Srpska

ќ мисионареЬу

—вештеник Ље позван у школу да поразговара с децом. » док су кроз ходник ишли у учионицу педагог моли свештеника: Ђ–еците им да се лепо понашаЉу, да не пуше на одморима, да не шаЪу sms-поруке на часовима, да у тоалетима не цртаЉу фломастером гадости на плочицама.ї

—вештеник Ље позван у воЉску. » док Ље преко полигона ишао с дежурним официром у слушаоницу, официр Ље замолио свештеника: Ђ–еците им да наредбе командира извршаваЉу без роптаЬа, да опрезно рукуЉу оружЉем, да не беже у село по вотку без дозволе, да стариЉи не вреРаЉу много гуштере.ї

ƒовели су родитеЪи дете први пут на исповест.  ажу му: Ђќбавезно реци свештенику да не слушаш тату и маму.ї ј свештенику кажу: ЂЅаш га изгрдите да не буде тако горопадан, да Љеде оно што му дамо, да се не препире с нама, да слуша.ї

√де год свештеник да доРе и кога год да му доведу, сви пре свега желе да на свету има више послушаЬа. Ќе говоре о томе да се умножи молитва и да се роди богопознаЬе. √лавно Ље Ц даЉ нам послушаЬе. јрхимеду Ље била потребна полуга и тачка ослонца да би преокренуо свет. Ќачелници и командири свих врста у свештенику виде полугу за преокретаЬе мозгова потчиЬених у правцу послушаЬа. “о Ље неправилно.

Ќеки ÷ркву из времена пре револуциЉе прекореваЉу за то да Ље била превише повезана с монархистичким режимом, да се претворила у Љедан од Ьегових главних ослонаца. » после Ље, веле, тако тешко пострадала због пада режима коЉи Ље подупирала и подржавала. ћожда и Љесте тако, али данас од ÷ркве Ъуди желе исто то Ц да подупире и да подржава. ” ÷ркви не траже ÷ркву, веЮ неке Ьене функциЉе, коЉе узгред речено, ни из далека нису главне. —вака власт наилази на саблазан потрошачког односа према ÷ркви у своЉоЉ држави. Ђѕомозите нам да се боримо против наркоманиЉе, реците народу да се не буни, помозите сиромашнима да стрпЪиво дочекаЉу смрт и да се нисте усудили да нас учите како ми сами да поступамо.ї

–обовласници су били демонски прозорЪиви мисионари. —весно су крстили робове како би чича “ома смирено живео у колиби од сламе, смишЪаЉуЮи Љош Љедан „спиричуел“ и како би нож узимао у руке само за сечеЬе плодова приликом жетве. ћожда Ље –уска ÷рква пре револуциЉе и била крива, али у том случаЉу не треба заборавити да се свим ÷рквама у свим хришЮанским народима прети опасност да се наРу у таквом стаЬу.

Ѕога не треба волети за оно што ќн даЉе. Ѕога треба волети као Ѕога, а не као спонзора. ЌаЉбоЪи синови »зраиЪа су пре ’ристовог доласка схватили да “ору не треба читати и проучавати Ђрадиї нечега, веЮ због сласти саме “оре.

ѕознате су ’ристове речи из £еванРеЪа: ћилости хоЮу, а не прилога (ћт. 9, 13). ќве речи су цитат из кЬиге пророка ќсиЉе, и имаЉу наставак: £ер Ље ћени милост мила, а не жртва, и познаваЬе Ѕога веЮма него жртва паЪеница (ќс. 6, 6). ЅогопознаЬе Ље познаваЬе Ѕога, сеЮаЬе на Мега коЉе тежи ка томе да постане непрестано, учеЬе Мегових речи и испуЬаваЬе заповести. ѕослушаЬе млаРих стариЉима и потчиЬенима Ц начелницима, милосрРе, праведност у судовима, верност у браку Ц само су плодови богопознаЬа. Ќе можемо тражити плодове ако нисмо окопавали и заливали корен.  ад се умноже греси √оспод Ље спреман да у гневу суди становницима земЪе и с Ъудима се суди, Љер нема истине ни милости ни знаЬа за Ѕога у земЪи (ќс. 4, 1).

—ви пророци говоре о ћесиЉи, чак и ако не видимо и не разумемо то увек. » сви пророци као да Љедним устима и Љедним срцем говоре: “ада Юемо познати √оспода и све Юемо √а више познавати; Љер ћу Ље излазак уреРен као зора, и доЮи Юе нам као дажд, као позни дажд коЉи натапа земЪу (ќс. 6, 3). Ќе треба мислити да Ље оваЉ ватрени усклик упуЮен само старозаветним Ъудима. Ќе треба мислити да ми, коЉи веруЉемо у ’риста, Ъуди Ќовог «авета, више немамо шта да спознаЉемо и да треба да смо мирни ако читамо —имвол вере. —ви коЉи знаЉу да Ѕог постоЉи дужни су да спознаЉу √оспода, да √а траже од раног Љутра до касне вечери. Ќе само то, синови £еванРеЪа треба да осеЮаЉу Љош веЮу жудЬу за благодаЮу од синова «акона. »саиЉине и ќсиЉине речи треба да буду ближе нама него савременицима пророка.

»сториЉа хришЮанског света Ље историЉа драматичних односа измеРу Ѕога и Мегових нових Ъуди. √оспод Ље бирао и подизао до тада непознате народе коЉи су седели у историЉскоЉ тами. √оспод им Ље даровао —ебе и било им Ље добро док Ље ќн био Ьихово главно богатство. ј кад су хтели да претворе Мегову благодат у своЉу приватну своЉину или кад су почиЬали да се хвале Меговим даровима као своЉим заслугама, ќн Ље окретао —воЉе Ћице. “акоРе Ље могао да се гневи на Ъуде кад су више времена посвеЮивали религиозноЉ уметности: каменорезачким радовима, црквеном злату, складном поЉаЬу, китЬастом богословЪу Ц и кад су заборавЪали на Ѕога као на ÷ентар, на срце, на »звор.  ад су волели зраке и заборавЪали сунце Ц може се реЮи укратко. “о ниЉе било богопознЬе веЮ културна обмана у цвату, коЉа Ље порасла на месту бившег богопознаЬа. “ада су се испуЬавале речи: »згибе народ ћоЉ, Љер Ље без знаЬа; кад си ти одбацио знаЬе, и £а Юу тебе одбацити да ћи не вршиш службе свештеничке (ќс. 4, 6)

—ве Ље то било код £евреЉа, али не само код Ьих. —амо што се на ЬиховоЉ историЉи ови процеси виде као на матрици.  асниЉе су се више пута испоЪавали у историЉи различитих народа, коЉи су спознали Ѕога, укЪучуЉуЮи и наш нрод.

 ад свештеника зову у школу или у воЉску то Ље веЮ добро. » ниЉе страшно што га моле да утиче на потчиЬене како би се побоЪшала Ьихова дисциплина. Ќека моле. ј свештеник нека ипак своЉим главним задатком сматра разговор с Ъудима о Ѕогу. ѕобоЪшаваЬе дисциплине Юе бити пратеЮи производ светлих знаЬа о √осподу »сусу ’ристу. » преношеЬе ових светих знаЬа Ље главни задатак свештеника, Љер усне свештеникове треба да чуваЉу знаЬе и закон да се тражи из Ьегових уста, Љер Ље анРео √оспода над воЉскама (ћал. 2, 7).

£едан мудри мисионар Ље рекао: Ђ ад разговараш с Љеретком, немоЉ говорити против Ьега, веЮ изнад Ьега.ї √овореЮи против ништа неЮемо постиЮи, пошто Юе човек, веЮ због самог инстинкта самоодржаЬа спорити, бранити се, неЮе се слагати. јли ако смо у недрима наше црквене свести богати оним што немаЉу и што не могу имати они коЉи су отпали од ÷ркве, треба да знамо да им покажемо оне висине о коЉима Љош нису ни размишЪали, да им покажемо блага коЉа ису видели.

»сто Ље и с обичним слушаоцима. ћало Ље смисла у прежвакаваЬу наредби с речцом Ђнеї: ЂнемоЉте се сваРати, не пушите, не грешите, не тугуЉтеї. ћи смо диригенти. Ќе смемо да говоримо Ђне фалшираЉтеї - треба да им дамо чист почетни тон. ќсим негативне речце Ђнеї у проповеди треба да постоЉи позитиван позив: Ђ—познаЉте »стину, и »стина Юе вас ослободити. “ражите Ѕога и жива Юе бити душа ваша.ї

ƒругим речима, ЂхаЉдемо код Мега, а не код Мегових дарова; код Мега —амог, а не код Мегових своЉстава; хаЉдемо увис и престаЮемо да се растачемо по површиниї.

—а руског ћарина “одиЮ

17 / 09 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0