Srpska

ѕравославно духовно школство у ƒалмациЉи

††††

“радициЉа православних духовних школа на подручЉу ƒалмациЉе сеже у далеку прошлост. ћогло би се реЮи да од када постоЉе три српска манастира,  рупа (1317),  рка (1350) и ƒраговиЮ (1395), да од тада датира и нека врста српског школства и писмености у Ьима, Љер манастири су вазда, поред свога духовног назначеЬа, имали и просветитеЪску улогу, коЉу су, сходно историЉским околностима, с маЬе или више успЉеха, увиЉек вршили.

 ад Ље риЉеч о српским школама у ƒалмациЉи "важи исто као и за остале наше краЉеве; биле су то парохиЉске, манастирске и градске школе, веЮ према томе какви су услови постоЉали за Ьихово осниваЬе и држаЬе.[1]

ѕрва организована богословска школа отворена Ље у манастиру  рки 1615. “о наводи ћилаш у своЉоЉ ѕравославноЉ ƒалмациЉи цитираЉуЮи  ончаревиЮевКетопис, а затим таЉ податак преузимаЉу и остали црквени историчари. ЅогословиЉа Ље основана у вриЉеме дабро-босанског митрополита “еодора и крчког настоЉатеЪа £оакима. ћало Ље познато како Ље радила, а Љош маЬе колико Ље радила. ћеРутим, за претпоставити Ље да Ље радила до 1647. када се братиЉа манастира повукла пред турским насиЪем у «адар, на млетачки териториЉ. Je ли тада потпуно престала са радом или Ље можда Љош радила на венециЉанском подручЉу, тешко Ље реЮи.

ѕравославна клирикална школа

ƒруга организована духовна школа била Ље ѕравославна клирикална школа коЉа Ље почела са радом тек 1834. у Ўибенику, да би 1841. прешла у «адар и 1864. тамо престала са радом. Ќаиме, почетком XIX виЉека била Ље велика оскудица православног свештенства у ƒалмациЉи. ” то доба у ƒалмациЉи ниЉе било ни школе да припреми кандидате за свештеничку службу, а ни епископа да рукоположи евентуалне кандидате коЉи су се колико-толико припремили за пастирску службу, било у манастирима или код стариЉих свештеника, често код своЉих очева коЉи су били свештеници.

»деЉа да се у ƒалмациЉи оснуЉе духовна школа у коЉоЉ би се спремали кандидати за свештенике била Ље присутна од наЉраниЉих времена, али Ље, рекло би се, сазрела за вриЉеме француске управе ƒалмациЉом. “о се види из писма-предлога проведитора ƒандола Ќаполеону 1807, кога Ље оваЉ поставио да управЪа ƒалмациЉом. “у он истиче да би требало да се и у пракси проведе Ќаполеонов проглас коЉим даЉе "свим своЉим народима слободу савЉести и вЉероисповиЉедаЬа". ќн се овдЉе код цара заузео и да се оснуЉе Љедна православна семинариЉа у коЉоЉ би се образовали будуЮи свештеници, Љер Ље у то вриЉеме у ƒалмациЉи било око 200 000 римокатолика са дванаест бискупа, а православних око 80 000 без и Љедног епископа.

” вези са осниваЬем школе он дословно пише: "ѕотребна Ље дакле Љедна грчка[2] семинариЉа, као што Ље нужна и за латинско свештенство. £една и друга имаЉу се управЪати Љеднаким начином, да се са начелима морала и вЉере споЉе точне науке и лиЉепа кЬижевност; да се к томе пароси обиЉу обреда уче земЪедЉелству, како би могли боЪе савЉетовати своЉе парохиЉане на обраРиваЬе ових плодних земаЪа и на радиност, чим Юе сада ова сиромашна мЉеста постати богата и Ъудима и средствима".[3]

Ќедуго по овоме ƒандоловом писму донесен Ље царски декрет (30. септембра 1808), у чиЉем првом и другом чланку пише да Юе у ƒалмациЉи бити " Љедан епископ грчкога закона... и Љедан капитул и семинариЉа ради обучаваЬе клира реченога закона".[4]

ќ овоме се расправЪало и на ÷рквено-народном сабору у «адру 1808, коЉим Ље ƒандоло предсЉедавао.

»деЉа о осниваЬу  лирикалне школе дуго Ље остаЉала само идеЉа. ѕокушаЉ епископа ¬енедикта  раЪевиЮа да са униЉатским професорима оснуЉе у Ўибенику  лирикалну школу неславно Ље пропао (1821) “ек "царском одлуком од 30. новембра 1827. одобрено Ље отвараЬе  лирикалне школе за образоваЬе свештеничких кандидата. ƒок то не буде, нико се не може рукоположити без потребне спреме и досадаЬе наредбе о том. ћанастири нека шаЪу своЉ подмладак на школоваЬе у коЉу од три богословиЉе у држави."[5] » заиста Љош од  раЪевиЮевог одласка из ƒалмациЉе (1823) нико се ниЉе рукоположио. " роз ово вриЉеме умрло Ље 19 свештеника. ћного их Ље у служби коЉи су престарЉели и Ьихова Ље служба слаба.  алуРери су по манастирима пали на минимум, и ни Љедан се од Ьих не може послати на парохиЉу Љер требаЉу у манастиру".[6]

ƒоласком £осифа –аЉачиЮа за епископа далматинског (1829) питаЬе осниваЬа  лирикалне школе се интензивира, и послиЉе дуготраЉне преписке са државним надлештвима школа се коначно отвара у Ўибенику 9. Љануара 1834. ƒакле, више од 25 година од Ќаполеонове одлуке.

»ако Ље ова школа била доста скромна, она Ље за православне —рбе била велики добитак, поготову ако се зна да се она отворила у држави гдЉе православЪе ниЉе било равноправно с осталим вЉероисповЉестима. Ўколом су управЪали епископи или, кад Ьих ниЉе било, Ьихови замЉеници-викари.

”редбом Ље било предвиРено 25 ученика, у сваком разреду по пет.  асниЉе се таЉ броЉ по потреби повеЮавао, па Ље нпр. школске 1848/49. било 46 ученика. ќд 1855. примани су о државном трошку и младиЮи из Ѕосне, ’ерцеговине и ÷рне √оре. ѕримани су ученици коЉи су завршили четверогодишЬу основну школу.

Ўкола Ље радила у Ўибенику до шк. 1840/41. када Ље прешла у «адар гдЉе Ље шк. 1863/64. престала са радом, пошто Ље веЮ одлучено да се оснуЉе ѕравославни богословски завод.

 лирикална школа Ље часно извршила своЉу мисиЉу на духовну корист православних —рба у ƒалмациЉи и зато Ље вриЉедно да Ље се сЉеЮамо.

ѕравославни богословски завод[7]

ѕрипрема

¬еЮ средином 19. виЉека водеЮи Ъуди ѕравославне српске цркве у ƒалмациЉи, на челу са епископом —тефаном  нежевиЮем, увиРали су недовоЪност образоваЬа кандидата коЉи су завршили  лирикалну школу. Ќарочито се осЉеЮао недостатак општег образоваЬа, будуЮи да се од ученика при упису у  лирикалну школу тражило да имаЉу само четири разреда основне школе, коЉа Ље, разумиЉе се, давала веома оскудно опште образоваЬе. “о се покушало надомЉестити током похаРаЬа  лирикалне школе, али се слабо успиЉевало, Љер су ученици били прилично оптереЮени стручним предметима. —вакако Ље то било тешко и за наставнике, коЉи су у одЉеЪеЬу предавали све предмете, од првог до петог разреда.

ћеРутим, било би неправедно када бисмо умаЬивали вриЉедност и значаЉ  лирикалне школе. ќна Ље за 31 годину свога постоЉаЬа (” Ўибенику од школске 1833/34. до 1840/41, а у «адру од 1841 до 1864) ипак одЬеговала укупно 186 клирика, и то из ƒалмациЉе 120, из Ѕоке  оторске 57, из други српски краЉева 9. —ве те кандидате поучавало Ље 26 наставника.[8] ƒакле, ова школа Ље дониЉела велику корист и стекла велике заслуге за ÷ркву и српски народ. Ќо и поред свега тога било Ље неопходно да се преустроЉи, односно да се подигне на виши ранг.

ƒеветнаести виЉек Ље виЉек у коме се поЉавЪуЉу разне идеЉе и учеЬа. ” Ьему се популаришу нове идеЉе и нова научна достигнуЮа. ќне свуда налазе своЉе пропагаторе. "—ве покреЮу, ствараЉу и претвараЉу, свега се дотичу, свему даЉу други тип, нови вид и облик, а наравно не оставЪаЉу на миру ни области религиЉозно-нравствене. Ќа против, као да Ље она наЉмилиЉи приЉедмет, у више случаЉева, Ьихове синтезе и анализе. ѕа шта, зар свештенство да скрсти руке на требнику и служабнику, на часловцу и псалтиру, а да се и не осврне на поток новиЉе мисли коЉи краЉ Ьега жубори, да не погледа откуд он извире, куда тече, гдЉе увире? —вештеник Ље пастир душа, идеЉе су храна души. ѕастир треба да зна све оне пашЬаке, на коЉима Юе стадо Ьегово себе наситити или отровати. Ќе, свештенство не смиЉе изостати иза своЉега виЉека. Ќико Ьега не сили да све нове идеЉе прими за непобитне истине. ћноге су од Ьих несталне, погрЉешне, неправедне, лажне. јли свештеник треба да зна шта покреЮе Љавно мишЪеЬе, опЮу свиЉест, какве идеЉе ствара Ъудски ум, како се оне у животу очитуЉу и примЉеЬуЉу, знати ради тога, да и сам поможе Ьиовом ширеЬу, ако су истините и корисне, или да и сузбиЉа и гуши, ако су штетне и лажне."[9]

ќве риЉечи проф.  алика довоЪно илуструЉу сазрелост идеЉе о потреби подизаЬа богословиЉе на виши ранг. Ќеопходност реорганизациЉе богословиЉе оваплотила се у многим ученим главама ондашЬих далматинских —рба, поготову епископа —тефана  нежевиЮа, коЉи Ље и сам "опазио да система у бившоЉ клирикалноЉ школи ниЉе више одговарала данашЬиЉем културниЉем захтЉевима и потребама цркве, - Љедно за то, што своЉиЉем васпитаницима она ниЉе давала, нити Ље могла дати, довоЪно опЮег образоваЬа, а друго што ни предаваЬа самиЉех богословскиЉех приЉедмета, поради оскудице нужниЉех претходниЉех познаваЬа свЉетскиЉех наука, ниЉесу могла бити ставЪена на ширу основу."[10] «ато се стало на становиште да образоваЬе свештеничких кандидата треба подиЉелити у двиЉе посебне цЉелине: 1) општи-гимназиЉски и 2) завршно-специЉални - богословски. “ребало Ље у том правцу да се реорганизуЉе  лирикална школа.

≈пископ —тефан Ље почео на томе устраЉно да ради и послао Ље своЉ предлог надлежноЉ државноЉ установи. ѕозитиван одговор од Меговог ц. и к. јпостол. ¬еличанства добио Ље релативно брзо. ќдлука Ље стигла 14. октобра 1860. у коЉоЉ се каже да се унаприЉед у богословиЉу имаЉу примати само они младиЮи коЉи су завршили наЉмаЬе нижу гимназиЉу. »стовремено Ље одлучено да се младим далматинским —рбима пружи могуЮност учеЬа гимназиЉе, те да се државне стипендиЉе, коЉе су дотле добиЉали они коЉи су похаРали  лирикалну школу, почевши од школ. 1860/61. године додиЉеле само онима коЉи Юе учити гимназиЉу. " оначну пак наредбу у погледу реорганизациЉе клирикалне школе, придржало се Мегово ¬еличанство издати у згодниЉе вриЉеме. » тако, веЮ свршетком 1863/64. год. бЉеше спремЪено Ьеколико младиЮа са нижом гимназиЉом да ступе у богословиЉу. Ќо како и толика претходна спрема ниЉе довоЪна за темеЪито стручно богословско изображеЬе, то Ље епископ —тефан поновио молбу своЉу на надлежном мЉесту, иштуЮи сада, да предложници за свештенички чин сврше о државном трошку сву гимназиЉу, а по том тек да ступе у богословиЉу. » ово настоЉаЬе Ьегово буде увЉенчано потпуниЉем успЉехом врховном одлуком Меговог ц. и к. јпост. ¬еличанства од 25. окт. 1864. год., послиЉе чега клирикална школа након 31 пуну годину постоЉаЬа своЉега, као што горе рекох, диЉелом у Ўибенику а диЉелом овдЉе у «адру, морала се затворити (1864 год.) да послиЉе четри године, али под другим именом, опет ступа у живот, у живот нови под именом ѕравославни Ѕогословски «авод, и са новиЉем планом, коЉи Ље утврРен врховниЉем риЉешеЬем 5. Љуна 1869. год."[11]

ѕочетак рада

»з наприЉед наведенога се види да Љеглавни циЪ осниваЬа ѕравославног богословског завода био да спреми ÷ркви што веЮи броЉ добрих и образованих свештенослужитеЪа. ¬еЮ 1869. године био Ље спреман план новог «авода, коЉи Юе се временом миЉеЬати односно прилагоРавати приликама и околностима у коЉима Ље живио и радио «авод.

"” главноме нови организациони план оваЉ садржи слиЉедеЮе тачке: систематизира четри професорска мЉеста с годишЬом платом од фор. 840. “ачно опредЉеЪуЉе науке, коЉе сачиЬаваЉу потпуни курс богословског образоваЬа кроз четри године. —ве приЉедмете диЉели у четри групе према броЉу професорскиЉех катедара, и одреРуЉе како Юе се по годинама предавати, односно изучавати. «а црквено пЉениЉе с правилом одреРуЉе нарочитог учитеЪа с годишЬом наградом од 200 фор. «а заводску библиЉотеку годишЬу дотациЉу 100 фор. «а професоре могу се поставити само они кандидати, коЉи су свршили испит зрелости и Љедан потпуно уреРени богословски завод, а послиЉе претходног конкурсалног испита. ” сЉеменишту, споЉеним с богословскиЉем заводом, систематизираЉу се 40 питомачкиЉех мЉеста за обЉе епархиЉе, ову и бококоторску, коЉа веЮ тада бЉеше у изгледу да Юе се основати, и то 20 за ученике гимназиЉе, а 20 за слушаоце богословиЉе. ƒва питомачка мЉеста из броЉа овиЉе пошЪедниЉех могу заузети младиЮи из ÷рне √оре, Ѕосне и ’ерцеговине."[12]

ќваЉ план Ље заживио чим се «авод отворио, шк. 1869/70. године (I разред), а потпуно се активирао шк. 1872/73. године. “оком прве двиЉе године поставЪени су привремени професори коЉи нису имали квалификациЉе предвиРене планом. “е прве двиЉе године били су сЪедеЮи привремени професори: протопрезвитерАорРе ЌиколаЉевиЮ, потоЬи митрополит дабро-босански, др. £аков ѕанкраци, редовни професор у мЉесноЉ великоЉ гимназиЉи, те игуман ЋукиЉан  ундаица, привремени професор, коЉи Ље шк. 1870/71. године предавао све предмете у II години.  ао учитеЪ ÷рвеног пЉеваЬа са правилом почео Ље ЉероРакон —пиридон ¬уиновиЮ, наставили ЉереЉ £ован ЅрчиЮ и ЉереЉ »лиЉа —тоЉановиЮ. ѕочело се, дакле, скромниЉе али са великим амбициЉама.

√одине 1871. враЮаЉу се са школоваЬа два млада академски образована професора (Ќикола ћилаш и Кубомир ¬уЉиновиЮ), коЉи су били послани у ѕетроградску духовну академиЉу баш са циЪем да се врате и постану професори у «аводу. “име Ље почео да се комплетира компетентни наставнички кадар, коЉи Юе се краЉем десетЪеЮа усталити и постати респектабилан Ќаставнички савЉет. ¬еЮ 1875. ћинистарство црквених послова и наставе своЉим актом бр. 13278 од 30. децембра повисуЉе плате редовним професорима на 1000 фор. што на своЉ начин потврРуЉе респектабилност наставничког кадра.

ƒа би се лакше и успЉешниЉе стизало до циЪа нове организациЉе «авода, наставни план Ље измиЉеЬен и допуЬен наредбом ћинистарства црквених послова и наставе бр. 18261 од 29. октобра 1882. Моме Ље направЪен другачиЉи распоред по годинама и другачиЉи распоред предмета по катедрама. ѕоред тога уведени су и неки нови предмети коЉи дотле нису били у наставном плану.[13] »стовремено «авод, посебним актом ћинистарства добиЉа овлаштеЬе да се изради заводскиустав, коЉи Юе одреРивати права наставничког савЉета уопште и сваког професора посебно, риЉечЉу све што се односи на унутрашЬе уреРеЬе заводског живота.

"ќд тога доба проРоше дванаест година и никако да се до жеЪеног устава Љедном доРе. √лавни узрок тога био Ље таЉ, што Ље требало пречишЮавати и исправЪати више пута израРени нацрт према строгом смислу постоЉеЮиЉех разниЉех државниЉе нареРеЬа. ” почетку ове (1894) године, на ново прегледан, спроведен Ље високоЉ ¬лади на коначно одобреЬе. ћеРу тиЉем професорски збор Ље био овлашЮен од Меговог ѕреосвештенства госп. ≈пископа, управитеЪа заводског, да се руководи тиЉем ревидираниЉем и ¬лади на коначно одобреЬе поднесениЉем нацртом за устав, у коЉему Ље наставни план, што се тиче распореда приЉедмета по годинама итд., у Ьеколико опет модификован.

» баш, као да Ље тако удешавано, нашем заводу било Ље суРено, да првиЉех двадесет пет година живота своЉега, сада прославЪениЉех, проживи без устава, а другиЉех двадесет и пет година тек да започне живЉети са уставом.

ѕоднесени нацрт одобрен Ље наредбом високог ц. к. ћинистарства црквениЉех посала и наставе од 6. августа 1894. Ѕр. 25609, и ми га овдЉе доносимо у српском приЉеводу."[14]

Ќаредба ћинистарства од 29. октобра 1882. године ниЉе имала значаЉ само за унапреРеЬе наставног плана и уопште боЪег живота и рада «авода. ¬ременом се поЉавио проблем попуне упражЬених мЉеста професора, коЉи су из разних разлога напуштали «авод, а то Ље било веома тешко. «ато су мудра управа и Ќаставнички савЉет одлучили да се ослоне на сопствене Ъудске ресурсе. » то Ље садржавала и ова наредба. »спословано Ље, наиме, да ћинистарство оним студентима овога «авода, коЉи покажу наглашени дар и склоност ка науци, а с циЪем да се усаврше у богословским наукама на веЮим школама у Ѕечу или „ерновицама, обезбиЉеди државне стипендиЉе, како би се по завршеним студиЉама вратили у «авод и постали професори. ќво се показало веома корисним, Љер су се тако безболниЉе попуЬавала упражЬена мЉеста професора.

£ош Ље вриЉедно помена и то да се у овом периоду, поред богословских предмета, увели и курсеви из поЪопривреде и енологиЉе (шк. 1877/78) и пасторалне медицине (шк. 1885/86).

” деветоЉ децениЉи XIX виЉека Ѕогословски завод се сасвим стабилизовао што се тиче унутарЬег уреРеЬа као и професорског кадра, а 1894. Ље и званично одобрен ”став од стране државног надлештва. »ако Ље и надаЪе било промЉена у наставничком кадру, оне су сада биле безболниЉе Љер су се попуЬавала упражЬена мЉеста углавном свршеним богословима овог завода, коЉи су се на другим универзитетима оспособили за професорску службу. “ако на примЉер школ. 1914/15. видимо да су готово сви професори били свршени студенти «авода. –ади илустрациЉе, неке Юемо и поменути. “о су били £еротеЉ ÷виЉетиЮ, Ќиканор –акетиЮ, —ерафим и »ринеЉ  алик, ћилош ѕарента... ”правитеЪ завода Ље био надлежни епископ ƒимитриЉе ЅранковиЮ.

ѕрви свЉетски рат Ље наговЉестио и краЉ ове угледне образовне установе. ћогло би се реЮи да Ље «авод нормално радио закЪучно са школ. 1915/16. годином. “ада Ље у четвртоЉ години Љедини богослов био £аков ћандиЮ, касниЉе парох у ћетковиЮу, ЅаЪцима, Ѕрибиру, а од 1935. у Аеврскама гдЉе се упокоЉио 1974. године.

»ако Ље ѕравославни богословски завод званично престао са радом школ.1919/20. године, онда када Ље «адар потпао под »талиЉу, у периоду од 1916. до 1920. некако Ље таворио, можда само да би одреРени кандидати коЉи су похаРали «авод, а нису дипломирали усЪед ратних околности, полагали завршне испите. »з расположивих нам докумената ниЉе сасвим Љасно.

” православном богословском заводу у «адру наставници су били веома образовани, што се види из Ьихових радова обЉавЪиваних ” √ласнику православне далматинске цркве, у годишЬим »звЉештаЉима «авода, као и у другим научно-теолошким часописима каква Ље нпр. била »стина, коЉу су покренули баш професори «авода. Ўтета Ље што Ље излазила релативно кратко (1885-1888) па се због недостатка средстава угасила. »з тих радова, коЉе би можда било добро сакупити и обЉавити у ЉедноЉ кЬизи, види се колико су професори пратили свЉетска достигнуЮа у теолошкоЉ мисли. ј пратили су их на више страних Љезика: Ьемачком, енглеском, француском, руском.... » свршени богослови су тада добро владали италиЉанским, Ьемачким, па и руским Љезиком. –ецимо да Ље ћилош ѕарента Љош као студент «авода преводио са француског.

»з измиЉеЬеног наставног плана шк. 1882/83. године види се да Ље Ѕогословски завод у «адру радио факултетским начином. ЅудуЮи да Ље «авод престао са радом 1920. и ниЉе више обнавЪан, а у новоЉ држави се нашло много Ъуди коЉи су завршили «авод, покренуто Ље питаЬе ранга школе. Ќепосредни повод за то Ље дао прота Кубомир ¬лачиЮ, коЉи Ље од ћинистарства просвЉете  раЪевине £угославиЉе тражио да му се призна факултетска стручна спрема. ћинистарство се за мишЪеЬе обратило –екторату београдског универзитета, а –екторат ѕравославном богословском факултету, коЉи Ље по овом питаЬу на сЉедници од 25. новембра 1931. донио одлуку "да се свршеним ученицима «адарске богословиЉе призна факултетска спрема ако су се у богословиЉу уписали са положеним испитом зрелости. ќваква одлука Ље донета због тога што се ниЉе доследно примеЬивала одлука из 1869. године да се у богословиЉу уписуЉу слушаоци коЉи су завршили потпуну гимназиЉу".[15]

 оначно рЉешеЬе ранга ѕравославног богословског завода дониЉето Ље ”редбом ћинистарства просвЉете о 1. ћаЉа 1933. ” члану 4 стоЉи "да факултетскоЉ спреми одговараЉу бивше ѕравославно училиште у —ремским  арловцима и бивши ѕравославни богословски завод у «адру ?са претходно положеним испитом зрелости у средЬоЉ школи?. Ќа основу ове ”редбе краЪевина £угославиЉа Ље ретроактивно признавала факултетски ранг свршеним ученицима  арловачке и «адарске богословиЉе".[16]

ѕрестанком рада «авода (1920), готово пола виЉека ниЉе било ниЉедне духовне школе у ƒалмациЉи.  андидати за будуЮе свештенике су се у том периоду школовали у богословиЉама у —ремским  арловима, ÷етиЬу, —араЉеву, Ѕеограду и ѕризрену. “ек 1964. године поново се отвара богословиЉа у ƒалмациЉи, оваЉ пут у манастиру  рки. ”спЉешно Ље радила све до 1995. кад Ље са народом избЉегла из познатих разлога. Ќаставила Ље са радом на ƒивчибарама, затим ‘очи, да би се 2001. поново вратила у манастир  рку гдЉе и данас ради.

ќ клирикалноЉ школи опширно и документовано писао Ље почивши прота Кубомир ¬рцеЪ, врсни познавалац српске историЉе у ƒалмациЉи, у јлманаху —рби и православЪе у ƒалмациЉи и ƒубровнику, «агреб 1971. (стр. 107-121), а о Ѕогословском заводу проф. др ѕредраг ѕузовиЮ у своЉоЉ кЬизи «адарска богословиЉа, Ѕеоград 2012. £ош преостаЉе да се обради рад ЅогословиЉе у ман.  рки и да се тиме заокружи историЉа православног духовног школства у ƒалмациЉи. «а ово има довоЪно расположивих извора.

Ќјѕќћ≈Ќ≈:

  1. ћилан –адека, √раРа о српским школама у —ƒ, јлманах —рби и православЪе у ƒалмациЉи и ƒубровнику, «агреб 1971, стр. 123.
  2. ѕод именом √рка ƒандоло подразумиЉева православце, коЉи су у то вриЉеме били готово искЪучиво —рби.
  3. —рбско далматински магазин за 1870-71. годину, стр. 5-6.
  4. »сто.
  5. »сториЉски архив «адар, св. 19, бр.113 од 23. IV 1828. ÷итирано по Кубомир ¬рцеЪ, прота  лирикална школа у Ўибенику и «адру (1834-1864), јлманах —рби и православЪе у ƒалмациЉи и ƒубровнику, «агреб 1971, стр. 108.
  6. »сто.
  7. ќ ѕравославном богословском заводу , опширно Ље написаао проф. ƒр. ѕредраг ѕузовиЮ у своЉоЉ кЬизи «адарска богословиЉа, Ѕеоград, 2012.
  8. »звЉештаЉ о ѕравославном Ѕогословском «аводу за школ. 1878/79, стр. 21-29.
  9. »звЉештаЉ о свечаноЉ прослави двадесетпетогодишЬег спомена преуреРеЬа и постоЉаЬа ѕравославног богословског завода у «адру, говор проф. —ерафима  алика, «адар 1894, стр. 10.
  10. »сто, стр. 12.
  11. »сто, стр. 14.
  12. »сто, стр. 16.
  13. ¬иди »звЉештаЉ о православном богословском заводу за шк. 1882/83. годину.
  14. »звЉештаЉ о свечаноЉ прослави двадесет петогодишЬег спомена..., стр. 65-66. ”став Ље одштампан на стр. 67-79.
  15. ѕредраг ѕузовиЮ, «адарска богословиЉа, Ѕеоград 2012, стр. 98.
  16. »сто.
ѕротоЉереЉ-ставрофор —лавко «орица, професор

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

17 / 08 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0