Srpska

∆итиjе и страдаЬе светог мученика £ована ¬ладимира, краЪа —рпског

††††

ќваЉ свети и славни краЪ српски и дивни мученик ’ристов, £ован ¬ладимир, израсте из благочестивог и царског корена коЉи владаше у српским кнежевинама «ахумЪу и ѕревали (коЉа се Љош зваше ƒиоклитиЉа, ƒукЪа или «ета). Мегов деда зваше се ’валимир и имаРаше три сина: ѕетрислава, ƒрагимира и ћирослава. ѕетрислав прими на управу «ету (ƒукЪу), ƒрагимир “равуниЉу (“ребиЬе) и ’левну (’ум), а ћирослав ѕодгорЉе. Ќо ћирослав не имаРаше деце те и Ьегова држава доРе у власт ѕетриславу коЉи за наследника имаше сина свога, овог блаженог ¬ладимира. » тако се ¬ладимир зацари (у другоЉ половини десетога века) у ƒукЪи и осталим пределима »лириЉе и ƒалмациЉе, а престоница му беше код цркве ѕречисте ƒЉеве ћариЉе у области  раЉини (на западноЉ страни —кадарског £езера).

Ѕлажени ¬ладимир од детиЬства би испуЬен даровима духовним - беше кротак, смирен, ЮутЪив, богобоЉазан и чист животом, презируЮи све привлачности земЪе и ревнуЉуЮи за све оно што Ље узвишено и божанско.  ако вели за Ьега и византиЉски историчар  едрин, он Ље био "човек правичан и мироЪубив и пун врлина". Мега исто тако похваЪуЉе и древни словенски летописац ѕоп ƒукЪанин у свом Ћетопису званом " раЪевство —ловена" (глава 36). ” раноЉ младости он проведе неко време код неког доброг воЉсковоРе да се учи ратноЉ вештини. »ако све то он добро изучи, он у себи споЉи витештво и побожност, то Љест право хришЮанско благочешЮе. ќн марЪиво изучи и —вето ѕисмо, и беше веома милосрдан према беднима и сиромашнима. «наЬем —ветога ѕисма и милосрРем успео Ље да многе богумиле и друге Љеретике поврати к вери православноЉ. ” животу и владаЬу своме он у свему расуРиваше мудро, и мудро владаше поданицима своЉим, због чега ЪубЪен би од свиЉу. ”з то Љош, он разасла учитеЪе по народу да поучаваЉу Ъуде православноЉ вери и науци ’ристовоЉ, а Љеретике да обраЮаЉу ка »стини. ј и цркве и манастире он подизаше, као и болнице и страноприЉемнице. £едном речЉу, он, иако цар на земЪи и моЮни владар, беше кротки слуга Ќебескога ÷ара ’риста и ÷арства ЅожЉег, коЉе ниЉе од овога света, али за коЉе се оваЉ блажени веЮ од детиЬства беше определио. «ато Ьега и би удостоЉен, као што Юемо даЪе видети.

∆ивеЮи тако богоугодно, у сталним и усрдним молитвама Ѕогу и доброчинствима, блажени краЪ £ован ¬ладимир имаРаше тешке борбе и изнутра и споЪа, изнутра са Љеретицима богумилима а споЪа са завоЉевачима: царем —амуилом и царем ¬асилиЉем[10]. —амуило, цар Ѕугарски, крену у рат са великом воЉском на државу овог блаженог и хтеде Ље покорити себи. —вети и христоЪубиви краЪ ¬ладимир, штедеЮи крв човечиЉу и ЪубеЮи веЮма мир него рат, уклони се са своЉима у планину звану ќблик (или  осогор). ѕрешавши реку ЅоЉану и опколивши град ”лциЬ, —амуило опколи тада и ову гору на коЉоЉ беше свети краЪ са своЉом воЉском. Ќа тоЉ косоЉ гори (=  осогор) беху змиЉе Љедовите и отровнице, те голему муку наношаху воЉсци. £ер кад би кога уЉеле, таЉ Ље одмах умирао. —вети ¬ладимир се тада помоли Ѕогу са сузама да му свемогуЮи Ѕог ослободи народ од те кужне смрти. » услиши Ѕог молитву слуге —вога, и змиЉе престаше надаЪе уЉедати, и од тада до сада никога не уЉедаЉу, а ако кога и уЉеду не буде му ништа. ћеРутим цар —амуило посла гласника краЪу ¬ладимиру да са свима коЉи беху с Ьим сиРе са горе, али краЪ то не учини. ќнда се ту као издаЉник £уда наРе кнез тога места коЉи незлобивог краЪа издаде цару —амуилу, те га оваЉ зароби и посла на заточеЬе. ј пред своЉе заробЪаваЬе краЪ ¬ладимир скупи све своЉе око себе и стаде им овако говорити: „ини ми се, браЮо, да мени предстоЉи испунити ону реч еванРелску коЉа каже: ƒобар пастир полаже душу своЉу за овце своЉе. ЅоЪе Юе бити, дакле, да Ља сам положим душу своЉу за све вас и да добовоЪно предам тело своЉе да га убиЉу, него да ви пропаднете од глади и од мача. »зговоривши то, он се опрости са свима и отиде к цару, а оваЉ га свезана посла у своЉ престони град ѕреспу (краЉ ќхрида) на заточеЬе. —амуило затим за воЉском удари на градове  отор и ƒубровник, освоЉи их и попали, и даЪе са воЉском пороби и освоЉи Ѕосну и –ашку, па се са богатим пленом врати дома.

¬ладимир блажени сеРаше тако у тамници у ѕреспи и моЪаше се Ѕогу даноноЮно. “у му се Љави анРео ЅожЉи коЉи га окрепи и Љави му да Юе га Ѕог ускоро ослободити из тамнице, али да Юе он после тога мученик постати и неувели венац вечног живота у ÷арству Ќебеском задобити. ј цар македонски —амуило имаРаше кЮер по имену  осару, звану Љош и “еодора, коЉа, —ветим ƒухом надахнута, имаРаше велико милосрРе према убогима и сужЬима, и често похаРаше тамнице и сужЬе тешаше. ќна измоли од оца дозволу да са своЉим девоЉкама сиРе у тамницу и опере ноге сужЬима, што ЉоЉ отац и дозволи. Ќо  осара видевши ¬ладимира, расцветана младошРу, понизна и скромна, и како Ље пун мудрости и разума ЅожЉег, заволе га срцем. «аволе га не из похоте, него што се сажали на младост и лепоту Ьегову, и што хтеде да га ослободи из тамнице.  осара изаРе пред оца свога и замоли га да ЉоЉ да овога роба за мужа. Ќе могаше отац отказати кЮери своЉоЉ, Љер Љу Ље много волео и знао за ¬ладимира да Ље од краЪевске крви, те ЉоЉ испуни молбу и изведе ¬ладимира из тамнице. —амуило даде ¬ладимиру  осару за жену и сву му државу поврати, краЪевину отаца Ьегових, и Љош му даде земЪу ƒирахиЉску (ƒрачку), и испрати га с чашЮу и многим даровима. —амуило такоРе поврати и стрицу ¬ладимировом ƒрагомиру Ьегову земЪу “ривуниЉу (“ребиЬе).

Ѕлажени краЪ ¬ладимир, стигавши дому своме са супругом своЉом  осаром, би дочекан од своЉих са великом радошЮу. » живЪаше од тада са  осаром свето и целомудрено. £ер он усаветова жену своЉу да држе девичанство, пошто су девственици, рече, слични јнРелима. » целомудрена  осара га послуша, те живЪаху у целомудрености и свакоЉ врлини ЪубеЮи Ѕога и служеЮи ћу дан и ноЮ. » краЪеваше над повереним му народом са страхом ЅожЉим и правдом.

” то време самодржац грчки ¬асилиЉе II ћакедонац (976-1025 г.) изиРе са многом воЉском на цара бугарског —амуила и у кланцима горе Ѕеласице страховито потуче Ьегову воЉску (1014. године). ќд силне туге и жалости за воЉском —амуило на пречац умре, а цар ¬асилиЉе доРе чак до ќхрида. —амуилово царство прими у наслеРе Ьегов син √аврило –адомир, но после непуне године он би убиЉен од £ована ¬ладислава, свога брата стричевиЮа. ј то беше и породична освета, Љер отац ¬ладиславЪев јрон био Ље раниЉе убиЉен на заповест брата му —амуила. √рчки цар ¬асилиЉе поРе тада на ¬ладислава желеЮи да потпуно потчини себи бивше царство —амуилово. Ћукави пак узурпатор ¬ладислав настоЉаше да на превару домами к себи и убиЉе блаженог краЪа ¬ладимира.

£еднога дана изаРе свети ¬ладимир у дубраву близу града са три своЉа великаша, и виде у шуми Љедног орла како кружи, а на плеЮима му блисташе сЉаЉни као сунце часни  рст. «атим орао положи  рст на земЪу и постаде невидЪив. Ѕлажени краЪ тада сЉаха с коЬа и поклони се  рсту ’ристовом и на Ьему распетоме √осподу, па онда нареди да се на том месту сагради црква; притом и сам даде велики прилог.  ада црква би подигнута, онда оваЉ „асни  рст би у Ьу положен, и ту свети краЪ хоРаше по дану и по ноЮи на молитву и свеноЮна бдеЬа. £ер он осети да се приближи време да прими венац мученички, за коЉим Ље и сам толико жудео.

ј ¬ладислав, убица свог братучеда –адомира,  осариног брата, завидеЮи светом краЪу, и у своме властоЪубЪу желеЮи да се домогне и ¬ладимировог краЪевства, реши се да га на превару убиЉе. «ато га позва к себи у ѕреспу на тобожЬи договор. Ќе веруЉуЮи у искреност свога брата од стрица и наслуЮуЉуЮи неку подвалу, мудра  осара измоли од свога мужа да она прва отиде на договор, не би ли тако спасла блаженог ¬ладимира од неправедног убиства. Ќо лукави ¬ладислав обману и сестру, а светом краЪу посла по изасланицима златни  рст позиваЉуЮи га да доРе и обеЮаваЉуЮи му да му се ништа зло неЮе десити. ќбманута  осара ниЉе могла распознати нож медом премазан. ј свети краЪ одговори ¬ладиславу: «намо да √оспод наш »сус ’ристос,  оЉи Ље за нас пострадао, ниЉе на златном или сребрном  рсту распет био, него на дрвеном. јко ти Ље дакле вера права и речи истините, пошЪи ми по свештеним Ъудима  рст од дрвета, и на веру у име √оспода нашег »суса ’риста, уздаЉуЮи се у ∆ивотворни  рст и „асно ƒрво, доЮи Юу. “ада вероломни и лукави ¬ладислав дозва два епископа и Љеднога пустиЬака, и претвараЉуЮи се пред Ьима да поштено мисли, даде им  рст од дрвета, и посла их краЪу. —вети краЪ крете тада на пут, и у пратЬи јнРела приближаваше се двору ¬ладиславЪевом. ”з пут се стално моЪаше Ѕогу и, као што каже ƒукЪанин у свом Ћетопису, свративши у Љедну цркву он се исповеди и причести светим “елом и  рвЪу ’ристовом.

ѕрошавши кроз све заседе ¬ладиславЪеве свети краЪ наЉзад стиже у ѕреспу.  ада га виде ¬ладислав где му долази, устреми се на Ьега и удари га мачем, али му не науди. ћеРутим ¬ладимир се не уплаши веЮ рече: ’оЮеш да ме убиЉеш, брате, али не можеш! ѕа истргнув своЉ мач даде му га говореЮи: ”зми и убиЉ ме, готов сам на смрт као »сак и јвеЪ. ј ¬ладислав, помрачен умом, узе мач и отсече главу светом мученику. —ветитеЪ пак узе главу своЉу рукама своЉим, па уседе на коЬа и одЉури поменутоЉ цркви. » кад стиже цркви сЉаха с коЬа и рече: ” руке “воЉе, √осподе, предаЉем дух моЉ! ј убица се посрами и уплаши од таквог преславног чуда, па побеже са своЉима. » тако блажени £ован ¬ладимир прими венац мученички и промени царство земаЪско за ÷арство Ќебеско, 22. маЉа 1015. године[11]".

„есно тело светога краЪа ћученика епископи и клирици узеше и са песмама и славопоЉима погребоше у истоЉ цркви близу ѕреспанског £езера, уз велики плач и ридаЬе супруге му  осаре. √оспод пак, хотеЮи обЉавити заслуге блаженог мученика ¬ладимира, учини те многи коЉи долажаху на Ьегов гроб у цркву и моЪаху се, добише исцеЪеЬа. ј прве ноЮи многи видеше на гробу краЪа ћученика чудесну божанску светлост, као кад многе свеЮе горе. “о уплаши бугарског цара, и он допусти  осари да узме тело светитеЪево и пренесе га где год хоЮе. » она узе тело светога краЪа и однесе у место владавине Ьегове  раЉину, и чесно га положи у цркви ѕресвете и ѕречисте Ѕогоматере ƒЉеве ћариЉе. “у свето тело краЪа ћученика лежаше цело и нетЪено, и из себе испушташе дивни мирис као да Ље многим ароматима намазано, а у руци држаше онаЉ  рст коЉи Ље од цара добио[12]. ” ту се цркву силан народ сваке године о празнику Ьегову, 22. маЉа, сакупЪаше, и заслугама и заступништвом Ьеговим многа се чуда дешаваху онима коЉи се чистим срцем моЪаху. ј чесна супруга Ьегова  осара, због искрене Ъубави коЉу имаше према светом супругу своме, замонаши се при тоЉ цркви и проведе остатак дана живота свога у побожности и светом живЪеЬу.  ада се пак упокоЉи би и она погребена чело ногу супруга свога.

ћеРутим, ¬ладислав убица надаше се одржати царство своЉе бугарско и Љош му присаЉединити и српско, те стога с воЉском доРе под ƒрач и опасно га опседе. јли, ту га порази невино проливена крв светог ¬ладимира, и он погибе при споменутоЉ опсади ƒрача почетком 1018. године, лишивши себе и привременог и вечног живота. ѕо казиваЬу ƒукЪаниновом, Ьему се тада Љави наоружани воЉник са ликом светог ¬ладимира. ј кад он стаде викати и бежати, јнРео га порази, те се он сруши и умре и телом и духом. ј грчки цар ¬асилиЉе II лако заузе ќхрид и ƒрач и победнички се врати у ÷ариград.

—вете мошти светог ’ристовог мученика, праведног краЪа српског £ована ¬ладимира, бише после два века (око 1215. г.), у време благоверног српског краЪа —тевана ѕрвовенчаног, пренесене наЉпре у град ƒрач, због чега се светитеЪ слави и као заштитник ƒрача, а нешто касниЉе бише пренесене у Ьегов манастир —ветог £ована (албански: Ўин-Аон) код града ≈лбасана у средЬоЉ јлбаниЉи. ќд тада се у овом манастиру, посвеЮеном светом краЪу ћученику (а по предаЬу ту Ље сам свети  раЪ Љош за живота подигао био задужбину-цркву посвеЮену ѕресветоЉ Ѕогородици), сваке године о Ьеговом празнику окупЪала маса верног народа, и на молитве —ветитеЪеве многа исцеЪеЬа и благодатне даре добиЉала. » сав народ православни, и српски и грчки и арбанашки, називали су светог ћученика чудотворцем и мироточцем. ÷ркву у коЉоЉ почиваЉу мошти —ветитеЪеве из темеЪа Ље обновио 1381. године албански кнез  арло “опиЉа, сродник по крви краЪа ‘ранцуске, о чему постоЉи запис на самоЉ цркви (на грчком, латинском и српском).[13] —ветом краЪу ћученику убрзо Ље било написано ∆итиЉе и —лужба, и то наЉпре на српском Љезику, па онда и на грчком. ќ томе говори издавач грчке —лужбе ("јколутиЉе") и ∆итиЉа (—инаксара) —ветитеЪевог, £ован ѕапа, родом из града Ќеокастра (тЉ. ≈лбасана), када га Ље у ¬енециЉи штампао 1690. године[14]. јли пошто су српска —лужба и ∆итиЉе некако били загубЪени, светогорски хилендарски Љеромонаси и проигумани, Ћука и ѕартениЉе, превели су их са грчког опет на српски, и уз исправке и допуне (особито у ∆итиЉу) тршЮанског пароха и познатог агиографа ¬иЮентиЉа ¬акиЮа, то Ље штампао 1802. г. у ¬енециЉи ’аЯи-“еодор ћекша, трговац из “рста. ќдавде Ље ту —лужбу и ∆итиЉе светог краЪа ¬ладимира унео у —рбЪак митрополит Ѕеоградски ћихаило, 1861. године. √одине 1925. подигнута Ље црква овоме крунисаном ћученику ’ристовом код манастира —ветог Ќаума, на ќхридском Љезеру, као ктитору овог славног манастира.[15]

Ќека би Ѕог —вемилостиви светим молитвама овога —вог ћученика и „удотворца погледао на Ъуде —воЉе и на наслеРе —воЉе, и учинио конац мучеЬима и избавио нас од видЪивих и невидЪивих неприЉатеЪа наших. ƒа се слави Ѕог у “роЉици: ќтац, —ин и ƒух —вети, “роЉица Љедносушна и нераздеЪива, у бесконачне векове. јмин.

—ветосавЪе.орг

04 / 06 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0