Srpska

»скушеЬа везана за ѕричешЮе

ѕричешЮиваЬе. ‘ото: ј.√орЉаинов / Expo.Pravoslavie.Ru ѕричешЮиваЬе. ‘ото: ј.√орЉаинов / Expo.Pravoslavie.Ru
††††

—вете “аЉне Ц “ело и  рв ’риста су наЉдрагоцениЉа —ветиЬа на земЪи. ¬еЮ овде, у реалиЉама земаЪског света ≈вхаристиЉа нас чини заЉедничарима Ќебеског ÷арства. «ато хришЮанин треба да се труди да буде изузетно опрезан кад Ље у питаЬу ова “аЉна. »ма искушеЬа коЉа вребаЉу хришЮанина коЉи жели да се причести. “реба да их знамо и да се заштитимо од Ьих. £една искушеЬа претходе примаЬу —ветих “аЉни, а друга следе после ѕричешЮа.

Ќа пример, Љедно од главних искушеЬа коЉе Ље данас врло раширено, везано Ље за оцену личних особина свештеника коЉи служи ЋитургиЉу. “ако невидЪиви неприЉатеЪ меРу верницима покушава да посеЉе гласине о греховима свештенослужитеЪа и о томе да не треба да се причешЮуЉу код сваког свештеника. јко примете да свештеник има неке мане, због нечега мисле да не треба да се причешЮуЉу код Ьега и да се благодат ѕричешЮа због тога наводно смаЬуЉе.

” Ђќтачникуї се наводи прича о томе како Ље код Љедног отшелника долазио презвитер из оближЬе цркве коЉи му Ље давао —вете “аЉне. Ќеко Ље посетио пустиЬака, испричао му Ље грехове презвитера и кад Ље презвитер дошао следеЮи пут, отшелник му чак ни врата ниЉе отворио. ѕрезвитер Ље отишао, а старац Ље зачуо глас ЅожиЉи: ЂКуди су приграбили суд ћоЉ.ї ѕосле тога отшелнику Ље било дато виРеЬе. ¬идео Ље златни бунар с необично добром водом. ќваЉ бунар Ље поседовао неки губавац коЉи Ље захватао воду и наливао Ље у златну посуду. ќтшелник Ље одЉедном осетио неиздрживу жеР, али пошто се гадио губавца, ниЉе хтео да узме воду од Ьега. » опет Ље зачуо глас: Ђ«ашто не пиЉеш ову воду? Ўта има везе ко Ље захвата? ќн само захвата и налива у посуду.ї ќтшелник се пренуо, схватио Ље смисао виРеЬа и покаЉао се за своЉ поступак. «атим Ље позвао презвитера и замолио га Ље да му даЉе —вето ѕричешЮе, као и раниЉе. “ако и ми пре ѕричешЮа не треба да размишЪамо о томе колико Ље побожан свештеник коЉи обавЪа “аЉну, веЮ о томе да ли смо ми сами достоЉни да будемо причесници —ветих ƒарова.

ѕодсетиЮемо да —вете “аЉне нису лично наслеРе свештеника. ќн Ље само служитеЪ, а —вете ƒарове дели —ам √оспод. ѕосредством свештенослужитеЪа у ÷ркви делуЉе Ѕог. «ато Ље светитеЪ £ован «латоуст говорио: Ђ ад видиш да ти свештеник даЉе ƒарове, знаЉ да... ’ристос пружа руку ка теби.ї «ар Юемо одбацити ову руку?

ƒешава се да хришЮани, коЉи се редовно причешЮуЉу —ветим “аЉнама, трудеЮи се да воде пажЪив духовни живот, неочекивано доживе искушеЬе у виду нечистих и хулних помисли. ЌевидЪиви неприЉатеЪ покушава да своЉим нападима оскрнави ум хришЮанина и да на таЉ начин поремети Ьегову припрему за ѕричешЮе. јли помисли су попут ветра коЉи дува независно од наших жеЪа. —вети оци нам заповедаЉу да се не усредсреРуЉемо на мисли коЉе долазе, како се не бисмо заглибили у сталним унутрашЬим сукобима. Ўто више прежвакавамо помисао, тим реалниЉа она постаЉе у нашоЉ души и теже ЉоЉ се можемо супротставити. ЅоЪе Ље да игноришемо све помисли, а ум затварамо у речи молитве, знаЉуЮи да помисли коЉе нам долазе нису наше, веЮ неприЉатеЪске. ѕажЪива, топла молитва одагнава сумрак лукавих напада, душа се ослобаРа мисленог угЬетаваЬа и стиче благодатни мир.

‘ото: ё. остигов / Expo.Pravoslavie.Ru ‘ото: ё. остигов / Expo.Pravoslavie.Ru
††††

” нашем духовном животу Ље могуЮе и овакво искушеЬе. ’ришЮанин се усрдно спрема за примаЬе —ветих “аЉни, пости, уздржава се од световних забава и дела, брижЪиво се припремаЉуЮи за »сповест. јли чим се причести радосно одбацуЉе сваки духовни труд као сувишно, непотребно бреме. ќн се наивно нада да Юе га сад примЪена благодат сама заштити и покрити без икаквог напора с Ьегове стране. Ќа краЉу долази до раслабЪености, човек се лако повлачи и поново погружава у вртлог светске суЉете. Ѕезбрижно се ослаЬаЉуЮи на помоЮ ЅожиЉу, овакав човек ускоро губи дарове —ветог ѕричешЮа. ¬ажно Ље да запамтимо да нас благодат ЅожиЉа не спасава без нас. ј у аскетском учеЬу ÷ркве постоЉи поЉам ЂсинергиЉеї, односно Ђсарадништваї. √оспод изграРуЉе и преображава душу уз наш стални лични напор, учествоваЬе и сарадЬу.

ѕостоЉи искушеЬе супротног карактера. ¬идеЮи да извесно време после “аЉне на нашу душу поново пада греховна прашина, малодушан човек пада у очаЉ и сматра да “аЉне »сповести и ѕричешЮа нису имале веЮег смисла.  акав смисао има прибегаваЬе “аЉнама, кад у нама делуЉе испоЪава грех? ћеРутим, кад се не бисмо исповедали и причешЮивали, не бисмо примеЮивали у себи ништа греховно, изгубили бисмо осеЮаЉ за грех и почели бисмо потпуно равнодушно да се односимо према свом спасеЬу.  ад у собу продре сунчев зрак он показуЉе колико има прашине у ваздуху, исто тако у светлости благодати “аЉни постаЉу видЪиви наши недостаци и немоЮи.

ƒуховни живот представЪа непрекидну борбу против зла, непрестано решаваЬе задатака, коЉе живот поставЪа пред нас, оствариваЬе воЪе ЅожиЉе у свим условима. » треба да се радуЉемо ако нам и поред нашег сталног спотицаЬа √оспод даЉе могуЮност да се очистимо од грехова и да усходимо ка добру вечног живота у “аЉни ѕричешЮа.

„есто се може наиЮи и на следеЮе искушеЬе. ѕричесник ишчекуЉе да благодат “аЉне у Ьему обавезно изазове неко посебно осеЮаЬе коЉе ниЉе од овога света, па почиЬе да ослушкуЉе себе у потрази за узвишеним осеЮаЬима. ” оваквом односу према таЉни криЉе се егоизам коЉи се Љедва може распознати, пошто човек делотворност “аЉне мери личним унутрашЬим осеЮаЉем, задовоЪством или незадовоЪством. ј то са своЉе стране криЉе две опасности.  ао прво, човек коЉи се причестио може сам себи да сугерише да су у Ьему заиста настала нека посебна осеЮаЬа као знак Ѕожанске посете.  ао друго, ако ниЉе осетио ништа неземаЪско, Ъути се и почиЬе да тражи зашто се то десило, пада у сумЬичавост. ќпасно Ље то, истаЮи Юемо Љош Љедном, што човек сам у себи ствара посебна Ђблагодатнаї осеЮаЬа, наслаРуЉуЮи се у себи производима сопствене маште, или се Љеде због сумЬичавости.

” оваквим ситуациЉама важно Ље да имамо на уму да се духовни живот не базира на осеЮаЬима и опажаЉима, коЉи могу бити и варЪиви, веЮ на смиреЬу, кроткости и Љедноставности. —ветитеЪ “еофан «атворник Ље о томе говорио: Ђћноги унапред желе да добиЉу од светог ѕричешЮа ово и оно, а затим, не видеЮи то, биваЉу збуЬени, па се чак колебаЉу и у вери у силу “аЉне. ј кривица ниЉе у “аЉни, веЮ у овим сувишним домишЪаЬима. ЌемоЉте ништа себи обеЮавати, веЮ све препустите √осподу, молеЮи √а за само Љедну милост Ц да вас укрепи на свако добро дело коЉе ћу Ље угодно.ї «а нас не треба да буду првостепени озареЬа и насладе, чак и ако Ље у питаЬу Ѕожанска благодат, веЮ предаваЬе себе у руке ЅожиЉе, смираваЬе своЉе воЪе пред воЪом ЅожиЉом. јко Ље Ѕогу угодно, ќн Юе нам, наравно, дати осеЮаЉ —воЉе благодати. јли по правилу, за све остаЉу на снази ЉеванРеЪске речи: Ђ÷арство ЅожиЉе не долази на видЪив начинї (Ћк. 17, 20). Ѕлагодат Юе таЉанствено и постепено преобразити Ъудску душу, тако да ми сами не можемо и не треба да оцеЬуЉемо и меримо колико смо веЮ постали блиски Ѕогу. «ато се живот таквог човека преображава, и он у своЉим поступцима све више и више постаЉе истински служитеЪ добра.

” духовном животу хришЮанина све треба да се гради на искрености, Љедноставности и природности. ќвде не треба да постоЉи ништа сложено, вештачки створено. «ато Ље недопустиво стварати у своЉоЉ души изузетна Ђблагодатнаї стаЬа, недопустиво Ље да сами смишЪамо нека невероватна осеЮаЬа после причешЮиваЬа —ветим ’ристовим “аЉнама. ¬ероватно Ље Љедино осеЮаЬе на чиЉи значаЉ треба обратити пажЬу после ѕричешЮиваЬа, осеЮаЬе душевног мира, смиреЬа, с коЉим нам Ље лако да се молимо Ѕогу и с коЉим се миримо са ближЬима.

ƒакле, кад доРемо у храм, потрудимо се да избегнемо усредсреРиваЬе на сопствене, субЉективне доживЪаЉе и фантазиЉе у вези с оним што видимо и чуЉемо. ѕотрудимо се да се потпуно усредсредимо на саму ЋитургиЉу, да Љедноставно и природно стоЉимо пред Ѕогом.

” вези с искушеЬима можемо да чуЉемо и следеЮе питаЬе: зашто после ѕричешЮа ни из далека не долази увек до олакшаваЬа животних потешкоЮа? ќдносно, понекад обавезно очекуЉемо да после ѕричешЮа све у нашоЉ личноЉ судбини треба да потече равно и глатко. ƒа бисмо схватили одговор на ово питаЬе треба да се сетимо да се у “аЉни ≈вхаристиЉе причешЮуЉемо “елом распетог √оспода и  рвЪу, коЉа Ље проливена за наше грехове. ѕричешЮуЉемо се ќним  о Ље —ам пострадао и ако Ље Мему угодно ќн нам оставЪа наше тешоЮе како бисмо и ми претрпели своЉ крст. ”осталом, после достоЉног ѕричешЮиваЬа —ветим “аЉнама душа постаЉе Љача и често се испоставЪа да Ље оно што нам се чинило као неразрешив проблем, ствар коЉа се лако може решити и коЉа не представЪа проблем коЉи смо раниЉе замишЪали. Куди коЉи се обраЮаЉу Ѕогу налазе се под Меговим посебним Ѕожанским ѕромислом. —ваком причеснику √оспод даЉе оно што му Ље неопходно у датом тренутку: некоме радост, како би човек надахнут —ветим ѕричешЮем даЪе ишао с веЮом сигурношЮу, а некоме искушеЬа и тешкоЮе, Љер се не причешЮуЉемо због пролазног благостаЬа, веЮ ради вечног, што се не може достиЮи без стрпЪивог ношеЬа сопственог крста.

Ќа краЉу желим да кажем нешто о деловаЬу —ветих “аЉни ослаЬаЉуЮи се на Љедан пример из живота. ƒок сам похаРао ћосковску богословску средЬу школу, често сам посеЮивао Љедну старицу, монахиЬу Ќину, коЉа Ље живела у —ергиЉевом ѕосаду у близини —вето-“роЉицке —ергиЉеве Ћавре. »мала Ље веЮ преко 80 година патила Ље од многих болести, ноге су ЉоЉ биле у чиревима, тако да мати Ќина скоро да ниЉе могла да хода. «бог бола и усамЪеног живота понекад су Ље савладавали роптаЬе, сумЬе и бриге. јли кад се исповедала и причешЮивала —ветим “аЉнама Ц а причешЮивала се код куЮе Ц истог тренутка би се дешавала задивЪуЉуЮа промена. ƒоводио сам код Ье свештеника са —ветим ƒаровима и добро се сеЮам овог чуда коЉе се редовно понавЪало. ѕреда мном Ље до малочас била стара и уморна жена, а кад би се исповедила и примила —вете “аЉне, Ьене очи су зрачиле дивном светлошЮу, то Ље било потпуно ново, обновЪено, светло и преображено лице, и у овим мирним и просветЪеним очима ниЉе било ни сенке негодоваЬа, роптаЬа и бриге. ќва светлост Ље сад греЉала друге и Ьене речи после ѕричешЮа постаЉале су сасвим посебне, а у души су се расеЉавале све недоумице, тако да би сад сама крепила ближЬе.

“ако —вети ƒух у “аЉнама ÷ркве даруЉе човеку чистоту, а чистота Ље непомуЮено, Љасно виРеЬе свега и свих, чист доживЪаЉ живота. „ак и ако поседуЉе сва блага света човек не може да постане среЮан Ц и неЮе то постати ако не стекне унутрашЬе благо, ако га не прожме благодат —ветог ƒуха. ќваЉ неизрециви дар света ÷рква нуди човеку у “аЉни —ветог ѕричешЮа.

—а руског ћарина “одиЮ

25 / 09 / 2015

     оментари:

    2015-09-29
    19:19
    Luka Ferenc Rac:
    ѕомаже Ѕог.ќво Ље за мене решеЬе невероватно велких дилема, неЉасноЮа. Ќаши свештеници-мученици заиста немаЉу толико времена да нам посвете. Ќо √оспод никад не оставЪа истинског ЅоготражитеЪа. ћолимо се за наше свештенике-мученике. ” ’ристу брат Ћука

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0