Srpska

‘отографиЉа ћаЉке ЅожиЉе

√одишЬица Љедног чуда са —вете √оре

„удо €влени€ Ѕожией ћатери. 3 сент€бр€ (21 августа ст. ст.) 1903 г. ‘отографи€ „удо €влени€ Ѕожией ћатери. 3 сент€бр€ (21 августа ст. ст.) 1903 г. ‘отографи€
††††

»ма томе тачно 112 година, 3 септембра (21 августа по старом календару) 1903 године у руском манастиру светога ѕантелеЉмона на —ветоЉ √ори десио се, неприметан за свет, Љедан догаРаЉ. “ог дана, братиЉа Ље последЬи пут имала намеру да на манастирским вратима подели милостиЬу убогим монасима-сиромасима (путницима по —ветоЉ √ори коЉи немаЉу „одреРено место за живот“), ходочасницима и странцима. ѕоследЬи пут Ц зато што Ље из —ветог  инота (светогорске владе) дошло обавештеЬе: више не делити милостиЬу. “о Ље неефикасно. «бог тога се стално враЮаЉу лутаЉуЮи од манастира до манастира-иноци, здрави и млади, али склони томе да живе на туР рачун уместо да се труде и ивршаваЉу послушаЬа...(ЌиЉе ли то истина, позната вам Ље та ситуациЉа?  олико само бескуЮника сретнемо Ц не на —ветоЉ √ори него у московском метроу, на улици Ц и сваки пут имамо моралан проблем: дати милостиЬу или не? ѕосебно када Ље очигледно: таЉ човек Юе попити „милостиЬу“, и ништа, осим штете, твоЉа „помоЮ“ неЮе донети).

јли се судбина светогорских бескуЮника и угрожених драматично изменила под утицаЉем Љедне фотографиЉе. ƒеЪеЬе милостиЬе, тог дана, фотографисао Ље инок √аврило.  ада Ље развио негатив он Ље, на Ьегово велико изненаРеЬе, видео на црно-белоЉ фотографиЉи фигуру сиромашно одевене ∆ене коЉа Ље покорно примала благословени комад хлеба. Ќовост се брзо пронела манастиром и сазнало се да Ље Љедан пустиЬак такоРе неколико пута видео код манастирских врата великолепну ∆ену. Ќе треба ни говорити да Ље након тога забрана о деЪеЬу милостиЬе била заборавЪена.

ѕоЉавЪиваЬе ћаЉке ЅожиЉе на —ветоЉ √ори Ље Ц чест догаРаЉ. £едном или неколико пута у животу, у сну и на Љави. Му виРаЉу многи светогорски подвижници. јли, када Ѕогородица остави видЪиви знак свог присуства Ц то Ље знак за неку поруку: упозореЬе, укор, милост. “ако Ље било са познатом ¬атопедском иконом ћаЉке ЅожиЉе, тако Ље било и сада. ”величана фотографиЉа коЉу Ље направио инок √аврило стоЉи увеличана на зиду манастира ѕантелеЉмон, на месту поЉавЪиваЬа ћаЉке ЅожиЉе поЉавио се извор и забележени су случаЉеви излечеЬа болесних коЉи су пили воду са тог извора. »з те приче изродио се и нови, чудесни приказ Ѕогородице. ћеРутим, негатив фотографиЉе Ље изгубЪен, а након броЉних неприЉатних догаРаЉа (укЪучуЉуЮи и пожаре) коЉи су били истраживани у манастирском кругу током двадесетог века, ниЉе било више наде да Юе он бити пронаРен.

—ветописанный образ ѕресв€той Ѕогородицы —ветописанный образ ѕресв€той Ѕогородицы
††††

» ево, почетком ове године негатив Ље пронаРен у току спремаЬа манастирских архива. —адашЬи игуман манастира светог ѕантелеЉмона, схиархимандрит £еремиЉа (јлехин) оценио Ље догаРаЉ као проЉавЪиваЬе милости ѕресвете ¬ладичице, указуЉуЮи на то да Ље „»гуманиЉа јтоска благонаклона према монаштву и прихвата све могуЮе чинове одрицаЬа Ьегових досадашЬих монаха“. „ини се да таЉ чин ниЉе само молитвени, искушенички, веЮ и чин милосрРа, помоЮи другима, Ъубави, манифестован кроз дела.

£ош 1885 године игуман руског манастира на —ветоЉ √ори, старац £ероним (—оломенцов) Ље писао у свом тестаменту: „ ѕознато вам Ље колико Ље √оспод дуго искушавао наше монаштво великом немаштином, као и напорним задужеЬима, Љер све до  римског рата оно ниЉе било у могуЮности да дели сиромашнима милостиЬу. јли када Ље у то доба беде наш манастир са потпуним одрицаЬем одлучио да подели са голим сиромасима своЉу последЬу корицу хлеба, то Ље у то време било примеЮено, будуЮи да Ље са свих страна –усиЉе кренула да пристиже у –усик обилна милостиЬа, уз чиЉу помоЮ у то доба беде мнонаштво ниЉе имало потребе да се устеже и Љош много сиромашних Ље подмирило. “о Ље таква богоудна врлина Ъудских односа и доброчинства.“

ќво поЉавЪаЬе ћаЉке ЅожиЉе, стариЉе више од сто година Ље Љако значаЉно како за сам манастир тако и за иноке коЉи тамо живе. јли чини се да даЉ догаРаЉ, за коЉи се чуло и ван граница —вете √оре и монаштва, нешто говори и нама, обичним православним хришЮанима, нама коЉи нисмо подвижници и боговидци.

Ќа краЉу краЉева, на —ветоЉ √ори се много више поЉавЪуЉу, него у нашем обичном животу, општа правила хришЮанског живота. —ви коЉи су тамо били говоре о чудесном ЉавЪаЬу ѕромисла ЅожиЉег и ѕречисте свима, чак и ходочасницима коЉи помажу око домаЮинства.

”чествуЉе ли ѕресвета Ѕогоридица у нашем животу? ƒа, наравно. » на —ветоЉ √ори Ље то много очигледниЉе него на било ком другом месту: ќна се брине да увек „буде у ваздуху“. ƒа ли Ље понизна ћаЉка ЅожиЉа? ƒа, више него сви —вети. ћи, коЉи нисмо свети, знамо о томе из теологиЉе, из ѕредаЬа, из богослужеЬа Ц за то постоЉи довоЪно доказа. ј ево, и аутора ових редова коЉи Ље толико импресиониран Љедним скоро па непознатим и „неканонизованим“ случаЉем: Љедна богоЪубЪива душа, сеЮаЉуЮи се ЉавЪаЬа ћаЉке ЅожиЉе говори: „ќна Ље мене гледала тако као да сам Ља, а не ќна, царица света“.

ѕречиста понизно прима положени, на Мене руке, комад хлеба, као да Ље Љедна од сиромашних и угрожених. ” тоЉ ситуациЉи ќна, свим —воЉим понашаЬем буквално реализуЉе £еванРеЬске речи: „кад учинисте Љедном од ове моЉе наЉмаЬе браЮе, мени учинисте“ (ћт. 25,40). —воЉим уласком у ту свакодневну ситуациЉу ѕресвета показуЉе —воЉу силу, добиЉену од —ина ЅожиЉег, - сила да загрли срцем сву васеЪену. ѕодвижници то овако обЉашЬаваЉу: што се човек више усавршава у чиЬеЬу добрих дела, идуЮи ка  рсту, тиме се више приближава христоподобном послушаЬу Ц максимално сЉедиЬеЬе са Ѕогом (вертикално) и ближЬима (хоризонтално). » ево, ћаЉка ЅожиЉа Ље у томе достигла савршенство, препуштено Љедино истинскоЉ и апсолутноЉ Ъубави —амог Ѕога. «а Му Ље сваки човек био Ц ближЬи.

» због тога сва наша земаЪска логика пада у воду, наше „рачунице“ Ц коме Юе „добро доЮи“ наша помоЮ а коме не, када Юе та помоЮ бити „ефективна“ а када не, - све се то окреЮе логици √оспода и ѕречисте, логици светости. «бог тога се и свети разликуЉу од нас Ц своЉом одлучношЮу стално ходати по води, живети „ЅожиЉом логиком“, апсолутна Ље апсурдност за оваЉ свет. ћи знамо те признаке истините светости Ц знамо до боли, зато што свако од нас осеЮа у каквом Ље то тренутку „ сишао са пута“: када Ље престао да „хода по води“ или Љош ниЉе начинио први корак. » да би нас охрабрила, ѕречиста нам дозвоЪава да ЬоЉ учинимо добро: да ЉоЉ дамо комад хлеба. ƒа учинимо за некога, „ко Ље до нас“, мало дело Ъубави (1) .  о зна Ц можда и таЉ неко ко „стоЉи до нас“ може бити сама ћаЉка ЅожиЉа.

» за краЉ Юу оставити Љедну дирЪиву причу коЉу Ље испричао Љедан светогорски инок.

„ ада сам живео у скиту  силургу, поставио сам себи за правило да за време ЉутарЬег ЅогослужеЬа, на 9-тоЉ песми идем у саборни храм и да тамо са упаЪеним тамЬаном у рукама певам „ „естнеЉшуЉу“. £едне ноЮи, окадивши целу цркву, сео сам на стасидиЉу (уздигнуту црквену клупу), и неприметно заспао. ” сну видим како у величанственом храму на архиЉереЉскоЉ катедри седи ћаЉка ЅожиЉа и пред Мом у великом реду стоЉи много Ъуди. —вако од Ьих у рукама држи нешто што Ље хтео да принесе МоЉ, ћаЉци ЅожиЉоЉ на дар. —тао сам у таЉ ред и Ља. ѕоследЬи. √ледаЉуЮи на друге одЉедном ме Ље обузело осеЮаЬе неприЉатности и због самог себе и због тога што Љедини Ља стоЉим са спуштеним и празним рукама, то Љест без поклона. „Ўта Ља могу да принесем на дар ÷арици и ¬ладичици?“ Ц та мисао ме Ље посебно чинила неспокоЉним.  ада сам коначно дошао на ред почео сам да говорим кроз сузе: „ћаЉко ЅожиЉа, Ља немам ништа код себе што бих могао да “и дам. ћогу ли макар да ти отпевам „естнеЉшуЉу?“ ќна се нежно осмехнула и са одобраваЬем климнула главом. » Ља сам запевао.  ада сам завршио са песмом, погледао сам ка МоЉ. ќна Ље, божанствено сиЉаЉуЮи, ставила у моЉу руку Љедан новчиЮ са речима: „ ако дивно ти певаш! ≈во, узми за то оваЉ новчиЮ“. ѕробудио сам се а у моЉоЉ руци Ље био Мен поклон.“

”величенна€ фотографи€ Ѕожией ћатери. —тена русского —в€то-ѕантелеимонова монастыр€ на јфоне ”величенна€ фотографи€ Ѕожией ћатери. —тена русского —в€то-ѕантелеимонова монастыр€ на јфоне
††††

√еоргиЉе ¬еликанов

превод са руског —лаРана ћитровиЮ

10 / 09 / 2015

(1) јрхимандрит £ован ( рестЉанкин) Ц слово о делаЬу малог добра
    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0