Srpska

∆итиЉе ѕреподобног оца нашег £устина Ќовог ОелиЉског

"ћолитва Ље просфора
умешена од суза и срца"
јва £устин

јвини родитеЪи

ќтац £устин (ѕоповиЮ) роРен Ље на дан Ѕлаговести ѕресвете Ѕогородице (25. марта, по старом календару) 1894. године, у ¬раЬу, од побожних православних родитеЪа —пиридона и јнастасиЉе. —ветовно име ЅлагоЉе добио Ље по празнику на коЉи се родио. ќтац —пиридонов, познати попЧјлекса, био Ље наЉмаЬе седми по реду свештеник из старе породице ѕоповиЮа. » —пиридон Ље учио богословиЉу (два разреда), меРутим, отац га Ље повукао из школе те Ље он касниЉе прислуживао у храму и домаЮим свештенодеЉствима, одржаваЉуЮи дух црквености и побожности у домаЮинству у коме Ље растао мали ЅлагоЉе. ћаЉка јнастасиЉа Ље из угледне домаЮинске породице из околине ¬раЬа. »зродили су осморо деце, али им Ље у животу остало само троЉе: кЮер —тоЉна и синови —тоЉадин и ЅлагоЉе.
 ао дечак често Ље са родитеЪима одлазио код —ветог ќца ѕрохора чудотворца у ѕчиЬски манастир и тамо бивао на молитвама и богослужеЬима, а Љедном Ље био и лични сведок чудесног исцеЪеЬа —ветитеЪевом божанском силом маЉке му јнастасиЉе од тешке болести. ќ дубокоЉ побожности своЉе маЉке и сам Ље касниЉе често причао, а из Ьегових бележака обЉавЪен Ље и потресни запис о блаженом преставЪеЬу праведне „слушкиЬе ЅожиЉе јнастасиЉе Ч ¬аскрснице, моЉе бесмртне дародавке".

ќсновну школу ЅлагоЉе завршава у ¬раЬу, да би се потом, положивши приЉемне испите наЉвишом оценом, уписао у деветоразредну ЅогословиЉу „—вети —ава" у Ѕеограду (1905-1914). Ќаставници су му ЌиколаЉ ¬елимировиЮ, јтанасиЉе ѕоповиЮ, ¬еселин „аЉкановиЮ, Ѕорислав Ћоренц, —теван ћокраЬац... ѕосебан утицаЉ на ЅлагоЉев духовни и образовни развоЉ извршио Ље велики учитеЪ —вети ¬ладика ЌиколаЉ, коЉи Ље посебно запазио и ценио Ьегову Ъубав према богословЪу и несумЬиву кЬижевну даровитост.

Ќамеру ЅлагоЉа ѕоповиЮа да прими монашки постриг по завршетку ЅогословиЉе (у Љуну 1914. године) омело Ље опираЬе родитеЪа и Ьихова молба ћитрополиту Ѕеоградском ƒимитриЉу (ѕавловиЮу) и ≈пископу Ќишком да га не замонаше.

ќдмах по избиЉаЬу ѕрвог светског рата ЅлагоЉе ѕоповиЮ позван Ље у воЉску и, као богослов, распореРен у болничку чету при воЉноЉ болници „Оеле кула" у Ќишу.  раЉем 1914. преболео Ље пегави тифус и био на кратком отпусту код родитеЪа; од 8. Љануара 1915. поново Ље на дужности болничара у Ќишу, све до повлачеЬа са српском воЉском према  осову и, затим, преко јлбаниЉе. —трахоте рата, беда и патЬа измучених српских ратника, сеЮаЬе на мучеништво и жудЬа за охристовЪеЬем, поЉачале су Ьегову, дуго неговану, одлуку да прими монашки завет.

” православном храму у граду —кадру, уочи —ветог ¬асилиЉа ¬еликог, «1.децембра 1915/1.Љануара 1916. године, архимандрит ¬ениЉамин (“аушановиЮ), потоЬи владика браничевски, постригао Ље младог богослова ЅлагоЉа ѕоповиЮа, заЉедно са ћиланом АорРевиЮем, касниЉим ≈пископом ƒалматинским »ринеЉем.

Jеромонах £устин

ћлади монах узео Ље име —ветог £устина ћученика и ‘илософа (II век после ’риста), великог апологете у историЉи хришЮанске патристике и значаЉног философа хришЮанства.

Ќа предлог митрополита ƒимитриЉа, доцниЉега ѕатриЉарха —рпског (1920Ч1930), —рпска ¬лада шаЪе, Љануара 1916. године, групу млаРих и даровитих богослова, меРу Ьима и монаха £устина, на ƒуховну академиЉу у ѕетроград.

£устин ѕоповиЮ остаЮе у –усиЉи до Љуна 1916. године, када, услед наговештаЉа боЪшевичке револуциЉе и бурних догаРаЉа коЉи Юе уследити, прелази у ≈нглеску, где Юе га ЌиколаЉ (¬елимировиЮ), тада Љеромонах, прихватити и уписати на Љедан од колеЯа ќксфордског университета. ƒо 1919. године отац £устин прошао Ље редовне студиЉе теологиЉе, али диплому ниЉе добио пошто му докторски рад ‘илософиЉа и религиЉа ‘. ћ. ƒостоЉевског ниЉе прихваЮен. ” завршном поглавЪу дисертациЉе млади докторант Ље, наиме, био изложио оштроЉ критици западни хуманизам и антропоцентризам, особито онаЉ у римокатолицизму и протестантизму. ≈нглеским професорима било Ље тешко да такву критику приме, па су од Ьега тражили да своЉе ставове ублажи и измени. Ќа захтев професора £устин ѕоповиЮ ниЉе пристао, и тако се, почетком лета, вратио у —рбиЉу без оксфордске дипломе.

¬еЮ септембра 1919. године, —вети јрхиЉереЉски —инод —рпске ѕравославне ÷ркве шаЪе £устина на “еолошки факултет јтинског университета, где остаЉе до маЉа 1921, на ново положивши све потребне испите и стекавши докторат из православног богословЪа на тему —ветог ћакариЉа ≈гипатског.

” меРувремену, маЉа 1920, рукоположен Ље за ЉероРакона, вероватно приликом Љеднога од краЮих долазака из √рчке у —рбиЉу.

ѕо повратку у отаЯбину £устин ѕоповиЮ поставЪен Ље за суплента ЅогословиЉе „—вети —ава", премештене тада из Ѕеограда у —ремске  арловце. “амо Ље од октобра 1921. предавао наЉпре —вето писмо Ќовога завета, а затим и ƒогматику и ѕатрологиЉу. ѕотпуно се предавши просветитеЪском и поучитеЪном послу, ширеЮи православну светоотачку методологиЉу и светосавску просвету и културу, он Ље унео низ плодотворних новина у образовноЧваспитни живот богословиЉе, потиснувши овештали схоластички и протестантскоЧрационалистички метод наставе.

√одине 1922, 7. Љануара, на ”сековаЬе —ветог £ована  рститеЪа, патриЉарх ƒимитриЉе рукоположио Ље, у —ремским  арловцима, ЉероРакона £устина у Љеромонаха.

ѕрофесори  арловачке богословиЉе покренули су 1922. ’ришЮански живот, месечни часопис за хришЮанску културу и црквени живот, коЉи иде меРу наЉбоЪе периодике овога опредеЪеЬа код нас. ѕрвих шест броЉева уредио Ље др »ринеЉ (АорРевиЮ), потоЬи епископ далматински, а од седмог броЉа прве године па до краЉа излажеЬа (1927; изузев броЉева 1Ч9 из 1925) уредник часописа првенствено Ље £устин ѕоповиЮ, уз кога Ље радио проф. ¬елимир јрсиЮ. ѕоследЬе броЉеве ’ришЮанског живота (8Ч12/1927) отац £устин издао Ље у ѕризрену.

£устин ѕоповиЮ докторирао Ље 1926. године на атинском “еолошком факултету. “ема нове Ьегове дисертациЉе била Ље: ”чеЬе —ветог ћакариЉа ≈гипатског о таЉни Ъудске личности и таЉни Ьеног познаЬа.

Ќа  арловачкоЉ богословиЉи положио Ље марта 1927. године професорски испит. –ад коЉи Ље том приликом одбранио тицао се православне аскетскоЧбогословске проблематике и носио Ље назив „√носеологиЉа —в. »сака —ирина".

Ќепоколебиво еванРелско и светоотачко опредеЪеЬе о. £устина и Ьегова истиноЪубивост и правдоЪубивост (испоЪена Љош у детиЬству), као и критика одреРених поЉава у тадашЬем Љавном и црквеном животу у текстовима у часопису „’ришЮански живот", изазивали су жесток отпор извесних друштвених и црквених кругова.

јвгуста 1927. отац £устин Ље премештен (протеран) за професора ѕризренске богословиЉе. ќво премештаЬе имало Ље за циЪ само гашеЬе Ьеговог све утицаЉниЉег часописа, Љер Ље веЮ Љуна 1928. године поново враЮен у —ремске  арловце.

»з  арловачке богословиЉе £устин ѕоповиЮ Ље по други пут удаЪен 1930. године.

ѕо одлуци —ветог —инода, донетоЉ половином децембра исте године, упуЮен Ље у православну мисиЉу у ѕоткарпатску –усиЉу у „ешкоЉ, као пратилац и помоЮник ≈пископу ЅитоЪском £осифу (÷виЉовиЮу).

Ћукачево,1931

” „ешкоЉ, где остаЉе годину дана, изузетно успешно Ље обавЪао повраЮаЉ у отачку веру насилно поуниЉаЮених православаца. “ада му Ље, за обновЪену Ћукачевску епархиЉу, понуРен архиЉереЉски чин, али Ље смирени о. £устин одбио то достоЉанство.

—тога, можда, по повратку у —рбиЉу £устин ниЉе одмах враЮен на наставнички посао, веЮ Ље тек августа 1932. поставЪен за професора ЅитоЪске богословиЉе, где Юе радити две пуне школске године. “амо Ље настала Ьегова прва кЬига ѕравославне догматике.

—редином двадесетих година £устин ѕоповиЮ био Ље и преко граница —рпства веЮ чувен као светоотачки православни богослов. “ако су га године 1928. православни митрополит ѕоЪске ѕравославне ÷ркве и ¬аршавски университет у више наврата позивали да се прихвати  атедре догматског богословЪа на одсеку овог университета за студиЉе православне теологиЉе. — друге стране, велики руски богослов ЌиколаЉ √лубоковски, коЉи Ље у то време предавао на —офиЉском университету, писао Ље 1932. ѕатриЉарху —рпском ¬арнави да оцу £устину омогуЮи да „специЉално ради на православном богословЪу, примеЬуЉуЮи своЉа знаЬа, енергиЉу и духовно искуство".

“ек фебруара 1934. изабран Ље £устин ѕоповиЮ за доцента Ѕогословског факултета у Ѕеограду. Ќа дужност професора ”поредног богословЪа ступио Ље 21. децембра исте године, да би 15. Љануара 1935. одржао приступно предаваЬе под насловом „ќ суштини православне аксиологиЉе и критериологиЉе".  асниЉе, изабран Ље за професора догматике.

” конкордатскоЉ борби 1937. године отац £устин био Ље недвосмислен и непопустЪив бранилац независности и самосуштине —рпске ѕравославне ÷ркве.

£устин ѕоповиЮ Љедан Ље од утемеЪивача —рпског философског друштва, основаног на инициЉативу Ѕранислава ѕетрониЉевиЮа 22. октобра 1938. године.

“реба реЮи да Ље добро савладао и говорио више старих и модерних светских Љезика: старословенски, грчки, латински, румунски, новогрчки, енглески, немачки, француски.

” меРуратном периоду текстови о. £устина излазили су у преко 20 часописа и других различитих штампаних гласила претежно, али не и Љедино, црквене периодике, у распону од —ремских  арловаца до —копЪа, меРу коЉима издваЉамо следеЮе: „–аскрсница", „¬ера и живот", „Ќародна одбрана", „ƒуховна стража", „÷рква и живот", „¬есник —рпске ÷ркве", „—ветосавЪе", „’ришЮанско дело", „ѕут", „ЅогословЪе", „»деЉе", „’ришЮанска мисао", „ѕастирски глас", „ѕреглед ≈пархиЉе ∆ичке", „∆ички благовесник"... “акоРе, броЉни су и преводи оца £устина из светоотачке и савремене православне мисли обЉавЪивани у меРуратноЉ црквеноЉ штампи (—вети ћакариЉе ¬елики, —вети »сак —ирин, —вети £ован  ронштатски...).

“оком ƒругог светског рата отац £устин делио Ље судбину српског народа и —рпске ÷ркве: живео Ље по скривеним српским манастирима преводеЮи патристичке и хагиографске списе и бавеЮи се егзегезом Ќовога завета. ”чествовао Ље у писаЬу ћеморандума —рпске ÷ркве о страдаЬу —рба у злогласноЉ Ќƒ’.  ако ”ниверзитет у Ѕеограду за време немачке окупациЉе ниЉе радио, него су од 1942. године само обавЪани испити, иако Ље професорска комисиЉа била изабрала професора £устина ѕоповиЮа да обавЪа испите, немачке власти су дуго одбиЉале да му то одобре. „увена су Ьегова предаваЬа о —ветосавЪу у Ѕеограду током 1944. године, држана српскоЉ школскоЉ омладини и студентима у поробЪеноЉ —рбиЉи. Ќегде пред —ветог —аву 1944. године, када Ље воРа српског устанка против окупатора и злотвора Ќемаца, усташа и комуниста, Ренерал £угословенске краЪевске воЉске у ќтаЯбини, ƒрагоЪуб ћихаиловиЮ, држао своЉ —весрпски светосавски конгрес у селу Ѕа под —увобором, затражено Ље од ƒражиног –авногорског савета да др £устин ѕоповиЮ, као наЉкомпетентниЉи српски теолог, да своЉе писмено мишЪеЬе о односима ÷ркве и државе, какви би требало да буду у новоЉ српскоЉ држави после ослобоРеЬа. £устин Ље написао и доставио на –авну √ору Љедан текст коЉи представЪа изразито православно, светоотачко виРеЬе односа ÷ркве и државе.

ѕо доласку нове комунистичке власти у £угославиЉу, 1945. године, £устин Ље прогнан са Ѕеоградског ”ниверзитета (заЉедно са Љош 200 српских професора), а затим Ље и ухапшен и затворен. ”хапшен Ље у манастиру —укову код ѕирота и спроведен у београдски затвор, заЉедно са своЉим духовним чедом, Љеромонахом ¬асилиЉем ( остиЮем), коЉи Юе касниЉе, као ¬ладика ЅаЬалучки, бити прогаЬан, а као ≈пископ ∆ички Љош Љедном бити у комунистичком затвору. »з затвора су о. £устин и о. ¬асилиЉе спашени доласком у то време (новембра 1946) из изгнанства ѕатриЉарха —рпског √аврила (ƒожиЮа). «амало стреЪан као „народни неприЉатеЪ", проф. £устин ѕоповиЮ протеран Ље из Ѕеограда, без пензиЉе, лишен Ъудских, верских и граРанских права. ћеЬао Ље манастире у коЉима Ље боравио ( алениЮ, ќвчар, —уково, –аваница), али ниЉедна обитеЪ ниЉе смела дуже да га задржи.

ѕо промислу ЅожиЉем, меРутим, у Љедном сусрету у Ѕеограду у пролеЮе 1948. године, тадашЬа игуманиЉа светоЮелиЉска, мудра и одважна мати —ара, позвала Ље оца £устина у женски манастир ОелиЉе код ¬аЪева, где он живи практично у куЮном притвору од 27. маЉа 1948...

јва, - 1959.г.

... радеЮи на своЉим списима и преводима, служеЮи свакодневно Ѕожанску литургиЉу, и као предани духовник монахиЬама и свем побожном свету, као учитеЪ и узор броЉним нараштаЉима православних српских и страних богослова, као „скривена савест целе —рпске ѕравославне ÷ркве и народа" (по речима грчког теолога и академика £ована  армириса).

Ќепрестано Ље праЮен, често ислеРиван у ”дби, ограничавана му Ље слобода кретаЬа и сусрета, али никада ниЉе био оставЪен од ЮелиЉског сестринства коЉе Ље због и ради Ьега страдало од богоборних комунистичких власти.

–етко коЉи часопис после ƒругог светског рата, иначе малоброЉне црквене периодике под комунистичком окупациЉом, усудио се да штампа коЉи текст о. £устина, тако да после 1945. године бележимо тек четири текста обЉавЪена у отаЯбини, Љедан у „ѕравославном мисионару" (1958), два у „√ласу ѕравославне ≈пархиЉе Ќишке" (1968, 1969), и четврти у „ѕравославЪу" (1969). “оме придодаЉемо и два обЉавЪена у емиграциЉи, у „јмериканском србобрану" (1969) у ѕитсбургу у јмерици и у „ алендару —вечаник" у ћинхену (1970).

Ќарочито Ље запажена духовничка делатност оца £устина и Ьегово живо и плодотворно општеЬе са православном браЮом –усима и √рцима. –уски духовници су му били исповедници, са руским избеглицама код нас дружио се доживотно, а грчке посетиоце дочекивао Ље као долазнике из апостолских и светоотачких времена и краЉева.  ао човек и духовник отац £устин Ље иначе увек био отворен, пун Ъубави за свако Ъудско биЮе, поготову за искрено тражеЮу и жедну истине интелигенциЉу, а особито за омладину и студенте. ћного Ље живих сведочеЬа да су Ьегова вера и ватрена оданост ’ристу и »стини, дубока ученост и мудрост, проницЪивост и богоречитост извршили пресудни утицаЉ на опредеЪеЬе многих за монашки живот. «ато Ље и пре и после рата духовно одгаЉио и у епископску службу упутио десетину своЉих ученика, а у свештеничку службу и монашки подвиг на стотине и хиЪаде младих душа.

Ќа сваком богослужеЬу молио се са обилним сузама. „есто се на молитви у цркви толико расплакао, да се понекад и загрцнуо, што су сви присутни у храму примеЮивали, мада Ље он настоЉао да таЉ дар суза прикрива. —помиЬао Ље на —ветим ЋитургиЉама на стотине имена коЉа су му пошиЪана, лично или писмима, од Ъуди са многих страна, коЉи су га молили да се моли за живе и упокоЉене сроднике и познанике. ”з ова имена Ъуди су често давали или слали новац, па Ље то био Љедан од извора прихода за манастир ОелиЉе, а и за Ьегове личне трошкове, коЉи су углавном ишли на путоваЬе и набавку папира за писаЬе и куцаЬе многоброЉних радова, насталих у том ЮелиЉском периоду живота и рада овог неуморног ѕодвижника, ћислиоца, Ѕогослова и ƒуховника, у српскоЉ хришЮанскоЉ хиЪадугодишЬици свакако Љеднога од наЉвеЮих.

£устин никада ниЉе могао бити враЮен на ”ниверзитет, на своЉу катедру ƒогматике, али су код Ьега таЉно долазили многи универзитетски професори, не само теолози, него и са других факултета, нарочито лекари и психолози, а Љош чешЮе поЉедини песници и кЬижевници на разговоре и савете. (£едан од писаца и песника, адвокат ћилан ƒ. ћилетиЮ, недавно Ље обЉавио предивну маЬу кЬигу личних „сведочеЬа о —ветом јви £устину", под карактеристичним насловом „«аЪубЪен у ’риста", Ѕеоград, 2002). ѕоготову му Ље долазила студентска омладина, коЉа се интересовала личним и општеЪудским животним проблемима савремености. «ато Ље имао и стицао све веЮи броЉ ученика. »мао Ље доста приЉатеЪа по ≈вропи и јмерици, коЉи су га таЉно снабдевали оном наЉважниЉом новом теолошком и философском литературом, тако да Ље био сасвим упуЮен у токове савременог западног света и посебно западног хришЮанства. ЌиЉе остаЉао ни ван проблематике савременог екуменизма, па Ље као плод тог Ьеговог интересоваЬа настала кЬига „ѕравославна ÷рква и екуменизам" (изашла на српском и грчком, у —олуну 1974; затим на руском и румунском).

”покоЉио се у √осподу у дан свога роРеЬа, лицем на Ѕлаговести 1979. године.

»спраЮен Ље свенародно од мноштва српског свештенства и народа и од веЮег броЉа православних, √рка, –уса, ‘ранцуза, Љер Ље од многих Ьих, а нарочито од светогорских монаха, Љош за живота сматран за светитеЪа. ƒо данас веЮ има преко десет икона са Ьеговим светим ликом, у —рбиЉи, √рчкоЉ, ‘ранцускоЉ, јмерици, а светогорски монаси и други православци написали су му и тропар, кондак и друге делове —лужбе.

ћанастир ОелиЉе
1979. г. - 40-дневни помен

Мегов гроб краЉ манастирске цркве у ОелиЉама постао Ље место поклоништва за многе побожне душе, за православне широм Ѕалкана, ≈вропе и јмерике. Ѕлагодатна препороРаЉна чуда на Ьеговом гробу и по Ьеговим молитвама веЮ су забележена, а очекуЉе се и Ьегово скоро свечано уношеЬе у календар —ветих —рпске и васцеле ѕравославне —аборне ÷ркве.

÷елокупни опус оца £устина обухвата око 40 томова, а од тога Ље до сада обЉавЪено на српском око 30, на грчком 4, 7 томова на француском и 1 на енглеском Љезику.

ЅроЉни теолошки радови аве £устина, осим догматике и егзегетике, обухватаЉу области патристике, аскетике, литургике, као и теме из хришЮанске философиЉе и посебно из православне антропологиЉе и на православЪу засноване философиЉе културе.

„„овек и Ѕогочовек", наслов Ље коЉи би могао бити карактеристичан и за сво Ьегово богословЪе, Љер у те две теме, или Љош тачниЉе и £устину верниЉе: у тоЉ двоЉединоЉ теми Ѕќ√ќЧ„ќ¬≈ ј обухваЮена Ље сва £устинова богословска мисао и животна философиЉа, и више од тога: сва Ьегова дубока и сложена личност, павловских и достоЉевсковских димензиЉа. “о Ље уЉедно и свеживотна £устинова мисиЉа мученика Ъудског биЮа и мисли, ѕророка и Ѕлаговесника у нашем веку и нашем народу, а она се састоЉи у крсном, тужнорадосном, распетоЧваскрсном сведочеЬу о Ѕогу и „овеку, сусретнутим и сЉедиЬеним, без сливаЬа, умаЬеЬа и губЪеЬа, у ’ристу Ѕогочовеку, вечном Ѕожанском Ћогосу и “ворцу, али и —паситеЪу и ќсмислитеЪу човека и рода Ъудскога и свега света.

Ѕлаговесник ЮелиЉски Ље истицао како Ље сваки хришЮанин дужан да своЉим животом „исписуЉе и даЪе ≈ванРеЪе ’ристово". —ходно том ставу и апостолскоЉ препоруци, Ьегов живот Ље уистину био Љедно „живо савремено ≈ванРеЪе ’ристово". ”опште треба реЮи и нагласити да Ље ѕреподобни £устин Ќови ОелиЉски био и остао ретка, светоотачка поЉава у нашем двадесетом веку, скривена али неумитна савест —рпске —ветосавске ÷ркве и читавог ЉеванРелског, апостолскоЧсветоотачког ѕравославЪа у свету. “о су му признавали Љош за земног живота, а после блаженог преставЪеЬа Ьегов углед и утицаЉ све више расте, бар код оних коЉи имаЉу очи да виде и уши да чуЉу, како вели £еванРеЪе.

—криваЉуЮи дар прозорЪивости, о. £устин непогрешиво Ље поучавао, о чему наЉречитиЉе сведочи следеЮи пример: када га Ље отац  леопа посетио у манастиру ОелиЉе, и затражио таЉински савет да ли да остане на —ветоЉ √ори, отац £устин га Ље посаветовао: „ќче  леопа, ако одеш на —вету √ору, придодаЮеш Љош Љедан цвет у ¬рту ЅогомаЉке. јли коме Юеш оставити вернике? “амо се, —вети оче, молиш само за себе. ј у земЪи се молиш за све и можеш привести Ѕогу много душа лишених поучитеЪа... £а велим да останеш у земЪи, —вети оче, да спасеш и себе и да помогнеш спасеЬу других. “о Ље наЉвеЮе добро дело садашЬих монаха. ќсобито сада, када се боримо с безверЉем, са сектама, са религиЉским индиферентизмом!"

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

14 / 06 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0