Srpska

јманет —ветог ѕетра ÷етиЬског: ∆елимо да ћитрополит ÷рногорски зависи од ѕеЮког ѕатриЉарха у —рбиЉи

††††

 онтинуитет црногорских напора за васпоставЪаЬе поновног †† Љединства ѕеЮке ѕатриЉершиЉе у периоду од 1766. до 1920 г.

  • „им су 1766. године представници ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе преузели власт у српским манастирима и епархиЉским центрима, чим су укинули и себи присвоЉили ѕравославну ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу, издати су и нови турски берати свим епископима бивше ѕравославне ÷ркве —рпске.  ако Ље писао руски историчар и путописац ».—. £астребов, Љедан такав берат добио Ље и ондашЬи ÷етиЬски ћитрополит —ава (ѕетровиЮ)
  • —вети ѕетар ÷етиЬски Ље не само прижеЪкивао обнову насилно укинуте ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе веЮ за вриЉеме свог живота никада ниЉе заборавЪао на ту нашу древну и наЉвеЮу православну светиЬу
  • «ванични часопис црногорске емигрантске ¬ладе „√лас ÷рногораца“, коЉи Ље практично увиЉек изражавао и став црногорског краЪа Ќиколе, писао Ље сасвим отворено и Љасно да се и ÷рна √ора залагала за уЉедиЬеЬе —рпске ÷ркве

ќд тренутка насилног укидаЬа ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе 1766. године, жеЪа и тежЬа свих ÷рногорских ћитрополита као и свих ÷рногораца, била Ље да се у повоЪним историЉским околностима поново васпостави ÷рквено Љединство свих —рпских ѕомjесних ÷ркава у Љедну и Љединствену ѕравославну ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу. “о Ље приЉе свега била жеЪа и свети аманет наЉвеЮег ÷рногорског ћитрополита, светогa ѕетра ÷етиЬскогa, као и Ьеговог братаниЮа, пjесника и мудраца, ћитрополита ѕетра II ѕетровиЮа Мегоша.

„им су 1766. године представници ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе преузели власт у српским манастирима и епархиЉским центрима, чим су укинули и себи присвоЉили ѕравославну ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу, издати су и нови турски берати свим епископима бивше ѕравославне ÷ркве —рпске.  ако Ље писао руски историчар и путописац ».—. £астребов, Љедан такав берат добио Ље и ондашЬи ÷етиЬски ћитрополит —ава (ѕетровиЮ). ” Ьему Ље измеРу осталог ÷ариградски ѕатриЉарх са —инодом ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе обавиЉестио ћитрополита —аву да Ље „бивша ѕеЮка патриЉаршиЉа по височаЉшем ферману укинута и присаЉедиЬена к ÷ариградскоЉ патриЉаршиЉи, па отуда долази потреба, да се изнова издаду берати свима ћитрополитима преРе подвласним, и сада укинутоЉ ѕатриЉаршиЉи“.(1)

“акоРе £астребов Ље цитирао и дио овог берата у коме се тражило од ћитрополита —аве да плати 800 акчи за издаваЬе тог фермана. ќваЉ руски историчар Ље испитуЉуЮи разне архиве српских манастира уствари дошао до закЪучка да „колико Ље познато, ћитрополит ÷рногорски —ава ниЉе ишао и ниЉе могао иЮи, због односа ÷рне √оре к “урскоЉ, да плати 800 акчи, па да прими оваЉ ферман. ќчевидно Ље, да Ље ѕатриЉаршиЉа сама платила дивану за Ьега и послала му ферман преко ћитрополита ѕризренског, да му га оваЉ пошаЪе у ÷рноЉ √ори, али Ље то познато да ћитрополиту —ави он ниЉе био потребан“.(2)

ќвакав закЪучак £астебова сасвим Ље правилан Љер ни ћитрополит —ава, као ни сви остали ÷рногорски ћитрополити, ниЉесу признавали насилни и противканонски акт ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе о укидаЬу ѕравославне ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе. Ўтавише, 1767. године, годину дана послиЉе званичног укидаЬа ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, ÷рногорски ћитрополит —ава прихватио Ље у своЉоЉ резиденциЉи на ÷етиЬу протЉераног —рпског ѕатриЉарха ¬асилиЉа (ЅркиЮа), коЉи Ље пребЉегао од турских насиЪа на ÷етиЬе.(3)

ѕатриЉарх ¬асилиЉе Ље у договору са митрополитом —авом, Љануара 1768. године на ÷етиЬу, хиротонисао и архимандрита јрсениЉа ѕламенца, будуЮег ћитрополита у ÷рноЉ √ори. ќ томе говоре чак и неки венециЉански извЉештаЉи.(4)

Ўтавише, митрополит —ава покушао Ље и да уз помоЮ руске државе и –уске ÷ркве, издеЉствуЉе обнову ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, што опет свЉедочи о немиреЬу ÷етиЬских ћитрополита са безаконим поступцима “урака и сталном црногорском жеЪом за обновом Љединствене ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе. ¬ладика —ава Ље 27. фебруара 1776. године у име свих архиЉереЉа славено-српских, наводеЮи 9 српских епархиЉских архиЉереЉа бивше ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, молио митрополита ћосковског ѕлатона (Кевшина) да помогне, како би се поново успоставило турским насиЪем нарушено Љединство —рпске ÷ркве. ћитрополит —ава Ље дословно писао да Ље Ьему ово прошениЉе „в руцЉе предато от всЉех архиереов славено-сербских, как наЉстаршему и никаквоЉ власти неподлежашчему“, те да Юе све то –усиЉи српски народ своЉом крвЪу платити, „што Љест наЉдражаЉшче“.(5)

ћада ова молба ÷етиЬског ћитрополита —аве упуЮена у ћоскву, због историЉских околности, ниЉе изазвала озбиЪниЉе реакциЉе у ÷арскоЉ –усиЉи, одлучна акциЉа ћитрополита —аве веома Љасно говори о немиреЬу ÷рногорске ћитрополиЉе са укидаЬем ѕравославне ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, и Љош тада, одмах по укидаЬу ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, проЉавЪеноЉ жеЪи ÷рногорског ћитрополита —аве да се Љединство —рпске ÷ркве одмах обнови. Ќи о каквоЉ жеЪи за некаквом аутокефалном ÷рногорском ÷рквом и одваЉаЬа од мисли о српском ÷рквеном Љединству, тада ниЉе било ни риЉечи ни помена.

—вети ѕетар ÷етиЬски —вети ѕетар ÷етиЬски
» наЉвеЮи ÷рногорски ћитрополит, свети ѕетар ÷етиЬски, док Ље Љош био архимандрит ÷етиЬског ћанастира, давне 1779. године, само тринаест година послиЉе насилног укидаЬа ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, у Љедном писму, коЉе Ље са двоЉицом угледних црногорских народних првака упутио аустриЉском двору, измеРу осталог Ље истакао и следеЮе значаЉне риЉечи: „∆елимо да ћитрополит ÷рногорски зависи од ѕеЮког ѕатриЉарха у —рбиЉи.  ада садашЬи ћитрополит умре, пристаЉемо за сада да Ьегов наследник буде рукоположен у  арловцима(6), али Е само дотле докле “урци владаЉу —рбиЉом, те не можемо да га слободно пошаЪемо у ѕеЮ“(7). “о Ље стога Љер ÷рногорског ћитрополита ради хиротониЉе, како они истичу, не могу слободно послати у ѕеЮ, таЉ древни центар ѕравославне ÷ркве —рпске и приЉестони манастир наших ѕатриЉараха.

»з овог чврсто израженог става светога ѕетра ÷етиЬског „удотворца, наЉеминентниЉе личности у историЉи ÷рногорске ћитрополиЉе и става двоЉице угледних црногорских главара, Љасно се види да су сви ÷рногорци на укидаЬе ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе гледали као нешто насилно, неприхватЪиво, привремено, нежеЪено и неприродно.

—вети ѕетар ÷етиЬски Ље не само прижеЪкивао обнову насилно укинуте ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе веЮ за вриЉеме свог живота никада ниЉе заборавЪао на ту нашу древну и наЉвеЮу православну светиЬу. ќн Ље видЉеЮи велике турске намете на ѕеЮки ћанастир, и поред велике сиротиЬе у самоЉ ÷рноЉ √ори и Ѕрдима, у свом писму ÷рногорцима и ЅрРанима 1822. године измеРу осталог рекао: „£а знам ваше биЮе и состоЉаниЉе и вашу убоштину и сиромаштину у коЉу се находите, али Ље оно српска ÷рква свега славено-серпскога народа и мати свиЉех српскиЉех цркавах, у коЉу су патриЉари наши стоЉали и коЉу су цари наши оградили. “ога ради, Ъубезна браЮо, не одреците се по своЉоЉ Љакости, колико Ље кому могуЮе милостиЬе и помоЮи у ону светуЉу обитеЪ приложит, да Ље откупите и сохраните од разорениЉа, да и вас Ѕог сохрани од свакога зла и од сваке биЉеде и напасти.“(8)

ѕетар II ѕетровиЮ Мегош ѕетар II ѕетровиЮ Мегош
—личан став о будуЮем уЉедиЬеЬу —рпске ÷ркве изнио Ље за свога живота и знаменити ÷рногорски ћитрополит ѕетар II ѕетровиЮ Мегош. ќн Ље 1848. године, у Љедном разговору са специЉалним изаслаником —рпске ¬ладе, ћатиЉом Ѕаном, коЉи му Ље предлагао рад на ствараЬу будуЮе Љугословенске федерациЉе измеРу —рба, ’рвата и Ѕугара, овоме Љасно одговорио: „“реба наЉприЉе да се —рпство ослободи и уЉедини. £а бих тада у моЉу ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу, а кнез српски у ѕризрен. ћени духовна, а Ьему свЉетовна власт над народом слободним и уЉедиЬеним.“(9)

 ако се Љасно види из наведеног цитата, овакав став ÷рногорског ћитрополита ѕетра II потпуно Ље у духу аманета Ьеговог стрица Ц светога ѕетра ÷етиЬскога, Љер се и Мегош у Ьему отворено залаже за обнову ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе. ќн чак иде и корак испред свог светог стрица, па ћатиЉи Ѕану, кроз горе наведене риЉечи, на недвосмислен начин себе предлаже за будуЮег ѕеЮког ѕатриЉарха уЉедиЬене српске државе. Ќаведене Мегошеве риЉечи показуЉу и Ьегову опредиЉеЪеност за уЉедиЬеЬе са —рбиЉом, као центром свеколиког српског народа. ЌиЉе зато ни наЉмаЬе чудно што Ље у Љедном касниЉем писму, упуЮеном такоРе ћатиЉи Ѕану, ћитрополит ѕетар II, 1850. године, поред осталог написао и следеЮе: „—рбиЉа Ље матица —рпства, без Ье никад ништа“.(10)

¬ажно Ље истаЮи и то да су сви ћитрополити ÷рногорски, од времена ¬ладике ¬асилиЉа (ѕетровиЮа) Мегоша (1850-1866 +), па све до ÷рногорског ћитрополита ћитрофана Ѕана (1885-1920+), имали или пак по историЉском праву користили, титулу ≈гзарха —ветог “рона ѕеЮког.(11) Ќа таЉ начин они су Љавно и отворено показивали да Ље духовно кандило ѕравославне ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе и послиЉе Ьеног насилног укидаЬа 1766. године, сво вриЉеме непрекинуто горЉело Љедино кроз ћитрополиЉу ÷рногорску, ѕриморску и —кендериЉску, те да су сви ÷рногорски ћитрополити од 1766. до 1920., са ватреном вЉером и топлом надом прижеЪкивали дан поновног ÷рквеног уЉедиЬеЬа и васпоставЪаЬа ѕравославне ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе. “о нам показуЉе и да Ље Љедино ћитрополиЉа ÷рногорска очувала непрекинути континуитет ∆ичке јрхиепископиЉе и ѕравославне ÷ркве —рпске од времена Ьеног осниваЬа 1219., па све до данашЬег дана, а пуна титула и садашЬег ћитрополита ÷етиЬског Ц √. јмфилохиЉа (–адовиЮа) Ље Ц јрхиепископ ÷етиЬски, ћитрополит ÷рногорско-приморски, «етско-брдски и —кендериЉски и ≈гзарх —ветога “рона ѕеЮког.

÷етиЬски манастир ÷етиЬски манастир
††††

ќпште прихваЮену мисао да Ље ћитрополиЉа ÷рногорска Љедина очувала континуитет ѕравославне ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе Ље 15. августа 1910. године, приликом крунисаЬа краЪа Ќиколе ѕетровиЮа, на своЉ начин изрекао и предсЉедник ¬ладе  раЪевине ÷рне √оре др. Ћазар “омановиЮ, рекавши:„ѕоврх тога, ћитрополиЉа ÷етиЬска Љедина Ље —ветосавска ≈пископска столица, коЉа Ље без прекидаЬа до данас сачувана, и као таква законита приЉестоница и насЪедница ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе“.(12)

ƒуго очекивано ослобоРеЬе циЉелог српског народа коначно Ље дошло 1918. године. —рпски воЉници су за неколико недеЪа сломили отпор многоброЉниЉих Ьемачких, бугарских и аустро-угарских неприЉатеЪа, и у великом Љуришу од —олуна до Ѕеча стигли за само пар мЉесеци.  оначно су се оствариле и вЉековне жеЪе свих ÷рногораца и ÷рногорских ћитрополита. —лобода Ље синула пуним сЉаЉем а самим тим могуЮе Ље било кренути ка испуЬеЬу аманета светог ѕетра ÷етиЬског и обнови ÷рквеног Љединства кроз поновно васпоставЪаЬе ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе. » први и наЉодлучниЉи корак ка обнови ѕравославне ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, опет не случаЉно, учинила Ље ћитроплиЉа ÷рногорска, кроз одлуку свог —ветог —инода од 16. децембра 1918. године. ѕредмет ове сЉеднице —ветога —инода био Ље потпуно очекиван и Љасан: „да се независна —рпско-православна —вета ÷рква у ÷рноЉ √ори уЉедини с аутокефалном ѕравославном ÷рквом у  раЪевини —рбиЉи“.(13)

÷рногорска делегациЉа у Ѕеограду после ¬елике Ќародне —купштине српског народа у ÷рноЉ √ори 1918. година на челу са ћитрополитом √аврилом ƒожиЮем ÷рногорска делегациЉа у Ѕеограду после ¬елике Ќародне —купштине српског народа у ÷рноЉ √ори 1918. година на челу са ћитрополитом √аврилом ƒожиЮем
††††

 ада Ље —в. —инод ÷рногорске ћитрополиЉе, у свом проширеном саставу, свестрано проучио задато питаЬе, он Ље 16. децембра 1918. године Љедногласно донио следеЮу историЉски важну и слободну одлуку: „ѕошто Ље ¬елика Ќародна —купштина —рпског народа у ÷рноЉ √ори одржана у ѕодгорици дана 13. новембра 1918 г. дониЉела одлуку, да се независна ÷рна √ора уЉедини са  раЪевином —рбиЉом то и —в. —инод налази цЉелисходним и оправданим да се и —в. аутокефална ÷рква у ÷рноЉ √ори уЉедини са независном ÷рквом у  раЪевини —рбиЉи, а заЉедно са овом са циЉелом —в. —рпско-православном ÷рквом у новоЉ држави —рба, ’рвата и —ловенаца“.(14)

 олика Ље и каква свеопшта радост била код свих ÷рногораца због поновног васпоставЪаЬа ѕравославне ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, свЉедоче и риЉечи ÷рногорског ћитрополита ћитрофана (Ѕана) изречене 26. маЉа 1919. године у Ѕеограду, када се од стране свих српских епископа у новоЉ држави и  раЪевини —’—, поново успоставило духовно Љединство ѕравославне ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе. “е риЉечи ћитрополита ћитрофана (Ѕана), на  онференциЉи свих српских јрхиЉереЉа у Ѕеограду гласе: „Ќама Ље у дио пала велика среЮа, што смо доживЉели ове епохалне дане, у коЉе смо позвани да заЉеднички у братскоЉ слози изведемо наше ÷рквено Љединство“.(15)

—ам пак ћитрополит ћитрофан, лично Ље као наЉстариЉи јрхиЉереЉ по рукоположеЬу, предсЉедавао овоЉ историЉскоЉ  онференциЉи свих српских ≈пископа у Ѕеограду. √оре наведеним риЉечима ћитрополит ћитрофан Ље недвосмислено показао колико Ље и он лично био среЮан што се коначно остваруЉе аманет светог ѕетра ÷етиЬског и 150 година дуги и искрени црногорски и свесрпски снови о поновном ÷рквеном уЉедиЬеЬу и васпоставЪаЬу ѕравославне ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе.

 раЪ Ќикола I  раЪ Ќикола I
ѕосебно Ље значаЉан и став последЬег владара ÷рне √оре из династиЉе ѕетровиЮа, краЪа Ќиколе I, коЉи Ље послиЉе свога одласка на «апад, Љануара 1916. године, помно пратио сва политичка и ÷рквена дешаваЬа у ÷рноЉ √ори и читавом српском народу. Мегова емигрантска ¬лада у ‘ранцускоЉ, коЉа се не риЉетко супроставЪала многим потезима коЉе су повлачили политичари из Ѕеограда и Ьегов унук регент јлександар  араРорРевиЮ, ниЉе пак имала ништа против ÷рквеног уЉедиЬеЬа и васпоставЪаЬа ѕравославне ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе.

«ванични часопис црногорске емигрантске ¬ладе „√лас ÷рногораца“, коЉи Ље практично увиЉек изражавао и став црногорског краЪа Ќиколе, писао Ље сасвим отворено и Љасно да се и ÷рна √ора залагала за уЉедиЬеЬе —рпске ÷ркве. ≈во како Ље, измеРу осталог, у октобру 1920. године „√лас ÷рногораца“ писао по питаЬу ÷рквеног уЉедиЬеЬа: „—амим ослобоРеЬем ѕеЮи, оживЉела су и реална патриЉаршиЉска права ѕеЮког ћитрополита. ÷рна √ора Ље хтЉела да именуЉе Љедног ѕатриЉарха опет у ѕеЮи, али како тада ниЉе био ослобоРен Љедан велики дио нашег народа коЉи се налазио под аустриЉским ропством, таЉ Ље акт одложен. „им се ÷рна √ора васпостави, ћитрополит ѕеЮки има бити проглашен са свима Ьеговим историЉским правима за ѕатриЉарха цЉелокупне —рпске ѕравославне ÷ркве. “ога се права ÷рна √ора као вЉечно слободна српска држава и као ослободитеЪка ѕеЮи не смиЉе никада одреЮи. ” противном она би се огриЉешила према свом народу, коЉи никад ниЉе дозволио да се са Ьеговог амвона чуЉе проповЉед заробЪеног олтара —рпства“.(16)

ќваЉ кратки осврт на непрекидно постоЉаЬе Љасне тежЬе ÷рногорске ћитрополиЉе да се поновно успостави уЉедиЬена ѕеЮка ѕатриЉаршиЉа, и Ьено оствареЬе у периду од 1918. до 1920. године, показуЉе стварну жеЪу свеколике православне ÷рне √оре по овом питаЬу. —ваком непристрасном истраживачу ÷рквене историЉе Љасно Ље као дан каквим су очима наЉистакнутиЉи владари ÷рне √оре гледали на ванредно стаЬе у —рпскоЉ ÷ркви, коЉе Ље настало послиЉе насилног укидаЬа ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе 1766. године. —ви они су отворено и недвосмислено тежили поновном ÷рквеном уЉедиЬеЬу свих помЉесних —рпских ÷ркава, и васпоставЪаЬу насилно укинуте ѕравославне ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе. » оно се послиЉе ѕрвог —вЉетског –ата на краЉу и остварило, ¬оЪом ЅожиЉом и жеЪом циЉелог црногорског свештенства и вЉерног православног народа ÷рне √оре.

ѕринцип

18 / 09 / 2015

Ћитература:

(1) £астребов. ». —. ѕодаци за историЉу —рпске цркве. Ѕеоград. 1879. —. 20
(2) £астребов. ». —. ѕодаци за историЉу —рпске цркве. Ѕеоград. 1879. —. 21
(3) —имеон ћилутиновиЮ пише да митрополит —ава прихвати патриЉарха ¬асилиЉа Ђусрдно и свим га своЉим преоРене и снабРе по могуРствуї. —м. ћилутиновиЮ —има. »сториЉа ÷рне √оре. —. 95
(4) ќвако Ље гласио део Љедног венециЉанског извештаЉа од 28. Љануара 1768. године: ЂѕатриЉарх ѕеЮки истЉеран од беглер-бега румеЪског, а од ѕатриЉарха ÷ариградског обуставЪен, посветио Ље јрсениЉа, унука —авина за Ѕискупа ÷рногорског, онда када Ље у ÷рноЉ √ори било више странакаї. ћилаковиЮ ƒимитриЉе. »сториЉа ÷рне √оре. —.149
(5) ƒурковиЮ др. Кубомир £акшиЮ. ћитрополиЉа ÷рногорска никада ниЉе била аутокефална. Ѕеоград-÷етиЬе. 1991. —. 24-25
(6)ћисли се на —ремске  арловце коЉи су тада били град на териториЉи јустриЉе, у коме Ље Љош од 1710. године постоЉала независна ѕравославна  арловачка ћитрополиЉа. «ато су за евентуалну хиротониЉу неког будуЮег ÷рногорског ћитрополита у  арловцима, црногорски представници морали тражити и дозволу бечког двора. ќни су тиме показивали и своЉу Љасну намеру да будуЮе кандидате за митрополитску катедру на ÷етиЬу хиротонишу искЪучиво од српских архиЉереЉа у  арловцима, а не од грчких владика коЉи су од 1766. године насилно узурпирали ѕеЮки “рон српских патриЉараха.
(7) ¬иди: АорРевиЮ ¬ладан. ÷рна √ора и аустриЉа у XVIIIвеку. »списи из бечких државних архива. Ѕеоград. 1913. —. 20; ƒурковиЮ др. Кубомир £акшиЮ. ћитрополиЉа ÷рногорска никада ниЉе била аутокефална. Ѕеоград-÷етиЬе. 1991. —. 27
(8) http://www.rastko.rs/bogoslovlje/sv_petar_cetinjski_c.html
(9) «аписи. ЅроЉ 20. ÷етиЬе. 1938. —. 338; ƒурковиЮ др. Кубомир £акшиЮ. ћитрополиЉа ÷рногорска никада ниЉе била аутокефална. Ѕеоград-÷етиЬе. 1991. —. 41-42
(10) ѕетар IIѕетровиЮ Мегош. ѕисма. “ом III. Ѕеоград. 1955. —. 408; ƒурковиЮ др. Кубомир £акшиЮ. ћитрополиЉа ÷рногорска никада ниЉе била аутокефална. Ѕеоград-÷етиЬе. 1991. —. 42
(11) http://www.mitropolija.me/stari/dvavoda/razgovori/mit_int-golgota2.html
(12) http://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/istorijat/istorijat_6_c.html
(13) јрхив ћитрополиЉе ÷рногорско-приморске. ‘асцикла 1. —вети —инод. ƒокумент броЉ 1169. 16. децембар. ÷етиЬе. 1918.
(14) »сто Е
(15) —таматовиЮ мр. јлександар.  ратка историЉа ћитрополиЉе ÷рногорско-приморске: (1219-1999): са шематизмом за 1999. шематизмом. ÷етиЬе. 1999. —. 86
(16) —таматовиЮ мр. јлександар.  ратка историЉа ћитрополиЉе ÷рногорско-приморске: (1219-1999): са шематизмом за 1999. шематизмом. ÷етиЬе. 1999. —. 87

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0