Srpska

Kaко смо одлазили оцу ЌиколаЉу √урЉанову

††††

«а сусрет са оцем ЌиколаЉем √урЉановим морам да захвалим муслиманки, супрузи мог тЉуменског друга —тепана из “Љумена. —тепан Ље родом из просте земЪорадничке породице, где их Ље било деветоро и припадао Ље, данас реткоЉ, врсти Ъуди, чиЉе „да“-Ље „да“, а „не“-Ље „не“, а свако лукавство их збуЬуЉе и наводи на стид. Ќашавши се у граду, нису се журили са животом, проводеЮи га темеЪно и озбиЪно. » када су морали да бираЉу, три пута су мерили, а ако су се веЮ прихватали посла-хватали су се у коштац са Ьим. √оспод воли такве, а суграРани трпе Љер су поуздани.

 ада Ље —тепан пришао ÷ркви, многе ствари Ље решио у животу да промени. ѕрво Ље отклонио на флашама минералне воде „“Љуменска нова“, коЉа се пуни код Ьега на извору у родном »сетску, крстиЮе са храмом на етикетама. Куди бацаЉу флаше у Рубре-и долази до тога да се и свети крстиЮи бацаЉу, а то Ље православнима недопустиво. ќн се са протом око тога посаветовао, и оваЉ га ватрено подржао. ѕриказ су умаЬили како би се детаЪи изгубили и беше добро.

 ада Ље моЉ друг мало узнапредовао у духовном животу, погледао Ље на своЉу породицу. ј код куЮе му Ље жена-муслиманка. » нека су двадесет година провели у Ъубави, и нека Юе ускоро доЮи и унуци, али свеЉедно Ље муслиманка! ” ÷ркву не иде, духовну литературу не чита, и ка духовним стремЪеЬима супруга се односи са ниподаштаваЬем. ƒешавало се, покушавао Ље да Ље просвети, али му то ниЉе полазило за руком. » онда Ље —тепан решио да пронаРе себи жену православну, духовну, да се држе за руке, заЉедно недеЪом у храм да иду! ѕочео Ље да се окреЮе за мирЉанкама у цркви, да разговара са Ьима на различите духовне теме, да им удеЪуЉе осмехе. Ќаш свештеник Ље видео да неЮе изаЮи на добро, па Ље саветовао нашем другу да реши таЉ проблем са неким духовним оцем.

» —тепан ми предложи да одпутуЉем са Ьим на «алит старцу ЌиколаЉу √урЉанову, и Љош на ¬алаам, где су ми живели приЉатеЪи. ” манастиру ниЉе никада коначио, а много Ље желео то.

Ќа —еверном јтосу смо дочекали дан преподобних —ергеЉа и √ермана, ¬алаамских чудотвораца, и добили толико благодати од Ѕога, да се речима не може описати, после чега смо се упутили оцу ЌиколаЉу.

Ќа «алит смо стигли рано уЉутру. Ѕио Ље тих, сунчан дан. £езеро Ље сиЉало, попут огледала. »зашли смо на пристаниште, у даЪини смо угледали мршавог човека у подераноЉ мантиЉи. ‘игура нам се учинила невероватно позната. ѕрилазимо ближе-а тамо отац ЌиколаЉ из “Љумена, коЉи нас Ље благословио за ово путоваЬе! »споставило се да се, уместо санаториЉума на море, где Ље требало да поправЪа здравЪе, он упутио оцу ЌиколаЉу! —а протиницом и Юерком —ерафимом изнаЉмио Ље куЮицу на острву и сваког дана се хранио разговорима са оцем. “о ми Ље, каже, за здравЪе много корисниЉе од свих санаториЉума заЉедно! » повео нас Ље у госте- на уху са гирицама.

ƒобро се поткрепивши, упутили смо се старцу ЌиколаЉу √урЉанову, чиЉа Ље малена зелена куЮица стаЉала у суседноЉ улици, поред гробЪа. £ош у путу до острва имао сам жеЪу нешто да му даруЉем, али шта?  Ьиге, иконе-све су му то и без мене даривали. ј са ¬алаама сам имао велику празничну просфору коЉу ми Ље благословио српски Љеромонах, чиЉи манастир су бомбардовали амерички „миротворци“. “у просфору сам чувао и сада сам решио да Ље даруЉем оцу ЌиколаЉу. ќд светог празника из чистог срца! ѕрва особа коЉу смо приметили поред куЮице оца била Ље позната келеЉница, коЉа Ље волела да тера штапом фотографе. ќна Ље и сада стаЉала на своЉоЉ боЉноЉ позициЉи и грдила неког неуспешног фотографа коЉи се осмелио да фотографише баЮушку. „јха-викала Ље она по своЉ улици, сада Юе те да се нафотографишете,а онда Юете отиЮи у град да продаЉете! —ве вас добро знам!“ „овек се бранио да Ље то за успомену, за читав живот, а она Ље викала све гласниЉе и осилила се да га Юушне штапом. ЅаЮушка ЌиколаЉ ЉоЉ Ље нешто тихо прошапутао, и она Ље незадовоЪна ушла у куЮу.

 ада Ље дошао ред на мене, узео сам благослов од оца и извукао своЉ поклон. ќтац ЌиколаЉ Ље узео просфору, мало Ље држао, погледао и одЉедном рекао, гледаЉуЮи ме у очи: „’оЮеш ли Ље узети од мене?“ ћало сам се збунио, али одговорио: „ќд тебе Юу узети.“

—ва правила пристоЉности од неочекиване ситуациЉе сам заборавио! ѕрва мисао у глави: „”скоро Юу умрети“. ј онда друга, приЉатниЉа: „¬ероватно Юу постати епископ“. ¬ама Ље то смешно, али мени тада никако ниЉе било до смеха! Ќа среЮу, ни Љедно ни друго са мном се ниЉе десило.

ќнда ми Ље отац ЌиколаЉ наредио да скинем кошуЪу, помазао ме светим уЪем и благословио пред растанак. Ќишта га нисам питао, само сам желео да видим правог ЅожиЉег човека, светионик вере у безбожном свету, онога коЉи Ље хранио мноштво веруЉуЮих у нашоЉ земЪи.

ѕотом смо се упутили у храм светог ЌиколаЉа како би се помолили чудотворноЉ икони ћаЉке ЅожиЉе „Ѕлагодатно Ќебо“. ” тешким, мутним временима, са иконе Ље била украдена сребрна риза, и када Ље отац ЌиколаЉ дошао на острво, потрудио се да одене образ ћаЉке ЅожиЉе у достоЉан огртач. »гуманиЉа “авита из —вето-ƒуховског манастира у ¬илнусу две године Ље шила ризу од плавог плиша.  ада Ље риза била готова и положена на икону, игуманиЉа “авита се упокоЉила после дуготраЉне болести. –иза, коЉу Ље она сашила, идаЪе украшава свети образ.

ј ево шта се десило са —тепом. —тарац ЌиколаЉ, га наравно ниЉе благословио да се разведе од жене муслиманке, веЮ га Ље посаветовао да своЉу веру пред Ьом исповеда делима. » да се препусти воЪи ЅожиЉоЉ. “ако Ље моЉ друг и учинио. Ќеколико година га Ље супруга гледала и гледала, и напослетку исто у ’риста поверовала! £ер срце коЉе воли не можеш преварити: видела Ље она, да се муж заиста много променио,и то на боЪе. £едном приликом он долази куЮи, а она Ьему: „“воЉ Ѕог-»стински, и Ља Юу постати хришЮанка!“  рстила се, а онда су се и венчали и све им Ље кренуло, —лава Ѕогу! “о би био краЉ приче, али, недостаЉу латице.

ћудровао, мудровао —тепа како да Ѕогу угоди, па решио да у родном »сетску сагради храм. £ер како доРе у домовину-а оно четири села около, а крстови само на гробЪима. —ве храмове боЪшевици уништили, а нове нико не гради. » реши —тепа да таЉ неспоразум исправи. “ребало Ље тако да се деси, да су му земЪу доделили не било где, а право на териториЉи окружне болнице, где се скупЪа народ из свих краЉева! ÷ркву су изградили дрвену, светлу, празничну, као са разгледнице! ќсвештали Ље у част  азанске иконе ѕресвете Ѕогородице. —еоске бакице Ље простиркама и цвеЮем украсиле-право задовоЪство. Ќарод од Љутра до мрака притиче ; и крштеЬа и венчаЬа и опела, све Ље ту! —тепа Ље при храму и трпезариЉу са два велика самовара направио, да се после службе чаЉ, пирошке и слатко Љеде, и конак уз то-како би хоточасници имали где да преноЮе. ‘ормирала се предивна заЉедница! —ви знаЉу Љедни друге, сви се брину Љедни о другима. јко се неко разболи- посеЮуЉу, помажу. ќ празницима сви се заЉедно радуЉу. Ѕио сам код Ьих, много ми се допало. “олико да после нисам желео да одем...

—а руског »ва ЅендеЪа

26 / 08 / 2015


    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0