Srpska

—вештеномученик јлександар ЌиколаЉевич јрхангелски

—вештеномученик јлександар се родио 1. фебруара 1874. године у селу —ошка Ћипецког среза, у породици црквеЬака ЌиколаЉа јрхангелског. “амбовску богословиЉу Ље завршио 1896. године и постао Ље црквеЬак у цркви. “ада се упознао са ≈катерином, Юерком протоЉeреЉа  апитона јлексеЉева коЉа Ље постала Ьегова супруга. ѕородица о.  апитона Ље била велика и побожна; сви синови су касниЉе изабрали свештеничку службу.

” “амбову ≈катерина се тешко разболела, па су Ље сместили у зимску болницу. јлександар ЌиколаЉевич Ље узео у своЉству куЮне помоЮнице Љедну глуву сиромашну девоЉку. £едном се он упутио заЉедно са том девоЉком да посети супругу. ѕролазеЮи улицом, видели су неке Ъуде како носе  азаЬску икону ћаЉке ЅожиЉе. јлександар Ље замолио кочиЉаша да стану, и упутивши се према Ъудимa коЉи су носили икону, замолио их Ље за дозволу да понесу икону болесноЉ девоЉци. Oни су допустили. Ќакон тога, пошто су одслужили молебан за здравЪе, јлександар Ље са девоЉком кренуо даЪе.  ада су прошли мост, зачула се грмЪавина. ƒевоЉка Ље почела да се крсти, а јлександар Ље упитао: „ћартуша, да ли ти то чуЉеш? Ќа шта Ље она одговорила да добро чуЉе. “о Ље било Љавно чудо и проЉавЪиваЬе милости ЅожиЉе.

јлександар Ље рукоположен у чин Ракона при храму села —торожеве ¬иселке 1904. г, а кроз две године у чин свештеника. Мегова породица у то време Ље била велика: седморо мушке деце. ” селу су умрли муж и жена, земЪорадници, изакоЉих Ље остало двоЉе деце. Ѕез икаквог оклеваЬа, о. јлександар их Ље узео к себи. ѕо цео дан баЮушка Ље боравио у цркви. Ќа свим великим празницима у цркву Ље долазило много богомоЪаца из околних села. ћноги од Ьих су остаЉали да преноЮе код свештеника; тада су простирали сламарицу на поду и увек Ље било места за све. ћатушка ≈катерина му Ље била дoбра помоЮница Ц премда Ље била слабог здравЪа, трудила се да буде према свима пажЪива. ѕородица Ље била сложна, деца су безусловно волела оца и маЉку и увек су била послушна.

ќтац јлександар Ље био човек аполитичан. ƒобивши 1917. г. текст одрицаЬа од престола императора ЌиколаЉа II, он га Ље прочитао народу у цркви без икаквог обЉашЬеЬа. ƒошли су на власт боЪшевици и тражили су од свештеника да преда своЉ дом за школу. ќтац јлександар се без поговора сагласио. ЅоЪшевици су тражили да преда представницима културног просвеЮеЬа кЬиге и новине Ц предао их Ље. “ражили су да преда куЮни намештаЉ Ц дао Ље. јли школа ниЉе дуго траЉала, учитеЪ и ученици су почели стално да побоЪеваЉу. ѕовезавши то са тим што су ушли у куЮу отету од ÷ркве, учитеЪи су замолили да се школа затвори, што Ље и учиЬено.

ѕред празник ѕокрова ћаЉке ЅожиЉе, отац јлександар се касно вратио куЮи покисао до голе коже и уморан. ”шао Ље у кухиЬу да би вечерао и легао на пеЮи, и одЉедном Ље чуо топот коЬских копита испред Ьегове куЮе. –азумео Ље да су дошли за Ьега. ќ. јлександар Ље изашао у предсобЪе и казао:

Ц  о Ље ту? —ада Юу отворити!

«атим Ље ушао у трпезариЉу и рекао породици:

Ц Ќека вас √оспод све чува. £а одлазим. Ќека и мене √оспод избави из Ьихових руку Ц и спустио се кроз прозор у двориште.

Мегови су отворили врата и упалили лампу. ќна Ље затреперилa и угасила се од ветра. £едан од оних коЉи су дошли Ље упитао:

Ц  о живи овде?

ќдговорили су му:

Ц —вештеник!

“ада су Ьих тоЉица ушли у куЮу и Љедан од Ьих Ље упитао:

Ц √де Ље он?

ћатушка ≈катерина  апитонова и кЮер ≈катерина су одговориле да Ље он можда отишао на неку требу или у млин.

Ц ј ко Ље то са нама говорио? Ц упитали су они.

≈катерина Ље одговорила да Ље то био син. —ин Ље то потврдио и они су поверовали. ќтац јлександар Ље у меРувремену отишао код Љедне од своЉих парохиЉанки и замолио Љу Ље:

Ц ћарта »вановна, сакриЉ ме, Љуре ме бандити!

Ц ЅаЮушка Ц одговорила Ље она Ц сви знаЉу да ти долазиш код нас и Ља да долазим код тебе. ЅоЪе за тебе да одеш подаЪе.

ќн Ље прихватио Ьен савет као благоразуман и упутио се у суседно село, ћансуровку, код Љедног од парохиЉана, коЉи га Ље примио да преноЮи у сламарици.

–ешеност да ухапсе свештеника Ље била велика и безбожници су кренули да врше масовне преметачине по домовима веруЉуЮих. “ако су дошли и до те куЮе. ¬ршеЮи преметачину, они су почели да чупаЉу сламу вилама, али по милости ЅожиЉоЉ нису нашли свештеника. –ано уЉутру Ље о. јлександар отишао пешке у град ”сман, а одатле у ¬ороЬеж, где Ље добио поставЪеЬе, одн.премештаЉ у село Ћиповку. “у Ље служио две године. ѕосле тога Ље служио у цркви у селу ћечетка, а затим у ”спеЬскоЉ цркви у селу Ѕурниловка ¬ороЬешке губерниЉе, све док ниЉе ухапшен. ” време самопожртвованог пастирског служеЬа у Ѕурниловки, отац јлександар Ље унапреРен у чин протоЉереЉа и назначен Ље за архиЉереЉског намесника.

√оЬеЬа –уске ѕравославне ÷ркве поЉачана су 1929. године. ќпуномоЮеник таЉног одеЪеЬа ќ√ѕ” (ќкружна државна политичка управа) Ље 8. априла 1930. г. позвао оца јлександра на испитиваЬе и упитао га Ље како се он као свештеник односи према совЉетскоЉ власти.

Ц —овЉетску радничку, сеЪачку власт Ља признаЉем као народну и ЬоЉ се беспоговорно потчиЬавам Ц одговорио Ље о. јлександар.

»следник Ље почео да га испитуЉе о другим Ъудима коЉи су били ухапшени по ¬ороЬешком краЉу и о црквеноЉ литератури. ќтац јлександар Ље одговорио:

Ц £а не знам ƒулова и први пут чуЉем за Ьега; свештеника Ѕутузова сам видео на ЋитургиЉи у —ергиЉевскоЉ цркви, али са Ьим нисам био и са Ьим нисам разговарао по питаЬу велике брошуре: ,,Ўта треба да зна православни хришЮанин“, Ља Ље нисам добио нити сам чуо за Ьу.

”брзо Ље о. јлександар био ухапшен. »следник Ље почео да га испитуЉе о служеЬу молебана за папу римскога и о брошурама. ќтац јлександар Љ одговорио:

Ц Ўто се дотичете поставЪеног питаЬа за папу римског и за читаЬе неке брошуре о ѕравославЪу у присуству свештеника »вана ћаркина и других лица, Ља могу чисте савести да изЉавим да никакав молебан за папу римског нисам служио и не могу служити, зато што са нашом ѕравославном ÷рквом он нема односе... “акоРе, што се тиче читаЬа некакве брошуре хоЮу казати: никакву брошуру Ља нисам имао нити сам читао. “аЉ глас о томе Ље савршено ружан и пуштен Ље вероватно због тога да би ме повредио у очима власти, пред коЉом сам чист своЉом савешЮу.

ѕрошло Ље Љош две недеЪе и 3. маЉа иследник Ље наЉавио о. јлександру оптужбу за Ьегову припадност антисовЉетскоЉ организациЉи. —вештеник Ље затражио да му омогуЮе да своЉеручно напише обЉашЬеЬе по том поводу. ” обЉашЬеЬу Ље написао:

Ц Ќикаквих монашких проповедника Ља не знам, и они код мене у Ѕурлиновки никада нису били, Ьихова имена сам чуо овде у „ќ√ѕ”“. Ќикаквим женама, ни мушкарцима Ља нисам давао никакве директиве за некакве задатке. јпсурдно, посебно против власти коЉу Ља сам пре свега принципиЉелно признаЉем као власт дану од Ѕога. Ќе могу пак Ља у Љедно да веруЉем а друго да говорим...  олхозна изградЬа се завршила у Ѕурлиновки и прошла Ље веома успешно, безболно, и Ља не могу никоме нешто реЮи ни против кога... Ќико мене о томе ниЉе ни питао у Ѕурлиновки... »звештаЉ о иступаЬу папе –имског постао Ље познат после прве недеЪе ¬еликог поста. Ќикакав молебан за папу Ља нисам служио, а не могу ни служити, зато што Ље то противно канонима ѕравославне ÷ркве... ћолебан Ље био обичан, и никаквих политичких тема он ниЉе имао; Ља сам само одржао говор у вези причешЮа —ветим таЉнама и о блискости са —паситеЪем.

 олегиЉа „ќ√ѕ”“ Ље осудила свештеника јлександра јрхангелског на стреЪаЬе 28. Љула 1939. г. —треЪан Ље у 22 часа 2. августа 1930. г. заЉедно са Љош Љеданаест оптужених Ц свештеника, монаха и мирЉана недалеко од ¬ороЬежа.

ѕроглашен Ље за свештеномученика на заседаЬу —ветог архиЉереЉског сабора 20. августа 2000. г. —лави се 2. августа / 20. Љула и у сабору новомученика и исповедника руских 7. фебруара / 25. Љануара.

»звор: www.vob.ru/saints/shmc/alex_arx/main.htm

—а руског Љезика превео протоЉереЉ ∆ивотиЉе ћилоЉевиЮ

—ветигора

01 / 09 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0