У част светитеља и чудотворца Јована Шангајског и Санфранцисканског, обележена слава 138. транспортне ескадриле на аеродрому Батајница
На аеродрому Батајница, 2.јула, прослављена је слава 138.транспортне авијацијске ескадриле која као свог заштитника и патрона слави Светог Јована Шангајског. Прослави славе претходила је Света Литургија са почетком у осам часова на коју су се сабрали сви пилоти са својим комадантом потпуковником Душком Димићем. Међу њима присутни су били и господа: начелник Одељења за вере, пуковник Саша Милутиновић и помоћник војног капелана, заставник Горан Јокановић.
У богослужбеном простору, данас смо сви имали прилике да целивамо комадић одежде Светог Јована Шангајског, који је презвитер Предраг Докић добио још као студент од монахиње Амвросије из манастира Манасије која је савременик Светог Јована Шангајског. Мати Амвросија је добила делић одежде од епископа Антонија Медведева који је наследио на трону Јована Шангајског и Санфранцисканског.
Узносећи молитве Господу и данашњем светитељу Јовану Шангајском, презвитер Предраг Докић, војни свештеник 204. ваздухопловне бригаде је причестио војнике Светим Христовим тајнама. У својој краткој проповеди, отац Предраг Докић је подсетио на житије великог руског светитеља и подвижника који је време после Октобарске револуције провео код нас, школовао се, и био запажен као богослов, по свему необичан:
„Свети Јован Шангајски је испуњен благодаћу Духа светога, живео је Духом светим на земљи, када човек живи Духом светим – тада је испуњен љубављу, благодаћу Божјом и спреман је увек да притекне другоме у помоћ. Такав је био Свети Јован Чудотворац, Шангајски, како га називамо јер је био епископ у Шангају, у Кини… казао је отац Предраг.
Након Свете Литургије, у свештеничкој канцеларији су се сабрали домаћини и гости да поделе своју радост због литургијског сабрања.
Током данашњег дана начелник одељења за веру пуковник Милутиновић, и помоћник војног капелана, заставник Јокановић су у пратњи војног свештеника Предрага Докића посетили бригадног генерала 204. ваздухопловне бригаде господина Предрага Бандића који је између осталог говорио о потреби верске службе у Војсци Србије и присуства војног свештенства.
У овом војничком позиву када се живот жртвује за другога, за Отаџбину, са узлетањем у небо, човек-пилот се труди да буде најбољи у свему. Сигуран и храбар како би задобио многе особине које красе сваког летача. Али када се приземљи, пилот остаје само човек и као такав има потребу да тај велики напор у узлетању, летењу и слетању, тај набој и стрес, отклони, а за то је важна мера духовног смирења и општења са Богом.
У клупској просторији где на зидовима поред икона, о љубави ових необичних парохијана говоре и фотографије предака, фотографије разних типова авиона којима су генерације пилота узлетале у небо, организована је трпеза љубави.
После ломљења Славског колача, одржана је молитва и послужен је Славски ручак у просторијама ескадриле, где су осим припадника јединице присуствовали и представници Команде бригаде, Команданти других ескадрила са аеродрома Батајница као и бројни пензионисани припадници ескадриле, и бројни други гости.
Трпезу љубави припремала је од раног јутра поред редовних обавеза група кувара из летачког ресторана.
Узимањем Светог Јована Шангајског за заштитника 138.транспортна авијацијска ескадрила је успела у намери да и духовно постане боља јединица, обележавајући своју славу другу годину по реду.
Зорица Зец