Srpska

—вети Joван ЎангаЉски у £угославиjи

ј кад вас потераЉу у Љедном граду, бежите у други. (ћт. 10, 23)

–уска емиграциЉа одиграла Ље огромну улогу у духовном препороду —рбиЉе, коЉа се пет векова налазила под османском владавином и коЉа Ље била веома ослабЪена после ѕрвог светског рата. ƒвадесетих година само у Ѕеограду Ље било 30 хиЪада емиграната, а укупан броЉ становника сто хиЪада. „Ќа улицама, у парковима, на скверовима и у кафиЮима руски Љезик се чуо скоро исто тако често као и српски”, писао Ље Љедан од житеЪа Ѕеограда сеЮаЉуЮи се ових година.

Ќакон доласка у Ѕеоград будуЮи архиепископ се уписао на ѕравославни богословски факултет Ѕеоградског универзитета, коЉи Ље завршио 1925. године. ѕо речима свог колеге са године ЌиколаЉа «Љорнова, ћихаил ћаксимович Ље „живео врло сиромашно, за живот Ље зараРивао продаваЬем новина. Ѕеоград Ље тих година покривало дебело блато кад Ље падала киша. ћаксимович Ље носио тешку бунду и старе руске чизме. ќбично би упадао у слушаоницу каснеЮи, сав у блату...”[1] ѕознати епископ ЌиколаЉ (¬елимировиЮ), коЉег Ље —рпска ѕравославна ÷рква недавно канонизовала овако описуЉе младог студента: „ рхког тела, светлих очиЉу и с осмехом на лицу, бивши продавац београдских новина. ѕосле ѕрвог светског рата свако Љутро Ље долазио до зграде ѕатриЉаршиЉе вичуЮи: „Ќовине, новине!”  уповали смо од Ьега новине, али никоме од нас ниЉе ни падало на памет да Ље Љош пре емигрираЬа у —рбиЉу завршио факултет у –усиЉи...”[2] ” то време митрополит јнтониЉе такоРе Ље емигрирао у £угославиЉу, и ћихаил Ље одржавао везу с Ьим. √одине 1925. млади ћаксимович, коЉи Ље тако добро познавао руску историЉу, добио Ље од митрополита јнтониЉа задатак да напише реферат о изворима закона о наслеРиваЬу престола у –усиЉи. ќд обичног предаваЬа ово дело Ље прерасло у читаву кЬигу на осамдесет страница „ѕорекло закона о наслеРиваЬу престола у –усиЉи”, у коЉоЉ су детаЪно изложени сви аспекти проблема од времена светог равноапостолног кнеза ¬ладимира до цара-мученика ЌиколаЉа. Ќа краЉу кЬиге ћихаил ћаксимович Ље критиковао допуну из 1830. године о закону наслеРиваЬа престола с ограничаваЬем приликом закЪучиваЬа „бракова неЉеднаког рода”. ЅудуЮи светитеЪ пише: „Ќе можемо да се не сложимо с тим да ово апсолутно противречи историЉи и старим руским обичаЉима. — друге стране, духу руског права би потпуно одговарао захтев да сви чланови ÷арског ƒома исповедаЉу православну веру... и да лица отпала од ѕравославЪа губе и достоЉанство, и права ÷арског ƒома”.[3]  ао што се види, ћихаил ћаксимович Ље и друштвени живот посматрао с црквене, а не са световне тачке гледишта.

√одине 1924. у Ѕеограду га Ље у чтеца рукопроизвео митрополит лично. ћихаил Ље од детиЬства муцао. ѕрича се да би, долазеЮи у београдску руску цркву —вете “роЉице, облачио стихар, скромно би стао у угао певнице и чекао да му даЉу нешто да прочита.[4]

 ад Ље примио монашки постриг ова мана Ље нестала, а касниЉе се поЉавЪивала само кад Ље био узбуРен.

ƒве године касниЉе ћихаила ћаксимовича Ље у ћиЪковом манастиру замонашио митрополит јнтониЉе и он Ље добио име у част светог £ована “обоЪског, свог далеког претка. ћиЪков манастир, коЉи Ље био пропао, почео Ље да оживЪава 1926. године, кад су се у Ьему настанила троЉица руских монаха, коЉа су се одликовала високом духовношЮу и образованошЮу. Ќа Ьихово чело био Ље поставЪен архимандрит јмвросиЉе ( урганов, Ж1933.), човек узвишеног духовног живота, коЉи Ље завршио богословски факултет у ¬аршави. Ќови игуман Ље, као што Ље записано у манастирском летопису, „привлачио у ћиЪково, као магнет, наЉбоЪе монахе из руске емиграциЉе”.[5] ћиЪков манастир Ље постао српско-руска обитеЪ, калуРера Ље било двадесетак; он ниЉе одгаЉио само потоЬег архиепископа £ована Ц то Ље био први руски монах коЉи Ље примио постриг на овом месту, веЮ и друге истакнуте представнике руске диЉаспоре: архиепископа —анфранцисканског јнтониЉа (ћедведева, Ж2000.) и Љеромонаха Ќикандра, духовника Ћеснинског манастира у ‘ранцускоЉ (Ж1986.).

ѕримивши постриг отац £ован Ље почео да води строг подвижнички живот, никад не даЉуЮи себи олакшице. ѕо узору на архиепископа ћелетиЉа Ћеонтовича никад ниЉе спавао на кревету, дозвоЪаваЉуЮи себи само кратак одмор у фотеЪи или на столици, или пак тонуЮи у сан на коленима после молитве.

јрхимандрит јмвросиЉе веома Ље волео оца £ована и касниЉе Ље с одушевЪеЬем говорио о Ьеговом смиреЬу и спремности да испуни свако монашко послушаЬе. ћанастирска атмосфера у ћиЪкову била Ље, по речима Љедног од савременика, „пуна искрености и Љедноставности”,[6] и одразила се и на оца £ована. «а будуЮег архиепископа ћиЪково Ље било синоним „чистоте и непомуЮеног монаштва”.[7] √одине 1951. епископ женевски ЋеонтиЉе Юе написати да „и сад живи оним духом и оним настроЉеЬем коЉим су живели сви у ћиЪкову”.[8]

√одине 1926. на дан празника ¬аведеЬа у храм ѕресвете Ѕогородице, архиепископ „еЪабински √аврило („епур, Ж1933.) рукоположио Ље ЉероРакона £ована за свештеника. –укоположеЬе Ље било организовано на брзину, тако да он ниЉе стигао да саопшти то родитеЪима, на шта Ље архиепископ √аврило приметио: „Ќе мари, позваЮемо их на хиротониЉу.”[9] ” овом периоду Љеромонах £ован написао Ље два богословска трактата: „ ако Ље —вета ѕравославна ÷рква поштовала и како поштуЉе ћаЉку ЅожиЉу”, и дело посвеЮено софиолошким заблудама протоЉереЉа —ергиЉа Ѕулгакова. «аЉедничко за оба дела Љесте то што се богословЪе у Ьима не заснива на Ъудским измишЪотинама, веЮ на Ѕожанском откривеЬу. ≈во како будуЮи светитеЪ пише о Ѕогородици: „«наЉуЮи да су £оЉ приЉатне само оне хвале, коЉе одговараЉу МеноЉ истинскоЉ слави, —вети ќци и песмописци су Му —аму и Меног —ина молили да их поучи како да £е опеваЉу: ќгради помишЪениЉа моЉа, ’ристе моЉ, ибо чистуЉу ћатер “воЉу воспЉети дерзаЉу (ќгради помисли моЉе, ’ристе моЉ, Љер се усуРуЉем да опевам “воЉу чисту ћаЉку) (икос ”спениЉа)”.[10] «бог овог разлога он римокатоличко учеЬе о непорочном зачеЮу дефинише као „ревност не по разуму” (в.: –им. 10, 2). Ўто се тиче протоЉереЉа —ергиЉа Ѕулгакова, он Ље по речима Љеромонаха £ована, припадао оном делу руске интелигенциЉе, коЉа се, дуго лутаЉуЮи без вере вратила у ÷ркву након метежа, коЉи Ље у Ьиховим душама изазвала ќктобарска револуциЉа. „ћеРутим, све ове радосне поЉаве имале су и негативну страну. Ќи издалека нису сви они коЉи су се окренули вери примили ову веру у своЉ ЬеноЉ пуноти православног учеЬа. √орди ум ниЉе могао да се сагласи с тим да Ље до сад ишао лажним путем. ѕочела су стремЪеЬа да се хришЮанско учеЬе усагласи с некадашЬим погледима и идеЉама обраЮеника. »з тога потиче поЉава нових религиозно-философских токова, коЉи су често потпуно туРи црквеном учеЬу.”[11] ” оваква учеЬа спада и „софиологиЉа” оца —ергиЉа Ѕулгакова, коЉа као што Ље показао Љеромонах £ован, има сличности с древном гностичком Љереси: „» тамо и овде Ље присутно стремЪеЬе да се достигну све таЉне наЉвишег света... ѕритом руководи и управЪа Ъудски разум. —вето ѕисмо, богооткривене истине прилагоРаваЉу се учеЬима створеним Ъудским измишЪаЬем...”[12]

јли, млади Љеромонах ниЉе имао могуЮности да се дуго наслаРуЉе манастирском тишином. √одине 1925. поставЪен Ље за вероучитеЪа у државноЉ гимназиЉи у ¬еликоЉ  икинди, у Ѕанату. ќву дужност Ље обавЪао до 1927. године.[13] —воЉим ученицима и ученицама упутио Ље следеЮе опроштаЉно писмо, коЉе сведочи о ЬеговоЉ пастирскоЉ бризи и Ъубави:

„ƒраги моЉи ученици и ученице!

Ќа моЉу велику жалост, нисам оставЪен на дужности вашег вероучитеЪа. [...] ƒве школске године сам провео с вама, поучаваЉуЮи вас истинама православне вере и проповедаЉуЮи вам реч ЅожиЉу. ¬реме коЉе сам провео с вама никад неЮе нестати из мог сеЮаЬа.  ао увек, и сад се често сеЮам свих вас, сваког понаособ. [...] ”век Юу вас сматрати своЉим драгим ученицима, и биЮе ми приЉатно, ако ни ви мене не будете заборавЪали, шаЪуЮи ми повремено писма. [...] јли наЉвише Юу се радовати кад сазнам да моЉ рад с вама ниЉе био узалудан, да чините оно што сте увек слушали од мене. ¬олите Ѕога, будите одани православноЉ вери. [...] ЌемоЉте мислити да сад можете да не идете у цркву, пошто нема мене да пазим на вас. ” цркву не треба иЮи ради Ъуди, веЮ ради Ѕога,  оЉи види ко и с каквим срцем долази. —лушаЉте онога ко буде ваш вероучитеЪ и немоЉте да учите веронауку због оцена, веЮ да бисте сазнали воЪу нашег Ќебеског ќца. Ѕудите покорни вашим родитеЪима, као што се ’ристос покоравао ѕресветоЉ ƒЉеви ћариЉи. Ѕудите послушни вашим учитеЪима и свима стариЉима коЉи вас уче добру. –адите и чуваЉте се леЬости, коЉа Ље маЉка свих порока. ј наЉвише се чуваЉте сваРа, опраштаЉте Љедни другима када сте увреРени. Ќе заборавите: ко се сваРа Ц радуЉе Равола; ко мири друге Ц помаже ’ристу и биЮе примЪен у ÷арство Ќебеско као син ЅожЉи (в.: ћт. 5, 9).

ѕошто немам могуЮност да сваком пошаЪем ово моЉе писмо, шаЪем свима чиЉе адресе знам, али преко Ьих се обраЮам свима и желео бих да га по могуЮству сваки моЉ ученик и ученица прочитаЉу и (да) се моЉе речи дотакну ваших срца и оставе траг у вашим душама”.[14]

” Ѕеограду Ље основан студентски кружок коЉи Ље носио име преподобног —ерафима —аровског. ћитрополит јнтониЉе и други истакнути Љерарси руске диЉаспоре у Ьему су држали предаваЬа на духовне теме. » будуЮи архиепископ £ован Ље био члан овог кружока. ” званичноЉ забелешци из ових година речено Ље да Ље „ретко упечатЪиву проповед одржао Љеромонах £ован (ћаксимович) коЉи Ље позвао на покаЉаЬе руски народ, коЉи Ље тако дубоко пао, а из Ьегове средине су изашли тако узвишени праведници. ћоЮна и храбра реч о. £ована Ље оставила огроман утисак.”[15]

ќд 1927. до 1934. године Љеромонах £ован Ље предавао на Љугу £угославиЉе, у ЅогословиЉи —ветог апостола £ована Ѕогослова у ЅитоЪу, у коЉоЉ Ље тих година било од четири до пет стотина ученика, углавном —рба, као и јлбанаца, –уса и „еха. ќво Ље била важна етапа у Ьеговом животу, о коЉоЉ су се сачувала занимЪива сведочанства.

“их година ЅитоЪска епархиЉа налазила се под управом епископа ќхридског ЌиколаЉа (¬елимировиЮа; Ж1956.). — правом Ље назван „српски «латоуст” Ц био Ље то истакнути проповедник, песник и богослов и заЉедно с архимандритом £устином ѕоповиЮем (Ж1979.) Љедан од отаца духовног препорода —рбиЉе. ¬еома Ље волео младог Љеромонаха £ована и често Ље понавЪао: „јко желите да видите живог свеца, идите у ЅитоЪ, код оца £ована”.[16] ” брошури под насловом „ѕродавац београдских новина Ц епископ у  ини” постоЉи казиваЬе о томе како Ље владика ЌиколаЉ одговорио ЉедноЉ девоЉчици коЉа Ље питала зашто у данашЬе време нема светаца: „ЌиЉе тако, има их, девоЉчице моЉа!” и додао, говореЮи о аскези будуЮег епископа: „ƒанас се име оца £ована у ЅитоЪу изговара као име јнРела √осподЬег.”[17] Ѕиограф архимандрита £устина ѕоповиЮа, владика јтанасиЉе (£евтиЮ), садашЬи епископ херцеговачки, написаЮе: „ќтац £устин Ље био повезан везама приЉатеЪства и Ъубави у ’ристу с истакнутом личношЮу нашег доба: кад Ље предавао у ЅитоЪу, био Ље колега и сабрат светог човека, Љеромонаха £ована ћаксимовича, касниЉе Ц епископа ЎангаЉског, коЉи Ље окончао своЉ богоугодни живот, испуЬен молитвом и ревношЮу, у —ан ‘ранциску и коЉи се Љош за живота прославио обиЪем Ѕожанских дарова.”[18] ” гостинскоЉ соби оца £устина, у коЉоЉ Ље примао посетиоце на видном месту Ље висила фотографиЉа, коЉа Ље сведочила о овом приЉатеЪству. јли... препустимо реч оцу ”рошу ћаксимовиЮу коЉи се некад школовао у ЅитоЪскоЉ богословиЉи.

„— доласком новог професора код ученика се увек раРаЉу питаЬа: „ акав Юе бити? —трог или благ?” итд. ћогуЮе Ље да су се слична питаЬа поЉавила и с доласком оца £ована. ћеРутим, он Ље убрзо на Ьих одговорио сопственим примером: наЉстрожи Ље био према себи.  ако Ље велики био Ьегов свакодневни труд у молитви и метаниЉама, зна само Ѕог, а ми смо то могли само делимично да видимо и да осетимо. ≈пископ охридски ЌиколаЉ (¬елимировиЮ) често Ље посеЮивао богословиЉу, разговарао Ље с професорима и ученицима. Ќа нас Ље Ьегов сусрет с оцем £ованом оставЪао изузетно снажан утисак. ѕоклонивши се Љедан другом, започели су необично срдачан разговор. £едном се пред своЉ одлазак епископ ЌиколаЉ обратио малоЉ групи ученика (Ља сам био меРу Ьима) с речима: „ƒецо, слушаЉте оца £ована; он Ље јнРео ЅожЉи у Ъудском обличЉу.” » сами смо се уверили у тачност ових речи. Мегов живот Ље заиста био анРеоски. “ачно би било реЮи да Ље више припадао Ќебу него земЪи. Мегова кротост и смиреЬе подсеЮаЉу на оне коЉи су овековечени у житиЉима наЉвеЮих аскета и пустиЬака. ’рану Ље узимао у количини коЉа Ље била потребна само за одржаваЬе телесних снага. Мегова одеЮа Ље била Љедноставна, а постеЪа му уопште ниЉе била потребна. —оба му Ље била у сутерену, с Љедним прозором, коЉи ниЉе имао завесе и коЉи Ље гледао у унутрашЬе двориште. ” соби Ље стаЉао обичан сто са столицом и кревет на коЉем никад ниЉе лежао. Ќа столу се увек налазило —вето £еванРеЪе, а на полици су стаЉале богослужбене кЬиге. » више ништа. ” било коЉе доба ноЮи човек га Ље могао затеЮи како чита ЅиблиЉу, зато што омилио му Ље закон √осподЬи и о закону Мегову мислио Ље дан и ноЮ (ѕс. 1, 2).

ќно што Ље он осеЮао за време црквених служби или молитава не може се исказати речима. Ќеобична Ље била и Ьегова припрема за свету ЋитургиЉу: веЮ у четвртак Ље Љео маЬе, у петак и суботу Љедва да Ље дотицао храну док у недеЪу не заврши са служеЬем ЋитургиЉе.

” току прве недеЪе ¬еликог поста ниЉе окушао ништа, веЮ Ље сваки дан служио, као и у току —традалне седмице.  ад би наступила ¬елика субота, Ьегово тело Ље било потпуно исцрпЪено. јли на сам дан ’ристовог ¬аскрсеЬа као да Ље доживЪавао препород. ѕосле Ѕожанствене литургиЉе враЮала му се снага, и анРеоска радост обасЉавала би Ьегово лице. “ако Ље пред нашим очима протицао Ьегов подвижнички живот.

ќтац £ован био Ље редак молитвеник. “ако се погружавао у текстове молитава да се стварао утисак као да разговара с Ѕогом, с ѕресветом Ѕогородицом, с јнРелима и —ветима коЉи су стаЉали пред Ьеговим духовним очима. ћожда Ље ради наше користи говорио наглас, како би нас научио да се молимо. —вака Ьегова молитва Ље била потресна; изговарао их Ље напамет изузетно изражаЉно. Ќе зна се колико стотина молитава Ље знао напамет. “о за Ьега ниЉе било чудо, зато што Ље имао велики дар од Ѕога Ц необично памЮеЬе. «а то су знали сви Ц и ученици и професори. £еванРеЪске догаРаЉе Ље познавао тако као да су се дешавали на Ьегове очи, могао Ље да наведе и главу, где шта да се наРе, и чак, уколико Ље било потребно, да цитира одреРене стихове. ѕознавао Ље индивидуалне могуЮности и карактер сваког ученика, тако да Ље могао одмах да каже шта и како Юе сваки од Ьегових ученика одговорити, шта зна и шта не зна. ѕритом му Ље то полазило за руком без икаквих забелешки, и након вишекратних провера нико ниЉе могао да посумЬа у изузетност Ьеговог памЮеЬа.

ќтац £ован Ље волео све нас, и ми Ьега. ” нашим очима он Ље био оваплоЮеЬе свих хришЮанских врлина: миран, спокоЉан, кротак. Ќисмо му налазили мане и брзо смо се навикавали чак и на Ьегов начин говора. ѕостао нам Ље толико близак да смо се односили према Ьему као према стариЉем воЪеном и поштованом брату. ЌиЉе било конфликта, личног или друштвеног, коЉи он не би могао да разреши. ЌиЉе било питаЬа на коЉе он не би нашао одговор. ƒовоЪно Ље било да га било ко на улици било шта запита, а он би одмах давао одговор. јко би питаЬе било важниЉе, обично Ље одговарао на Ьега после службе у храму, у учионици или у мензи. Мегов одговор Ље увек био пун информациЉа и Љасан, потпун и компетентан, зато што Ље потицао од човека високог образоваЬа, коЉи Ље имао две универзитетске дипломе Ц теолошкох и правних наука. —ваког дана и сваке ноЮи се молио за нас. —ваке ноЮи нас Ље чувао као јнРео „увар: Љедном би наместио Љастук, другом Љорган. ”век би нас, улазеЮи у собу, или излазеЮи из Ье, осенио крсним знамеЬем.”[19]

»мамо Љош Љедно сведочанство о том времену, коЉе Ље оставио аутор из —копЪа ¬ладе ћалески. ќн Ље потицао из сиромашне породице, некада се школовао у битоЪскоЉ богословиЉи, али Ље касниЉе постао комуниста, меРутим, дивЪеЬе према оцу £овану остало Ље у ЬеговоЉ души Ц то се види на основу Ьегових успомена. ќн пише о томе како су му се други ученици богословиЉе смеЉали зато што му Ље лоше стаЉала униформа (ниЉе имао новца да оде код кроЉача). ” пориву гнева гаРао их Ље каменом, коЉи Ље ударио у прозор оца £ована. „ѕрви пут сам га видео: био Ље онизак, десна нога му Ље била краЮа од леве, имао Ље кестеЬасту браду коЉа Ље слободно расла, а коса му Ље штрчала испод камилавке и падала на рамена, покривена замашЮеном мантиЉом кад Ље прозборио: „ѕа?”

¬идео сам Ьегову горЬу усну с ожиЪком Ц траг из времена руске револуциЉе.

»змеРу мене, потпуно збуЬеног и Ьега, потпуно смиреног, изненада се поЉавио васпитач отац ѕантелеЉмон. „Ѕез ручка и вечере!” промумлао Ље своЉим моЮним баритоном. «аписао Ље моЉе име и поЉурио даЪе.

» отац £ован Ље био васпитач, зато Ље кад Ље отац ѕантелеЉмон нестао, благо рекао: „Ќишта, ништа. £а Юу да платим.” ј онда Ље додао: „√оспод опрашта грехове коЉи се не понавЪаЉу.”

—видео ми се отац £ован (омрзнуо сам оца ѕантелеЉмона!). “ада нисам могао ни да помислим да Юе прозор коЉи сам разбио одредити моЉу судбину. Ѕити кажЬен лишаваЬем ручка и вечере ниЉе значило само забрану да се руча и вечера. “ребало Ље да присуствуЉем за време обеда док у огромноЉ трпезариЉи Љеду и ученици млаРих разреда, и богословци из стариЉих.

 лечао сам (по наредби васпитача оца ѕантелеЉмона) поред катедре, коЉа се налазила у центру код зида трпезариЉе... Ѕио сам гладан и уморан од клечаЬа. ЌоЮу су сви око мене спавали. ј Ља нисам могао ока склопити. Ћежао сам и гледао у плафон на коЉем су се виделе светле линиЉе, коЉе су допирале кроз прозор од феЬера. √ледао сам ове линиЉе кад су зашкрипала врата. ѕодигао сам главу и угледао сенку човека коЉи храмЪе. —енка Ље храмала измеРу редова кревета, застаЉкуЉуЮи да покриЉе оне коЉи су се у сну открили и поново Ље храмала право ка мени, док се напокон ниЉе нагнула изнад мог кревета. ќтац £ован Ље рекао: „Ќе спаваш.”

ЌиЉе питао, само Ље тихо прозборио оно у шта Ље био сигуран. ќслонио сам се на лакат. „Ќе спавам, оче £оване.” √урнуо ми Ље у руке парче хлеба и маслине замотане у папир (био Ље постан дан). «аустио сам нешто да кажем (можда „хвала”), али ме Ље зауставио: „√оспод опрашта грех коЉи се не понавЪа”, рекао Ље и почео да храмЪе назад према вратима. —утрадан ме Ље позвао да доРем код Ьега, у куЮу преко пута. ” соби су била Љош двоЉица моЉих вршЬака. „итао нам Ље житиЉа —ветих.

...—вако вече (у слободно време, до девет сати) нас троЉица вршЬака били смо код оца £ована. ”чили смо молитве, слушали приче о светим оцима пустиЬацима, предавали се непознатом, древном, сасвим непоЉамном свету и маштали о таквом животу, кад човек жртвуЉе себе ради другог, вечног живота, коЉи Ље Љош увек необЉашЬив у нашим дечЉим главама, али Ьегове обрисе ипак видимо преко ’риста, ’ерувима, —ерафима (...).

ѕролазиле су године... ѕо завршетку четири разреда гимназиЉе мени и двоЉици моЉих вршЬака учеЬе Ље ишло много лакше него нашим другим вршЬацима. “о се могло обЉаснити тиме што смо се нас троЉица Љош од младости напаЉали богословЪем оца £ована четири године узастопце. —ваке вечери смо уместо уобичаЉеног одмора одлазили (...) с Ьим у малу грчку цркву, коЉа Ље била скривена у лавиринтима ЅитоЪа, и поЉали смо за време богослужеЬа, на коЉима Ље свештенодеЉствовао отац £ован. ќпет смо на празнике с Ьим одлазили у манастире и самим тим се припремали за живот коЉи Юе постати наш, за живот коЉи Ље требало да нам помогне да пренесемо истину (Ъудима) на земЪи и затим да се предамо вечним блаженствима оног света, до коЉег пут води кроз незнани броЉ митарстава.

£едне вечери код оца £ована смо слушали потресно казиваЬе о неком свецу коЉег су мучили пагани. —ломили су му руке, одсекли нос, ископали очи Ц све само зато да би се одрекао ’риста. —ветац се ниЉе одрекао, молио се за грешне душе своЉих мучитеЪа. —ветац се молио и сломЪеним рукама Ље грлио £еванРеЪе. ѕагани су му истргли £еванРеЪе из сломЪених руку и бацили га у пеЮ коЉа Ље горела. ќгаЬ се претворио у пепео, сама пеЮ се истог тренутка охладила, а £еванРеЪе Ље остало нетакнуто пламеном.

ќтац £ован Ље поставио питаЬе: „«ашто £еванРеЪе ниЉе изгорело?” ЌиЉедан из наше троЉке ниЉе знао одговор, Љер смо Љош увек били млади. ќтац £ован Ље одговорио: „«ато што Ље Ьегова вера била безгранична”.”[20]

ќваЉ таленат за васпитаваЬе деце потврРуЉе се сведочанством оца ”роша: „...ѕогледаЉмо какав Ље био педагог. ѕредавао Ље по плану, по специЉалноЉ методици. »стовремено Ље био и теоретичар и практичар, коЉи Ље вешто спаЉао и Љедно и друго, зато су Ьегови предмети остаЉали у сеЮаЬу без додатних обЉашЬеЬа. ”змимо, на пример, литургику и богослужбена правила. »мао Ље распоред по коЉем су ученици дежурали за певницом на богослужеЬу. £една група од четири ученика и друга (укупно осморица) морала Ље да долази у одреРено време у собу оца £ована у коЉоЉ су се могле наЮи све богослужбене кЬиге. ѕрва четворица ученика имала Ље задужеЬе да наРе све што Ље требало да се поЉе или чита тог дана или празника, а друга четворица су слушала. «а то време Ље обЉашЬавана теориЉа, символика богослужеЬа и остало. “аква Ље била пракса у току целе године. ” учионици Ље акценат био на теориЉи. ќтац £ован Ље захтевао сталну будност свуда, а нарочито на богослужеЬу. ∆елео Ље да научи ученике да посебну пажЬу поклаЬаЉу —ветом ѕисму као извору сваког богословског знаЬа. «ато Ље на почетку часа питао шта се тог дана читало из £еванРеЪа и јпостола. —вако Ље то морао да зна, Љер се ниЉе унапред знало кога Юе питати. ѕосле тога Ље излагао кратка обЉашЬеЬа.  аква дивна обЉашЬеЬа Ље износио кад Ље предавао пастирско богословЪе и историЉу ÷ркве! Ќека своЉа предаваЬа из пастирског богословЪа записивао Ље за нас у посебне свеске. ” Ьима се изразио у пуноЉ мери. ѕо Ьеговом увереЬу код апостола ѕавла Ље свештеник описан као идеалан пастир: он треба да буде образац вернима у речи, у живЪеЬу, у Ъубави, у духу, у вери, у чистоти... (1 “им. 4, 12-14).

—вештеник Ље духовни отац своЉе парохиЉе, и у складу с тим он и треба да делуЉе, а Ьегова парохиЉа Ље велика породица коЉа не може да постоЉи без пастирске Ъубави и свакодневне молитве. √де год Ље могуЮе, он треба да притиче у помоЮ како би саучествовао у ЬиховоЉ радости и жалости.

ЋекциЉе из историЉе ÷ркве су се такоРе лепо усваЉале, пошто Ље отац £ован умео да издвоЉи наЉважниЉе моменте и често их Ље понавЪао, примораваЉуЮи нас да све научимо.  ад смо 1931. године полагали испите за добиЉаЬе дипломе о завршетку богословиЉе, професор ƒимитриЉе —тефановиЮ, представник ћинистарства, био Ље задивЪен изванредним одговорима студената. ћислим да Ље преко половине одговарало „одлично”, а остали „врло добро”. Ћоших оцена ниЉе било. ѕрофесори су обЉаснили представнику ћинистарства да Ље отац £ован нераздвоЉан од своЉих ученика и да им у току године даЉе темеЪно знаЬе из свог предмета.

“ако Ље сваки студент, свестан изузетности личности оца £ована, био одан наставнику свом душом. ќн Ље меРу нама био као посланик ЅожЉи, призван да обраРуЉе Мегову велику Ьиву.”[21]

£ош Љедан од тадашЬих ученика богословиЉе пише: „¬олели смо га свим срцем Ц онако као што Ље он сам нас волео.”[22] ≈во шта каже Љедан од Ьегових бивших ученика: „ асниЉе, кад сам и сам постао професор гимназиЉе, схватио сам зашто Ље владика имао такав успех као професор богословске школе, без обзира на своЉ природни недостатак Ц извесно замуцкиваЬе. ќн ниЉе био само изванредан педагог, веЮ Ље и волео своЉе ученике, коЉи су му узвраЮали истом таквом ЪубавЪу.”[23] ќва Ъубав била Ље сЉедиЬена с дубоким смиреЬем: кад су се ученици фотографисали заЉедно с Ьим, он би увек стао у задЬи ред.  ад Ље касниЉе Љедан од „ЅеограРана” питао светитеЪа коЉом „методом” се руководио и привлачио срца он Ље одговорио: „Ќемам никакву педагошку методу; само се трудим да општеЮи с Ъудима будем у благодати ЅожиЉоЉ и да ЉоЉ не сметам да лечи и препораРа Ъуде.”[24]

 ад Ље долазио у Ѕеоград сви су знали за то. ѕо казиваЬу епископа ћитрофана («носко-Ѕоровског, Ж2002.), за време долазака оца £ована у престоницу „српски студенти су га дословце опседали. ѕраведан живот калуРера-подвижника, строгост према себи на коЉу свет ниЉе навикао и срце пуно Ъубави привлачили су пажЬу и срца српских студената.”[25]  ад га Ље Љедан од српских епископа заЉедно с владиком ЌиколаЉем ќхридским дочекао у Ѕеограду код руске цркве приметио Ље да чистоЮа мантиЉе оца £ована ниЉе баш за пример. ¬ладика ЌиколаЉ Ље на то одговорио: „√оспод не гледа на прЪаву мантиЉу, веЮ на чисто срце!”[26] » премда Ље Ьегов споЪашЬи изглед у свакодневном животу био неуредан, за време богослужеЬа се држао као „кнез ÷ркве”, како се изразио Љедан од Ьегових ученика.[27]

ѕастирска и педагошка делатност Љеромонаха £ована ширила се и ван граница —рбиЉе, на  арпатску –усиЉу, коЉа се тих година вратила ѕравославЪу после више векова униЉатства. ” новинама „ѕравославна  арпатска –усиЉа” за 1934. годину може се прочитати: „ќтац £ован Ље стекао огромно поштоваЬе свих своЉих колега и ученика своЉом кротошЮу и невиРеним обиЪем Ъубави, као и изузетном богословском ерудициЉом. »мао Ље веома велики значаЉ за  арпатску –усиЉу, Љер Ље обЉедиЬавао око себе ученике  арпаторусе, преносеЮи им наЉбоЪе традициЉе руског пастирства и дубоко православно гледаЬе на свет. Ќа свим Ьеговим штиЮеницима осеЮа се одраз ове аскетске сабраности.”[28] —удбина ѕрикарпатске –усиЉе Юе га увек занимати. » кад постане епископ шангаЉски, он Юе пратити све догаРаЉе из црквеног живота у овом краЉу и више пута позивати вернике на милосрРе како би тамо од приложених средстава могли да се граде храмови.[29]

††††

ƒуховна брига Љеромонаха £ована ниЉе се ограничавала на студенте коЉи су му били поверени Ц он Ље посеЮивао болеснике и страдалнике, чиме Ље и наставио да се бави у току целог свог живота. ” вези с овим имамо Љедно занимЪиво сведочанство епископа ЌиколаЉа (¬елимировиЮа) о периоду кад Ље био епископ ќхридски: „£една добра жена по имену ¬елика ѕ. из села ¬русника проповеда како се пре две године лечила у ЅитоЪскоЉ болници. –ука ЉоЉ Ље Љако отекла, и кад су лекари отворили оток, из Ьега Ље истекла велика количина гноЉа. ” то време Ље код Ье дошао о. £ован ћаксимович. ¬елика ѕ. га ниЉе познавала. ќтац £ован ЉоЉ Ље понудио да прими —вето ѕричешЮе и она се причестила. ѕосле тога ЉоЉ Ље мало лакнуло. ƒва или три дана после тога о. £ован Љу Ље поново посетио и опет ЉоЉ Ље понудио да се причести. ќна Ље пристала, али Ље рекла да би прво желела да пости барем три дана, пошто се прошли пут причестила без поста и зато Ље мучи савест. ќтац £ован се сложио и изашао Ље из болничке собе. ∆ена Ље почела да пости и ниЉе Љела ништа осим парченцета хлеба. “ри дана касниЉе о. £ован Љу Ље причестио. “о Ље било на ¬елику среду уЉутру. ”вече истог тог дана рука ЉоЉ Ље потпуно оздравила. ƒоктор коЉи Љу Ље лечио био Ље врло зачуРен видевши да се рана на руци у потпуности зацелила и да Ље бол у руци потпуно прошла. £ер, за лечеЬе би било потребно наЉмаЬе три месеца! ѕрекрстивши се, лекар Ље потврдио да се ¬елика исцелила и да може да иде куЮи.  ад Ље жена причала шта ЉоЉ се десило, питали су Ље ко Ље био таЉ свештеник. ќна га ниЉе знала по имену, али га Ље описала тако да смо сви схватили да се ради о о. £овану, Љер Ље он скоро сваког дана посеЮивао болеснике.”[30]

 ао што се касниЉе у  ини отац £ован бринуо о сирочади, тако Ље и сад често посеЮивао дечЉи интернат „ЅогдаЉ” коЉи Ље основао владика ЌиколаЉ (ќхридски).[31]

Ќа обалама ќхридског Љезера налази се манастир преподобног Ќаума, просветитеЪа £ужних —ловена, следбеника и саподвижника светих  ирила и ћетодиЉа. ” овом манастиру почиваЉу и Ьегове мошти. ќтац £ован Ље дубоко поштовао светог Ќаума, познатог по своЉоЉ молитвеноЉ помоЮи у исцеЪиваЬу душевних болесника. »шао Ље с иконом овог свеца по болницама и читао Ље болесницима молитву преподобном Ќауму, коЉег Ље касниЉе поштовао целог свог живота. ј кад Ље именован за епископа на ЎангаЉску катедру, освештао Ље на моштима светог Ќаума Ьегову икону и на дан спомена на свеца истакао Ље у ЎангаЉу ради поклоЬеЬа; до тада у ЎангаЉу нико ништа ниЉе знао о Ьему, али Ље захваЪуЉуЮи епископу £овану ту постао веома поштован светац. “оме треба додати и то да Ље неколико дана пре кончине архиепископ £ован сасвим неочекивано ставио ову икону на налоЬ. «атим се испоставило да се владика £ован упокоЉио управо на светог Ќаума ќхридског.[32]

ќтац £ован, као и Ьегов наставник, митрополит јнтониЉе, ниЉе се бринуо само о –усима и —рбима, веЮ и о свим православцима, ма коЉе националности да су били. ќн Ље поставЪен за привременог вршиоца дужности настоЉатеЪа грчке парохиЉе у ЅитоЪу, где Ље на молбу мештана грчког порекла служио на Ьиховом Љезику.[33]

ƒакле, у потпуности се посвеЮуЉуЮи пастви, млади Љеромонах ниЉе ни саЬао о архиЉереЉском зваЬу. ћеРутим, 1934. године митрополит јнтониЉе и јрхиЉереЉски —инод –уске «аграничне ÷ркве изабрали су га за епископа ЎангаЉског, на катедру, где Ље живела руска диЉаспора значаЉна по своЉоЉ броЉности. £едан од ученика ЅитоЪске богословиЉе, ћилутин ƒеверЬа, сеЮа се: „–ектор богословиЉе Ље изненада отворио врата учионице и узвикнуо блистаЉуЮи: „ќче £оване, добио сам телеграм; пишу ми да сте изабрани за шангаЉског епископа!” ќва новост Ље за нас била као гром из ведра неба, зато што Ље скромност о. £ована била тако велика и тако искрена да никад ниЉе имао намеру да заузме вишу дужност. Ќеки су га чак прекоревали због непажЬе према свом споЪашЬем изгледу и због непоштоваЬа школске дисциплине уобичаЉене за ово време. » премда нам Ље било тешко да се растанемо од Ьега нехотице смо сви као Љедан запевали: „»с пола ети, деспота”!”[34]

ћеРутим, отац £ован уопште ниЉе био убеРен да Ље изабран за епископа. £една Ьегова познаница у £угославиЉи, ћариЉа ƒмитриЉевна ѕавленко, девоЉачко Ўатилов, кад се срела с Ьим у трамваЉу упитала га Ље откуд он у Ѕеограду, на шта Ље одговорио да Ље допутовао у град пошто Ље грешком добио обавештеЬе уместо неког другог Љеромонаха £ована коЉи треба да буде посвеЮен у епископа.  ад га Ље сутрадан поново видела саопштио ЉоЉ Ље да се испоставило да Ље грешка гора него што Ље очекивао, Љер су управо Ьега одлучили да посвете за епископа.  ад се успротивио, указуЉуЮи на своЉу муцавост, кратко су му рекли да Ље и пророк ћоЉсиЉе имао исте потешкоЮе.[35]

„ин наречеЬа оца £ована одржан Ље у београдскоЉ рускоЉ цркви 9. Љуна 1934. године (тада Ље имао тридесет осам година). ” наречеЬу су учествовали, на челу с ЅлажеЬеЉшим митрополитом јнтониЉем, архиепископ √ермоген (ћаксимов, Ж1945.) £екатеринославски и “еофан (√аврилов, Ж1943.)  урски и ќбоЉански, као и епископи ЌиколаЉ ќхридско-ЅитоЪски и ћитрофан (јбрамов, Ж1945.) бивши —умски. ѕо завршетку чина наречеЬа епископ ЌиколаЉ коЉи ниЉе могао да присуствуЉе служби следеЮег дана у име верника ќхрида уручио Ље епископски жезал будуЮем архиЉереЉу. „асопис „÷рквени живот” Ље известио: „÷ео руски Ѕеоград зна и поштуЉе Љеромонаха £ована и тиме се обЉашЬава изузетно велик броЉ верника коЉи су се окупили на црквеноЉ свечаности. јли, било Ље много и —рба, измеРу осталих декан и неколико професора београдског Ѕогословског факултета.”[36] —утрадан Ље одржана исто тако свечана хиротониЉа. “о Ље била последЬа архиЉереЉска хиротониЉа коЉу Ље извршио Ѕлажени митрополит јнтониЉе коЉи Ље уручуЉуЮи архиЉереЉски жезал новопоставЪеном епископу рекао: „—еЮам се како Ље стари митрополит ѕетербуршки и Ќовгородски »сидор, уручуЉуЮи жезал новим епископима, говорио: „ќвде нема ништа тешко, само се труди да испуЬаваш две заповести: лепо служи и немоЉ се правити важан.” “и наЉвише на свету волиш службу ЅожиЉу, а надмености у теби нема никакве, твоЉа Ље Љедноставност безгранична, тако да Юеш ове завете испунити у пуноЉ мери... ћоЉе срце се увек с болом стезало кад су Ъуди за неког архиЉереЉа говорили: он не воли да служи и рРав Ље молитвеник, али Ље добар администратор. јко буде увидео да Ље молитва Ьегова прва дужност, и администрациЉа Юе се уреРивати сама по себи и све око Ьега Юе постаЉати све боЪе.”[37]

Ѕеседа владике £ована поводом наречеЬа ниЉе била, као што се то често дешава, формалан званичан реферат; он Ље у ЬоЉ описао портрет архипастира како га Ље он схватао, или тачниЉе, како су га схватали —вети ќци. “акав Юе бити и он сам, по ЉеванРеЪским речима:  о изврши и научи, таЉ Юе се велики назвати у ÷арству Ќебескоме (ћт. 5, 19).

ќн Ље тад рекао: „ƒанас кроз уста архипастира ÷ркве бивам призван да прихватим архипастирско служеЬе. Ќе смем да помислим да сам достоЉан овог зваЬа пошто сам свестан своЉе греховности, али се плашим и да га се одрекнем, слушаЉуЮи речи √осподЬе, упуЮене ѕетру коЉи Ље згрешио, али се покаЉао: „јшче Ъубиши ћене, паси агнци ћоЉа, паси овци ћоЉа.” (јко ће волиш, напасаЉ ЉагаЬце ћоЉе, напасаЉ овце ћоЉе.) —вети £ован «латоуст, обЉашЬаваЉуЮи ово место из £еванРеЪа, обраЮа пажЬу на то да као доказ Ъубави √оспод ниЉе захтевао други подвиг, веЮ управо подвиг пастирства. «ашто Ље тако велико пастирско служеЬе у очима √осподЬим? «ато што су пастири, по речима апостола ѕавла Ѕогу споспЉешници (ЅожЉи сарадници) (1  ор. 3, 9). ’ристос Ље дошао на земЪу да обнови оскрнавЪени образ ЅожЉи у човеку, да позове Ъуде, да их сЉедини у Љедног човека, коЉи Љедним устима и Љедним срцем прославЪа свог “ворца.

«адатак сваког пастира Ље да привлачи Ъуде за ово Љединство, да их препораРа и освеЮуЉе. Ўта може бити веЮе, него обновити саздаЬе ЅожиЉе!  оЉа веЮа корист се може донети свом ближЬем него да се он припреми за вечни живот? ЌиЉе лако испунити оваЉ задатак Ц човек мора да се бори с Ъудском природом исквареном грехом. ќн често наилази на неразумеваЬе, а понекад и на свесно супротставЪаЬе и мржЬу од стране оних коЉе воли и за коЉе се брине. ¬елико мора бити самопожртвоваЬе пастира и велика Ъубав према своме стаду. —ве треба да буде спреман да поднесе ради Ьегове [верника] користи и свака овца мора наЮи место у Ьеговом срцу, на сваку мора да примени одговараЉуЮе лечеЬе, у складу с особеностима карактера и околностима сваког поЉединца.

јко су пак тако тешке и сложене обавезе обичног пастира и ако Ље тако велика Ьегова одговорност за спасеЬе оних коЉе напаса, шта се може реЮи за архипастира? «аиста су Ьему упуЮене речи √осподЬе, коЉе Ље некада рекао пророку £езекиЪу: —ине човЉечЉи, поставих те стражарем дому »зраиЪеву (£ез. 3, 17).

јрхипастир ниЉе одговоран само за сву ЉагЬад коЉу му Ље Ѕог поверио, веЮ и за пастире. “ражиЮе се од Ьега одговор за сваког грешника коЉег ниЉе на време уразумио, за свакога ко Ље ишао путем истине, али Ље скренуо с Ьега. Мегова дужност Ље да болуЉе болестима своЉих оваца и да их тиме исцели попут ѕастиреначелника [јрхипастира] ’риста, „„иЉом се раном ми исцелисмо” (в.: »с. 53, 5). ќн нема приватан живот, сав треба да се посвети делу спасеЬа Ъудских душа и Ьиховом воРеЬу у ÷арство Ќебеско. ћора бити спреман да поднесе све жалости, прогоне и саму смрт ради истине, да пиЉе чашу ’ристову и да се крсти Меговим крштеЬем (в.: ћт. 20, 23; ћк. 10, 39). ќн треба да се брине не само за оне коЉи долазе код Ьега, веЮ и да сам тражи и враЮа стаду заблуделе овце, носеЮи их на своЉим раменима. Мегова дужност Ље да обЉавЪуЉе ’ристово учеЬе онима коЉи га не знаЉу имаЉуЮи на уму заповест √осподЬу: идите по свему свету и проповедаЉте £еванРеЪе сваком створеЬу (ћк. 16, 15). ѕошто Ље прожет свешЮу о томе да Ље ÷рква васеЪенска, не сме се ограничити само на оне коЉи су му непосредно поверени, веЮ духовним оком треба да гледа сву ¬асеЪенску ÷ркву ’ристову, да жели просвеЮеЬе свих народа и Ьихово напредоваЬе у истинитоЉ вери, Љер у ÷ркви „нема ни £елина, ни £удеЉа, ни варвара, ни —кита”, веЮ су сви Љеднако воЪена деца ќца Ќебеског. [...]

ЅринуЮи се за спасеЬе Ъудских душа треба имати на уму да Ъуди имаЉу и телесне потребе, коЉе снажно траже своЉе. Ќе може се проповедати £еванРеЪе ако се не испоЪи Ъубав у делима. јли притом се треба чувати да брига за телесне потребе ближЬих не прогута сву пажЬу пастира и да не нашкоди бризи о духовним потребама, имаЉуЮи на уму речи апостола: Ќе доликуЉе нама да, оставивши реч ЅожиЉу, служимо око трпеза (ƒап. 6, 2). —ве мора бити усмерено на стицаЬе ÷арства ЅожиЉег и испуЬаваЬе ’ристовог £еванРеЪа. »стинско хришЮанство се не састоЉи у апстрактним размишЪаЬима и учеЬу, него се оваплоЮуЉе у животу. ’ристос ниЉе дошао на земЪу да би дао Ъудима нова знаЬа, веЮ да би их позвао на нови живот. [...]

ѕастир не сме да избегава учествоваЬе у Љавном животу, али у Ьему треба да учествуЉе као носилац ’ристовог закона и представник ÷ркве. —вештенослужитеЪ не сме да се претвара у обичног политичког или друштвеног посленика, заборавЪаЉуЮи главну суштину свог служеЬа и Ьегов циЪ. ’ристово ÷арство ниЉе од овога света (£н. 18, 36), и ’ристос ниЉе уреРивао земаЪско царство. Ќе постаЉуЮи политички воРа и не упуштаЉуЮи се у партиЉске распре, пастир може духовно да освеЮуЉе поЉаве из живота, како би Ьегова паства знала пут коЉег треба да се држи и како би били хришЮани како у свом личном животу, тако и у друштвеном. јрхипастир мора да уме сваком да да духовни савет: и монаху-отшелнику коЉи чисти душу од помисли и цару, коЉи уреРуЉе државу, и воЉсковоРи коЉи иде у борбу, и обичном граРанину. [...]

ѕре свега морамо чувати Љеднодушност и Љединство представЪаЉуЮи Љединствену –уску ÷ркву, а истовремено треба да наставимо Ьено велико дело меРу другим народима. ќд првих векова хришЮанства у –усиЉи из Ье су ишли проповедници у друге краЉеве. ѕрво су заблистали преподобни  укша, ЋеонтиЉе –остовски, касниЉе —тефан ѕермски, »нокентиЉе »ркутски, а веЮ у наше време апостол јлтаЉа ћакариЉе и ЌиколаЉ £апански [¬иди кЬигу: —вети ЌиколаЉ £апански, ∆иво Ље православЪе, Ѕиблиотека ќчев дом, кЬ. 12, Ѕеоград 2011 Ц прим. изд.]. —ад Ље расеЉани руски народ постао проводник вере у свим краЉевима васеЪене. «адатак –уске «аграничне ÷ркве Љесте да се побрине да просвети што веЮи броЉ Ъуди из свих народа.

–ади достизаЬа овог циЪа –уски јрхиЉереЉски «агранични —инод мене шаЪе у земЪу из коЉе излази видЪиво сунце, али коЉоЉ Ље потребно просвеЮеЬе зрацима мисленог —унца »стине”.[38]

ѕосле ЋитургиЉе за скромном трпезом окупило се четрдесет петоро Ъуди. ќдржане су кратке беседе у коЉима Ље нови епископ описан као веран и талентован следбеник митрополита јнтониЉа, као велики подвижник, педагог коЉем нема равних, коЉег ватрено воле Ьегови ученици, као човек коЉи увек види где Ље истина, а где Ље лаж, као човек коЉи поред свих ових особина поседуЉе необично смиреЬе. [...]  ао да потврРуЉу мисао о томе да се речи владике £ована односе на све вернике, независно од националности, први су му честитали представници грчке заЉеднице из ЅитоЪа. Ќеколико дана касниЉе примио га Ље патриЉарх српски ¬арнава и поклонио му бисерну панагиЉу.[39]

 ад га Ље архиепископ ƒимитриЉе ’аЉларски (епархиЉа у ћанЯуриЉи) позивао на ƒалеки »сток, митрополит јнтониЉе му Ље одговорио: „ѕриЉатеЪу, Ља сам толико стар и слаб да не могу да размишЪам ни о каквом путоваЬу осим путоваЬа на гробЪе... али уместо себе, као моЉу сопствену душу, као моЉе срце, шаЪем вам епископа £ована. ќваЉ мали, слабашан човек, наизглед скоро дете Ц у ствари Ље зрцало аскетске чврстине и строгости у наше време свеопште духовне раслабЪености.”[40] Ќа питаЬе новинара поводом владике £ована митрополит јнтониЉе Ље рекао: „Ќови владика шангаЉски £ован одликуЉе се изузетном скромношЮу, послушаЬем и дубоким смиреЬем. —вестрано образован, он стално и много чита, али нема у себи никакве надмености. „исте душе и испуЬен нежношЮу владика £ован веома воли ученике и децу и увек Ље окружен Ьима. ¬атрено и смело говори своЉе поуке и изузетно Ље Ъубазан у опхоРеЬу према свима.”[41] ќвде треба поменути и догаРаЉ коЉи сведочи о духовноЉ блискости коЉа Ље постоЉала измеРу двоЉице архиЉереЉа. ƒвадесет осмог Љула 1936. године док Ље епископ £ован седео у свом кабинету у ЎангаЉу, одЉедном му Ље уздрхтало срце. ЌиЉе томе придао никакав значаЉ, али Ље погледао на сат и запамтио време. —ледеЮег дана Ље стигао телеграм да се управо у таЉ час упокоЉио митрополит јнтониЉе.[42]

ќдлазак епископа £ована у ЎангаЉ отегао се због тога што Ље у ћарсеЉу убиЉен Љугословенски краЪ јлександар. ѕрви помен у рускоЉ цркви у Ѕеограду служио Ље владика £ован; он Ље био Љедан од двоЉице руских епископа коЉи су присуствовали опелу.[43]  асниЉе Ље служио парастос у ћарсеЉу, на месту на коЉем Ље извршен атентат.

„ƒуховни живот —рба, коЉи површни посматрач тешко може да примети, у ствари биЉе као живо врело”,[44] написаЮе владика касниЉе. —а жаЪеЬем се опраштао од српског народа коЉи Ље, како Ље рекао епископ ЌиколаЉ (¬елимировиЮ), „тако волео и коЉи га Ље тако волео”.[45]

∆ивотопис саставио Ѕернард Ће  аро


[1] «Љорнов Ќ. ћ. “еолошки факултет Ѕеоградског универзитета // ” иностранству. ’роника породице «Љорнов (1921.-1972.) ѕод ред. Ќ. ћ. и ћ. ¬. «Љорнов.

[2] —ава ≈дмонтонски, еп. Ћетопис у част архиепископа £ована ћаксимовича. ѕлатина,  алифорниЉа, 1976., стр. 89.

[3] £ован ЎангаЉски, еп. ѕорекло закона о наслеРиваЬу престола у –усиЉи. ЎангаЉ, 1936., стр. 79.

[4] ¬.: ѕетар (ЋукЉанов), Љером. (сада еп.  ливлендски). Ќезаборавни владика..., стр. 5.

[5] ћилошевиЮ ƒ. ћиЪков манастир. —медерево, 1974., стр. 50.

[6] јрхиепископ £ован (ћаксимович). јрхипастир, молитвеник, подвижник. —ан ‘ранциско, 1991., стр. 9.

[7] (ЌеобЉавЪено) писмо епископа ∆еневског ЋеонтиЉа Љеромонаху јнтониЉу (ћедведеву) од 6. авг. 1951. г.

[8] »сто.

[9] ¬.: ѕетар (ЋукЉанов), Љером. (сада еп.  ливлендски). Ќезаборавни владика..., стр. 6

[10] ѕравославно поштоваЬе ЅогомаЉке // Ѕеседе..., стр. 146-147.

[11] ƒуховно стаЬе руске емиграциЉе // »сто, стр. 254.

[12] £ован (ћаксимович), Љером. ”чеЬе о —офиЉи, ѕремудрости ЅожиЉоЉ. ¬аршава: —инодална штампариЉа, 1930. цит. по: Ћетопис у част архиепископа £ована ћаксимовича. “.2. ѕлатина,  алифорниЉа, 1980., стр. 138.

[13] ¬.: ќстоЉиЮ „., прот. ” свети спомен архиепископа подвижника £ована (ћаксимовиЮа) ЎангаЉског // √лас —рпске ÷ркве у «ападноЉ ≈вропи. ћинхен, 1966.

[14] (ЌеобЉавЪено) писмо (на српском Љезику). 1927 јвг. (ѕревод ¬. Ќ.  осика).

[15] ÷рквени живот. Ѕеоград, 1933., бр. 2, стр. 28.

[16] —ава ≈дмонтонски, еп. —еЮаЬе на владику £ована ћаксимовиЮа // ѕравославни мисионар, Ѕеоград, 1969., бр. 5, стр. 196.

[17] —ава ≈дмонтонски, еп. Ћетопис..., стр. 90.

[18] јтанасиЉе (£евтиЮ). Ќа Ѕогочовечанском путу. Ѕеоград, 1980., стр. 63.

[19] ћаксимовиЮ ”., прот. —еЮаЬе на Љеромонаха £ована ћаксимовиЮа // ѕравославЪе. Ѕеоград, 1975. —епт. ÷ит. по: Ѕлажени £ован „удотворац / —аставили Љером. —ерафим (–оуз) и игуман √ерман (ѕодмошенски). ћосква: ѕравило вере; –уски поклоник, 1993., стр. 52-54.

[20] ƒимитриЉевиЮ ¬., —рбуЪ £. —вети £ован ЎангаЉски. Ѕеоград, 1998., стр. 69.

[21] ћаксимовиЮ ”., прот. —еЮаЬе на Љеромонаха £ована ћаксимовиЮа. ÷ит. по: Ѕлажени £ован „удотворац, стр. 54-56.

[22] —ава ≈дмонтонски, еп. —еЮаЬе на владику £ована ћаксимовиЮа // ѕравославни ћисионар. Ѕеоград, 1969., бр. 5, стр. 196.

[23] ’рушчов £.  . ћоЉи сусрети с владиком £ованом // јрхиепископ £ован (ћаксимович)... стр. 15.

[24] ƒолазак архиепископа £ована у ѕариз // ѕ–. 1951., бр. 15-16, стр. 23.

[25] «носко-Ѕоровски ћ., прот. (касниЉе еп. Ѕостонски). ” знак сеЮаЬа на архипастира-подвижника // јрхиепископ £ован (ћаксимович)..., стр. 27.

[26]  ангрга ’.-Ќ. —еЮаЬа на ¬ладику ЌиколаЉа и јву £устина. Ѕеоград, 1999., стр. 18.

[27] ¬.: ѕетар (ЋукЉанов), Љером. (сад еп.  ливлендски). Ќезаборавни владика..., стр. 14.

[28] ¬аспитач богослова- арпаторуса. £ован Ц епископ // ѕ –. 1934. 6. Љун бр. 11-12, стр. 8.

[29] ¬.: ѕрикупЪаЬе прилога за изградЬу цркве у  арпатскоЉ –усиЉи // ѕЋ. 1937., бр. 254; 1940., бр. 410.

[30] ЌиколаЉ (¬елимировиЮ), еп. ≈мануил // ЌиколаЉ (¬елимировиЮ), еп. —абрана дела.  Ь. V, ƒизелдорф, 1977., стр. 389.

[31] ¬.: ћилошевиЮ ƒ. –адоЉевиЮ ћ., протоЉереЉи. Ѕлажени £ован, епископ ЎангаЉски. —медерево, 1994., стр. 22.

[32] ¬.: Ѕлажени £ован ћаксимович, архиепископ ЎангаЉски, «ападноевропски и «ападноамерички. ѕлатина, 1971., стр. 10.

[33] ¬.: ÷рквени живот. Ѕеоград, 1934., бр. 6, 108.

[34] —ава ≈дмонтонски, еп. —еЮаЬе на владику £ована ћаксимовиЮа // ѕравославни мисионар. Ѕеоград, 1969., бр. 5, 197.

[35] ¬.: Ѕлажени £ован ћаксимович..., стр. 10.

[36] ÷рквени живот. Ѕеоград. 1934., бр. 6, стр. 108.

[37] Ќикон (–клицки), архиеп. ∆ивотопис ЅлажеЬеЉшег јнтониЉа. “. 5. МуЉорк: »зд. —евероноамеричке и  анадске епархиЉе, 1959., стр. 201-202.

[38] Ѕеседе... стр. 20-22.

[39] ¬.: ÷рквени живот. Ѕеоград, 1934., бр. 6, стр. 108.

[40] —ава ≈дмонтонски, еп. Ћетопис..., стр. 130.

[41]  ратка биографиЉа преосвеЮеног £ована //  инески Ѕлаговесник. 1934., бр. 7-8.

[42] ¬.: ѕетар (ЋукЉанов), Љером. (сада еп.  ливлендски). Ќезаборавни владика..., стр. 6.

[43] ¬.: ѕомен за краЪа јлександра // ÷рквени живот. Ѕеоград, 1934., бр. 11, стр. 176.

[44] ƒела ƒругог —везаграничног —абора –уске ѕравославне «аграничне ÷ркве. Ѕеоград, 1939., стр. 397.

[45] (ЌеобЉавЪено) писмо еп. ЌиколаЉа (¬елимировиЮа) еп. £овану од 22. маЉа 1947. г.

____

***

ќдломак преузет, са дозволом издавача, из кЬиге

—¬≈“» £ќ¬јЌ ЎјЌ√ј£— » Ц „”ƒќ“¬ќ–ј÷ ѕќ—Ћ≈ƒМ»’ ¬–≈ћ≈Ќј(нова сведочеЬа о ЅожиЉем човеку); ќЅ–ј« —¬≈“ј„ », 2013. год, стр. 496, тврд повез

дистрибуциЉа: 069 1328003 и 063 328003

02 / 07 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0