Srpska

ќ таЉни ѕричешЮа

»забрани цитати

—ви цитати су преузети из кЬиге ЂЅеседе светог оца нашег £ована архиепископа ЎангаЉског и —анфранцискогї. —абрани на Љедном месту они даЉу свеобухватну слику коЉа одражава пастирско-богословско искуство владике. ††

††††

ћоже се запазити да се жива еклесиолошка и сотериолошка свест о томе шта Ље ≈вхаристиЉа често не слаже с устаЪеном праксом: ретко причешЮиваЬе, одлазак после ¬аскршЬег ЉутреЬа пре причешЮа (што по мишЪеЬу владике не само да обесмишЪава сам празник ¬аскрса, веЮ и сав припремни ¬елики пост (в. 19)), своРеЬе причешЮа на индивидуалне, често само овоземаЪске потребе (здравЪе, среЮа и т.сл.). “оме св. £ован бескомпромисно супротставЪа узвишену намену причешЮа: оно не само да освеЮуЉе (в. 3), Љача (в. 4) и преображава човека (в. 7), веЮ му открива виРеЬе славе ’риста (в. 11), кроз  оЉег га чини заЉедничарем све пуноЮе Ѕожанства (в. 6). ” причешЮиваЬу светим “аЉнама, коЉе вернике уводе у вечни живот (в. 16) и представЪаЉу залог Ьиховог будуЮег општеЬа са ’ристом (в. 10) остваруЉе се такоРе (и св. £ован то више пута подвлачи) ÷рква, као ново сабраЬе коЉе ниЉе од овога света, и коЉе окупЪа чланове обЉедиЬене у Ђвелико “ело ’ристової (в. 12, 14). ¬ладика £ован такоРе инсистира на томе да се достоЉно причешЮуЉе онаЉ ко на добиЉени дар одговара своЉом устремЪеношЮу ка √осподу (в. 17), укЪучуЉуЮи и самоодрицаЬе (в. 8)

÷итати су прикупЪени из различитих проповеди (од коЉих ниЉедна ниЉе специЉално посвеЮена “аЉни причешЮа), а ради лакшег усваЉаЬа дати су им наслови.††

1. “аЉну ѕричешЮа √оспод Ље установио на “аЉноЉ вечери.

»стовремено у ’ристово “ело и  рв се претвараЉу хлеб и вино на —ветоЉ литургиЉи и верници се Ьима причешЮуЉу. “ако Ље установио —ам ’ристос,  оЉи Ље причестио —воЉе апостоле на “аЉноЉ вечери рекавши: Ђ”змите, Љедите; ово Ље тело ћоЉе; пиЉте из Ье сви, Љер Ље ово  рв ћоЉа новога заветаї (ћт. 26, 26-28).

2. ѕричешЮе Ље литургиЉско сеЮаЬе на “аЉну вечеру.

√оспод у ¬елики четвртак служи “аЉну вечеру и на ЋитургиЉи овог дана нас изузетно упечатЪиво подсеЮа на то да причешЮуЉуЮи се —ветим “аЉнама са свештеним страхом заЉедно с апостолима Љедемо “ело и  рв ’ристову, а они коЉи се причешЮуЉу недостоЉно постаЉу слични £уди. јли нека свако тежи томе да се причести искрено се каЉуЮи за своЉе грехове и добиЮе милост од √оспода

3. ѕричешЮе освеЮуЉе човека.

–ади потпуног освеЮеЬа човека тело слуге √осподЬег треба да се сЉедини с ’ристовим “елом и то се дешава у таЉни —ветог причешЮа.

4. ѕричешЮе Ље извор умилеЬа и духовне топлине.

’ристос нам веЮ овде даЉе да осетимо радост и сладост Мегове Ѕлагости. £ача наше душе и тело —воЉим Ѕожанским “аЉнама... ѕонекад нас испуЬава неизрецивим умилеЬем и духовном топлином кад се са свештеним страхом причестимо Меговим светим “аЉнама.

5. ѕричешЮе Ље почетак раЉа на земЪи.

ѕочетак пакла Ље веЮ овде на земЪи. »сто тако и раЉ почиЬе у човековоЉ души Љош у земаЪском животу. ¬еЮ овде има Ѕожанских додира на дан —ветлог ¬аскрсеЬа и кад се достоЉно причешЮуЉемо.

6. ѕричешЮе човека чини заЉедничарем са свом пуноЮом Ѕожанства и вечним животом.

—ЉедиЬуЉуЮи се с ¬аскрслим √осподом и кроз Мега са свом ѕрисносушном “роЉицом, човек од Ме црпи снагу за вечни живот и сам постаЉе бесмртан.

7.  роз причешЮе и деловаЬе у складу са сопственом добром воЪом човек постаЉе нова твар.

Ќе освеЮуЉе се и не општи с Ѕогом само душа, веЮ и тело човека у причешЮиваЬу “елом и  рвЪу ’риста кроз  оЉег се сЉедиЬуЉе са свом —ветом “роЉицом. ѕо благодати ЅожиЉоЉ, уз учествоваЬе сопствене воЪе и напора, човек постаЉе нова твар, члан вечног ÷арства ЅожиЉег.

8. „овек коЉи се достоЉно причешЮуЉе и коЉи Ље спреман да служи √осподу постаЉе оруРе Ѕожанске воЪе.

ј онаЉ ко се причешЮуЉе са свештеним страхом, ЪубавЪу и спремношЮу да ћу служи, тесно се сЉедиЬуЉе с Мим и постаЉе оруРе Мегове Ѕожанске воЪе.

9. ѕричешЮе Ље победа над грехом и смрЮу.

ѕричешЮиваЬе “елом и  рвЪу ’ристовом Љесте примаЬе у себе ¬аскрслог ’риста, ѕобедника смрти,  оЉи онима коЉи су с Мим даруЉе победу над грехом и смрЮу.

10. ѕричешЮе Ље почетак вечног живота.

„уваЉуЮи у себи благодатни дар ѕричешЮа, имамо залог и почетак вечног блаженог живота душе и тела.

11. ѕричешЮе Ље извор вечне радости и виРеЬа славе ¬аскрслог ’риста.

ќнаЉ ко се духом и телом сЉединио са ’ристом у овом животу, духом и телом Юе бити с Мим и у будуЮем животу. Ѕлагодатне струЉе ∆ивотворних “аЉни “ела и  рви ’ристове представЪаЉу извор наше вечне радости у општеЬу с ¬аскрслим ’ристом и виРеЬу Мегове —лаве.

12.  роз причешЮиваЬе верник постаЉе члан великог “ела ’ристовог (односно ÷ркве).

 ад примамо истинско “ело и истинску  рв ’ристову постаЉемо део великог ’ристовог “ела.

* * *

ѕричешЮуЉемо се ’ристовим “елом и  рвЪу (у светим “аЉнама) како бисмо сами постали чланови ’ристовог “ела (÷ркве).

* * *

Ѕожанска ≈вхаристиЉа, приношеЬе бескрвне жртве и причешЮиваЬе Ьом, освеЮуЉу и укрепЪуЉу Ьене учеснике, оне коЉи примаЉу “ело и  рв ’ристову чине истинским члановима Меговог “ела ÷ркве.

13. —пасеЬе Ъуди кроз достизаЬе сродности с Ѕожанским животом ’ристовог “ела Ље циЪ ÷ркве.

—ви делови ¬асеЪенске ÷ркве имаЉу Љедан заЉеднички циЪ Ц проповедаЬе –ечи ЅожиЉе, припрему Ъуди за то да постану способни да буду чланови ’ристовог “ела, и кад такви постану, да све више и више, све искрениЉе и Љаче постаЉу сродни с Ѕожанским спасоносним животом “ела ’ристовог, Љер се управо у томе састоЉи спасеЬе Ъуди.

14. јли и сама ÷рква Ље евхаристиЉско Љединство верника.

ѕо православном схватаЬу ÷ркву не чине само Љерарси и свештенослужитеЪи, него и сав веруЉуЮи православни народ. ќваЉ скуп и Љединство у причешЮиваЬу —ветим “аЉнама ’ристовим и Љесу ÷рква, “ело ’ристово.

15. «бог чега се треба стално причешЮивати?

’ришЮанин се кроз покаЉаЬе очишЮуЉе, на наЉближи начин сЉедиЬуЉе са ’ристом у причешЮиваЬу светим “аЉнама, али затим на Ьега поново пада прашина греха и удаЪава га од ’риста и ÷ркве, због чега су поново потребни покаЉаЬе и причешЮиваЬе.

—ве док се не заврши човеков земаЪски живот, до самог растанка душе и тела, у Ьему се одвиЉа борба измеРу греха и истине. Ѕез обзира на то колико да Ље неко узвишено, духовно и морално стаЬе достигао, може да постепено или брзо и дубоко падне у бездан греха. «ато свако треба да се причешЮуЉе светим “елом и  рвЪу ’ристовом, коЉи ЉачаЉу наше општеЬе с Мим и напаЉаЉу нас живоносним струЉама Ѕлагодати —ветог ƒуха, коЉе теку кроз “ело ÷ркве.  олико Ље важно причешЮиваЬе светим “аЉнама показуЉе житиЉе преподобног ќнуфриЉа ¬еликог, коЉем су као и другим отшелницима коЉи су живели у пустиЬи, анРели доносили свето ѕричешЮе; преподобне ћариЉе ≈гипатске, чиЉа Ље краЉЬа жеЪа била да после дугих година пустиЬског живота прими свете “аЉне; преподобног —аватиЉа —оловецког и мноштва других. £ер ниЉе случаЉно што Ље √оспод рекао: Ђ«аиста, засита вам кажем: ако не Љедете “ело —ина „овечиЉега и не пиЉете  рви Мегове, немате живота у себиї (£н. 6, 53).

16. „есто причешЮиваЬе Ље залог општеЬа са ’ристом у будуЮем ÷арству.

Ўто се више човек налази под деЉством благодати причешЮа и што се више сЉединио са ’ристом, тим више Юе се наслаРивати општеЬем са ’ристом и у Меговом будуЮем ÷арству.

17. ѕричешЮуЉуЮи се “елом ’ристовим, стремимо ка Мему духовно.

’ристова ÷рква Ље ’ристово “ело, ќн Ље лично предводи и —воЉим Ѕожанским “елом и  рвЪу храни вернике, храни децу —воЉе ÷ркве, тако да треба да будемо Љединствени са ’ристом и телесно, и духовно. “елом се сЉедиЬуЉемо са ’ристом кроз Ѕожанско ѕричешЮе, а душевно треба одмах да усвоЉимо и поштуЉемо Мегове заповести.

* * *

Ќаравно, за Љединство са ’ристом ниЉе довоЪно само сЉедиЬеЬе нашег тела и ’ристовог “ела. ѕримаЬе ’ристовог “ела Ље благотворно кад духом стремимо ка Мему и сЉедиЬуЉемо се с Мим. ѕримаЬе ’ристовог “ела, уколико се духом одвраЮамо од Мега, има сличности с тим како су ’риста додиривали они коЉи су √а тукли, коЉи су √а ударали и разапиЬали. “о што су √а додиривали ниЉе им послужило на спасеЬе и исцеЪеЬе, веЮ на осуду.

18. ќ причешЮиваЬу у будуЮем ÷арству.

” будуЮем ÷арству ’ристовом неЮе бити потребе за причешЮиваЬем “елом и  рвЪу ’ристовом, Љер Юе сви они коЉи се удостоЉе бити у наЉтесниЉем општеЬу с Мим и наслаРиваЮе се предвечном светлошЮу ∆ивоначалне “роЉице, осеЮаЉуЮи блаженство коЉе се Љезиком не може изразити и коЉе наш слаб ум не може да поЉми. «ато се после причешЮиваЬа светим ’ристовим “аЉнама на ЋитургиЉи, у олтару, увек узноси молитва коЉа се пева у дане ¬аскрса: Ђќ, ѕасха велиЉа и свЉашченеЉшчаЉа ’ристе! ќ! ћудросте и —лове ЅожиЉ и —ило! ѕодаваЉ нам истЉеЉе “ебе причашчатисЉа в невечерЬем дни ÷арствиЉа “воЉего.ї (Ђќ, ѕасха велика и наЉсветиЉа ’ристе! ќ! ћудрости и –ечи ЅожиЉа и —ило! ƒаЉ нам да се савршениЉе причешЮуЉемо “обом у незалазном дану ÷арства “вог.ї)

19. ќ причешЮиваЬу на ¬аскрс.

ј какав наЉдрагоцениЉи дар ЅожиЉи добиЉамо тада, шта представЪа завршетак нашег подвига поста? ќ томе нам говори веЮ прва песма, коЉом започиЬе свакодневно поЉаЬе стихира у посту: Ђ» подаЉетсЉа нам в сЬед јгнец ЅожиЉ, во свЉашеЬеЉ и свЉетоноснеЉ ношчи воскресениЉа, нас ради приведеноЉе заколениЉе, учеником приобшченоЉе в вечер таинства.ї (Ђ» дато нам Ље да Љедемо £агЬе ЅожиЉе, у светоЉ и светоносноЉ ноЮи васкрсеЬа,  оЉе Ље због нас заклано, а  оЉим су се ученици причестили на таЉноЉ вечери.ї)

”право причешЮиваЬе “елом и  рвЪу ¬аскрслог ’риста увечни живот Љесте циЪ свете „етрдесетнице. Куди се не причешЮуЉу само за ¬аскрс. Ќапротив, за ¬аскрс треба да се причешЮуЉу они коЉи су постили, исповедили се и причестили за време ¬еликог поста. ”очи самог ¬аскрса нема могуЮности да се човек добро исповеди за све, време и свештеници су заузети службама —трасне седмице. «а то човек треба да се припреми унапред.

—вако причешЮиваЬе ’ристовим “аЉнама Ље сЉедиЬеЬе са —амим ’ристом и за нас Ље спасоносно. «ашто се онда такав значаЉ придаЉе причешЮиваЬу у ноЮи —ветог ¬аскрса и зашто смо сви на то позвани? “ада нам Ље дато да посебно осетимо ’ристово ÷арство. “ада нас посебно обасЉава ¬ечна —ветлост и добиЉамо снагу за духовно усхоРеЬе.

“о Ље незамеЬив ’ристов дар, неупоредиво благо. Ќека се нико сам не лишава ове радости и нека уместо причешЮиваЬа у ѕасхалноЉ ноЮи не жури да Љеде месо и друга Љела. јко се тада причешЮуЉемо —ветим “аЉнама, то нас припрема за трпезу у вечном ÷арству ЅожиЉем.

* * *

£едемо £агЬе ЅожиЉе у светоЉ и светоносноЉ ноЮи ¬аскрсеЬа. «а то се молимо чим почнемо да се припремамо за пост, а затим више пута у току ¬еликог поста: да нас √оспод удостоЉи да се причестимо у ноЮи —ветог ¬аскрса. Ѕлагодат ЅожиЉе тада посебно делуЉе на Ъудска срца. ћи се тада причешЮуЉемо ¬аскрслим ’ристом, постаЉемо учесници у Меговом ¬аскрсеЬу.

Ќаравно, треба постити раниЉе и кад се веЮ причестимо у току ¬еликог поста, треба поново да се причестимо —ветим “аЉнама. ”очи ¬аскршЬе литургиЉе немамо времена да се детаЪно исповедимо, то треба да учинимо раниЉе. ј у светоносноЉ ноЮи, добивши заЉедничко разрешеЬе, треба да приступимо Ѕожанском £агЬету, залогу нашег ¬аскрсеЬа. Ќека нико не оде из ÷ркве пре времена, журеЮи да Љеде месо животиЬа уместо да окуси ѕречисто тело и  рв ’ристову.

* * *

Ќа —ветли дан ¬аскрса Ље главно наше општеЬе с ¬аскрслим ’ристом, што се посебно испоЪава у причешЮиваЬу на —ветлоЉ —лужби, за шта више пута узносимо молитве на службама ¬еликог поста. ќдлазак с ¬аскршЬе службе пре завршетка литургиЉе Ље грех или несхватаЬе црквене службе.

»збор цитата и наслови Ц протоЉереЉ Ћеонид √рилихес.

Ѕогослов.Ru

—а руског ћарина “одиЮ

19 / 06 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0