Srpska

ќ документу Дќ учествоваЬу верника у ≈вхаристиЉиУ

” ћоскви Ље 2-3. фебруара 2015. године у ’раму ’риста —паситеЪа под председаваЬем Мегове —ветости патриЉарха ћосковског и целе –усиЉе  ирила одржано јрхиЉереЉско —аветоваЬе –уске ѕравославне ÷ркве. Ќа —аветоваЬу Ље, измеРу осталог, одобрен документ „ќ учествоваЬу верника у ≈вхаристиЉи“, коЉи представЪа плод свестраног разматраЬа овог изузетно важног питаЬа у животу ÷ркве. Ќа ЬеговоЉ изради се радило дуго времена.

” складу с одлуком јрхиЉереЉског —аветоваЬа –ѕ÷ оваЉ документ Ље одобрен с тим да касниЉе буде потврРен на јрхиЉереЉском —абору, а Ьим веЮ сад у своЉоЉ пракси треба да се руководе сви архипастири, пастири и мирЉани –уске ѕравославне ÷ркве.

ƒокумент Ље убрзо био преведен и обЉавЪен на српскоЉ верзиЉи нашег портала, а затим Ље на инициЉативу српског клира издат и у штампаном виду. «амолили смо свештенослужитеЪе да изразе своЉе мишЪеЬе о овом документу.

††††

ѕрезвитер ќливер —уботиЮ, уредник "ѕравославног мисионара"

ќваЉ саборски документ ћосковске патриЉаршиЉе Ље веома важна смерница православном свештенству у погледу одговора на питаЬа на коЉа Юе несумЬиво наилазити у богослужбеном животу своЉе парохиЉе. Ћично сам пронашао одговоре на неколико недоумица, али и добио потврду праксе коЉа се држи у моЉоЉ парохиЉскоЉ цркви, коЉа Ље сада оснажена Љедним саборским документом друге помесне ÷ркве. ќваЉ документ, меРутим, не би требало посматрати као неку врсту систематизациЉе литургиЉског живота, с обзиром да Ље то суштински страно православном предаЬу и више Ље своЉствено римокатолицизму, веЮ га треба доживети као практичну помоЮ у пастирском раду парохиЉских свештеника када Ље реч о учешЮу верника у ≈вхаристиЉи. —тога он треба да буде обавезан део свих уЯбеника пастирског богословЪа Љер Ље свештенству и упуЮен. ” практичном смислу, несумЬиво Ље да Юе после овог документа бити знатно маЬе недоумица, па и трвеЬа меРу верницима када Ље реч о пракси причешЮиваЬа, што Ље у —рбиЉи веЮ дуже времена болна тема.

***

ѕротоЉереЉ-ставрофор доцент ƒр ƒарко Аого

ƒекан ѕравославног богословског факултета —ветог ¬асилиЉа ќстрошког ”ниверзитета у »сточном —араЉеву, –епублика —рпска, Ѕи’

ЌаЉновиЉи документ ћосковске патриЉаршиЉе Ље очигледно плод промишЪаЬа руских богослова о наЉзначаЉниЉем питаЬу хришЮанског живота и вЉере. ќно што Ље добро Љесте да се ствари нису ставЪале "под тепих", нити се приступило са идеологизованом острашЮеношЮу. ¬еЮ у кратком историЉском диЉелу Љасно и чисто Ље изложена историЉа питаЬа, такоРе без непотребне идеологизациЉе питаЬа "кадашЬа" и "чиЉа" пракса Ље боЪа и благословениЉа, мада Ље Љасно указано на ранохришЮанску праксу живЪеЬа —ветом “аЉном као "идеал". —лично се може реЮи и за ≈вхаристиЉу и питаЬе причешЮиваЬа у историЉи и мисли –ѕ÷: без идеологизациЉе и даваЬа предности.

ѕрактични дио Ље Љасан и изузетно добро написан: написан Ље на такав начин да свакоме ко жели да живи интензиван евхаристиЉски живот (што и Љесте суштина хришЮанског живЪеЬа) омогуЮи учествоваЬе у “аЉни над “аЉнама, а, опет, неЮе изазвати неке преке судове и реформаторске преврате. ” много чему оваЉ документ пролази измеРу —циле литургиЉског индивфидуализма у коЉоЉ моЉ "литургиЉски его" Љесте мЉерило свега и ’арибде литургиЉског комунитаризма коЉи сматра да «аЉедница као таква и само причешЮе могу да попуне потребу за напредоваЬем сваке личности према ÷арству. ћожда би се могао направити Љош веЮи одмак од индивидуализма у литургиЉи, али то Ље процес и не може се све одЉедном. ƒобро Ље и зрело разматраЬе о причешЮиваЬу и литургиЉском животу Ъуди коЉи (Љош) нису ступили у црквени брак, показуЉе пастирску ширину у постсовЉетском и постЉугословенском простору коЉи у многоме подсЉеЮа на рано хришЮанство.

»з перспективе —ѕ÷, оваЉ документ Ље од прворазредног значаЉа. Меговим издаваЬем нестаЮе много ружног и непотребног идеолошког набоЉа коЉи често бива маскиран позиваЬем на "руску", "грчку", "српску" праксу. –уска пракса не треба да буде лозинка за мржЬу, него показатеЪ како браЮа по вЉери и крви живе “аЉне ’ристове. “о оваЉ документ показуЉе и зато га од циЉелиг срца поздравЪам! ”кратко: као и свугдЉе, тако и у –усиЉи, Ъуди живе литургиЉским животом тако што читав своЉ живот даЉу ’ристу, посте, промишЪаЉу, воле и - како би другачиЉе! - причешЮуЉу се “иЉелом и  рвЪу Меговом.

***

ћр. ћиладин ћитровиЮ, свештеник при храму —ветога ¬асилиЉа ќстрошког у ЅаЬа Ћуци

ЋитургиЉска пракса –уске ѕравославне ÷ркве увиЉек се темеЪила на истинама православнога исповЉедаЬа и светотаинског ѕредаЬа ÷ркве ’ристове.  ао главни импулс црквенога живота света ЋитургиЉа Ље схватана искЪучиво у духу светоотачкога учеЬа. ѕоимаЬе и интерпретациЉа смисла таЉне “иЉела и  рви ’ристове било обЉашЬавано Ьеним еклисиолошким карактером, Љер Ље природа саме ÷ркве евхаристична, пошто Ље ÷рква приЉе свега “иЉело ’ристово.

» ако Ље кроз многовЉековну традициЉу свога постоЉаЬа руско богослужеЬе и сама ЋитургиЉа као Ьегова главна таЉна, трпЉела неке промЉене у смислу самога чина и поредка служеЬа, ипак, сам однос према светоЉ ЋитургиЉи, укЪучуЉуЮи припремну праксу приЉе причешЮиваЬа, носио у себи искЪучиво православни карактер, изграРен у духу —ветога ѕредаЬа.

ƒокумент посвеЮен светоЉ таЉни ≈вхаристиЉе, издан —ветим —инодом –уске ѕравославне ÷ркве, свЉедочи да савремена литургиЉска пракса захтЉева испуЬеЬе одреРених дисциплинарних правила, коЉа се ЉавЪаЉу условом за учествоваЬе у ≈вхаристиЉском сабраЬу. ќбавезни пост, приступаЬе светоЉ таЉни исповЉести, регуларно посЉеЮиваЬе богослужеЬа, су правила коЉа по своЉоЉ суштини произилазе из богословског схватаЬа саме свете ЋитургиЉе. Михово обавезни карактер у припремном периоду Ље апсолутно оправдан и одговара духу и традициЉи ѕравославне ÷ркве.  ао што видимо из самога документа важност и значаЉ ЋитургиЉског сабраЬа просто захтЉева адекватну припрему, кроз коЉу вЉерник добиЉа могуЮност да сазнатеЪно и достоЉанствено приступи причешЮу, ослободивши се предходно свога грешнога наслиЉеРа. ”право припремни период открива Ъепоту и дубину богословскога смисла свете ЋитургиЉе. ќвака пракса Ље одувиЉек играла важну улогу у ѕравославноЉ ÷ркви, Љер Ље била утемеЪена на светоотачком ѕредаЬу и свЉедочила Ље о достоЉанственом односу ѕравославЪа према светоме “иЉелу и  рви ’ристовоЉ!

Ќема никакве сумЬе да главна “аЉна ÷ркве одувиЉек захтЉевала посебну припрему вЉерника, коЉа постаЉе нарочито актуална данас, када секуларни свиЉет само схватаЬе поЉма гриЉеха и грешности сматра потпуно нормалном поЉавом. —ам текст потврРуЉе многовЉековну традициЉу ѕравославне ÷ркве и по своме садржаЉу не представЪа ништа ново. ѕост и покаЉаЬе, и све остале свете “аЉне и обреди су по своЉоЉ природи евхаристични и без ЋитургиЉе оне саме по себи губе смисао!

***

—вештеник —лободан- Ѕобан £окиЮ, јрхиЉереЉски намЉесник никшиЮки, ≈пархиЉа ЅудимЪанско- никшиЮка

ƒокумент коЉи Ље дониЉела –уска ѕравославна ÷рква ќ учествоваЬу вЉерника у ≈вхаристиЉи код нас Ље изазвао велику радост и одушевЪеЬе. Ќема сумЬе да Ље оваЉ ƒокумент прекретница и битан историЉски тренутак не само за –уску ÷ркву веЮ и за остале помЉесне православне ÷ркве па и за —рпску ѕравославну ÷ркву коЉоЉ припадам и свештенослужим. ќва одлука враЮа у центар црквеног живота ≈вхаристиЉу као —ветаЉну ÷ркве. ¬еЮ из уводног диЉела ƒокумента налазимо да Ље ≈вхаристиЉа “аЉна свих “аЉни ÷ркве од самог Ьеног осниваЬа, Ьен смисао, жила куцавица, Ьено кретаЬе, испуЬеЬе и улазак у ÷арство ЅожиЉе веЮ овдЉе и сада.

Ќа жалост много времена и вЉекова, како каже велики богослов савременог доба јлександар Ўмеман, у нашоЉ ѕравославноЉ ÷ркви, коначно и дубоко, постоЉи демонска борба са ≈вхаристиЉом, коЉа води „обезцрковЪеЬу“ ÷ркве и то ниЉе ни мало случаЉно. Ѕез ставЪаЬа ≈вхаристиЉе у сами центар црквеног живота, ÷рква постаЉе Љедан „религиЉски феномен“, али не и ’ристова ÷рква, стуб и темеЪ »стине. (1. “им. 3,15). –уска ÷рква Ље препознала ову борбу и овим документом одлучно кренула да потврди предаЬску истину да се пуноЮа црквене заЉеднице остваруЉе учешЮем и причешЮем у —ветоЉ ЋитургиЉи. ќво потпуно и свестрано заЉедничареЬе у —ветоЉ ЋитургиЉи, нема сумЬе, кулминира у причешЮу “елом и  рвЪу ’ристовом и само учешЮе и причешЮе у ЋитургиЉи Ље стварни знак и доказ припадности ÷ркви ЅожЉоЉ. ќво нам свЉедочи и јп. ѕавле коЉи пише да Ље основна истина та да "многи", тЉ. сви вЉеруЉуЮи, сачиЬаваЉу "Љедно тиЉело" коЉе се поистовеЮуЉе са "Љедним хлебом" ≈вхаристиЉе, коЉим се ови "многи" причешЮуЉу. »звор Љединства вЉеруЉуЮих са ’ристом и меРусобно Ље "Љедан хлеб" —в. ≈вхаристиЉе, коЉи Ље “иЉело ’ристово, и причешЮуЉуЮи се Ьиме сви сабрани вЉерни постаЉу Љедно “иЉело ’ристово, ÷рква.

»ако се током турбулентне историЉе ÷ркве испоставило да узвишени идеал сталне спремности за примаЬе —ветих “аЉни свих вЉерника тешко могу остварити многи хришЮани, ипак –анохришЮанска пракса причешЮиваЬа на свакоЉ —ветоЉ ЋитургиЉи остаЉе идеал па и да кажемо инператив за све нас и данас, као дио црквеног ѕредаЬа чему воде и теже «ахтеви у вези с припремом за свето причешЮе коЉи су предложени у ƒокументу. Ќа краЉу остаЉе молитвена жеЪа да се Љедан овакав документ што скориЉе донесе и у нашоЉ ѕомЉесноЉ —рпскоЉ ÷ркви.

***

—вештеник ћарко £ефтиЮ, ћладеновац

ƒокумент под називом „ќ учествоваЬу верника у ≈вхаристиЉи“ донешен на јрхиЉереЉском —аветоваЬу –ѕ÷ Љесте, без претериваЬа, Љедан од наЉзначаЉниЉих докумената ѕравославне ÷ркве у 21. веку. ќвакво „упутство“, богословски поткрепЪено и детаЪно образложено, до сада ниЉе постоЉало. ”колико се присетимо Љедног, по квалитету и значаЉу, сличног, а по кванитету обиминиЉег дела Ц ќснови социЉалне концепциЉе –ѕ÷ Ц можемо са радошЮу очекивати учешЮе и улогу московске ѕатриЉаршиЉе на предстоЉеЮем —веправославном сабору.

«начаЉ документа Ље вишеструк. ѕоред тога што Ље писан разумЪивим, верном народу сасвим Љасним Љезиком, он истовремено одговара на многе недоумице са коЉима се све помесне ÷ркве сусреЮу. ћеРутим, иако Ље текст приЉемчив широким црквеним круговима, он нипошто ниЉе профан. Ќапротив, врло Ље утемеЪен у —ветом ѕисму и —ветом ѕредаЬу и чврсто поткрепЪен богословским опитом ÷ркве. ¬ерницима српске ÷ркве оваЉ документ Ље пре свега важан и користан, Љер пружа одговоре на питаЬа коЉа су пре десетак година била врло проблематична и изазивала многа смуЮеЬа и расправе, а и у нашим данима нема Љединственог одговора на многа од Ьих.  роз шест одеЪака сваки верник може сазнати све оно што Ље неопходно за Ьегово учешЮе у ≈вхаристиЉи, како се припремити за —вето ѕричешЮе, о исповести, сметЬама за приступаЬе „аши, али и о томе како припремити наЉмлаРе за наЉважниЉе. »стакли бисмо на овом месту нешто што се до сада ниЉе поставЪало као важно, а то Ље начин на коЉи особе коЉе нису у црквеном браку учествуЉу у ≈вхаристиЉи. —ведоци смо да се у многим краЉевима српске ÷ркве све маЬе Ъуди венчава. ”пореРуЉуЮи броЉ особа православне вере коЉи брак само региструЉу код матичара и оних коЉи се венчаЉу и у храмовима, проценат Ље „у корист“ граРанског брака. ”право због тога одеЪак Ље у овом документу коЉи говори о таквим случаЉевима веома драгоцен.

ћожемо закЪучити да „ќ учествоваЬу верника у ≈вхаристиЉи“ Љесте текст од васеЪенског значаЉа. Ћепота и богатство ѕравославне ÷ркве Ље у Ъубави, слободи и поштоваЬу локалних различитости. «ато оваЉ документ нема амбициЉу да постане некаква обавезуЉуЮа норма за све и свуда, али Юе много помоЮи читавоЉ ÷ркви. ≈пископи и свештеници се могу ослонити на оваЉ текст приликом поучаваЬа верних, а народ га може користити као сврсисходно упутство приликом узрастаЬа „у човека савршена, у (безмерну) меру раста пуноЮе ’ристове“ (≈ф. 4, 13).

***

ѕротоЉереЉ-ставрофор ƒушан  олунЯиЮ, умировЪени парох нирнбершки

” готово свим православним земЪама, до пре пар децениЉа, владала Ље комунистичка тираниЉа, са безбожном марксистичком идеологиЉом. ÷рквене институциЉе и верници су били обесправЪени, па Ље и литругиЉски живот православног народа у тим земЪама био као у доба наЉжешЮих прогона ÷ркве. ј, кад су нестали они коЉи су „тражили душу ƒетета“, ÷рква Ље поново могла славити победу над неприЉатеЪима своЉим, али и лечити вишедецениЉске ране на свом организму.

” филму „ƒруго крштеЬе –усиЉе“ видели смо да су многи –уси спонтано, само ЅожЉом помоЮи, постали православни, „ушли су у веру“. “ако Ље било и у српским земЪама. Куди су се враЮали ÷ркви, а да ЉерархиЉа ниЉе стизала да свима пружи потребну поуку. ј ниЉе Ље било, адекватне тренутку „возрождениЉа“, ни од врховних црквених институциЉа. —вештеници су се на терену сналазили, онако како су умели.

«ато, Љедно систематски иложено саопштеЬе са наЉвишег места помесне –уске православне цркве, представЪа велику помоЮ унутрашЬоЉ мисиЉи и —рпске цркве у целини, поготово што у нас таквих званичних саопштеЬа ниЉе било. »з тих разлога Ље и званични саЉт —ѕ÷ обЉавио интегрални текст овог саопштеЬа. » не само да Ље таЉ документ формално обЉавЪен, веЮ он треба да представЪа и прихваЮено званично упутство за вернике и —рпске цркве. ћногим парохиЉским свештеницима, па и духовницима у манастирима, ова поука Юе добро доЮи у разЉашЬаваЬу многих недоумица, коЉе настаЉу у различитим приступима хришЮанском животу верника, а поготово у односу на —вету литургиЉу, учешЮе верника у ЬоЉ и причешЮиваЬе. » код нас постоЉе различита мишЪеЬа, па и поделе, око припрема за —вето причешЮе, честог и реРег причешЮиваЬа, —вете таЉне исповести, причешЮиваЬа деце заЉедно бар са Љедним родитеЪем, оболелих (на пр. диЉабетес), Рака, воЉника, затвореника... «а све ове случаЉеве налазимо у —аопштеЬу аргументована обЉашЬеЬа, као и за правилно схватаЬе духовног и телесног поста, —вете таЉне исповести, као и литрургиЉског поста.

ѕородица Ље црква у малом и од здравих хришЮанских породица зида се ’ристова ÷рква, па Ље и тоЉ важноЉ установи у —аопштеЬу дато заслужено место. ѕоказуЉе икономиЉу и према онима коЉи у младости нису своЉ брак озаконили кроз —вету таЉну, дозвоЪава им причешЮе, али препоручуЉе и поуку духовника, да брак и у позним годинама буде благословен од ÷ркве. Ѕрине и о онима коЉи данас, уз помоЮ државних закона, живе у ванбрачном односу.

„есто, па и свакодневно, причешЮиваЬе у древноЉ ÷ркви не може се применити данас. —хвати ли су то и васеЪенски учитеЪи, —вети ¬асилиЉе ¬елики и —вети £ован «латоусти, чиЉе савете цитира и —аопштеЬе: „„иЉи поступак Юемо одобрити? ќних коЉи [се причешЮуЉу] Љедном [годишЬе], или оних коЉи се причешЮуЉу често, или оних коЉи се причешЮуЉу ретко? Ќи Љедних, ни других, ни треЮих, веЮ Юемо одобрити поступаЬе оних коЉи се причешЮуЉу чисте савести, чистог срца и беспрекорног живота. ќни нека увек приступаЉу; а они коЉи нису такви [не треба да се причешЮуЉу] ни Љедном[годишЬе]“

ћудро Ље разрешено и питаЬе причешЮиваЬа у периоду од ЅожиЮа до ЅогоЉавЪеЬа, као и целе —ветле седмице (у коЉоЉ се сваки дан пева причастен: “Љело ’ристово примите...).

“опло препоручуЉем ово корисно —аопштеЬе свим српским православним свештеницима и духовницима. ѕоступаЉуЮи по овим саветима неЮе се огрешити о правила православне побожности, неЮе погрешити ни према своЉим верницима, а себи Юе олакшати мисиЉу меРу Љош увек обезбоженим српским народом.

***

Jереj ƒушан ћихайловиЮ, —антjаго, „иле

 ада Ље оваЉ документ стигао на адресе свих свештеника из јргентинске и £ужноамеричке епархиЉе са назнаком:"ќбавезно прочитати!", морам признати да сам осетио извесну зебЬу. Ќаиме, у последЬе време у православним медиЉима често имамо прилику да пратимо многоброЉне текстове и дискусиЉе меРу архиЉереЉима и свештенством што руске, што српске цркве на тему причешЮа, коЉе понекад попримаЉу и бурни карактер. –аспон пракси се креЮе од, условно речено," традиционалног" приступа, коЉи пред причешЮе захтева строги пост (код неких клирика —ѕ÷ чак и до 6 дана "на води") и обавезну исповест, под условом да особа ниЉе под епитимиЉом коЉа за неке преступе може да траЉе и више година, до краЉЬе либералног, где се потенцира неизоставно причешЮиваЬе веруЉуЮих на свакоЉ литургиЉи, са минималном или никаквом припремом, без исповести, где епитимиЉа постоЉи само као реликт прошлости.

£асно Ље да такве, огромне разлике у пракси, изазиваЉу проблеме у пастирском раду и збуЬеност код веруЉуЮих. —тога Ље документ јрхиЉереЉског сабраЬа изазвао изузетан интерес меРу православнима обе ЉурисдикциЉе, Љер Ље то први свеобухватни званичан акт Љедног архиЉереЉског скупа коЉи се бави том темом.

¬еЮ после прочитаних првих неколико редова, моЉа зебЬа Ље прошла, а Ьу Ље заменила искрена радост. ƒокумент одликуЉе пре свега Љедан уравнотежени, тактичан и уистину пастирски однос ѕатриЉарха и архиЉереЉа –ѕ÷ према тоЉ теми. ќн ниЉе написан као строги указ или директива, веЮ као Љедно краЉЬе добронамерно руководство за све пастире –ѕ÷ (и не само за Ьих). јкт уважава извесне постоЉеЮе разлике у праксама причешЮиваЬа, али истовремено ставЪа и одреРене границе како би се избегле опасне краЉности. ќн представЪа одличан ориЉентир, коЉи Юе бити путоказ не само за многе младе свештенике, веЮ и за оне стариЉе, на основу кога Юе моЮи да провере исправност своЉе досадашЬе праксе.††

31 / 08 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0