Srpska

»деална парохиЉа

’аЉде да замислимо идеалну парохиЉу. јко наша представа буде тачна, то не мора да значи да Юемо идеал оваплотити у своЉоЉ стварности. ЌеЮемо га оваплотити. јли Юемо своЉу делатност поредити с нормом и тако Юемо се приближавати норми и идеалу.

††††

“ако, на пример, постоЉе еталони мера и вага.  ад нам мери парадаЉз продавачица тежину, а то значи и цену, ни из далека не наводи по апотекарским мерама. ќна греши с тачке гледишта еталона. јли управо оваЉ еталон нам омогуЮава да нешто уопште меримо и рачунамо. »сто тако се и столар, мереЮи димензиЉе будуЮег ормара, руководи еталоном метра и сантиметра, премда неизбежно греши у погледу тачности. Ќорма нам даЉе могуЮност пореРеЬа и поступног кретаЬа уз смирену свест о томе да до потпуног подудараЬа норме и чиЬенице неЮе доЮи.

 аква Ље онда идеална парохиЉа?  ао прво, евхаристична. “аЉна ’ристовог “ела и  рви Ље за овакву парохиЉу живо срце коЉе куца. —ве остало одавде добиЉа импулс раста и кретаЬа. ѕарохиЉа Ље породица Ъуди коЉи се причешЮуЉу из Љедне „аше Ц Ъуди кроз чиЉе вене тече иста крв захваЪуЉуЮи ѕричешЮу.

 ао друго, парохиЉа треба да садржи представнике свих слоЉева и група коЉи постоЉе у друштву. ” ЬоЉ треба хармонично да буду заступЪени интелектуалци и прости Ъуди, старци и омладина, породични и усамЪени Ъуди. Ћоше Ље ако су у храму само Ъуди стариЉе генерациЉе. “о значи да у храму ништа ниЉе припремЪено за омладину. јли ниЉе добро ни ако Ље у храму само омладина. “о значи да су старци потиснути Ђзбог тога што нису потребниї.

ƒобро Ље ако меРу парохиЉанима има професора, глумаца и архитеката. јли ниЉе добро ако се парохиЉа састоЉи само од интелектуалаца. ” том случаЉу Ље очигледно присутна опасност од илузиЉе изабраности, и као последица тога, снобизма парохиЉана

—тарина треба да васкрсне и да оживи на наше очи. Ѕогати и сиромашни поново треба да се окупе око Љедне „аше. » то сразмерно заступЪености у друштву: Љедан богаташ на сто сиромашних и простодушних. »зобиЪе богаташа такоРе може да изазове сумЬу:

ƒакле, Ђако доРе у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлоЉ хаЪини, а доРе и сиромах у рРавоЉ хаЪини, и погледате на оног у светлоЉ хаЪини, и кажете му: “и седи овде лепо, а сиромаху кажете: “и стани тамо, или седи овде ниже подножЉа мог; и не расудисте у себи, него бисте судиЉе злих помисли?ї (£ак. 2: 2Ц4).

ѕарохиЉе треба да се друже. ѕарохиЉани треба да иду у друге парохиЉе на празнике, треба с ЪубавЪу да опште с другим пастирима. ƒуховници не треба да спречаваЉу ово општеЬе због зависти или користоЪубивости. —тари су рекли: ако двоЉе чине Љедно исто, то ниЉе Љедно исто. ѕоред тога што су богослужбени чин и “аЉне исти они се у свакоЉ парохиЉи обавЪаЉу са своЉим особеностима. “акав Ље закон моЮног утицаЉа личности на све чиме се бави. “о што Ље устав исти не чини нас близанцима. » парохиЉани треба да виде ове разлике, да запажаЉу како Ьихову добру, тако и лошу страну, Ђда се кушаЬе вере ваше наРе много вредниЉе од злата пропадвЪивог, коЉе се куша огЬемї (1 ѕетр. 1: 7).

јко Ље свештеник Ъубоморан на друге пастире због парохиЉана, ако сугерише мисли о изабраништву своЉе заЉеднице, ако критикуЉе све остале, постоЉи ризик да се Ьегова парохиЉа претвори у секту, а сам пастир или у Ђгуруаї или у баналног гордеЪивца и завидЪивца.

—ви остали облици активности, укЪучуЉуЮи и друштвену, родиЮе се сами по себи. Ќа свету нема Ъуди без талената. » чим се Ъудска душа огреЉе молитвом и ≈вхаристиЉом, устремиЮе се ка стваралачкоЉ самореализациЉи. £едан Юе у порти храма посадити цвеЮе, друга Юе узети да шиЉе одежде, треЮи Юе приложити новац за ново звоно, четврти Юе недеЪе почети да проводи покраЉ болесничке постеЪе. Ќекоме са стране може се учинити да Ље то плод организационог талента старешине. ј то Ље заправо заЉеднички труд, заЉедничко дело, односно ЂлитургиЉаї коЉа Ље постала могуЮа након што Ље човек постао заЉедничар у наЉважниЉоЉ ЋитургиЉи Ц ѕричешЮу.

Ќе могу да превалим преко Љезика: шта Юе нам такве парохиЉе? ѕотребне су нам као хлеб. јли могу да упитам: шта Ље заЉедничко овим хипотетички идеалним заЉедницама и мисионареЬу? ќдговор Ље Љедноставан. ќвакве заЉеднице оправдаваЉу £еванРеЪе у очима света и пружаЉу пример. —ви проблеми хришЮанства се састоЉе у ЉедоЉ синтагми Ц ЂхришЮани су лошиї. Ўта за мисиЉу може бити боЪе од рушеЬа рРавих стереотипа, од тога да ослободимо место за славу и благодат Ѕожиу?

ћоже се реЮи да Ље идеална парохиЉа место и начин живота коЉи омогуЮава откриваЬе човекових наЉскривениЉих талената, коЉи човека чине оним што Љесте. £ер, док не приРемо ’ристу ми себе не познаЉемо. ќд свих могуЮих губитака коЉи се могу замислити после губитка –аЉа наЉтежи Ље губитак самог себе. ƒолазеЮи код ¬аскрслог √оспода поново Ц или чак по први пут Ц проналазимо себе. ј кад се пронаРемо, почиЬемо да живимо на заЉедничку корист онолико колико смо то у стаЬу.

јли пошто долазак код ’риста ниЉе долазак Љедног код £едног, веЮ Ље и улазак у породицу Ц у ÷ркву, човеку Ље потребна средина за доживЪаЉ пуноЮе вере и за откриваЬе себе у вери. ѕарохиЉа Ље управо ова средина. Ѕолесна парохиЉа раРа болесне парохиЉане и здраве чини болеснима. «драва парохиЉа може да васкрсне Ъуде из гробова очаЉаЬа и бесмислености и да £еванРеЪе од  Ьиге коЉа се чита претвори у оваплоЮену чиЬеницу.

ћисли поводом идеалне парохиЉе могу се и развиЉати и наставити. —амо Љедно не треба да заборавимо: јпсолутна »стина ниЉе у нашем Яепу, тек смо на путу ка ЬоЉ. ј еталон нам, као што Ље веЮ речено, помаже да решимо конкретне задатке, али се веома Ц веома ретко оваплоЮуЉе у живот.

—а руског ћарина “одиЮ

30 / 09 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0