Srpska

јрхиепископ ћарко (јрндт): Ђћи, хришЮани, нисмо од овога света и не треба да се прилагоРавамо овом светуї

јрхиепископ Ѕерлински и Ќемачки ћарко (јрндт). ‘ото: архим. “ихон (Ўевкунов) / ѕравославие.Ru јрхиепископ Ѕерлински и Ќемачки ћарко (јрндт). ‘ото: архим. “ихон (Ўевкунов) / ѕравославие.Ru
††††

јрхиепископ Ѕерлински и Ќемачки ћарко (јрндт) о томе како треба живети и васпитавати децу у свету коЉи Ље прожет антихришЮанским духом, о изазовима с коЉима се суочава савремено монаштво, о гаЯетима и компЉутерима у ÷ркви и о православном поимаЬу радости и среЮе.

ќбавеза Ље Љедна Ц да будемо православни хришЮани

Ц ¬ладико, ви сте председник комисиЉе ћеРусаборног присуства за питаЬа црквеног права. ќ своЉим правима данас воле да говоре практично сви, а на обавезе обично заборавЪаЉу.  оЉе су наше првенствене обавезе?

Ц ќбавеза Ље Љедна Ц да будемо православни хришЮани. —ваког дана, а не само суботом и недеЪом. —ваког часа. ƒа сведочимо своЉу веру свуда и у току целог живота.

Ц –азличите епохе и временски периоди се разликуЉу. Ўта Ље карактеристично за наше време? — каквим наЉозбиЪниЉим изазовима се по вашем мишЪеЬу данас суочаваЉу хришЮани?

Ц ѕре свега бих навео проблеме везане за васпитаваЬе омладине. ƒанас се у наш живот у великоЉ мери пробиЉа неправославни дух, антихришЮански дух с коЉим дете долази у додир веЮ од првих година живота. ÷рква и родитеЪи, наравно, треба да штите и да бране децу од тога. јли ниЉе довоЪно само их бранити, треба им давати и нешто позитивно. ѕотребно Ље да деца од малих ногу учествуЉу у “аЉнама ÷ркве, да постану свесна, да тако кажем, да имаЉу нешто изванредно. ћи хришЮани нисмо од овога света и не треба да се прилагоРавамо овом свету. ƒа, ми живимо у овом свету, али живимо у складу са своЉим схватаЬима, по свом уставу.

ƒеца школског узраста се с овим озбиЪно суочаваЉу у школском узрасту, поготово код нас на «ападу, где се може десити да у разреду има само Љедно православно дете. » оно Ље, природно, приморано да брани своЉе ставове. јли да би то чинило, оно треба да постане свесно своЉе изванредности, своЉе особености. “реба да зна да хришЮанин не може да поступа као сви, да размишЪа као сви, да се понаша онако како се понашаЉу Ьегови другови у школи. ќно треба да схвата вредност своЉе вере, да зна да има нешто посебно, што други немаЉу. £ер само учествоваЬе у “аЉнама га издиже изнад општег нивоа. „ак и Ьегов распоред дана, коЉи почиЬе ЉутарЬом, а завршава се вечерЬом молитвом, Ље другачиЉи него код других. » кад дете постане свесно тога, може да живи мирно. ј ако ниЉе свесно, или Юе бити стално потиштено, или Юе се просто растворити у општоЉ маси.

–адиЮе исто што и сви остали, пливаЮе низводно заЉедно са свима, што Ље своЉствено омладини у свакоЉ земЪи, не само западноЉ. «а православног хришЮанина Ље веома опасно да се томе препусти, зато што лако може да изгуби своЉе Ђ£аї, своЉу самосвоЉност. » тек ако човек схвата какво богатство поседуЉе: православну веру, православну црквену традициЉу Ц он Юе живети своЉим животом. ј на «ападу Ље ова ситуациЉа Љош компликованиЉа због избора: да човек буде –ус или да не буде –ус, да влада и овим Љезиком, или само овим итд. “ако да живот младоЉ генерациЉи намеЮе тешка питаЬа. » важно Ље да она зна тачне одговоре.

” ропству гаЯета

Ц —авремена средства за везу омогуЮаваЉу да свима буду доступни сви догаРаЉи, укЪучуЉуЮи и оне из човековог приватног живота. —вако има видеокамеру, барем у мобилном телефону, све што види човек одмах ставЪа на интернет. “о не заобилази ни ÷ркву. ¬идимо колико много има снимака свештенослужитеЪа, Ьиховог понашаЬа, коЉи можда нису увек наЉобЉективниЉи.  акав бисте савет дали као архипастир: како да реагуЉемо и шта да радимо сви ми Ц и свештеноначалиЉе, и свештеници, и парохиЉани, - кад се дешаваЉу такве ствари? Ўта да радимо ако смо, рецимо, видели нешто лоше о свом свештенику на видеоснимку?

јрхиепископ Ѕерлинско-Ќемачки и ¬еликобритански ћарко (јрндт) јрхиепископ Ѕерлинско-Ќемачки и ¬еликобритански ћарко (јрндт)
Ц «а нас Ље то драгоцен васпитни фактор. “о нас подсеЮа да не смемо да заборавимо колика Ље одговорност на нама, у коЉоЉ мери наш живот треба да буде стално мисионареЬе. Ќе смемо да се препуштамо неким страстима или слабостима, веЮ сваки тренутак нашег живота треба да одговара ономе чему нас учи наша вера.

ј сви су и раниЉе гледали шта раде свештеници, тако да се суштински ништа ниЉе променило Ц променило се квалитативно и кванитативно: ако Ље раниЉе, рецимо, у неком селу служио свештеник коЉи ниЉе баш био за углед, за то су знали само Ьегови парохиЉани, а данас више народа има могуЮности да види неку неприЉатну ствар, да сазна за Ьу.

—вештеник Ц и не само свештеник, веЮ и сваки хришЮанин Ц увек Ље одговоран за све, за свакога: и за сву паству, и за све друге хришЮане. Ќи за тренутак не смемо да заборавимо на саборност наше ÷ркве. » као саборни хришЮани увек делуЉемо заЉедно са свима осталима. » оно што ради Љедан од нас одражаваЮе се на све Ц и позитивно, и негативно.

ќсим тога, наравно, треба стално да подсеЮамо и себе и друге да неке поЉединачне епизоде, неки догаРаЉи, изваРени из контекста, не могу да сведоче о општем расположеЬу. “ако да мирЉанима, споЪашЬима, треба Љасно реЮи: то ниЉе слика наше ÷ркве, Љедан човек Ље поклекао. ј сваки човек може да поклекне Ц то Ље уткано у Ъудску природу. » ако се десило нешто такво, не смемо да се усредсредимо само на то, а тим пре не треба неког човека да ставимо на пиЉедестал, да га уздижемо: увек треба да знамо да Ље то пад Љедног поЉединца. » не треба то специЉално да истичемо.  ао што, уосталом, то никад не треба да чинимо ако се ради и о другим областима живота, тим пре ако човек живи у ÷ркви.

Ц ћноги користе телефоне, смартфоне и таблете у храмовима, да би видели, на пример, тумачеЬе јпостола и £еванРеЪа или да би прочитали молитве пред ѕричешЮе.  акав Ље ваш однос према томе?

Ц ƒошао сам до закЪучка да ове апарате у принципу не треба користити у храму. –аниЉе сам и сам с телефона читао таЉне молитве, коЉе су биле снимЪене на Ьему, али ми Ље Љедном Љедан архиЉереЉ рекао: Ђ«нате, све време ми се чини да шаЪете и примате смс-поруке.ї ќдмах сам ставио ову ствар у Яеп и одлучио сам: неЮу више да не саблажЬавам Ъуде.

Ќажалост, чак и свештеници користе телефоне у олтару, телефонираЉу... ”век их замолим да изаРу кад то видим.

—матрам да у краЉЬем случаЉу може да се погледа нешто важно на телефону. „есто обилазим парохиЉе, а код нас Ље обичаЉ да се у олтару последЬи кондак поЉе после Ђѕридите, поклонимсЉаї после малог входа. » дешава се да немам цедуЪицу са собом, коЉу обично припремам или да сам одабрао погрешан кондак, у том случаЉу узимам телефон. јли то Ље ретко.

ѕоновиЮу: на основу искуства знам да то некога може да саблазни. “акоРе знам да ако човек нешто често ради то постаЉе навика коЉе се касниЉе тешко може ослободити. —авремена средства заиста шире наше могуЮности, али не треба све да пребацуЉемо на Ьих, не треба да заборавЪамо на рад сопственог сеЮаЬа, сопствених мисли.

ћанастир и свет

Ц ¬ладико, притисак света данас осеЮаЉу и они коЉи су изабрали пут монашког делаЬа.  оЉе изазове сматрате наЉозбиЪниЉима?

Ц ѕре свега, то Ље дигитализациЉа света и човека. Ќаравно, она много тога олакшава у нашем животу, али се притом испоставЪа да Ље човек или склон, или принуРен да преузима Љош више послова. –азмишЪаЬе Ље следеЮе: имаш компЉутер, можеш брзо да обавиш своЉ посао, ето ти зато Љош два задатка. ј монах у таквоЉ ситуациЉи просто губи тло под ногама и практично остаЉе без молитве.  аква су била наша монашка послушаЬа? Ц ”век су била таква да смо уз Ьих могли да се молимо. ѕлели смо корпе... ќбраРивали башту... Ќаши монаси, на пример, праве свеЮе. ѕраве свеЮе и моле се. ¬еЮ Ље теже радити у штампариЉи, а наЉтежа Ље припрема материЉала за штампу: овакав рад захтева напетост ума и човек више не може да се моли. ћоже само ако Ље искусан монах, да држи молитву у срцу.

јрхиепископ Ѕерлински и Ќемачки ћарко (јрндт). ‘ото: архим. “ихон (Ўевкунов) / ѕравославие.Ru јрхиепископ Ѕерлински и Ќемачки ћарко (јрндт). ‘ото: архим. “ихон (Ўевкунов) / ѕравославие.Ru
††††

«ато захтевам да монаси коЉи раде на овим послушаЬима прекину посао сваких пола сата како би начинили 10 метаниЉа и изговорили 25 »сусових молитава, а онда се вратили свом послу. Ќа основу искуства знам да Ље то врло ефикасно. ћноги се плаше да се одвоЉе од посла: мисле да Юе се одвоЉити и да Юе изгубити мисао, али ниЉе тако Ц веЮ супротно, после молитве човек ЉасниЉе размишЪа, долазе му нове мисли. “ако сам радио Љош док сам студирао: сваких пола сата сам правио паузу и молио се, а посао се одвиЉао Љош боЪе него пре тога. Ќаравно, ту Ље потребна и унутрашЬа дисциплина.

ƒруги изазов представЪа то што су монаси, аваЉ, принуРени да много више опште са светом него раниЉе. ѕосебно ако манастир ниЉе у некоЉ забити, него у граду или у предграРу Ц онда има више искушеЬа везаних за додир са светом: треба излазити у куповину или неким другим послом... » ако монах не научи да се правилно односи према томе, контакти са светом могу много наудити ЬеговоЉ души. » наравно, треба их регулисати. “реба их ограничити. “о Ље веома тешко, али треба то да учинимо.

ќсим тога, у принципу треба ограничити употребу компЉутера и различитих гаЯета: нипошто их не треба држати у келиЉи Ц само на радном месту.

£ош Љедна ствар: Ъуди коЉи долазе у манастир доносе веЮ устаЪене световне навике. ЌаЉчешЮе прате вести, желе да буду у току дешаваЬа у свету. јли монаху то уопште ниЉе потребно. ќва навика Ље данас толико укореЬена у Ъудима да човек може да Ље се ослободи само упорним самопринуРиваЬем.

јваЉ, Ља морам да знам за неке догаРаЉе, али не гледам и не читам вести сваког дана. «нам: ако се нешто важно деси, наши парохиЉани Юе ме назвати и реЮи Юе ми. » ако Ље то нешто заиста важно, игуман или Ља Юемо то пренети нашим монасима. јли трка за вестима, коЉа Ље толико раширена у свету, треба да буде искЪучена у манастиру: она одвлачи човека од монашког делаЬа.

¬елики проблем представЪа родбина. ќн се данас много теже решава него претходних година. ¬иРаЬе с родбином такоРе треба да буде ограничено да се монах не би погружавао у свет Ц свет ионако просто упада у обитеЪ и треба стално да пазимо на то да му се не препустимо. ’вала Ѕогу, постоЉи јтон, где човек може да се подвизава далеко од света. „ини ми се да су то главни изазови с коЉима се суочава савремено монаштво.

ƒа, дисциплина и послушаЬе су веома-веома тешке ствари. –аниЉе Ље било лакше потчиЬавати се дисциплини, зато што Ље послушаЬе било природно у породици, васпитавало се од детиЬства. ƒанас тога више нема и човек коЉи долази у манастир из света доноси дух непослушаЬа и гордости и мора да се ослобаРа многих ствари на коЉе се навикао.

††††

„овек много тога мора да преломи у себи. Ќа пример, младим монасима Ље често тешко да устану рано уЉутру на богослужеЬе. ”згред речено, било Ље време кад су сви младиЮи служили воЉску: тамо су се навикавали на рано устаЉаЬе и у манастиру то за Ьих ниЉе представЪало нешто посебно. ј данас многи не служе воЉску и за Ьих Ље велики проблем да рано устану.

— непослушаЬем се суочаваЉу у свим манастирима, то Ље несреЮа нашег доба. ј самовоЪа Ље страшна ствар.

ќчисти срце за молитву!

Ц £една од невоЪа нашег времена Ље неумерена потрошЬа. ј да би човек трошио различита добра потребан му Ље новац, и ако новца нема довоЪно, Ъуди често прибегаваЉу кредитима. Ќедавно смо сазнали да су –уси по кредитима дужни износ коЉи Ље отприлике Љеднак буЯету просечне европске земЪе. ∆ивот на кредит има тешке духовне последице: ремети се душевни мир, Ъуди престаЉу да размишЪаЉу о било чему другом осим о исплати камате.  ако бисте оценили ову ситуациЉу и коЉи савет бисте дали онима коЉи су у Ьу доспели?

Ц Ќикад нисам узимао кредит и не желим да га узмем. «ато што сам се увек плашио да Юу упасти у неку замку и неЮу знати како да се из Ье извучем. »ако су, наравно, наше парохиЉе приморане да узму кредит како би платиле црквено здаЬе или неку имовину за парохиЉу. ћислим да Ље то на том нивоу допустиво. ј у личном животу не могу то да прихватим просто зато што ме то доводи у извесну зависност коЉу не желим. јли то Ље моЉ лични став, не кажем да сви треба тако да живе. “о Ље у извесноЉ мери вероватно неопходно, понекад Ље чак и корисно: знам да Ъуди понекад узимаЉу аутомобиле на лизинг, зато што Ље то ЉефтиниЉе него да их купе. јли понаваЪам, овакав приступ ниЉе за мене. ј ако неко други воли Ц нека изволи.

Ц ¬раЮаЉуЮи се васпитаваЬу деце и омладине: у последЬе време постаЉу популарне сериЉе у коЉима се као нешто свакодневно и уобичаЉено приказуЉу распоЉасаност, разврат, непринципиЉелност и негативне ствари. »сто се може реЮи и за игре коЉе играЉу деца и омладина. „ему то води и над чим родитеЪи треба да се замисле?

Ц “о води ка Раволу! јли неправилно поступаЉу родитеЪи коЉи просто забраЬуЉу ове филмове и игре: не смемо да градимо живот на забранама!

ƒеци уместо игара и сериЉа коЉе их развраЮаЉу треба понудити оно што Юе чинити основу Ьиховог живота. ј ако буду имала ову основу, сама Юе се разабрати, сама Юе схватити, погледавши Љедном или два пута какви су то филмови. —хватиЮе да Ље то прЪавштина и апсурд од коЉег се човек природно одвраЮа, зато што стреми ка чистоти. «ато што стреми ка васкрсеЬу, стреми ка вечном животу Ц тамо су чистота, и радост и светлост. ј ови филмови и програми испуЬаваЉу душу тамом.

††††

”згред речено, Љош 1950-1960. година Љедан амерички психолог Ље установио да су деца предшколског узраста у наше време доживела веЮ толико ствари коЉе су Ьихове деке и баке доживЪавали максимум у току целог живота. «ато што деца седе испред телевизора. ј ако размислимо, сви ови телевизиЉски програми нас оптереЮуЉу непотребним информациЉама. јпсолутно непотребним! ќне нису потребне ни деци, ни одраслима! ¬ративши се с јтона, где сам отишао на два-три месеца, затекао сам гомилу новина на столу Ц и погледао сам последЬе и прве: у Ьима Ље писало Љедно исто! » све то се ниЉе тицало мог живота, мене. —вако тога треба да буде потпуно свестан. –аниЉе сам веЮ говорио о томе: данас су Ъуди врло зависни од вести. «нам Ъуде коЉи по четири-пет пута дневно гледаЉу вести. » каква Ље корист од тога? Ц Ќикаква. ј да си стао на молитву, да си прочитао барем Љедан псалаам или 20 »сусових молитава, од тога би веЮ имао користи.

‘ото: ¬.’одаков / Expo.Pravoslavie.Ru ‘ото: ¬.’одаков / Expo.Pravoslavie.Ru
„итаЉ молитве. „итаЉ ѕсалтир. ј ако си одрастао, читаЉ и тумачеЬе ѕсалтира. Ќаравно, ѕсалтир Ље веома тешка кЬига, али она прожима сва наша богослужеЬа. «ато Ље корисно знати сваки стих, проучити га, погледати шта свети оци пишу о томе и живети у складу с тим. “о Ље прави свет, а не оно што се сад дешава у јмерици или у јфрици...  акве то везе има са мном! “о само узнемирава и испуЬава ум и срце непотребним информациЉама. ѕритом ове непотребне информациЉе касниЉе започиЬу своЉ самостални живот у човековом срцу. ќптереЮуЉу га тако да више не може да се моли. „овек долази код свештеника у сузама: Ђќче, не иде ми молитва!ї - а узрок тога Ље, по правилу, то што му Ље срце преоптереЮено и у Ьему нема места за молитву: ове непотребне, сувишне информациЉе заузимаЉу све. јко претрпате компЉутер информациЉама, он Юе Ђизгоретиї, престаЮе да ради. ј Ъудско срце, аваЉ, не гори, кад Ље претрпано оно Љедноставно више ништа не може да прими и веЮ то причиЬава штету човеку.

—тално морамо да бирамо. «намо да човек не може истовремено да свира, рецимо, клавир или виолину и да цепа дрва за пеЮ. ћоже да ради Љедну ствар. ј мисли да истовремено може да се бави неколиким пословима. » не бави се ниЉедним. „есто говорим Ъудима: Ђ»здвоЉи бар на пет минута Љедну ствар и ради само Ьу. ј после тога нешто друго. Ќаправи списак ствари, размисли: да ли Ље ово потребно? Ц Ѕезусловно. јли за то Юе бити довоЪно пет минута. ј остало време се моли.ї “о Ље систематски приступ времену. ј време Ље таленат коЉи нам Ље дат. » према Ьему треба да се опходимо као што Ље речено у причи о талентима: треба да користимо таленат. ј кад се бавимо седеЬем, испуЬаваЉуЮи своЉе срце разноразним вестима коЉе нам нису потребне, закопавамо оваЉ таленат.

Цјли морамо да гледамо вести...

Ц —асвим Ље довоЪно Љедном дневно погледати дневник, и не треба више. ј многи постаЉу до те мере зависни да веЮ дрхте од нестрпЪеЬа кад их неко, на пример, задржи у разговору, зато што обавезно треба да виде наЉновиЉе издаЬе вести. “о се дешава и свештенослужитеЪима.

∆ивот у ÷ркви Ље среЮа и радост

Ц ¬ладико, вероватно Ље од самог настанка ÷ркве у свету постоЉао стереотип о томе да Ље ѕравославЪе нешто досадно, тужно, повезано се некаквим ограничеЬима коЉа човека чине несреЮним.  ако да покажемо свету и неуцрквЪеним или неверуЉуЮим Ъудима да Ље хришЮанство религиЉа радости и да човеку пружа безграничне могуЮности за самоусавршаваЬе?

Ц  ако да покажемо? ¬рло Љедноставно: своЉим животом. Ўто више сами будемо водили црквени живот, што се више будемо радовали ономе што имамо, лакше Юе нам бити да у то убедимо и друге.

ѕринципиЉелно не признаЉем мисао да нас ÷рква у нечему ограничава. Ќапротив: она нас ослобаРа Ц пре свега од наших страсти. ∆ивот у ÷ркви Ље ослобоРеЬе, а не ограничеЬе.

ј ако се, на пример, поведе разговор о посту, кажем: Ђ ад вам лекар препише неку диЉету то Ље горе, много горе него пост. јли се строго придржавате те диЉете, зато што Љу Ље лекар преписао. » према речима свештеника о потреби за постом не треба се односити као према неважним и неозбиЪним.ї

јрхиепископ Ѕерлински и Ќемачки ћарко (јрндт). ‘ото: студио ЂЌеофитї јрхиепископ Ѕерлински и Ќемачки ћарко (јрндт). ‘ото: студио ЂЌеофитї
††††

Ц —ад у –усиЉи све веЮу популарност стичу семинари и тренинзи на коЉима Ъуде уче да буду среЮни и успешни. Ќа ова предаваЬа иду и уцрквЪени Ъуди Ц с истим циЪем: да науче како да постигну успех.  ако одговорити овим Ъудима: шта Ље потребно да би човек с тачке гледишта хришЮанина постао среЮан и успешан?

Ц Ќека читаЉу житиЉа светаца Ц видеЮе да су се свети мученици радовали одлазеЮи на мучеЬа. ѕонекад су се чак препирали и сваРали ко Юе бити први. “о Ље сасвим другачиЉи приступ животу од оног коЉи имаЉу Ъуди ван ÷ркве. ѕринципиЉелно Ље другачиЉи и може се реЮи да Ље у многоме супротан. «ато што тражимо среЮу управо у томе да испуЬавамо заповести ЅожиЉе. » у томе Ље налазимо, ако све исправно чинимо. ј нецрквени Ъуди то просто не виде Ц и не могу да виде, зато што нису просвеЮени у том смислу.

јли треба реЮи и то да хришЮани не проналазе у потпуности среЮу у живота у ÷ркви, зато што се много тога код нас ради подсвесно, па чак и несвесно. » у извесноЉ мери за то смо криви ми, црквенослужитеЪи Ц зато што понекад лишавамо верника много тога Ц на пример, кад на служби немарно читамо, да што пре прочитамо... –еЮи Юу чак и следеЮе: то Ље антицрквена пропаганда коЉа се води у ÷ркви Ц кад се на служби немарно чита или кад се чита тако да нико не може да схвати шта се уопште чита. » не ради се о Љезику, веЮ о томе како се изговараЉу речи молитава, како се оне преносе. ” нашем црквеном животу има много тога што храмЪе и што треба поправити. ј свако наше богослужеЬе Ље права богословска школа. ”змимо, на пример, само каноне за сваки дан Ц па у Ьима Ље све! “о Ље таква школа! —амо треба слушати и чути.

—а руског ћарина “одиЮ

13 / 10 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0