Srpska

ѕреподобни —имон монах - краЪ —рпски —тефан ѕрвовенчани

ќваЉ свети слуга ЅожЉи беше син великог —рпског жупана —тефана ЌемаЬе, познатога у монаштву као светог и преподобног —имеона ћироточивог, и брат по телу и по духу равноапостолног оца нашег —ветог —аве, првог јрхиепископа —рпског.[5]  ада се навршише године владаЬа богоЪубивог и христоЪубивог —тефана ЌемаЬе, он у згодно време остави славу и почасти владарског престола и посвети себе и сав своЉ живот Ѕогу, замонашивши се у своЉоЉ задужбини манастиру —туденици. ”место себе он на престолу државе —рпске остави свога другог по реду сина, овога блаженог —тефана, касниЉе у монаштву названога —имона ћонаха. “о би на сабору у престоници –асу, на Ѕлаговести 25. марта 1196. године. “ом приликом блажени старац ЌемаЬа изговори поуку народу и синовима своЉим, како треба живети и владати се, сваки на своме месту и положаЉу. ”казуЉуЮи на престолонаследника —тефана он рече свима: "ќвога имаЉте уместо мене!  орен добри коЉи Ље изишао из моЉе утробе. Мега поставЪам на престо у држави, ’ристом ми дарованоЉ". ќвоме пак сину своме —тефану он изговори следеЮу поуку: "„едо моЉе ЪубЪено, оваЉ престо моЉе државе подарен ми Ље од √оспода, Ќебеског ÷ара . . » ти, сине моЉ мили, буди благословен Ѕогу ¬ишЬему коЉи царуЉе на бесконачне векове. » оваЉ моЉ престо нека Ље благословен од √оспода Ѕога мог и од мене оца твог теби и деци твоЉоЉ, и после деце твоЉе и целом потомству твом до века. » √оспод Ѕог моЉ нека ти помогне на Ьему, ходеЮи и лежуЮи и устаЉуЮи са тобом, веселеЮи душу твоЉу утешеЬем —ветога ƒуха. » √оспод Ѕог моЉ нека те сачува; и ќн ти Ље покровитеЪ твоЉ на сваком месту. » √оспод Ѕог моЉ нека те сачува од сваког зла! ... » √оспод Ѕог моЉ нека научи ноге твоЉе на извршеЬе воЪе ЅожЉе овде на престолу овом, и у целом животу твом, и у бесконачне векове, амин!"

«атим свети родитеЪ заповеди светоме сину и наследнику своме да се труди у сваком добром делу, да буде добра срца према народу хришЮанском, да се брине о црквама и Ьеним служитеЪима, да са задовоЪством слуша архиЉереЉе и свештенике, да поштуЉе и пази монахе, да би се они молили за Ьега, да ни у чему не буде зазоран пред Ѕогом и Ъудима.

—ве ове савете свога богоЪубивог оца —тефан Ље пажЪиво и са ЪубавЪу примио и сместио у срце своЉе, и свим силама се од тада старао да их изврши и испуни на делу. £ер он беше од детиЬства мудар и разборит, а уз то Љош добро васпитан од светих родитеЪа своЉих у свакоЉ доброЉ и корисноЉ ствари божанскоЉ и човечанскоЉ. » владаше богоугодно блажени —тефан на —рпском престолу, потпомаган молитвама и благословим свога светог оца —имеона и светог брата —аве.

—тефан беше ожеЬен принцезом ≈вдокиЉом, Юерком јлексиЉа јнРела, брата грчког цара »сака јнРела (1185-1195 г.), са коЉом Ље добио од Ѕога четири сина: –адослава, ¬ладислава, ”роша и ѕредислава.[6] ќваЉ јлексиЉе ускоро постаде цар у ÷ариграду, тако да Ље —тефан постао царски зет, и то Ље не мало помогло Ьему и Ьеговом светом оцу и брату да подигну велику —рпску лавру ’иландар у —ветоЉ √ори јтонскоЉ. £ер када тамо доРе преподобни —имеон и преко —ветога —аве доби од цара, приЉатеЪа свога, стари запустели манастир ’иландар, он написа писмо сину своме —тефану у —рбиЉу, у коме му овако говораше: "ќ ЪубЪено чедо и слуго ’ристов . .. пишем ти да наРох пусто место усред √оре —вете, ¬аведеЬе ѕресвете Ѕогородице, звано ’иландар. Ќе леЬи се, него похитаЉ свом снагом своЉом да га подигнеш, да се сазида храм ѕресвете у наш спомен у овоЉ земЪи, и после мене да буде и твоЉоЉ деци и унуцима, у вашем роду до века. £ер ти си ктитор овога манастира, као што ти Ља и раниЉе писмено предадох у држави своЉоЉ храм ѕресвете Ѕогородице ƒобротворке у —туденици". Ќа ово писмо оца и брата из —вете √оре, црквоЪубиви и монахоЪубиви самодржац —тефан похита са одзивом и посла у —вету √ору велике количине злата и сребра и свега осталог потребнога, те тако би саграРена царска лавра ’иландарска. ”скоро затим оваЉ благословени —тефан не одоцни да постане ктитор и велике —рпске архиепископиЉе, ƒома —пасовог у ∆ичи, опет заЉедно са своЉим братом —ветим —авом.

—вети пак —ава доРе из —вете √оре у —рбиЉу овако.  ада се упокоЉи блажени старац и отац им преподобни —имеон и би погребен од сина му —аве у ’иландару, —тефан у —рбиЉи много туговаше због тога. £ер одмах потом, по зависти РавоЪоЉ, противно благослову очевом, на Ьега устаде са воЉском неприЉатеЪском Ьегов брат ¬укан, коме отац ЌемаЬа беше назначио да влада у српскоЉ области «ети. ”з помоЮ ”гара (ћаРара) ¬укан неправедно збаци —тефана са престола и хтеде у целоЉ —рпскоЉ земЪи и народу да заведе веру латинску, неправославну и Љеретичку. Ќо гажеЬе очевог благослова од стране ¬уканове не могаше се дуго одржати , Љер Ѕог убрзо поможе прогнаном —тефану да се поврати на очев престо и тако пресече зло ¬уканово. “о би преко бугарског цара  алоЉована, коЉи затим удаде своЉу Юерку за —тефановог сина ¬ладислава, те се тако сприЉатеЪише —рпски и Ѕугарски православни народи. ” тузи због братовог неверства и братомржЬе, —тефан писаше брату —ави у —вету √ору да доРе што пре у —рбиЉу са светим и мироточивим телом светог им оца —имеона и да над Ьиме измири заваРену браЮу, то Љест да ¬укана измири са роРеним му братом и од оца поставЪеним законитим владаром. ћолбу —тефанову услиша —вети —ава и одмах са светим телом светог им оца крете у —рбиЉу.

„увши за долазак ове велике светиЬе - светих и мироточивих моштиЉу оца свога, —тефан се испуни неизрециве радости, и узнесе молитвену благодарност Ѕогу. » одмах са епископом своЉим, са свештеницима, монасима, многим благородницима и народом поРе у сусрет оцу и брату. » дошав до грчке границе, ту срете свете мошти. —а сузама покаЉаЬа и радости обгрли блажени —тефан тело преподобног оца свог, и просаше од Ьега благослов за себе и народ своЉ и државу. ј када свето тело —ветог —имеона би донето у Ьегову свету лавру —туденицу, тада над Ьим свети им брат Љеромонах —ава измири заваРену браЮу ¬укана и —тефана, те тако би побеРена злоба РавоЪа, а —рпска земЪа —тефанова спашена од велике беде и братоубиства. ” знак захвалности Ѕогу за сва добра коЉа му чиЬаше, богоЪубиви —тефан са братом му архимандритом —авом поче зидати величанствену цркву ¬азнесеЬа √осподЬег у ∆ичи. Ќо ни тада Раво не престаде са своЉим искушеЬима и нападима на —тефана, хотеЮи га навести на опаку погибао за душу Ьегову. ќЉачавши, наиме, у власти своЉоЉ и проширивши не мало своЉу земЪу, —тефан тада зажеле да добиЉе за себе краЪевски круну и почаст.  ако пак у то време Ћатини беху овладали веЮим делом грчкога царства па и самим ÷ариградом, а иза Ћатина стаЉаше моЮни папа у –иму, —тефан захтеде да краЪевску круну добиЉе од римскога папе, а за узврат овоме обеЮаваше своЉе признаЬе и потчиЬеност. ќво онерасположи Ьеговог светог брата —аву, Љер тиме преЮаше велика опасност ѕравославЪу и благочешЮу, те зато —ава отиде из —рбиЉе православноме цару и патриЉарху у ЌикеЉу и тамо доби за —рпску ÷ркву самосталиу архиепископиЉу. —ам —ава би у ЌикеЉи рукоположен за првог —рпског архиепископа, и вративши се у —рбиЉу он отклони опасност коЉа Ље претила православноЉ вери и ÷ркви у —рпском народу. —ава тада дозва себи свог брата —тефана, и братски са Ьим разговараЉуЮи о ономе што Ље истинска и права духовна корист за Ьега и сав народ —рпски, сазва са —тефаном велики црквенонародни сабору у ∆ичи, на —пасовдан 1221. године. Ќа овом сабору у ∆ичи свети —рпски јрхиепископ помаза свога брата —тефана на краЪевство, Љер га на православни начин венча за краЪа и самодршца —рпске земЪе и државе. ќд тада —тефан би назван ѕрвовенчани краЪ свих —рпских земаЪа, Љер тек од —ветога —аве доРе право краЪевство —тефану и Ьеговим наследницима ЌемаЬиЮима.

††††

Ќа овом истом сабору у ∆ичи —вети —ава поучи брата —тефана и сав —рпски народ да буду чврсти у вери отачкоЉ ѕравославноЉ, да се клоне богомрских Љереси и раскола, да се вером и покаЉаЬем обраЮаЉу од своЉих заблуда к ѕравославЪу, Љер Ље страшно упасти у руке Ѕога ∆ивога. ѕотом на —ветоЉ ЋитургиЉи првовенчани краЪ —рпски —тефан прочита са целим народом три пута православни —имвол вере. Ѕеше то тада потресан призор у храму —пасовом у ∆ичи: сав народ са своЉим краЪем гласно исповедаше истиниту веру и проклиЬаше сваку Љерес, а —вети —ава стаЉаше усред народа и као други ћоЉсиЉе, или Љош тачниЉе, као ѕретеча и  рститеЪ, свима говораше: ѕокаЉте се! ј краЪ —тефан, видеЮи где брат Ьегов свети чини што пре у Ьих ниЉе било, дивЪаше се и многим и топлим сузама земЪу окропЪиваше. £ер блажени —тефан имаРаше срце меко и многим сузама изобилно. ќн беше нарави кротке, срца човекоЪубива, душе богопросвеЮене. Ѕеше истински побожан хришЮанин, смирени покаЉник и човекоЪубиви дародавац, а мудар и мироЪубив владалац.

††††

Ќе дуго година после овога, разболе се благочестиви краЪ —тефан, па позва свог брата —аву да га удостоЉи светог анРелског монашког чина. ѕо ѕромислу пак ЅожЉем —вети јрхиепископ не стиже одмах, и —тефан брже изиРе из овог живота и отиде ка √осподу.  ада пак —вети —ава стиже на краЪевски двор, он са топлом молитвом, вером и надом у √оспода приРе ка преминулом брату своме, и паде на тело Ьегово, огЬеним сузама кропеЮи лице Ьегово. ѕомоливши се таЉно у срцу Ѕогу “аЉновидцу и —вевидцу, —ава положи на срце братово чесну десницу своЉу и благослови га крсним знаком у име —вете н ∆ивотворне “роЉице. » одмах осети како братово срце поче да куца и тело да се загрева и оживЪуЉе. » позвавши краЪа као иза сна, —ава му рече: "”стани, господине моЉ, и говори ми!" “ада краЪ, отворивши очи своЉе из самртног сна, и познавши светог брата свог, узе му руке и целиваше их. » тако би васкрснут и повраЮен из мртвих. ѕотом га —вети —ава украси светим и анРеоским ликом монаштва, и назва га —имон монах место —тефан. ќнда му приведе наЉстариЉег сина –адослава да прими од оца краЪевски престо, па га на краЉу причести ѕресветим “аЉнама ’ристовим. ѕотом блажени монах —имон, слатко се веселеЮи и Ѕогу благодареЮи, на рукама свога светога брата предаде дух своЉ √осподу 24. септембра 1224.године.[7] “ело светог монаха —имона би смештено у цркви —туденичке лавре, у близини светог тела светог му оца преподобног —имеона ћироточивог. ѕосле неког времена оно би изваРено из гроба и наРено цело и нетрулежно, па одатле пренето у Ьегову свету задужбину манастир ∆ичу. “о Ље учинио сам —вети —ава, после свог првог повратка из —вете «емЪе, као што о томе говоре животописци —авини ƒоментиЉан и “еодосиЉа.  асниЉе Ље тело светог  раЪа ѕрвовенчаног - преподобног оца нашег —имона поново пренето у свету —туденицу, где се оно и до данас налази.[8] ћнога су и неизброЉива чудеса коЉа су се дешавала и до данас се дешаваЉу над моштима овог преподобног  раЪа и ћонаха, Љер он целебно помаже свима онима коЉи са вером приступаЉу Ьеговом светом и нетЪеном телу. «бог тога и до данас не престаЉу потоци верног народа православног да притичу са свих краЉева —рпске земЪе и са вером да припадаЉу светом  раЪу и ќцу нашем —тефану—имону у светоЉ лаври —туденици, а такоРе и ка светом месту Ьеговом у ƒому —пасовом у ∆ичи. Меговим светим молитваама нека √оспод помилуЉе, сачува и спасе сав Ьегов верни род - православни —рпски народ, и нас грешне јмин.

07 / 10 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0