Srpska

ќ вери, неверЉу и нашем избору

“ри одговора из кЬиге Ђ” шта веруЉемої

” издаЬу —ретеЬског манастира изашла Ље кЬига свештеника ¬алериЉа ƒухаЬина Ђ” шта веруЉемої. „итаоцима портала ѕравославие.Ru нудимо одломак из ове кЬиге.

1. ¬ера представЪа Љедан од Љединствених феномена Ъудске душе. Ўта Ље уопште вера и шта Ље, посебно, вера у Ѕога?

—вештеник ¬алериЉе ƒухаЬин —вештеник ¬алериЉе ƒухаЬин
¬ера Ље диван дар коЉи Ље Ѕог дао човеку. «ахваЪуЉуЮи овом дару можемо да спознаЉемо оно што не видимо своЉим телесним очима. Ѕез вере у принципу ниЉе могуЮе било какво знаЬе. £ер да би нека знаЬа постала удео наше душе, ми у ова знаЬа треба да поверуЉемо, треба да поверуЉемо у то да заиста могу да прошире наше видике и да обогате наш унутрашЬи свет. «ато Ље познати мислилац Ѕлез ѕаскал говорио: Ђ¬ера Ље снага срца,ї она наше срце чини Љаким и способним за дубоку спознаЉу.

¬ера Ље потреба човековог биЮа, коЉем Ље своЉствено да веруЉе у нешто. ¬ера Ље унутрашЬе прихватаЬе одреРених вредности. «ахваЪуЉуЮи вери човек добиЉа циЪ према коЉем Ље спреман да иде у току целог свог живота. јли вера ниЉе увек усмерена ка истинским вредностима. “ако постоЉи вера у легендарне личности, у политичке идеЉе, у лажне философске концепциЉе. «ато Ље тако важно бринути се за исправно деловаЬе ове потребе, како би она души давала истинске вредности. ≈то шта Ље вера уопште.

ј вера у Ѕога Ље посебно откровеЬе човековоЉ души, кад —е √оспод Ѕог открива човеку коЉи √а искрено тражи. “ада човек у свом срцу одЉедном открива да нам Ље Ќебески ќтац близу и нашу посебну потребу за општеЬе с Мим. ѕостаЉе Љасно да се биЮе не ограничава само материЉом и да Ље човеково предназначеЬе вечност, а наше стаЬе у вечности зависи од наше близине Ѕогу.

ѕостоЉе три типа вере Ц веома Ље важно да то знамо, зато што се не подразумева увек исто кад Ље реч о вери у Ѕога. “ри типа вере су своЉеврсне степенице духовног усхоРеЬа: вера као увереност, вера као повереЬе и вера као верност.

¬ера као увереност Ље разумско признаваЬе неке истине. Ќа пример, неко Юе реЮи: Ђ”верен сам да се  уликовска битка одиграла 1380. године, уверен сам да Ље «емЪа округла и Љош сам уверен да Ѕог постоЉи.ї “о Ље своЉеврсна дубока убеРеност у то да нешто постоЉи. ќвде више нема сумЬе: да, Ѕог постоЉи. јли твоЉ унутрашЬи свет се услед тога мало меЬа. «а таквог човека Ѕог Ље као Љедан од обЉеката наше ¬асеЪене: постоЉи планета ћарс, а постоЉи и Ѕог. «ато што овакав човек не проверава увек своЉе поступке на основу вере, не покушава да пажЪиво изгради своЉ живот по вери, веЮ делуЉе по принципу: Ђ£а сам сам по себи, а Ѕог Ље —ам по —еби.ї ќдносно, он своЉим разумом Љедноставно признаЉе чиЬеницу да Ѕог постоЉи.

ƒруги степен Ље вера као повереЬе. ’аЉде да размислимо кад Љедан човек има повереЬа у другог? ќнда кад му открива своЉе срце и кад другог човека на известан начин прима у своЉе срце, односно кад настаЉе изузетна душевна блискост. » вера у Ѕога као повереЬе, за разлику од просте уверености, човеку пружа осеЮаЉ блискости Ѕогу. Ќа овом нивоу вере човек не само да просто разумски признаЉе да Ѕог постоЉи, веЮ прима √оспода у обитеЪи свог срца. ќвакав човек осеЮа ЅожиЉе присуство и у случаЉу туге или животних потешкоЮа обавезно Юе се сетити Ѕога и почеЮе да ћу се моли. ѕовереЬе претпоставЪа наду у Ѕога и човек се веЮ труди да усклади своЉ живот с вером у Ѕога.

»пак, ако дете има повереЬа у своЉе родитеЪе то Љош не значи да Юе их увек слушати. ѕонекад деца користе родитеЪско повереЬе да би оправдала своЉе поступке. » дешава се да човек има повереЬа у Ѕога, али да ћу сам ниЉе увек веран. ќн као да каже: Ђћожда Юе ми Ѕог опростити моЉе слабости,ї и премда се овакав човек с времена на време моли, он се не труди увек да побеРуЉе своЉе слабости, ниЉе увек спреман да нешто жртвуЉе ради Ѕога.

«ато Ље наЉвиши степен Ц вера као верност. “о ниЉе само признаваЬе Ѕога своЉим разумом, и ниЉе само повереЬе у Мега своЉим срцем, веЮ и послушаЬе према Ѕогу по своЉоЉ воЪи. ќваква вера претпоставЪа истинску, чисту Ъубав, зато што Ље истинска Ъубав незамислива без верности. ќво се огледа у пожртвованости кад се трудимо да своЉ живот градимо по ЅожиЉоЉ воЪи и ради тога одсецамо греховне жеЪе своЉе природе. ќваква вера постаЉе основа свих вредности живота веруЉуЮег човека. » само Ље она спасоносна. јли то претпоставЪа и унутрашЬи рад на себи и победу над своЉим страстима.

2. „ак и данас, кад Ље отворено толико храмова, кад ѕравославЪе постаЉе све значаЉниЉе у животу Ъуди, постоЉи мноштво убеРених атеиста. ќдакле потиче атеизам, где се криЉу Ьегови извори и зашто Ље толико уврежен у Ъудским душама?

” принципу, постоЉе два облика атеизма. ѕрви Ље принудно невероваЬе кад Ље дете било Љедноставно тако васпитано и зато нема представу о духовном свету. ” одреРеном тренутку оваЉ човек може лако (наравно, лако у извесном смислу) да стекне веру: она Юе се у Ьему открити као заборавЪено благо коЉе ипак ниЉе изгубЪено. ” том случаЉу вера у човеку ниЉе умрла веЮ спава, и може да се пробуди Ц уз размишЪаЬе о смислу свог живота, приликом виРеЬа дивне слике ¬асеЪене, приликом обраЮаЬа пажЬе животни пример искрено веруЉуЮих Ъуди и у многим другим случаЉевима.

ƒруги облик невероваЬа Ље идеЉни атеизам Ц то Ље извесна унутрашЬа агресиЉа, одбоЉност према духовном, тако да се човек окреЮе од Ѕога као што се човек болесних очиЉу окреЮе од сунца. ѕритом сам атеиста понекад не схвата суштину свог атеизма. £ер, шта Ље атеизм у своЉоЉ суштини? “о Ље пре свега покушаЉ да се човек сакриЉе од Ѕога, да се притаЉи, да на известан начин затвори очи рукама и каже: ЂЌема Ѕога,ї као што понекад покушавамо да се сакриЉемо од сопствене савести коЉа Ље глас ЅожиЉи у човеку.

јтеизам Ље негираЬе Ѕога, али Ље важно знати да ово негираЬе не почиЬе обавезно у уму или разуму, веЮ се наЉчешЮе дешава негде у дубинама пале душе, у нашем срцу. »з —ветог ѕисма знамо да се то први пут десило Љош с првим Ъудима кад су у –аЉу прекршивши заповест ЅожиЉу, покушали да се сакриЉу од лица ЅожиЉег. √оспод Ѕог обраЮаЉуЮи се јдаму каже: јдаме, где си? ј он одговара: „ух глас “воЉ у врту, па се поплаших, Љер сам го, те се сакрих (1 ћоЉс. 3, 9-10). ”право ова греховна нагота, обнаженост од благодати ЅожиЉе, приморава човека да се криЉе од Ѕога. јли узрок ниЉе само у томе. ” току целе историЉе атеизам Ље Љош и таква философиЉа живота кад човек просто има користи од тога да Ѕога нема. јтеиста као да размишЪа: Ђјко Ѕога нема, ништа ми неЮе бити за моЉе грехове, зато што живим у врло кратком временском сегменту, стога ми Ље боЪе да живим на своЉе задовоЪство, а не занима ме шта Юе бити с душом после телесне смрти. ћатериЉална добра се могу опипати, а какво Ље благо врлина?ї » опет, све то стихиЉски настаЉе у дубинама палог духа, а затим може да с формира у виду логички складног материЉалистичког погледа на свет.

ћоже се одговорити и да се атеизам меРу Ъудима дешава зато што Љедноставно не знаЉу какво Юе благо, радост, пуноЮу живота и истинску среЮу стеЮи ако се обрате Ѕогу. £ер понекад се смеЉемо нечему чиЉу вредност нисмо спознали у сопственом животу. “ако се човек коЉи никад ниЉе спознао Ъубав презриво и надмено односи према Ъудима коЉи се воле, али кад се у Ьеговом срцу зачне Ъубав, он осеЮа колико Ље богатиЉи постао Ьегов унутрашЬи свет и колико Ље сад осмишЪениЉи Ьегов живот, коЉи му Ље раниЉе изгледао незанимЪив и досадан. „овек коЉи нема искуство вере не схвата Ьену вредност. » ако у дубинама Ьегове душе жеЪа за вером превагне над тренутним ниским поривима, можда Юе се временом то претворити у ватрену жудЬу за вером, а затим и у обраЮаЬе Ѕогу. јли често човек Љедноставно не жели да буде веруЉуЮи, а у Ьеговом животном ставу негираЬа Ѕога, огледа се дубоко лично самоопредеЪеЬе на коЉе, аваЉ, има право свако биЮе, коЉе Ље створено са слободном воЪом.

††††

3. ƒа ли се може дефинисати шта тачно подстиче Ъуде на тражеЬе духовних вредности? » зашто се неки окреЮу Ѕогу, а неки, чак и ако се налазе у истим историЉским условима, па чак и ако се васпитаваЉу исто Ц не?

ќбраЮаЬе човека Ѕогу Ље вероватно увек загонетка. £ер поглед на свет веруЉуЮег човека се толико разликуЉе од погледа на свет неверуЉуЮег да окретаЬе од Љедног ка другом изгледа парадоксално, као што парадоксално изгледа прелазак кроз дубоку провалиЉу. јли ’ристос Ље ишао по води, а —воЉим ученицима Ље открио да Юе онаЉ ко има веру као горушично зрно моЮи да помера горе (ћт. 17, 20). «ато се Ъуди обраЮаЉу Ѕогу и у условима коЉи наизглед томе наЉмаЬе погодуЉу Ц кад се вера прогаЬа, религиЉа исмева, а неки на све начине покушаваЉу да искорене ÷ркву.

„овек се често окреЮе вери зато што у души осеЮа неки зов и потребу за трагаЬем. „овек Љош не схвата да му недостаЉе Ѕог, али веЮ осеЮа да га свакодневица не задовоЪава. –аРа се своЉеврсна потрага за смислом живота, Љер се одЉедном открива бесмисленост земаЪске испразности.

ѕонекад нам да то схватимо помажу критична ситуациЉа у животу, велика туга и додир са смрЮу, кад се одЉедном открива да ништа ниЉе онако као што смо раниЉе замишЪали, односно, да постоЉи нешто што превазилази границе нашег материЉалног света. ƒуховни писац из ’’ века Ќ.≈.ѕестов наводи сведочанство Љедног од везиста коЉи Ље преко радиЉа примао ратне поруке руских воЉних пилота за време ƒругог светског рата. ќваЉ везиста Ље говорио да су многи пилоти, коЉи раниЉе ни на коЉи начин нису испоЪавали своЉу веру у тренутку кад би их неприЉатеЪ погодио и кад Ље авион захваЮен пламеном веЮ падао, одЉедном почиЬали да се моле: Ђ√осподе, прими моЉу душу.ї “о се чуло преко радиовезе.

–ади се о томе да Ље критична ситуациЉа такав догаРаЉ у животу кад спада сва Ъуштура и кад човек остаЉе сам са собом. ЌестаЉе сав талог, спада маска и душа прогледава, види да постоЉи духовни свет, да човек ниЉе центар створеног света, да имамо Ќебеског ќца, без  оЉег живот неЮе бити среЮан. ќвакво прогледаваЬе не наступа обавезно кроз тугу, веЮ и у додиру са светиЬом, приликом сусрета с благодатним човеком, приликом сопствених унутрашЬих трагаЬа итд. јли ако се у човеку не деси унутрашЬи преврат, тачниЉе, ако не доРе до буРеЬа Ьегове душе, до Ьеног препорода, он неЮе постати веруЉуЮи поред свих могуЮих аргумената.

ћеРутим, Ъудима Ље своЉствено да различито поступаЉу, чак и ако живе у истим условима, ако се исто васпитаваЉу и чак и ако потичу из исте породице. јко у човеку нема унутрашЬег, чак и слабог покрета ка Ѕогу, он неЮе моЮи да се обрати. » понекад се чини да човек коЉи одбацуЉе Ѕога личи на онога ко за време ведрог сунчаног дана жмури, затвара очи рукама и каже: Ђ—унца нема!ї ќвакав став Ље врло опасан. ” сеЮаЬима кнегиЬе ЌаталиЉе ¬ладимировне ”русове, коЉа Ље доживела револуциЉу и коЉа Ље видела страхоте новог безбожног уреРеЬа, наводи се опис поучног догаРаЉа. ” граду £еЉску Ље за време дискусиЉе о вери устао комесар града и показавши своЉ сат на руци рекао: Ђ≈во сад Ље десет до шест, видеЮемо да ли Юе ме Ѕог, ако постоЉи, казнити за моЉе речи.ї »стог тренутка Ље дозволио себи да изрекне страшну хулу на Ѕога и закикотао се. ƒок се смеЉао зазвонио Ље телефон коЉи се налазио на столу испред Ьега.  омесар Ље узео слушалицу, пребледао Ље и потрчао са састанка колико су га ноге носиле. »споставило се да се тачно у десет минута до шест Ьегов син-Љединац, десетогодишЬе дете, случаЉно убио играЉуЮи се револвером коЉи Ље отац заборавио на столу у своЉоЉ канцелариЉи. ћеРутим, и ову очигледну казну ЅожиЉу комуниста Ље касниЉе прогласио за случаЉност и остао Ље неприЉатеЪ ЅожиЉи.

«ашто се Љедни Ъуди окреЮу Ѕогу, а други не, чак и ако се налазе у истим условима? «ато што човек има слободну воЪу и свако у свом животу врши слободан избор у односу на веру у Ѕога и на духовни живот. ЌемоЉмо заборавити да Ље равнодушност према вери Ц такоРе избор.

03 / 07 / 2015

     оментари:

    2015-07-10
    03:47
    дамЉан:
    £адни атеисти. агностици и Ьима слични, само су зрели за сажаЪеЬе. £адници, у правом смислу те речи........

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0