Srpska

¬ojник

»сториЉа о старцу  ирилу (ѕавлову)

††††

¬оЉником смо почели да га зовемо веЮ за време Ьегове болести, када Ље био прикован за постеЪу и зависио од добре воЪе тих, коЉима Ље припало да заЉедно са Ьим поделе судбину.

Ўта се може реЮи воЉнику? „“рпи, воЉниче“ , „’аЉде, воЉниче“ , „»здржаЮемо, воЉниче“. » он Ље издржавао, трпео.

»здржава све и сада, када огаЬ живота у Ьему Љедва гори.

-¬оЉник? “о Ље добро. “ако треба, - одговарао Ље отац  ирил (у то време Ље могао Љош увек мало да говори) и са одобраваЬем се смеЉао.

“о ново име дало Ље нашоЉ тешкоЉ свакодневници неку сасвим нову ниЉансу.

ќтац  ирил (ѕавлов), познат у цeлoj православноj –усиЉи као благородни духовник цркве —вете “роЉице, Ћаври посвеЮеноЉ преподобном —ергеЉу –адоЬешком, сасвим сигурно Ље био и остаЮе прави борац, Љедноставан руски воЉник, додуше сада и са озбиЪном повредом коЉа тешко зацеЪуЉе, али као и раниЉе он и даЪе носи своЉ дух неустрашивости раме уз раме са онима коЉи се боре на фронту - под плотуном из артиЪериЉског оружЉа и жестоким звиждуком метака.

» ко може да каже, где Ље она данас, та прва линиЉа фронта?"

 ао и веЮина воЉника са фронта, он Ље мало говорио о рату. ј и ако Ље говорио Ц Ьегове речи су биле без икаквог усхиЮеЬа хероЉске храбрости. » то не због тога што Ље он монах и не због тога што одавно више ниЉе млад. “о Ље унутрашЬа култура руског воЉника: дубоко и снажно памтити Ц штедЪиво и уздржано говорити. ћеРутим, било Ље случаЉева када Ље оставЪао по страни своЉу уздржаност Ц када се сретао са таквима коЉи су били као и он Ц воЉници са фронта. “ада су одлазили од свих, заборавЪали на себе и време, и рат Ље поново оживЪавао пред Ьиховим очима у сликама и категориЉама, познатим само и Љедино Ьима.

£едном смо у време ноЮног дежурства приметили како се вртео по свом кревету и забринуто гледао у таму.

-Ўта Ље са тобом, баЮушка? «ашто не спаваш?

-«ар могу да заспим! —етио сам се рата.

» испричао Ље ужасан догаРаЉ, коЉи никада нико раниЉе ниЉе чуо од Ьега, - догаРаЉ о саборцима коЉи су нагазили на мину коЉа их Ље разнела на комадиЮе. ј колико Ље таквих догаРаЉа у Ьеговом животу било? «ашто то ниЉе ни са ким поделио раниЉе? «ашто тек сада, када Ље измучен болешЮу он понекада дозволи себи такву отвореност?

††††

«ашто Ље раниЉе, пре ове тешке болести, сваки пут ишао возом на  рим на своЉ годишЬи одмор и пролазеЮи поред места где су се одвиЉале борбе, дуго стаЉао сам у ходнику воза? Оутке загледан у пределе коЉи су нестаЉали у прозору. »сториЉа о откривеном £еванРеЪу у —таЪинграду Ц Љедина Ље на широко позната свима из Ьегове воЉне прошлости. ќ том £еванРеЪу он Ље волео да говори Ц Љер то Ље могло донети, по Ьеговом мишЪеЬу, какву такву корист слушаоцу. ј о осталим догаРаЉима....«ашто?

ќтуда се чине тако бесмисленим сви данашЬи насилни покушаЉи да се отац  ирил, "таЉ прави ѕавлов", представи као "прави" хероЉ - хероЉ великог Љуначког дела и блиставе славе. »ли га можда треба споменути у извештаЉу. »ли тобоже треба измислити причу о мистериозноЉ икони из руку моЉе баке, коЉу Ље он спасио из нацистичког заробЪеништва. »ли Љош нешто попут овога, чудесно, невероватно, несвакидашЬе. » уопште ниЉе важно, што ниЉе било ни баке, ни фашистичког заробЪеништва, ни Љуначког дела извиРача, ни одважног пушкомитраЪесца, беспрекорног заштитника "ѕавловЪевог огЬишта" у —таЪинграду.

ј био Ље Љедноставни понизни руски воЉник, коЉи Ље у то време опкоЪавао (немачког фелдмаршала ‘ридриха) ѕаулуса.  оЉи Ље схватио, у мртвачкоЉ тишини спаЪеног —таЬинграда, да рат не долази без разлога Ц просто тек тако Ц и коЉи Ље маштао да Юе, када се рат заврши, служити Ѕогу. » да поЉеде ражани хлеб. —амо Љедном. » доста му Ље.

“олико.

»шао Ље по ивици, измеРу живота и смрти. » Љош Ц тихо и чврсто Ље остао веран своЉим убеРеЬима.

–елигиозна убеРеЬа. ” та жестока времена, због таквих убеРеЬа вас нису мазили по глави Ц испитивали су строго, са свим пратеЮим последицама.

„ЌаЉео се па некаквог Ѕога измислио! ” казнени батаЪон Юеш да идеш, олошу! Ќа прву линиЉу!!“ Ц Ъутито Ље викао, бесним речима, татарин-комесар.  омесара Ље било и могуЮе разумети: после такве битке, када Ље почело масовно уписиваЬе достоЉних у редове партиЉе, - некакав руски »ван из стаЪинградског згаришта обЉавЪуЉе да не жели да буде комуниста, Љер он Ље, видите, веруЉуЮи!

—реЮа што Ље тих дана у казненом батаЪону и меРу Ьеговим „религиозним следбеницима“ владала: приЉатеЪска атмосвера. » ови коЉи су испали из борбе су све боЪе прихватали повоЪан обрт за нашу земЪу.

Ќа краЉу рата, када су веЮ потерали немце и пролазили ≈вропу, отворила се чудесна могуЮност...отиЮи на —вету √ору! “о Ље била истинска жудЬа сваке чисте душе коЉа чезне за Ѕогом! Ѕило Ље могуЮе, како су говорили зналци, стиЮи до тамо кроз –умуниЉу и изгубити се у општем метежу. ” ваздуху се веЮ осеЮао мирис долазеЮе победе, и пожелео Ље Ц ако Ље могуЮе, први пут за све те године ратоваЬа Ц да поверуЉе у машту, да размисли о могуЮности будуЮег.

јли у случаЉу реализациЉе тих своЉих маштаЬа баЮушка би уништио живот своЉим наЉближима, коЉи би постали роРаци дезертера. ј како Ље и могло другачиЉе у то ратно време у атеистичкоЉ држави?!

“ако Ље почео пут Ьегове монашке несебичности. Ќа првом месту Ц интереси и среЮа других. Ќевероватна симпатиЉа према било ком човеку и строгост према себи.

» тешка, веома тешка свакодневница, посвеЮена Ъудима до краЉа.

ћождани удар, коЉи га Ље приковао за постеЪу, као да Ље крунисао последЬим победничким венцем таЉ тежак воЉнички живот.

 ада Ље Љош могао да говори, наш ¬оЉник, када Ље у Ьему било Љош сасвим мало остатака снаге, он Ље ту снагу давао нама стараЉуЮи се да нас орасположи и утеши. ќн, као и обично, ниЉе мислио о себи, ниЉе жалио себе, напротив Ц осеЮао се као кривац и сматрао Ље да нам доноси много невоЪа и труда око Ьега. » никада ниЉе тражио чак ни чашу воде да му донесемо.

ћеРутим,Љедном се пожалио да би желео ражаног хлеба.  ао тада, у време ратне и послератне неухраЬености. јли храна Ље у Ьегово тело све те године долазила кроз специЉални отвор.

’леб не можемо да му дамо тако, да би га Љео са жеЪеним ужитком укуса.

ќн Ље то разумео и више никада ниЉе помиЬао хлеб. £едноставно Ље заборавио на то. ќпет Ц без икаквог хероизма.

“ако се ратови и добиЉаЉу. —покоЉством и немим стрпЪеЬем.

» душе се тако спасаваЉу.

ћонахиЬа Jевфимиjа (јксаментова)

ѕревод са руског —лаРана ћитровиЮ

07 / 09 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0