Srpska

 ако Ље католик-Љезуита постао руски монах

ѕутоваЬе оца  онстантина на »сток

‘ото —танислава ћарченко ‘ото —танислава ћарченко
††††

Ђ¬ера Ље за мене представЪала обавЪаЬе обреда све док се нисам срео с руском кЬижевношЮу XIX века. ѕрочитавши “олстоЉа и ƒостоЉевског схватио сам да Ље хршЮанство живот,ї Ц признаЉе Љеромонах  онстантин (—имон). ќве године Ље он, професор теологиЉе, бивши католик, члан Љезуитског реда, примио постриг у православном ¬исоко-ѕетровском манастиру. Мегови погледи на оно што Ље за нас уобичаЉено некога Юе зачудити, а некога навести на размишЪаЬе. ќ томе због чега Ље ≈вропа постала постхришЮанска, зашто се Ђ“роЉицаї –убЪова може наЮи у католичким црквама, шта Юе ÷ркви таЉанственост и древни Љезици, и наравно, о дугоочекиваном преласку у ѕравославЪе Ц разговарали смо с оцем  онстантином.

ƒостоЉевски на ЅожиЮ

Ч ќче  онстантине, пре неколико година Ље у Ђ‘омиї обЉавЪен интервЉу с Љеромонахом √абриелом Ѕунгеом из ЎваЉцарске, католичким отшелником коЉи Ље примио ѕравославЪе. √оворио Ље о томе да Ље пронашао ѕравославЪе читаЉуЮи источне оце ÷ркве. ј шта Ље ¬ас навело на оваЉ избор?

Ч £а сам пронашао ѕравославЪе кроз руску кЬижевност XIX века Ц управо она Ље утицала на мене. «ато Ље за мене било веома важно да ѕравославЪе примим баш у –усиЉи, у –ускоЉ ѕравославноЉ ÷ркви. ќсим тога, на мене Ље веома утицало православно богослужеЬе.

Ч ” каквоЉ религиозноЉ атмосфери сте одрасли и кад сте се први пут упознали са хришЮанством?

Ч ”век сам веровао у Ѕога, од детиЬства. јли ме нико ниЉе приморавао да се молим или да идем у храм, мама Ље чак била против пута коЉи сам изабрао: Љако Ље желела да постанем лекар, а Ља сам отишао у католичку богословску школу у –иму... ” смислу обраЮаЬа ÷ркви на мене Ље веома утицала моЉа бака –ускиЬа. —воЉе маРарске претке Ц с очеве стране Ц нисам познавао, али сам зато добро познавао своЉу баку и с Ьом сам проводио много времена. ќна Ље заиста озбиЪно доживЪавала религиЉу, вера Ље била део Ьеног живота, бака се увек молила Ц и Ља сам то приметио.

Ч ј родитеЪи?...

Ч ћоЉ отац Ље ћаРар, он Ље бивши калвиниста,* а мама Ље из ”краЉине, била Ље православна.  ад су се срели испоставило се да мама ниЉе хтела ни да чуЉе за прелазак у протестанизам, а отац ниЉе желео да буде члан ѕравославне ÷ркве, зато што су се у то време сва богослужеЬа обавЪала на црквенословенском и он ништа ниЉе разумео, а било му Ље изузетно важно да све разуме. «бог тога су заЉедно одлучили да приме католицизам и моЉ отац Ље чак поново крштен. »ако се не може реЮи да су имали веома озбиЪан однос према вери. —ваке недеЪе смо заЉедно ишли у католичку цркву, али се нисмо молили пре Љела, код куЮе се ретко причало на религиозне теме итд. » вера Ље до извесног тренутка за мене представЪала обавЪаЬе обреда Ц пре него што сам се упознао с кЬигама руских писаца XIX века, ƒостоЉевског и √огоЪа, а посебно “олстоЉа.

Ч  ако Ље “олстоЉ за ¬ас постао водич ка хришЮанству, Љер он Ље био противник ÷ркве?

Ч “олстоЉ Ље врло снажно утицао на мене, али наравно, не Ьегова антицрквена дела Ц за Ђ¬аскрсеЬеї нисам чак ни знао да постоЉи и нисам читао Ьегова идеолошка, антиклерикална дела Ц у јмерици, где сам живео с родитеЪима, у то време таква литература чак ниЉе била доступна. Ќа мене су утицала Ьегова морална дела, на пример ЂЅог Ље тамо где Ље Ъубавї, Ђ умиЮї и Љош можда 7-8 таквих прича. ѕрочитао сам их и схватио да Ље вера жива, да ниЉе само обавЪаЬе обреда, веЮ и морал, и живот! ќд ƒостоЉевског су ми се веома свидела ЂЅраЮа  арамазовиї, коЉа имаЉу дубок религиозни смисао. Ђ»диотаї сам прочитао са 13-14 година, а недавно сам гледао савремену руску сериЉу, веома ми се свидела.

Ч  о ¬ам Ље усадио интересоваЬе за ове кЬиге?

Ч ћама. »мао сам 10 година кад сам од Ье за ЅожиЮ на поклон добио кЬигу ƒостоЉевског. “реба реЮи да сам увек веома волео да читам и увек сам саЬао о томе да на поклон за ЅожиЮ добиЉем кЬигу. ј кад би ми поклонили, рецимо одеЮу, нисам Ље чак ни гледао... јли ако Ље то била кЬига, одмах сам Ље отварао, почиЬао сам да читам и уопште нисам обраЮао пажЬу на то шта се дешава око мене! —еЮам се како смо Љедне године у МуЉорку организовали украЉинско Ђсвето вечеї - празничну вечеру после коЉе смо размеЬивали поклоне. » мама ми Ље купила две кЬиге Ц из историЉе –усиЉе и о рускоЉ уметности Ц и рекла Ље да треба да се упознам с Ьима зато што Ље то део наше културе. ќд тада сам веома много читао о –усиЉи, у школскоЉ библиотеци сам тражио све кЬиге о ЬоЉ, почео сам да учим руски Љезик кад сам имао 10-11 година.

Ч —амостално?

Ч ƒа, све сам радио сам. Ќикад нисам учио руски Љезик на универзитету или у шкои, за разлику од француског и балканских Љезика.

Ч ј на коЉим Љезицима сте разговарали код куЮе?

Ч  од куЮе су се могли чути и руски, и украЉински, и маРарски, и наравно, енглески коЉим су разговарали родитеЪи. јли Ље мене наЉвише занимао руски, а у изговору ми Ље мало помогла... Ъубав према опери. —еЮам се, кад сам имао 10 година, враЮао сам се куЮи из школе и сваки дан сам слушао неку руску оперу Ц ЂЅориса √одуноваї, или Ђ’ованшчинуї, или Ђ≈вгениЉа ќЬегинаї - по сат и по времена.

Ч ƒа ли Ље на ¬ас утицало то што сте се нашли у таквоЉ мултикултурноЉ средини?

Ч ƒа, наравно! ќд јмерике и англосаксонске културе ми Ље остао, можда прагматизам. «ато ми се, на пример, не свиРа чиста философиЉа Ц у ЬоЉ Ље тешко наЮи нешто одреРено. ј богословЪе Ље било моЉ омиЪени предмет, посебно ми се свиРало проучаваЬе ЅиблиЉе Ц егзегеза, зато што сам обожавао Љезике, а ова наука Ље повезана са филологиЉом, с различитим преводима ЅиблиЉе. Ѕило ми Ље веома занимЪиво да поредим различите преводе!

Ч Ўколовали сте се у –иму, касниЉе сте 30 година предавали у »талиЉи, живели сте у ЅелгиЉи, 9 година сте учили балканске и словенске Љезике у ЌемачкоЉ, у ћинхену. Ўта мислите, коЉем народу припадате?

Ч “о Ље тешко питаЬе. ¬еома тешко! ¬ероватно Ц ниЉедном у потпуности.

Ч јли сте притом целог живота наЉвеЮе симпатиЉе гаЉили према рускоЉ култури...

Ч Ќи у Љезуитски ред нисам ступио због Ьихове посебне духовне праксе Ц управо Ьу сам слабо разумео Ц веЮ зато што су се Љезуити увек бавили руском културом.

Ч —тиче се утисак да Ље ¬аш прелазак у ѕравославЪе условЪен искЪучиво културолошким разлозима и симпатиЉом према –усиЉи, али сигурно ниЉе тако!

Ч Ќаравно, не може се примити ѕравославЪе само због културних разлога, треба да постоЉи и богословски темеЪ. —хватио сам да Ље ѕравославЪе »стина. «ато Ље оваЉ прелазак требало да се одигра пре или касниЉе.

Ч  ад сте први пут почели да размишЪате о томе?

Ч ∆елео сам да примим ѕравославЪе Љош као младиЮ, са 18 година, али Ље –усиЉа била потпуно затворена. Ќисам имао никаквих директних контаката с Ьом. ћожда Ље било веза с јмеричком ѕравославном ÷рквом, али ме ова традициЉа ниЉе много привлачила: желео сам да присуствуЉем богослужеЬима на црквенословенском. ќсим тога, америчко ѕравославЪе се мало разликуЉе од руског: православни свештеник тамо обично ради и на световном послу и у храму служи само недеЪом. «ато богослужбени живот ниЉе тако потпун, тако богат као овде, свеноЮно бдениЉе се обично много скраЮуЉе, а у многим парохиЉама се служи само ЋитургиЉа недеЪом.

ќсим тога, тешкоЮу приликом преласка би представЪало и то што Ље моЉа породица католичка и било би чудно да члан такве породице одлучи да промени конфесиЉу.

Ч ѕлашили сте се сукоба?

Ч Ќе, до сукоба не би дошло Ц Љер су моЉе бака и мама прво биле православне Ц Љедноставно ме нико не би схватио... » чини ми се да многи не прелазе због породичних и друштвених веза коЉе због тога могу да се поремете.

» Ђ“роЉицаї у свакоЉ католичкоЉ цркви

Ч –еч Љезуита на руском звучи погредно, негативно Ље обоЉена. ћало Ъуди зна какав Ље то заправо ред. ƒа ли су Љезуити монаси?

Ч Ќе, иако неки Љезуити себе сматраЉу монасима, ниЉе баш тако. ” монашким редовима на «ападу увек постоЉи завет Ђстабилностиї - то значи да треба да остаЉу на Љедном месту, да се не креЮу, а Љезуити су ред коЉи путуЉе, они стално прелазе с Љедног места на друго. ќкупЪаЉу се на заЉедничку молитву, зато немаЉу устав. јли даЉу завете: послушаЬа, сиромаштва и девствености. «ато сам кад сам примио ѕравославЪе веЮ био на пола пута до монаштва!

Ч ” –иму сте живели у близини Љезуитског колеЯа –усикума. каква Ље то установа и одакле такво занимаЬе за –усиЉу? ƒа ли Ље у питаЬу утилитарни или чисто истраживачки колеЯ?

Ч ” –усиЉи постоЉи мит о –усикуму, да се у Ьему наводно школуЉу своЉеврсни шпиЉуни коЉи се после шаЪу у –усиЉу. ѕрвобитно (колеЯ Ље основан 1929. године) Ље заиста постоЉала таква идеЉа Ц да се преко –усикума што више –уса придобиЉе за католицизам. јли Ље она доживела крах. —вршени Раци коЉи су дошли до —овЉетског —авеза после рата, чини ми се да их Ље било петорица, скоро одмах су ухапшени. £едни су убиЉени, други су године провели у различитим логорима...

ј после ¬атиканског сабора* католици су почели више или маЬе добро да се односе према ѕравославноЉ ÷ркви, првобитна идеЉа Ље нестала, и –усикум се претворио у место за диЉалог измеРу католика и православаца. Ќа пример, ЋеЬинградски и Ќовгородски митрополит Ќикодим (–отов) Ље веома волео оваЉ колеЯ и увек Ље боравио у –усикуму кад би допутовао у –им.

” –усикуму се не учи, него живи, односно, то ниЉе образовна установа, веЮ више врло строг студентски дом за ученике богословиЉе. ќни могу да се школуЉу на √ригориЉанском универзитету или на »нституту за »сток, или у јнжеликуму. ј они коЉе занимаЉу –усиЉа и ѕравославЪе могу да учествуЉу у богослужеЬима синодалног обреда Ц да поЉу или да присужуЉу у олтару.

Ч Ўта значи Ђсинодални обредї?

Ч »сточни обред, али не униЉатски, латинизирани, веЮ више или маЬе близак богослужеЬима у –усиЉи. ’рам —ветог јнтониЉа ¬еликог у –иму Ље Љедини у коЉем су католици служили на таЉ начин.

Ч ј ко Ље служио?

Ч ќбично свештеници-Љезуити.

Ч ѕрича се да данас на «ападу влада веома велико интересоваЬе за источно хришЮанство, у неправославним храмовима се често могу срести православне иконе. —а чим Ље, по ¬ашем мишЪеЬу, повезано ово интересоваЬе?

Ч — извесним губитком литургиЉске традициЉе на «ападу Ц односно, одлазили су у прошлост историЉски настали обреди и богослужбени обичаЉи. Ќе може се реЮи да Ље то Љедини разлог, зато што су се католици занимали за источни обред и руско богослужеЬе и пре реформи. ћеРутим, интересоваЬе Ље порасло после ¬атиканског сабора Ц након што Ље уведено богослужеЬе на различитим Љезицима, постепено Ље нестаЉао систем григориЉанског поЉаЬа (уопште, григориЉанско поЉаЬе се данас тешко може чути у католичким храмовима) и миса више ниЉе била таЉанствена. Куди су тражили извесну замену за изгубЪену традициЉу и нашли су Ље... у традициЉи ѕравославне ÷ркве.

Ч «ашто управо у –ускоЉ ÷ркви? ѕостоЉи маса ѕравославних ÷ркава на Ѕлиском истоку, у источноЉ и ЉужноЉ ≈вропи...

Ч –уска култура, посебно XVIII-XIX века Ље ближа западноЉ од грчке, на пример, или бугарске, или румунске. Ѕалканска култура Ље уопште настала под утицаЉем османског периода. ” –ускоЉ ÷ркви су многи католици нашли оно чега више ниЉе било на «ападу Ц таЉанственост, обавЪаЬе обреда, величанствено поЉаЬе. “о Ље споЪашЬа страна, али Ље и она веома важна.

ЌавешЮу Љедан пример. £езуитски новициЉат Ц период искушеништва пре уласка у ред Ц прошао сам у ЉужноЉ ЅелгиЉи, у Ьеном француском делу. ” ЅелгиЉи постоЉи бенедиктински манастир Ўеветон у коЉем се служи по источном обреду и под Ьеговим утицаЉем се у свакоЉ белгиЉског католичкоЉ цркви поЉало Ђќче наш...“ –имског- орсакова, на француском, али се поЉало; скоро у свакоЉ католичкоЉ цркви Ље била икона јндреЉа –убЪова.

Ч Ђ“роЉицаї?

Ч Ђ“роЉицаї! » то се могло видети Љош 1980-их година.

Ч јли истих ових 1970-1980-их година у ≈вропи Ље су владала оштра антиклерикална расположеЬа. £едном сте поменули да чак и на улицама исконски католичког града као што Ље ћинхен, ниЉе било безбедно изаЮи у свештеничкоЉ одеЮи, да су свештеници исмевани...

Ч ƒа, било Ље и тога. » у –иму се из богословске школе ниЉе смело излазити у раси, Љедном су нас чак гаРали камеЬем. ” ‘ранцускоЉ су нам 1980-их година говорили да се не сме носити свештенички оковратник, зато што човек ризикуЉе да га испЪуЉу. »ако су сви Ъуди на «ападу Љош 50-60-их година, док сам био дете, ишли у храм. ƒанас тога више нема. ћлада генерациЉа Ље данас конзервативниЉа, а наЉрадикалниЉи хришЮани, бунтовници су моЉа генерациЉа, коЉа Ље похаРала богословске школе 1960-и и 1970-их година. ” јмерици Ље другачиЉе Ц тамо ниЉе срамота ако човек каже да Ље верник, секуларизациЉа ниЉе достигла такав степен као у ≈вропи.

Ќамесник ¬исоко-ѕетровског манастира игуман ѕетар £еремеЉев обавЪа монашки постриг о. онстантина Ќамесник ¬исоко-ѕетровског манастира игуман ѕетар £еремеЉев обавЪа монашки постриг о. онстантина
††††

Ч  ако Ље тако нешто могло да се деси у ≈вропи, коЉа Ље у принципу хришЮанска?

Ч ќна више ниЉе хришЮанска, веЮ постхришЮанска Ц чак су се и 1980-година ‘ранцуска, »талиЉа и ЅелгиЉа веЮ могле назвати постхришЮанским земЪама.

Ч —а чим Ље то повезано?

Ч јнтиклерикализам у овим земЪама западне ≈вропе има веома дугу историЉу. јли почнимо од тога да ÷рква на «ападу ниЉе била прогаЬана. ћа како чудно било, прогони су веома помогли препороду ѕравославЪа у –усиЉи, ирониЉом судбине: верници су веома настрадали, али су много тога стекли у годинама прогона. »споставило се да на «ападу  атоличка црква има велику политичку моЮ, почела Ље да се слива са структурама власти Ц у »талиЉи, у ‘ранцускоЉ, и посебно у ЎпаниЉи. » видите: данас Ље ЎпаниЉа постала, рекао бих, центар порнографиЉе у ≈вропи...

«ашто бацати одежде у народ?

Ч ќче  онстантине, поменули сте да Ље на ¬ас веома утицало богослужеЬе. ƒа ли сте често присуствовали православним службама док сте били католик?

Ч  ад год сам био у ‘ранцускоЉ и у ≈нглескоЉ, у ЌемачкоЉ, у јустриЉи, увек сам одлазио у православне храмове. ƒок сам студирао у –иму саЬао сам о томе да путуЉем по источноЉ ≈вропи. ” то време Ље било одреРених тешкоЮа приликом ваРеЬа визе, Љер сам био амерички државЪанин. јли сам на прво православно васкршеЬе богослужеЬе доспео, чини ми се, у ЅугарскоЉ 1970-их година. ѕритом Ље тамо био кордон, полицаЉци су стаЉали око цркве јлександра Ќевског и пустили су ме унутра само зато што сам имао страни пасош.

Ч  ад сте први пут дошли у –усиЉу?

Ч ѕрви пут Ц Љош у —овЉетском —авезу, 1973. године. ¬рло мало су нам показивали, али сам успео да посетим православно богослужеЬе у £алти, на  риму. “о Ље било свакодневно богослужеЬе, прилично скромно, али ипак! ЌиЉе било лако доспети у —овЉетски —авез, а на пример, визу за £угославиЉу су ми давали брзо, и то сам користио Ц много пута сам био у —рбиЉи. Ќеколико пута сам обишао све манастире, био сам чак и на  осову кад ниЉе било толико опасно. “ада сам се срео са занимЪивом поЉавом. £ош у време комунизма био сам у близини Ѕеограда и осеЮао сам: ЂЌалазимо се у православноЉ земЪи, могу да одем на православну ЋитургиЉу Ц данас Ље недеЪа!  ако Ље то добро!ї Ќашли смо велики храм у близини Ѕеограда, ушли смо... а у Ьему су били свештеник и попадиЉа, ниЉе било више никог. Ѕило Ље лето, сви остали су седели у кафанама и кафиЮима. “о Ље врло побожан народ, али многи кажу да се моле углавном код куЮе, пред иконама.

“реба реЮи да ме Ље веома зачудила православна √рчка. ¬аскрс се тамо уопште не слави као код –уса.  од –уса веома много Ъуди остаЉе до краЉа, сеЮам се свог првог доласка у –усиЉу, Ъуди су на ¬аскрс стаЉали у храму до пет сати уЉутру, зато што Ље метро почиЬао да ради тек у то време. » баке су остале у храму, чекале су да оду куЮи Ц то ме Ље веома запаЬило! ј у √рчкоЉ сам видео нешто друго: Ъуди су долазили на почетак службе, обилазили су храм у литиЉи, читало се £еванРеЪе, затим су правили ватромет у дворишту и... сви су се разилазили. »шли су или куЮи или у ресторан да Љеду овчетину. » само су свештеници, епископ и врло мали броЉ Ъуди остаЉали, молили се у храму за време васкршЬег канона и ЋитургиЉе. ” сваком случаЉу, то сам видео у јтини 1970-их година Ц два или три пута. “о ми Ље било врло чудно.

» у –умуниЉи сам био 3-4 пута, обилазио сам манастире, то Ље веома занимЪиво, зато што има великих обитеЪи, коЉе су као градови Ц посебно женских. ћонашки живот у –умуниЉи ниЉе пострадао за време владавине „аушескуа, и уопште ÷рква Ље мало пострадала у пореРеЬу с другим земЪама источне ≈вропе. Михова вера Ље веома жива! ѕремда има и много суЉеверЉа. „удни су Ьихови обичаЉи коЉе –уси уопште не схватаЉу. Ќа пример, свештеник после службе често скида одежде и баца их у народ.

Ч «ашто?

Ч  ао благослов! ј народ целива ове одежде.

Ч ƒа ли сваки народ £еванРеЪе доживЪава на своЉ начин?

Ч ƒа, и то Ље нормално. Ќаравно, постоЉи истина, али се касниЉе ова истина претаче у свакодневни живот, у обреде Ц на различите начине, и сваки народ стиче светиЬе, измеРу осталог и своЉе, коЉе изузетно поштуЉе. Ќа «ападу Ље, по мом мишЪеЬу, нестало овакво поштоваЬе светиЬа. ѕравославни ходочасници коЉи посеЮуЉу –им то увек примеЮуЉу: постоЉи мноштво моштиЉу, али су оне увек испод стакла. ћошти, наравно, не чине чуде, вера чини чуда. јли у многим Ъудима кроз додир са светиЬом вера постаЉе Љача и живЪа.

¬исоко-ѕетровски манастир ¬исоко-ѕетровски манастир
††††

Ч «ато Ље, наизглед, учиЬено много да би се поЉедноставио пут ка ÷ркви.  акав Ље ¬аш став, на пример, према богослужеЬу на савременим Љезицима?

Ч ћислим да Ље  атоличка црква много изгубила кад Ље дозволила да се богослужеЬе врши на савременим Љезицима. ƒа, Ъуди боЪе разумеЉу мису, то Ље истина, али бих рекао да Ље разумеЉу и превише добро. ќдносно, миса Ље за Ьих престала да буде таЉанствена, постала Ље обична. Ќисам сигуран да Ље то добар резултат.

Ќе кажем да Ље све што се тиче ¬атиканског сабора било лоше. Ќе, било Ље много тога доброг. Ќа пример, католици су почели више да читаЉу ЅиблиЉу, док Ље раниЉе Ц причао ми Ље Љедан католик из ЎпаниЉе Ц ЅиблиЉа била неприкосновена, чувала се код куЮе испод стакла као реликвиЉа.

јли знате, кад су почеле литургиЉске реформе у  атоличкоЉ цркви, Ља сам био младиЮ, и много тога што се дешавало ниЉе ми се свидело од самог почетка. јли се сеЮам Љедног: свештеник Ље почео да служи окреЮуЮи се лицем према народу, а не према истоку. —ви Ъуди су говорили: Ђ ако Ље занимЪиво, сад Юемо видети нешто што нисмо видели раниЉе Ц све ове свете радЬе; можда Юемо чак видети како се хлеб и вино претвараЉу у ’ристово “ело и  рв!ї ќнда Ље свештеник почео да чита све таЉне молитве наглас. Ђ ако Ље то изванредно, - говорили су Ъуди, - све Юемо чути.ї

Ч» зар то ниЉе изванредно?

Ч “о Ље било добро први, други, треЮи, десети пут, а онда Ље нестала таЉанственост, све Ље постало врло свакодневно и досадно. » чини ми се да би било боЪе кад би се таЉне молитве у  атоличкоЉ цркви читале таЉно. Куди би за то време били пажЪивиЉи. ј сад су се реформе претвориле у литургиЉске ужасе коЉи се дешаваЉу сваки пут кад свештеник жели да унесе нешто ново у службу заборавЪаЉуЮи да Ље понавЪаЬе основа обреда.

Ч «ар то не изазива досаду?

Ч ѕонекад да, понекад не. —ве зависи од човека.

ƒок сам био дечак и кад су се католичка богослужеЬа обавЪала на латинском, сеЮам се да су католици одлично све схватали, пошто Ље свако имао молитвеник, где су све молитве биле написане и на латинском и на савременом Љезику. «нали су шта се дешава. ј код православаца Ље традициЉа праЮеЬа ЋитургиЉе с кЬигом у рукама слабо развиЉена. » зато многи не схватаЉу практично ништа од онога што се дешава, посебно каноне Ц они су тешки чак и за Ъуде коЉи добро знаЉу црквенословенски! Ќа пример, моЉ омиЪени канон Ље други ЅожиЮни канон, поебно девета песма. Мен садржаЉ Ље веома сложен и не знам ко може да га схвати кад га само чуЉе: ЂКубити убо нам Љако безбЉедноЉе страхом удобеЉе молчаниЉе, ЪубовиЉу же ƒЉево, пЉесни ткати, спротЉажено сложениЉа, неудобно Љест; но и, ћати, силу, Љелико Љест произволениЉе, дажд.ї* јли кад човек све разуме, ове речи оставЪаЉу веома снажан утисак на верника!

ѕрви руски ¬аскрс

Ч ќче  онстантине, како су протицали ¬аш први ¬аскрс у –усиЉи и ¬аш први ¬елики пост у новом своЉству?

Ч ƒуховно ми ниЉе било тешко, а физички Ц мало.

Ч ƒа ли ¬ам Ље било тешко да постите?

Ч ЌиЉе ми било тешко да постим, морам реЮи да ми се манастирска храна свидела чак више од уобичаЉене хране, зато што ниЉе било рибе, коЉу баш много не волим, али Ље било разних маринираних салата, коЉе ми се веома свиРаЉу! Ѕило ми Ље тешко нешто друго: прва недеЪа ¬еликог поста с богослужеЬима од 4-5 сати уЉутру и с вечерЬим читаЬем канона јндреЉа  ритског; било ми Ље тешко да правим метаниЉе, ипак имам веЮ 60 година; постриг ми Ље био физички тежак. јли моЉоЉ души веома приЉаЉу дуга богослужеЬа! ј то што сам први пут могао да се причестим на ЋитургиЉи ѕреРеосвеЮених дарова... то ми Ље веома помогло. «аиста сам био одушевЪен! » то што сам се први пут причестио у православноЉ цркви на ¬аскрс ми много значи.

Ч Ўта Ље за ¬ас наЉдрагоцениЉе у садашЬем, монашком животу?

Ч Ѕогослужбени манастирски живот. “о ме Ље увек веома привлачило! ¬еома се надам да Юу споЉити монашки живот и предаваЬа. ” –усиЉи Ље било монаха коЉи су се бавили науком, коЉи су писали велика дела о догматици, о литургици Ц као што су, на пример, митрополит ћакариЉе (Ѕулгаков) и многи други. » у нашем ¬исоко-ѕетровском манастиру постоЉе услови за такав стваралачки рад.

Ч ѕредавали сте историЉу –уске ÷ркве и словенских ÷ркава Љош у време кад сте донели одлуку да одете у –усиЉу?

Ч ƒа, молио сам за прелазак у ѕравославЪе Љош пре три-четири године, процес Ље веома дуго траЉао. ¬еЮ сам редовно одлазио на православна свеноЮна бдениЉа и на ЋитургиЉу сваке недеЪе, али се, разуме се, нисам причешЮивао. » кад сам веЮ добио одговор, Љош 8 месеци сам живео меРу Љезуитима, зато што Ље требало наЮи замену за моЉа предаваЬа. ќни су све знали и нису ме спречавали, чак ни кад су сазнали да веЮ стоЉим на прагу ѕравославне ÷ркве.

«нате, желим да истакнем да иако сам примио ѕравославЪе и сматрам да Ље ѕравославЪе истинска вера, не говорим о одбоЉности или о мржЬи према католицима и католицизму, напротив, у Ьему има много тога доброг и неки Ьегови аспекти ми се Љош увек свиРаЉу.

Ч  оЉи, на пример?

Ч Ќа пример, француска католичка кЬижевност XIX века Ц не религиозна, веЮ уметничка на религиозне теме. ∆орж Ѕернанос** - увек га читам, он Ље веома утицао на мене.

Ч Ќавикавамо се на оно што нам Ље дато као да се подразумева. –уси су навикнути на ѕравославЪе, иако понекад немаЉу поЉма о ЬеговоЉ суштини. Ўта би сте нам ¬и рекли, шта Ље по ¬ашем мишЪеЬу главно у вери коЉа Ље за нас тако уобичаЉена?

Ч «а мене Ље то увек богослужеЬе, црквено поЉаЬе и... руска религиозна кЬижевност XIX века. „ини ми се да Ље ѕравославЪе истина и права вера, коЉа Ље потпуно, без промена сачувала древно предаЬе, древну традициЉу. ј традициЉу не треба потцеЬивати, она Ље веома важна за Ъуде: без предаЬа, без наследства, човек не може да се оствари у овом свету, не може да живи пуним животом.

£еромонах  онстантин (—имон)

£еромонах  онстантин (—имон) (Constantin (Simon)) роРен Ље 1955. године у Му-ПерсиЉу (—јƒ) у маРарско-украЉинскоЉ породици.  рштен Ље у католичанство. ” периоду 1973-1978. године студирао Ље философиЉу и теологиЉу на –имским католичким универзитетима. «а свештеника –имокатоличке цркве Ље рукоположен 1980. године. ” периоду 1978-1982. године школовао се на ѕапском институту за »сток у –иму, где му Ље додеЪено зваЬе доктора за дисертациЉу ЂјлексеЉ “от и православни покрет“. ” годинама 1982-1984. обавЪао Ље пастирску праксу у руским заЉедницама у ЅелгиЉи и ‘ранцускоЉ. ” ЅелгиЉи Ље на радиЉу водио емисиЉе на руском Љезику, а у ‘ранцускоЉ Ље неколико месеци радио у –уском центру. ” периоду 1984-1987. године проучавао Ље балканску филологиЉу и славистику на ”ниверзитету Ћудвига ћаксимилиЉана у ћинхену. ќд 1987. године Ље држао предаваЬа о историЉи –усиЉе и Ѕалкана на ѕапском институту за »сток, предавао Ље историЉу –уске ÷ркве на различитим универзитетима —еверне јмерике. ќцу  онстантину Ље 1994. године додеЪено зваЬе професора словенске и руске историЉе. ” периоду 2007-2011. године био Ље заменик ректора ѕапског института за »сток. ќсим бавЪеЬа професорском делатношЮу, био Ље саветник ѕапског савета за хришЮанскоЉ Љединство, као и ≈куменске папске комисиЉе за припрему прославе друге хиЪадугодишЬице ’ристовог –оРеЬа.

‘ома.Ru

¬алериЉа ћихаЉлова (ѕосашко)

—а руског ћарина “одиЮ

12 / 06 / 2015

     оментари:

    2015-07-25
    11:07
    јлександар:
    «анимЪива прича.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0