Srpska

ѕраведница

ѕриче из живота баке ѕараскеве

ћоЉ пут ка Ѕогу ниЉе почео са безначаЉног места...

ѕараскева ƒмитриевна —олнцева ѕараскева ƒмитриевна —олнцева
” животу сваког човека наступа тренутак када се обраЮа своЉоЉ прошлости и почиЬе поново да отктива свет на коЉи гледа неким другим очима и Љедноставно меЬа своЉ однос ка животу.

“ако Ље било и са мном. ƒо 48 године Ља сам водио обичан живот успешног руског предузетника-непрестани посао, презентациЉе, приЉеми, корпоративи, забаве, одмор у иностранству итд. » одЉедном - све Ље пропало, земЪа се срушила под моЉим ногама: у маЉу 2002 године диЉагностикована ми Ље опака болест-рак лимфног система. —трашна збунЉеност Ље ударила душу: «бог чега? » зашто баш Ља?  ако Юе моЉа породица?  ако деца?  ако Юе они ово преживети?

ќдЉедном Ље заиста све пропало - сунчев зрак, плаветнило неба, град са трамваЉима, аутобуси, Ъуди коЉи негде журе? —нег коЉи тихо пада са неба?  иша коЉа почиЬе да лиЉе праЮена муЬом и громовима? ƒа ли Ље заиста са тим готово? Ќикада виже неЮу иЮи да берем печурке? Ќикада више неЮу видети шуму и моЉу викендицу у коЉоЉ сам оставио део своЉе душе? «аиста никада више неЮу видети жену и децу? ЌеЮу поделити са Ьима своЉе успехе и пожалити се на неуспехе? ƒа ли Ље заиста то краЉ-страшан и неизбежан?

ƒоктори на та питаЬа нису имали одговор веЮ су ми директно и без увиЉаЬа говорили да они не могу дати никакве гаранциЉе за моЉе излечеЬе. ƒоктор коЉи ме Ље лечио ме Ље често припремао на то да морам да будем спреман за дуго, исцрпЪуЉуЮе лечеЬе али Ље стварност постала Љош гора Љер Ље хемотерапиЉа убиЉала у организму не само болесне ЮелиЉе веЮ и оне здраве. Ќакон хемотерапиЉе осеЮао сам се као бубашваба после велике дозе отрова ƒихлофоса.

ћоЉи наЉближи су ме тешили како су знали и умели али то Ље само мало помагало: да бих добио велику снагу за лечеЬе мени Ље била потребна духовна подржка. ќдЉедном сам схватио да то што Ље мени потребно не треба да тражим на «емЪи. ќбратио сам се Мему, од кога зависи апсолутно све на «емЪи и моЉ живот посебно. ѕолако сам почео да идем га Ѕогу Ц у ствари Ц ќн Ље мене призвао —еби. ЌеобЉашЬив осеЮаЉ поЉавио се веЮ након првог исповеданЉа, велики благослов ми Ље донело приближаваЬе —ветим “аЉнама. „им сам се мало одаЪио од болести, са женом и сестром сам посетио —вету «емЪу-а све у намери да се приближим Ѕогу. “о путоваЬе Ље дефинитивно оЉачало моЉу веру.» тек недавно ми Ље дошло до свести да моЉ пут ка Ѕогу ниЉе почео са безначаЉног места.

 асниЉе сам схватио: Ља сам се само вратио на пут по коме сам некада ишао-у своЉоЉ раноЉ младости. » тим путем ка Ѕогу Ље мене водила моЉа бака ѕараскева.

“рчеЮим кораком од земЪорадничке задруге

ћоЉа бака Ц —олнцева ( олосова) ѕараскева ƒимитриевна, маЉка мог оца Ц родила се 1901 године у сесоскоЉ породици, у малом селу «аборово коЉи се налази поред √ородца, Ќижнегородске провинциЉе. –адила Ље у земЪорадничкоЉ задузи, за време рата Ље сама васпитавала двоЉе деце док ЉоЉ Ље муж био на фронту. ѕреживели су , по Ьеним речима, захваЪуЉуЮи ЉедноЉ крави и повртЬаку. –адили су из ноЮи у ноЮ: уЉутру на земЪорадничкоЉ Ьиви а ноЮу-на своЉоЉ, не веЮоЉ од 30 ари.

√ородецка€ резьба √ородецка€ резьба
††††

ѕочетком 1950-тих година, уморна од прекомерног рада на земЪорадничкоЉ земЪи и своЉоЉ Ьиви, отишла Ље из села у √ородец, мали али древни град. “амо Ље живела у мирноЉ улици на другом спрату Љедне мале зграде. “ачно преко пута Ьеног дома, мало на десно, видела се купола без крстова Ц тамо у некадашЬоЉ цркви налазило се тада некакво складиште. Ѕака се и уселила у таЉ дом само због тога што Ље црква била преко пута.

’рам тих година ниЉе радио и бака Ље морала да иде у Љедан од храмова коЉи су били отворени Ц у Ѕалахан, четрдесет километара од √ородца. ” детиЬству сам често боравио код Ье и она Ље тада са мном ишла на та своЉа путоваЬа до храма. Ѕило ми Ље пет година када сам први пут био у храму и за цео живот сам запамтио таЉ осеЮаЉ. ѕамтим мирис тамЬана и то неко нестварно стаЬе, благодат, коЉу никада раниЉе нисам осетио. —а великом преданошЮу сам слушао певаЬе црквеног хора, и то Ље за мене било ново откриЮе. Ѕака ме Ље научила да се молим и Ља сам у цркви молио драгог Ѕога за многе ствари и Ц наЉчудниЉе од свега Ц мене ниЉе ни Љедног тренутка напустио таЉ осеЮаЉ да Ље ќн ту до мене, да ме слуша и да Юе обавезно испунити све моЉе молбе.

¬ера и празан бунар

«а моЉу баку вера ниЉе била ништа абстрактно и страно веЮ основни елемент Ьеног живота. ќна Ље сво своЉе слободно време користила да би се молила. ”Љутру, у току дана и увече, по неколико сати. «а све што Ље радила тражила Ље благослов од √оспода.

ƒо саме старости, док ЉоЉ Ље здравЪе то дозвоЪавало, обилазила Ље сва позната света места у —овЉетском —авезу. Ѕоравила —вето-“роjицкоj Ћаври светог —ергеЉа, у  иЉевско-ѕечерскоЉ Ћаври, у ѕочаЉевскоЉ Ћаври на «ападноЉ ”краЉини. ЌапомиЬем да се све то дешавало у првоЉ половини 60-тих, у самом Љеку ’рушчевских напада на ÷ркве.

††††

»ако Ље прошло веЮ четврт века од Ьене смрти, Ља добро памтим неколико Ьених прича.

ƒесило се да Ље Љедном требала да иде дуго пешке, на Љедно од тих своЉих путоваЬа, заЉедно са сапутницом - такоРе старицом Ц до следеЮег манастира. Ѕило Ље лето, изузетно топао дан и путнице су биле жедне. ќдЉедном, на путу су наишле на извор, обложен ниским деблима. —а нестрпЪеЬем су пришле ка отвору и погледале доле. Ѕунар Ље био потпуно празан,тамо ниЉе било ни капи воде. ќбично би Ъуди након тога само продужили даЪе али моЉа бака ниЉе била Љедна од тих. –аширила Ље мараму на трави и заЉедно са своЉом сапутницом Ље кренула усрдно да се моли ѕресветоЉ Ѕогородици. Ќакон неког времена оне су опет погледале у бунар и он Ље био пун чисте изворске воде! ”миле су се и напиле хладне воде од коЉе су „отпадали зуби“ и захваливши се Ѕогордици-«аступници, пошле су даЪе.

 ако сам решио да „казним“ баку за Ьену „непросвеЮеност“

¬реме Ље пролазило. ѕошао сам у школу,и Раволска безбожна времена су учинила своЉе. ѕостао сам прво октобрист, затим пионир, наравно постао сам атеиста и у складу са очевим генима Ц веома ратоборан. ѕамтим Љедан случаЉ када сам спровео своЉа пионирска убеРеЬа и решио да „казним“ баку за Ьену „непросвеЮеност“.

»мао сам Љеданаест година. ћог оца, тада председника задруге, у време ЉачаЬа хрушчевске консулидациЉе, преместили су у друго село и наше привремено уточиште била Ље мала сеоска брвнара. Ѕака ѕараскева Ље живела током лета код нас и молила се увече у чаЉноЉ кухиЬи, да никоме не би сметала. £едном сам кришом узео Ьену малу икону из месинга и сакрио Ље у таму старог кухиЬског ормана. Ѕака Љу Ље дуго тражила свуда и убрзо схватила о чему се ради Ц обрушила се на мене али Ља сам све негирао.  ада Ље отац дошао куЮи на ручак она му Ље испричала све о мом делу и он ме Ље, како следуЉе, изгрдио. £а сам се трудио да се оправдам Љер: „ £асно Ље да нема Ѕога“ и моЉ отац то такоРе зна али он Ље био неумоЪив и тражио Ље да му дам реч да никада више неЮу сметати баки док се моли. “ада сам први пут осетио да живот и ниЉе баш тако Љедноставан, како су нас учили у школи.

ћамавасина и ЪубитеЪи ракиЉе

” селу, из кога смо ми дошли, живела Ље бакина приЉатеЪица Ц маЉка моЉе дадиЪе, стариЉе девоЉке, коЉа ме Ље чувала док су родитеЪи били на послу, то Љест од Љутра до вечери. ћаЉка моЉе дадиЪе се звала  атерина, али Ља сам Ље звао ћамавасина и дуго сам био уверен да Ље заправо то Ьено право име.

“ек када сам постао мало стариЉи сазнао сам да Ље она мама ¬асе (мама ¬асина), мог стариЉег друга са коЉим сам се играо.  атерина и бака су биле праве другарице и повезивала их Ље вера. ќне су седеле и разговарале ноЮима Ц бака Ље причала о своЉим путоваЬима по светим местима а ћамавасина Ље пажЪиво слушала. ƒо дан данас памтим како су им лица, у тим моментима била необична, просветЪена.

ј ето, у дугом селу, у коЉе смо са родитеЪима дошли касниЉе, ниЉе било никога са ким би се бака дружила. ќна се трудила да се упозна са локалним старцама али оне су биле маловеруЉуЮе и све до Љедне су волеле да попиЉу ракиЉу, што бака из душе ниЉе подносила. ќна Ље говорила тако силно, као да се ради о некоЉ проклетоЉ дружини: „—амо ракиЉу они тако болно воле“.

«лослутна шупа и мисли о смрти

” детиЬству сам веома волео да боравим код баке. »знад Ьене собе и предворЉа налазио се велики таван, у коЉи сам волео да залазим, - тамо у полумраку било Ље истовремено и страшно и интересантно. ЌаЉвише од свега сам се плашио Љедне лутке у углу: бака се бавила шивеЬем и често Ље носила на пиЉацу своЉе рукотворине, углавном, дечиЉу одеЮу Ц после рата у земЪи, било Ље тешко наЮи одговараЉуЮу гардеробу. “ако сам Ља на тавану истраживао и почео да читам Љедну занимЪиву кЬигу коЉу и данас памтим Ц „Ѕорба за ватру“ –ониЉа стариЉег. Ѕио сам запаЬен што су и примитивни Ъуди живели као и ови савремени: и они су волели и мрзели, борили се са своЉим неприЉатеЪима и дивЪим зверима. » ватра Ље била неопходна не само као фактор постоЉаЬа веЮ и као симбол наде и продужетка живота.

»за куЮе се налазила шупа са дрвима за шпорет. »знад шупе се такоРе налазио таван и у Ьеговом полумраку злослутно се назирао мртвачки сандук, прекривен неким тешким платном. Ѕака се као права хришЮанка припремила за своЉу смрт за живота, тридесет година раниЉе. Ќисам баш ризиковао да улазим често на таЉ таван Ц тамо Ље стварно било Љако страшно.

∆ивот на селу

Ѕака Ље често долазила код нас преко лета на село. ћаЉка Ље учила за други степен образоваЬа, педагошки. »шла Ље у току лета на предаваЬа и бака Љу Ље меЬала у куЮи. Ќас двоЉе смо заЉедно садили биЪке и поливали башту. Ѕака Ље била изузетно добра особа, волела Ље домаЮе животиЬе и волела Ље да води бригу о Ьима. ќбраЮала се животиЬама као Ъудима: прасе Ље за Ьу било „дечачиЮ“, пас ƒамка Ц „девоЉчица“.  ада их Ље хранила дуго Ље са Ьима разговарала и гледати Ље за то време било Ље Љако занимЪиво.

£ош смо волели са баком да „славимо“. ЌедеЪом после ручка нас двоЉе смо седали за сто, бака Ље у чиниЉу ставЪала семенке од тикве и сунцокрета и ми смо их грицкали. “о Ље за нас било „славЪе“. ѕри томе Ље бака полако препричавала доживЪаЉе из своЉе младости и живота на селу.

 ако Ље ѕараскева у 17 година остала сама

Ѕака памти да су сви Ьени преци били сеоски домаЮини и да Ље сав Ьихов живот био повезан са земЪом. «ато су вероватно имали и одговараЉуЮе презиме Ц  олосови (колос Ц клас ; прим.прев).

ƒуго и полако она Ље говорила о томе како су живели до револуциЉе: иако сиромашни живели су довоЪно добро: имали су коЬе и краву. »мали су и радника £евсеЉка, коЉи Ље живео са Ьима као равноправни члан породице Ц Љео Ље пио заЉедно са Ьима за истим столом. √оворила Ље о томе како Љу Ље £евсеЉко зими возио на санкама, упрегнутим у коЬе, у суседно село, у парохиЉску школу.

√оворила нам Ље и о породичноЉ трагедиЉи Ц погибиЉи своЉих родитеЪа и петогодишЬег брата ¬аЬе. ЌемаЉуЮи никакву представу о граРанском рату коЉи се распламсава на Љугу –усиЉе, у лето 1918 Ц те, Ьен отац, маЉка и брат су се упутили у јстрахан на дрвеноЉ барци на коЉоЉ Ље бакин отац био скипер. ” јстрахану су хтели да погодниЉе продаЉу глинене лонце коЉе су сами правили у ЬиховоЉ малоЉ радионици у башти. Михова седамнaестогодишЬа Юерка ѕараскева Ље остала на домаЮинству, да се брине о башти и стоки. ƒуго Ље чекала родитеЪе и брата али их ниЉе дочекала Ц са тог путоваЬа они се нису вратили, нестали су без трага: где и како су погинули Ц остало Ље непознато.

††††

” славу породичног предаЬа, моЉ покоЉни отац Ље причао како су дрвену баржу хтели да конфискуЉу „за потребе револуциЉе“ али прадеда се успротивио: шта Юе он, каже, реЮи власнику брода,како да се искупи, Љер о рату у «аборову нико ништа ниЉе чуо. ÷рвеноармеЉци су „решили проблем“ врло брзо Ц извели су целу породицу на палубу брода, стреЪали их и бацили у ¬олгу. ƒа ли се тако десило или не, ниЉе познато, али предаЬе Ље остало. ††—лушаЉЮи баку, сестра и Ља смо били ужаснути тиме што Ље она са седамнаест година остала потпуно сама, са своЉим домаЮинством. Ќа Ьу саму Ље тада пала одговорност за куЮу, башту, имаЬе, краву и Љош по неку стоку. »стина, помагали су ЉоЉ баба и деда коЉи су живели у улици преко пута Ьене куЮе. “ако Ље она живела до средине 1920-тих година док се у селу ниЉе поЉавио човек коЉи Ље ишао по куЮама и шио бунде и капуте од овчиЉег крзна Ц јлександар ¬асиЪевич —олнцев. ѕлату за своЉ посао он ниЉе узимао Ц радио Ље за храну и стан. ќн Ље сашио капут младоЉ ѕараскеви и затим затражио Ьену руку. ¬енчали су се и 1931 године добили су мог оца √енадиЉа а 1934 године Ц моЉу тетку √алину.

„Ќикаквих земЪопоседника у нашем селу ниЉе било“

“о што Ље говорила бака веома се разликовало од онога што смо учили у школи. “ако су на пример нама представЪали револуциЉу и смакнуЮе цара као резултат „устанка народа против капиталиста и земЪопоседника под руководством боЪшевика“. јли бака Ље тврдила да никаквих земЪопоседника код Ьих у селу ниЉе било, а зашто Ц ниЉе знала. ѕомогао Ље отац, коЉи Ље казао: "—еЪаци у царскоЉ –усиЉи нису представЪали само кметове, веЮ и државне службенике, односно припадали су државноЉ ризници и самоЉ држави. ” селу моЉе баке они су Љедноставно називани сеЪацима - државним званичницима. —тога ни о каквоЉ "дивЪоЉ експолатациЉи" ниЉе било ни помисли, сеЪаци су живели слободно, нико их ниЉе угЬетавао.

††††

ѕоврх свега, деда баке ѕараскеве Ље био изабран за административно лице сеоског самоуправЪаЬа. “етка √ала Ље успела да сазна зашто су баш Ьега сеЪани удостоЉили таквог повереЬа: »ван —тепанович  олосов Ље био Љако сиромашан али веома поштен земЪорадник и у Ьега су сеЪаци имали апсолутно повереЬе. »ван —тепанович  олосов Ље био Љедан од нижнегородаца коЉи су се срели са ÷арском ѕородицом 1913 године на нижнегородском пристаништу. Ќа том сусрету, »вану —тепановичу Ље била уручена икона са подписом ÷арске ѕородице коЉа Ље по наследству припала мени и коЉу сам чувао као зеницу ока.

ѕо бакиним причама, после сазнаЬа да су смакнули цара, цело село Ље плакало недеЪу дана : „  ако Юемо да живимо без ÷ара Ц баЮушке!“ ј приче су увек биле истините - бака уопште ниЉе била у стаЬу нешто да прикрива. “ако Ље она приповедала како Ље у првоЉ години колективизациЉе (да ли 1930. или 1931. године) целокупна жетва на земЪорадничким газдинствима била одлична. ¬рло Ље вероватно да сеЪаци коЉи су Љош увек радили по тим газдинствима, као што Ље то био случаЉ и на Ьиховим личним поседима, Љош увек нису научили да разликуЉу приватан од државног поседа. £ош увек нису разумевали да "оно што Ље заЉеднички, то Ље истовремено и лични посед", то Љест ничиЉи.

ј ко Ље ЋеЬин? Ааво Ц он Ље прави Раво!

 а совЉетскоЉ власти бака се односила веома лоше. ѕамтим када сам био код Ье у гостима, у детиЬству, и повела се реч о ЋеЬину. £а сам га тада, као и веЮина совЉетске деце буквано обожавао. ” земЪи Ље владао апсолутни култ ЋеЬина Ц он Ље био представЪан као наЉвеЮи гениЉе, коЉи Ље показао радницима целе земЪе пут ка слободи путем револуциЉе. ÷ела држава Ље била прекривена споменицима „лидеру пролетера“, од великих градова па све до малих варошица. ¬ласти су направиле од ЋеЬина праву икону са велким броЉем позлаЮених украса на себи Ц „ЋеЬин Ц добри дедица“. ќн Ље, као, много волео децу и бринуо се за Ьих у страшним годинама после револуциЉе.

 адр из диафильма Ђ≈лка в —окольникахї. ’удожник: √. —о€шин. 1977 г.  адр из диафильма Ђ≈лка в —окольникахї. ’удожник: √. —о€шин. 1977 г.
††††

» тако, на моЉе питаЬе о ЋеЬину бака Ље одговорила: „ј ко Ље ЋеЬин? Ааво Ц он Ље Ље прави Раво!“ ћене су такве речи о „воЪеном воРи“ толико узнемириле да сам се из све снаге трудио да разуверим баку. Ѕио сам пионир, члан дечиЉе комунистичке партиЉе и да слушам такве речи о „дедици ЋеЬину“ за мене Ље било недопустиво...

“ек за десетак година открила се страшна истина о ЋеЬину, о томе да Ље он био маниЉакално злобни безбожник и Љедан од наЉвеЮих крвавих диктатора у историЉи човечанства. ƒо дан данас мене удивЪуЉе како Ље бака, коЉа Ље имала завршен само Љедан разред школе, поред све фанатичне комунистичке пропаганде, могла тако добро да проникне у леЬинову Юуд.

«бог свега тога она практично ниЉе ни имала додира са државом Ц пасош никада ниЉе меЬала, никада га ниЉе ни користила. „ак Ље одбила да се приЉави за пензиЉу веЮ Ље цео своЉ живот предала у ЅожиЉе руке. » треба реЮи, ќн Ље никада ниЉе напустио: бака Ље сама зараРивала за своЉ хлеб шивеЬем дечиЉе одеЮе коЉу Ље продавала на пиЉаци. ѕо своЉим могуЮностима ЬоЉ Ље помагала и Юерка √алина, коЉа Ље живела близу Ье у √ородцу, и моЉи родитеЪи такоРе.

„аЉ са Љабукама и ноЮно читаЬе

” младости, док сам учио на колеЯу √орког, почетком 70-тих година прошлог века, често сам посеЮивао баку. Ѕити код Ье у гостима за мене Ље било право задовоЪство. ќна би ставЪала воду да проври и правила би нам чаЉ. «атим би ставЪала на сто чаЉне шоЪе са тацнама. ЎеЮер Ље доносила увек у великим комадима, не знам ни сам зашто, али таквог шеЮера у продаЉи ниЉе било. ќдакле га Ље она набавЪала за мене Юе увек остати таЉна. ”з шеЮер су обавезно ишле Ьене специЉалне маказе. ”зевши у руке комад тог шеЮера она га Ље тако лако секла и ломила на маЬе комаде. „аЉ се пио не из шоЪе веЮ из тацне. “у тацну са чаЉем она Ље научила да држи на врховима три прста и, - задивЪуЉуЮе Ц чаЉ се никада ниЉе проливао. Ќа краЉу краЉева, пити чаЉ из из тацне било Ље Љако захвално: када се разлиЉе у тацну Ц чаЉ ниЉе више био врео.

Ѕака Ље посебно волела да пиЉе чаЉ са свежим Љабукама, специЉално анатовкама. ќна Ље резала мале кришке право у шоЪу, од чега се ширила дивна арома анатовке и таЉ мирис се простирао по целоЉ соби.

††††

Ѕака Ље, напоменуо сам, завршила само Љедан разред школе али Ље веома волела да чита. »мала Ље много старих црквених кЬига коЉе Ље читала свако вече уз светло мале стоне лампе у облику печурке. ƒолазивши код Ье у госте, сатима сам посматрао те кЬиге. ѕосебно ми се свиРало —вето ѕисмо са предивно ураРеним гравурама. ћаЉсторски писана дела Ц „£удита обезглавЪуЉе ’олоферна“, „—амсон и ƒалила“, „ƒавид и √олиЉат“ Ц заувек сам запамтио Ьихове садржаЉе. ѕосебно ме Ље изненадила историЉа о убиству огромног гиганта √олиЉата од стране малог, крхког ƒавида. “ада сам веЮ почиЬао да разумем да у било каквом боЉу, такмичеЬу, чак и у обичноЉ тучи, побеРуЉе дух а не физичка сила.

–азгледаЉуЮи „божанствене кЬиге“ и разговараЉуЮи о религиозним темама са баком, и не приметивши, продрео сам у идеЉу ѕравославЪа. «ахваЪуЉуЮи баки никада нисам дозволио да се увучем у богохулне разговоре коЉи су се одвиЉали меРу моЉом генерациЉом, у мом присуству. »ако сам и сам, као и сви они био атеиста, у мени никада ниЉе било порива да се ругам или подсмевам односу ка религиЉи. ƒа ме не би осумЬичили да таЉно веруЉем у Ѕога, Ља сам одговарао да Ље православна религиЉа стара две хилЉаде година и да она представЪа саставни део живота наших предака, основу руске културе и хулити на Ьу Ље недопустиво.

” ЬеноЉ соби се никада ниЉе осеЮао запах старости

 ако Ље старила, бака Ље почела да види слабиЉе и руке су ЉоЉ дрхтале. ЌиЉе више могла да зараРуЉе. ѕоврх свега, она се никада ниЉе жалила ни на шта и на сва питаЬа Ље одговарала: „ƒобро живим! ’вала Ѕогу“!

ƒолазеЮи код Ье на распуст, од своЉе стипендиЉе сам одваЉао и оставЪао кришом по три рубЪе под тацну Ц али она сама од мене новац никада ниЉе хтела да узме.

£единствена ствар, коЉу Ље сама себи дозвоЪавала Ље Ље било то, када се жалила на своЉе здравЪе, веЮ у добокоЉ старост. —а уздахом би рекла: „Ќемам више моЮи“. “о Ље значило да Ље веЮ Љако слаба.

” ЬеноЉ соби се никада ниЉе осеЮао запах старости. ƒесно од улаза налазио се Ьен кревет на коме Ље спавала, а на узглавЪу Ље био велики жбун Љасмина. ќн Ље често цветао и испуЬавао Ље собу дивним мирисом. Ѕака Ље генерално много волела цвеЮе и тепала му Ље: „÷ветиЮи“.Мен утицаЉ на мене Ље био неоспоран. 1980 године сам, одлучивши да се женим, неочекивано затражио благослов од Ье. “ребало Ље видети како се радосно изненадила. » мени самом Ље то било драго.  о зна, можда захваЪуЉуЮи Ьеном благосову живим са супругом ЌаталиЉом у среЮном браку веЮ 35 година и помажемо подизаЬу два унука...

Ўта радити у старости?

ѕараскева ƒимитревна Ље много волела децу и са ЪубавЪу их Ље чувала. ”право због тога су младе комшинице цесто доводиле децу код Ье Ц са вртиЮима Ље у √ородцу било тесно. ѕосебно су се радовале самохране маЉке коЉе нису имале где да оставе децу а требале су да раде цео дан. —ада су веЮ сва „Ьена деца“ и сами пензионери али Ља сам сигуран да сви оне памте своЉу дадиЪу, „бака ѕашу“.

‘ото: ≈лена Ўумилова ‘ото: ≈лена Ўумилова
††††

ѕогледаЉ сам, читаоче, у круг: како живе и шта раде садашЬи пензионери? ћноги од Ьих наставЪаЉу да раде Љер Ц живети са Љедном пензиЉом Ље Љако тешко. Ќеки пензионери помажу своЉоЉ деци тако што чуваЉу своЉе унуке. ћноги сваког Љутра иду на распродаЉу у потрази за нечим укусним и Љефтиним.

ќви мало „напредни“ пензионери се састаЉу у кругу Ц певаЉу, играЉу и чак се уче раду на компЉутеру. Ќеоспорно Ље да све те активности меЬаЉу поглед на живот и скреЮу мисли од болести и краЉу живота коЉи се полако ближи. јли, да ли су ти Ъуди среЮни?  ада видите на телевизиЉи бакицу, како заносно плеше и затим прича о томе са великим усхиЮеЬем, не можете да видите на Ьеном лицу спокоЉ и мир. Ќапротив: присутна Ље нека врста нездравог узбуРеЬа, као када човека посматраЉу као ствар са ценом, што Ље краЉЬе непримерено. ћени Ље искрено жао наших баки-пензионерки, коЉе несмотрено троше своЉе, не тако дуго, преостало време за живот.

Ѕака ѕараскева се молила увек, у сваком делу дана. » Ѕог Љу Ље слушао: Ьено лице ниЉе било само добро веЮ и просветЪено и само Ље исиЉавало ту несвакидашЬу доброту. Ќикада и никоме ѕараскева ƒимитровна ниЉе упутила ружну реч, никада никога ниЉе вреРала. ” краЉЬем случаЉу, Ља то никада нисам чуо. ” Љелу Ље била уздржана.  ада Ље напунила шездесет година престала Ље да Љеде месо и то правило никада ниЉе нарушила. ќ посту и да не говорим Ц бака га се слепо придржавала. £едно од „наЉпрефиЬениЉих“ Љела коЉе Ље себи спремала била Ље чорба коЉа се правила од рибе из конзерве Ц више од тога себи ниЉе дозвоЪавала. „есто Ље на свом старом руском шпорету кувала супицу од пшеничне каше и тикве Ц и повремено ме Ље са тим угошЮавала, када сам долазио код Ье на распуст. ƒо последЬих година свог живота она Ље ишла сама по воду на извор и вукла кофу до другог спрата. —а осамдесет година Ље такоРе сама ишла по дрва у шупу и спуштала се у подрум Љер Ц фрижидер никада ниЉе имала.

"”мреЮу - свеЉедно ме сахраните, не оставЪаЉте ме на површини земЪе!

‘ото: ¬ладимир ’одаков ‘ото: ¬ладимир ’одаков
£едан од наших православних епископа Ље рекао да су веру током безбожних времена сачувале "старице са белим марамама."  ада су на краЉу осамдесетих година почели са ремонтом храма преко пута бакиног дома, Ьене приЉатеЪице и она понеле су у храм све црквене предмете коЉе су спасиле од пЪачкаЬа боЪшевика при затвараЬу цркви и чувале код себе децениЉама у наЉвеЮоЉ таЉности: велики свеЮЬаци, иконе, киоти итд. Ѕака ниЉе имала шта да понесе тамо Ц храм су затворили до Ьеног доласка у √ородец а она Ље дала за обнову храма сав новац коЉи Ље некаквим невероватним случаЉем успела да сачува за своЉу сопствену сахрану Ц читавих 500 рубаЪа. ” то време то Ље било много новца. —воЉоЉ Юерки √алини рекла Ље: „”мреЮу Ц свеЉедно ме сахраните, не оставЪаЉте ме на површини земЪе“- Юерка Ље ниЉе осудила Љер Ље и сама била веруЉуЮа.

ƒок Ље имала снаге, бака Ље ишла и помагала у обнави храма како и колико Ље могла. ќд отвараЬа храма она ниЉе пропустила ни Љедну службу: и ЉутарЬу и вечерЬу. —реЮом ниЉе далеко морала да иде. ¬еЮ погрбЬена, Љедва ходаЉуЮи са штапом ишла Ље у цркву све док Ље могла да стоЉи на ногама.

”век Ље изгледала дивно Ц чиста, уредна, са светлим штапом и драгим осмехом на лицу. “акву сам Ље Ља запамтио.

Мена Ље вера била непоколебЪива. ќна Ље радила све да би живела по ЅожиЉим заповестима и због свега тога, Ьен начин живота Ље био за све нас, коЉи се ваЪамо у искушеЬима савременог живота - пример. «бог тога Ље увек и називамо праведницом и често Ље спомиЬемо.

Ѕака ѕараскева Ље напустила оваЉ свет 1991 године, прешавши тек нешто мало преко деведесет година свог живота £а чврсто памтим то, да Ље моЉ пут ка Ѕогу почео управо из наших разговора у мом раном детиЬству. » потпуно сам уверен у то да сам жив, ево веЮ тринаеста година од диЉагностиковаЬа смртне болести, захваЪуЉуЮи само вери у Ѕога. —упротно свим прогнозама лекара, упркос инвалидности, Ља живим, радим и уживам у одосу са унуцима. ƒа ли се то десило захваЪуЉуЮи молитвама баке ѕараскеве?

Ќека ти Ље вечно царство небеско, угоднице ЅожиЉа, праведнице ѕараскево!

—а руског —лаРана ћитровиЮ

05 / 09 / 2015

     оментари:

    2015-09-09
    04:03
    дамЉан:
    ’вала на тако позитивноЉ истинитоЉ причи.
    Ѕабушке у –усиЉи и —рбиЉи су одржале веру у наЉцрЬим данима безбожног комунизма. Ѕог им то заборавити неЮе. ¬ечнаЉа ѕамЉат тим хероЉским женама!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0