нас по ЅожиЉем допуштеЬу толико тога дешава! “реба разговарати, расправЪати и преживЪавати са децом оно што им се дешава. “реба помагати онима коЉи пате: молитвом, играчком, писмом, посетом. “реба читати заЉедно и расправЪати о добрим кЬигама. “реба истиснути електронски свет из живота, а понекад га и ограничити Љер у одреРеном узрасту деца неких ствари не могу да се одрекну. “реба вежбати воЪу. Ќа пример, кроз спорт.

* * *

—авремено дете се рано лишава маЉчинске заштите и почиЬе да пушта “трЬе”

Кудмила ‘Љодоровна £ермакова Кудмила ‘Љодоровна £ермакова
††††

Кудмила ‘Љодоровна £ермакова, православни психолог:

Ц јко Ље раниЉе проЉавЪиваЬе дечиЉе агресиЉе било ретка поЉава, онда то у последЬе време, нажалост, постаЉе нова статистичка „норма“. “оме доприносе одреРени фактори савременог живота.

1. ƒеца се сувише рано одваЉаЉу од маЉке и уводе у систем друштвене бриге о детету: Љасле, вртиЮе или добиЉу дадиЪу, меРу коЉима има много савесних Ъуди, али су детету наЉпотребниЉе маЉчина топлина, Ъубав и заштита. —авремено дете веома се рано лишава маЉчинске заштите и почиЬе да пушта „трЬе“, коЉе га не само штити веЮ му и помаже да „добиЉе своЉе“. Ќико га не учи да прави компромисе, па му се агресивно понашаЬе чини као много успешниЉе.

2. —пособности налажеЬа компромиса, флексибилности и попустЪивости може се научити такоРе само у породици, пре свега од маЉке. ћеРутим, данашЬе маЉке, заваране митом о „Љеднакости“ измеРу мушкараца и жена, потпуно заборавЪаЉу на Ьихове функционалне разлике. ћи у свом развоЉу одавно идемо у супротном правцу и веЮ смо смо се примакли ќпариновоЉ „првобитноЉ супи“ Ц не у биолошком, него у социЉалном смислу Ц у коЉем су мушкарци, жене, одрасли и деца присутни, али имаЉу мало везе Љедни са другима и лоше су функционално профилисани.

3. ƒеца живе у изузетно агресивном окружеЬу. ¬ише од 80% породица се разводи, а то Ље праЮено тешким конфликтима и скандалима. –адио, телевизиЉа, интернет, новине, часописи преплавЪени су криминалним садржаЉима. –одитеЪи се слабо труде да своЉу децу заштите од тога.

4. –одитеЪи су непажЪиви према првим манифестациЉама агресивности код мале деце, чиме Ље само ЉачаЉу.

5. ¬еруЉуЮи Ъуди се све чешЮе питаЉу: „ƒа ли може првородни грех постати узрок дечиЉе агресивности?“ јрхимандрит –афаил ( арелин) у чланку „—мртна казна над нероРенима“, пише: „ƒоказано Ље да деца од своЉих родитеЪа наслеРуЉу, не само физичке карактеристике веЮ и одреРена душевна своЉства. ≈моционални живот родитеЪа одражава се у наслеРиваЬу и пресликава се, у облику предиспозициЉа, на Ьихову децу. –одитеЪи коЉи су се одлучили на убиство свог детета су веЮ у своЉ генетски фонд унели склоност ка убиству, коЉа Юе оптеретити психу будуЮе деце. ѕонекад се пак душевно своЉство не преноси директно, веЮ кроз генерациЉе. —тога су родитеЪи коЉи су се одлучили на убиство свог детета починили злочин, не само пред Ьим веЮ и пред оном децом коЉу су оставили у животу. –одитеЪи коЉи су пренели на своЉу децу потенциЉал агресивног понашаЬа и подсвесног стремЪеЬа ка убиству, често и сами постаЉу жртве насиЪа своЉе деце и чуде се: откуд, по Ьиховом мишЪеЬу, таква неправда?“

ј пошто се чедоморство код нас не зауставЪа, самим тим расте и дечиЉа агресивност.

 ако родитеЪи и наставници да се боре са дечиЉим насиЪем? ѕре свега, потребно Ље вратити жену у породицу, на место воЪене жене, брижне маЉке и чуварке породичног огЬишта, коЉе ЬоЉ законски припада. ЌаЉбоЪа кариЉера Љедне жене Љесу здрава деца и Љака породица. —амо Ље у складноЉ породици могуЮе подиЮи добру децу. јли, то Ље тешко. ћного Ље лакше и занимЪивиЉе, како изгледа, посветити се послу и „самореализациЉи“. ћеРутим, „на две столице се не може седети“ и увек Юе постоЉати могуЮност избора. » што чешЮе жена буде изабирала децу, маЬе Юемо имати агресивне деце.

ѕрипремила јна £ерахтина

ѕревод са руског: Ќаташа £ефтиЮ

01 / 06 / 2015

     оментари:

    2017-02-12
    04:53
    дамЉан:
    —ав сам се наЉежио.....Ѕог Ље спасио моЉу децу....само Ѕог и нико други.....хвала ти Ѕоже, хвала ти Ѕоже!

    2015-06-08
    14:29
    К»КјЌј:
    ѕредивно написано, хвала ¬ам!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0