Srpska

Ђћожемо да изгубимо битку, али треба да се трудимо да добиЉемо ратї

Ђ«а борца Ље главно да уме на време да савлада страх, да му не дозволи да га обузме, да га стегне. ƒа схвати: да, страшно Ље, да можда Ље то последЬи тренутак у Ьеговом животу, али треба да буде тако моЮан, тако упечатЪив и тако леп...ї

††††

ќве речи ниЉе изговорио искусан борац и генерал, веЮ свештеник коЉи зна шта Ље рат и шта Ље команда: Ђ” напад!ї из сопственог искуства. ѕротоЉереЉ јндреЉ Ќемикин Ц старешина храма светих равноапостолних  онстантина и £елене у Ќовочеркаску, руководилац одеЪеЬа за сарадЬу са оружаним снагама и установама за одржаваЬе реда епархиЉе –остова на ƒону. ќтац се на први поглед ни по чему не разликуЉе од других свештенослужитеЪа: раса, свештенички крст и наочари. ћеРутим, у свечане дане отац јндреЉ ставЪа ордеЬе и медаЪе коЉе Ље добио за учествоваЬе у борбеним деЉствима за време „еченске кампаЬе. ќн Ље први свештеник у –остовскоЉ области коЉи се одважио да оде у Ђпрве борбене редовеї како би подржао наше воЉнике на боЉном поЪу.

ѕротоЉереЉ јндреЉ Ќемикин са специЉалцима (ЎатоЉ) ѕротоЉереЉ јндреЉ Ќемикин са специЉалцима (ЎатоЉ)
††††

” рату Ље као у рату

Ц ќче јндреЉе, како сте се први пут нашли на месту оружаног сукоба?

Ц Ђѕозваої ме Ље моЉ покоЉни друг √еоргиЉ ѕисарев Ц официр прес-службе —евернокавкаског округа унутрашЬе воЉске.  ад Ље почела друга „еченска кампаЬа опет Ље било великих губитака и он и Ље рекао: ЂЅорци питаЉу зашто не долазе наши свештеници? “ешко нам Ље овде, бар да нас подрже, да се помоле овде за нас, с нама...ї ѕомислио сам: а зашто да не ако Ље раниЉе постоЉало воЉно свештенство? » одлучили смо се на овакву авантуру. јли стварно, наравно, учествовао сам у борбеним деЉствима како сам знао и умео...

Ц “ачниЉе?

Ц ќЉ, на различите начине. ”кЪучуЉуЮи и то да сам држао и аутомат у рукама.  ад сам владики ѕантелеЉмону, нашем тадашЬем епархиЉском архиЉереЉу испричао каква Ље ситуациЉа, он Ље одмахнуо руком и рекао: Ђ¬иди сам. јли имаЉ у виду: ако некога убиЉеш биЮе ти забраЬено да служиш.ї

ѕо милости ЅожиЉоЉ никога нисам убио и веЮ преко 20 година служим Ѕогу и Ъудима.

ѕротоЉереЉ јндреЉ Ќемикин ѕротоЉереЉ јндреЉ Ќемикин
††††

Ц ј како сте стекли веру, како сте одлучили да постанете свештеник?  о Ље имао посебан утицаЉ на вас?

Ц ƒа ми Ље неко пре 25 година, кад сам био студент Ќовочеркаског политехничког института рекао да Юу постати свештеник, веома бих се зачудио. “ада нисам веровао у Ѕога, али ми Ље било занимЪиво: ипак су нам причали Љедно, а око себе сам видео нешто друго. ѕричали су нам да Ље религиЉа удео, како се сад обично каже, маргинала, заблуделих Ъуди, али сам кад сам веЮ почео да стасавам, видео да у храм не иду само старице и старци. ј и они старци с коЉима сам почео да разговарам су ме просто запаЬили: то су били искусни Ъуди, коЉи су ратовали, нису се могли назвати неукима, заборавЪенима, несреЮнима... » постепено су почели да се руше стереотипи коЉе су неки стварали у нашим главама.

«атим сам срео оца ћодеста (ѕотапова), сад веЮ покоЉног, - човека коЉи Ље поседовао прави дар Ъубави према Ъудима. ”право он ме Ље благословио да постанем свештеник.

Ц ƒакле, дошли сте у воЉску коЉа Ље ратовала. ƒа ли вам Ље било тешко да успоставите контакт с борцима?

Ц  ад сам се нашао тамо видео сам да у принципу не треба да радим нешто посебно. “реба само да будем с момцима, да живим истим животом као и они. » да ако они ризикуЉу Ц и Ља ризикуЉем. јко иду у напад Ц да идем с Ьима у напад. јко се повлаче Ц да се повлачим с Ьима. ќдносно, како Ље говорио апостол ѕавле Ђс онима коЉи плачу плачите, с онима коЉи се смеЉу смеЉте сеї. ≈то, трудио сам се да тако поступам.

Ќаравно, у тренуцима кад се могло поразговарати разговарали смо искрено. ѕрво су се момци дуго навикавали, зато што Ље то и Ьима било необично.

јсиновска, граница »нгушетиЉе и „ечениЉе јсиновска, граница »нгушетиЉе и „ечениЉе
††††

Ц ƒа ли сте носили свештеничке одежде или воЉну униформу?

Ц –асу сам скинуо буквално сутрадан. ѕрвог дана сам се Љош шепурио у ЬоЉ, а онда ми Ље пришао Љедан обавештаЉац и рекао: Ђ—вети оче, ми наравно, нисмо против све ове ваше свечане одоре, али знаЉте да сте, као прво, одлична мета: момци стоЉе на брду и све мотре, а ми смо у равници Ц метак може да долети у свако доба. ј као друго, не само то, Љош Юе некога поред вас кокнути. ’аЉде да вам изаберемо неку другу одеЮу...ї Ђѕа, хаЉде,ї кажем.

ј кад сам се налазио у логору, на територии где ниЉе било терориста, облачио сам подрасник.

††††

Ц «на се да меРу нашим воЉницима коЉи су били ангажовани у „еченскоЉ кампаЬи нису били само –уси, веЮ и “атари и Ѕашкирци Ц односно, муслимани.  акви су били ваши односи с Ьима?

Ц Ѕило Ље много момака-муслимана. » они су ми прилазили, разговарали смо, али ниЉе било никаквих дискусиЉа, ниЉе нам било до тога, разговарали смо просто о животу. ќни су исто живи Ъуди као ми, исто се брину, исто воле, исто пате.

Ќикад неЮу заборавити како Ље Љедном допутовала маЉка поручника £афарова ПафЉаса, хероЉа –усиЉе. “ог трагичног дана сам баш био у борби с Ьим, погинуо Ље на 150 метара од наше групе. ѕришла ми Ље и рекла: Ђ»ако сам муслиманка, веома сам вам захвална због тога што чувате сеЮаЬе на нашу децу-муслимане. ќгромно вам маЉчинско хвала од свих.ї

Ђ—трах Ље природно Ъудско осеЮаЬеї

Ц ќче јндреЉе, да ли вас Ље мучило осеЮаЬе страха?

Ц £ош увек се плашим. јли тамо се то заборавЪа. ј плашим се кад треба да кренем, искрено речено. »дем и увек мислим: па куд сам то кренуо? Ўта Юе ми то? ¬еЮ сам у годинама, и унучица ми се родила... ј с друге стране, док си жив, док имаш руке и ноге, док можеш да благовестиш Ц благовести.

ѕрилазе дечаци коЉе чак ни не познаЉем, а они су видели фотографиЉе, на пример, чули су неке приче и питаЉу: Ђќче, да ли Юете поЮи с нама? ѕрви пут идемо на терен...ї ЂЌаравно да Юу поЮи,ї - кажем. »дем, а они ми прилазе у ешалону, у возу, поставЪаЉу питаЬа. “рудим се да их охрабрим, да им улиЉем веру коЉа помаже, што се каже, да се и планине помераЉу.

Ц ƒа ли сте осетили неку промену у себи кад сте се први пут вратили с терена?

Ц Ќе, први пут нисам. “о Ље била еуфориЉа: све Ље прошло глатко и мирно. ј други пут... —тварно Ље било густо: борбе у  омсомолску, пред краЉ пута сам контузован, било Ље других неприЉатности... јли ЂнеприЉатностиї су прошле Ц хвала Ѕогу, жив сам, не треба о томе звонити на сва звона. ≈то, тад ми Ље у Љедном тренутку било веЮ свеЉедно: да ли Юе ме убити или неЮе. –азмишЪао сам само о Љедном Ц да не доспем у заробЪеништво. »мао сам осеЮаЉ: неЮу се вратити. –азмислио сам мало: вероватно Ље леп дан за смрт. ј можда и ниЉе баш леп... ЌаЉтежа мисао коЉа ми ниЉе давала мира Ље вероватно: да се не осрамотим кад будем умирао. £ер за време богослужеЬа се молимо да наш ЂкраЉ буде миран, непостидан и да дамо добар одговор на —трашном ’ристовом суду.ї » помислио сам: √осподе, а шта Юу Ља реЮи?  ога сам привео Ѕогу, а кога сам можда саблазнио или одвратио? ≈то, тога сам се плашио Ц да могу да погинем, а своЉе назначеЬе нисам испунио до краЉа.

»нгушетиЉа, молитва у мобилноЉ капели »нгушетиЉа, молитва у мобилноЉ капели
††††

ј страх Ље природно Ъудско осеЮаЬе. „овек од Ьега никуда не може да побегне. ѕлашио сам се да летим хеликоптером, Љош увек се плашим. ѕлашим се да се возим оклопним возилом Ц зато што те у сваком тренутку вреба мина или паЪба, а ти седиш као врабац на грани, сваки метак може да те погоди. „ак ниЉе сташна смрт Ц то Ље тренутак Ц али ако останеш без руке или ноге, или обе руке, обе ноге...  олико момака без руку и без ногу сам крстио, исповедао и причешЮивао... “о ми Ље било наЉтеже, кад сам схватио да ми нерви попуштаЉу. ѕосле тога сам почео да схватам Ъуде коЉи су губили разум после таквих путоваЬа. ќдавали су се пиЮу или су тражили Љош екстремниЉе излазе... —хватио сам да сам дужан да им у извесноЉ мери помогнем.

Ц  ако им се може помоЮи?

Ц —хватио сам да ако човек има слабу веру, наравно, може да доживи слом и наЉчешЮе га доживЪава. —амо вера, нада и Ъубав Ц вера у Ѕога, нада у боЪе, Ъубав према своЉим ближЬима, ради коЉих све то радиш, трудиш се Ц помажу ти да све то савладаш. “о се може савладати само уз ЅожиЉу помоЮ, не своЉим слабим снагама Ц само уз помоЮ ЅожиЉе благодати. » ако Ѕог не излечи твоЉе ране, нико их неЮе излечити Ц ни воЉни психолог, ни психиЉатар. ј Љош маЬе Юе те излечити вотка и дрога Ц све то само поЉачава, потискуЉе проблем унутра, и ти си као котао у коЉем расте притисак, а коЉи не пушта пару. £една чашица, друга, треЮа Ц и као да ти Ље мало лакше... ј шта ти Ље лакше? » Ља сам био у тоЉ ситуациЉи, Љедно два месеца сам имао озбиЪних проблема с тим после контузиЉе, било ми Ље тешко. ѕосле Ље попустило Ц после треЮег службеног пута.

Ц ј да ли се дешава да нипошто не желите да идете?

Ц ƒа. Ѕило ми Ље страшно пред треЮи одлазак на терен. Ѕуквално сам морао да угурам себе у хеликоптер на силу. » мислио сам... веЮ се спремамо за полетаЬе, папири су готови, и официр ми поставЪа питаЬе: Ђ—вети оче, да ли летите?ї (ћного пута сам им обЉашЬавао да код нас ниЉе обичаЉ да се свештенику обраЮаЉу са Ђсвети очеї, онда сам одустао: па добро, нека будем свети отац.). » тада ми Ље севнула мисао: реЮи Юу да сам се разболео, да ми Ље лоше, да ме боли зуб или да имам неку упалу. ћогао сам да слажем, у принципу, све би прошло нормално, нико не би ни приметио. јли сам се у Љедном тренутку страшно постидео. ѕомислио сам: момци ме чекаЉу, обеЮао сам им брда и долине, да Юу се вратити, да Юу бити с Ьима до краЉа. » буквално сам себе приморао: лоше ми Ље али Юу полетети. » ето, од тад идем, идем, идем...

Ц  олико пута сте били на терену?

Ц ѕреко двадесет.

Ц » хоЮете ли Љош иЮи?

Ц ѕа, док сам жив, док ме здравЪе служи, иЮи Юу.

Ђ—тално осеЮам радост!ї

Ц ј да ли има неких упечатЪивих позитивних утисака после ових путоваЬа?

Ц Ќаравно!  рстовдан у ”рус-ћартану кад сам организовао купаЬе и за себе и за Ъудство. Ѕило Ље хладно. —таЉала Ље група официра коЉа Ље управЪала дивизиЉом, командир дивизиЉе, генерал... ќсвеЮуЉем воду, скидам воЉничку блузу Ц и изливам на себе ведро воде. ќни: Ђќх! £ак Ље отац!ї  ажем, ето, сад Юу и вас да укрепим Ц и почнем да их поливам... (—меЉе се.) ѕосле су ми момци прилазили, говорили су: Ђ—лушаЉ, мислили смо да Юемо се после тога разболети Ц нико се ниЉе разболео.ї  асниЉе сам био у амбуланти дивизиЉе, лекар ми Ље рекао да им се нико ниЉе обраЮао за помоЮ, иако су специЉално обишли Ъуде, питали да ли се жале на здравЪе. Ќапротив, рекао Ље да су оздравили и они коЉи су боловали.

»нгушетиЉа, молитва у мобилноЉ капели »нгушетиЉа, молитва у мобилноЉ капели
Ц  ако се ваши наЉближи односе према вашим путоваЬима?

Ц ѕрво Ље све било бурно, са сузама, с расправама. «атим Ље ушло у рутину, постало Ље обична ствар. ∆ена Ље научила да не показуЉе, да ни на коЉи начин не испоЪава своЉу бригу, иако кад доРем куЮи видим Ц кандило гори, молитвеник, очигледно Ље да се мучи док ме нема. ћоле се и чекаЉу!

—ад Ље лакше се телефонским разговорима, а било Ље време кад ниЉе било никакве везе. —амо Ље командир Љединице имао сателитиски телефон, а и он Ље био лимитиран. јли знате жене.  ажем ЉоЉ: Ђ»мам тридесет секунди! —амо оно наЉважниЉе!ї ј она почне да ми прича све новости.  омандир: Ђќче јндреЉе! ¬еЮ сам дужан пет хиЪада!ї  ажем: Ђ√отово, завршаваЉ,ї а она: Ђ„екаЉ-чекаЉ!...ї  омандир се смеЉе: добро, нека прича, нешто Юемо смислити...

Ц »ма ли тренутака због коЉих осеЮате, ако не понос, онда радост?

Ц —тално осеЮам радост! –ади се о томе што се среЮем и с моЉим ученицима, коЉи су некад похаРали богословску школу, а сад су достигли извесне висине. » радуЉем се због тога што се човек сеЮа како сам га крстио и венчао, шта сам говорио. –адуЉем се због тога што се живот наставЪа, зато што се сваке године, што се каже, Ђрадосно загрлимої и изговарамо наЉдивниЉе речи: Ђ’ристос воскресе!ї –адуЉем се због тога што Ље √оспод с нама. Ќаравно, има тренутака кад у немоЮи просто желим да одустанем.  ад видим да сам претрпео пораз на овом боЉном поЪу. Ќи сам нисам био на висини, и неког човека сам изневерио или нисам спасио од невоЪе. јли се онда сетим: Ђсила се ЅожиЉа у немоЮи остваруЉеї. » опет благодат лечи, даЉе ти разум, поучава те. «ато можемо да изгубимо боЉ, битку, али треба да тежимо томе да добиЉемо рат.

— протоЉереЉем јнреЉем Ќемиконом
разговарала Ље ”Ъана –оманенко

28 / 09 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0