Srpska

«ахар ѕрилепин: Ђћи смо последЬи бедем ѕравославЪа на светуї

«ахара ѕрилепина неки називаЉу модерним писцем и то Ље врло необично, пошто се код нас Ђмодернимаї сматраЉу Ъуди либералних схватаЬа. ј ѕрилепин Ље Љедан од главних противника руских либерала, осим тога, он Ље патриота и Ц што Ље врло шокантно за напредну Љавност Ц православац Ље.  ако се писац односи према нападима на –уску ÷ркву, коЉе место сматра да припада ѕравославЪу у савременоЉ историЉи, зашто Ље за нашег човека добро да лети у бездан, и зашто му Ље било потребно да пише роман о —оловкима Ц о томе Ље «ахар ѕрилепин нешто рекао за саЉт Ђѕравославие.–уї.

«ахар ѕрилепин «ахар ѕрилепин
††††

Ц «ахаре, чини ми се да вам ретко поставЪаЉу питаЬа о религиЉи.

Ц ƒа, не баш често. јли сам недавно дао интервЉу о припадницима старог обреда.

Ц „уо сам да вас неки убраЉаЉу у Ьих.

Ц Ќе, с припадницима старог обреда немам никакве везе (смеЉе се).

Ц «ахаре, вероватно видите да се друштво поделило на два табора. ѕравославце и либерале. £едни кажу да су у току прогони ѕравославЪа, да Ље обЉавЪен информациони рат, а други кажу...

Ц Еда православци почиЬу да их притискаЉу, да-даЕ

Ц “ачно, шта мислите о томе?

Ц Ќисам стручЬак за ову тему, али као веруЉуЮи човек могу да кажем следеЮе. Ѕезусловно, за квазилиберално, под знацима навода Ђпрогресивної мишЪеЬе, ѕравославЪе Ље Љедан од опасних фактора у коЉе спада и руски патернализам, повереЬе према држави, Ъубави, условно говореЮи, према ƒостоЉевском и £есеЬину према кЬижевности Ђпочвеникаї. ” коЉе спада руски национални патриотизам (коЉи поистовеЮуЉу с милитаризмом), односно управо она озлоглашеност ЂопиЉености патриотизмомї, коЉа их све време нервира и плаши. ” то спада и руско саборно осеЮаЬе коЉе исмеваЉу на сваки начин. » ѕравославЪе Ље као купола изнад свега тога, оно све то уЉедиЬуЉе, прати све то и све то чува. » великом делу руских либерала све ово изгледа као нешто неприЉатеЪско на физиолошком нивоу, зато што противречи Ьиховом символу вере, ЬиховоЉ проповеди индивидуализма, Ьиховим европским вредностима, Ьиховом схватаЬу хуманизма, Ьиховом схватаЬу човечности и толерантности.††††

††††

Ц ѕритом то не изгледа неприЉатеЪски само нашим либералима, веЮ и онима у ≈вропи...

Ц «ато што Ље –уска ѕравославна ÷рква последЬи бастион коЉа стоЉи на путу свих ових наЉновиЉих гендерских тенденциЉа кад се показало да се могу венчавати Ъуди истог пола, кад се испоставЪа да може да живи седмочлана породица, у коЉоЉ су сви мушкарци коЉи имаЉу Љедно мало дете коЉе сви подЉеднако и страсно воле. ѕравославЪе Ље оно што не могу да савладаЉу, за Ьих Ље то неприЉатеЪска териториЉа. ј за нас Ље то бедем и простор снаге. —асвим недавно сам био у ƒоЬецку, човек обилази стражарнице и свуда се чуЉу речи коЉе се овде не изговараЉу: Ђћомци, с Ѕогом!ї, ЂЌека вас ’ристос чува.ї “амо Ље све обузело православно осеЮаЬе. Ќаравно, наша либерална публика Ље то осетила на физиолошком нивоу: чак нисмо ни схватали што су се тако нарогушили против ÷ркве, а они су знали да Ље ѕравославЪе оно чему Юемо се одмах окренути кад наступи одлучуЉуЮи тренутак. » многи наши бивши разноразни анархисти и атеисти, одЉедном су у овом рату рекли: Ђ√оспод нека те благослови! —ад Юемо решавати своЉе главне задатке, главне проблеме.ї  ад се поЉавило питаЬе живота и смрти, сви су одмах схватили: Ља сам –ус значи Ља сам православац.

»шао сам до границе с припадницима народне воЉске коЉи су ослобоРени из заробЪеништва. —ве су то совЉетски момци, стари совЉетски трудбеници, као из совЉетских филмова. » требало Ље да седнемо у аутобус и да кренемо дуж линиЉе фронта, а они само што су изашли из ових страшних подрума за мучеЬе и пре него што су сели у возило сви су прекрстили. ћислим да се пре рата многи од Ьих уопште нису сеЮали Ѕога и одЉедном се у Ьима пробудило православно осеЮаЬе и испоставило се да су то у суштини православни –уси.

«ахар ѕрилепин «ахар ѕрилепин
††††

Ц «ахаре, ви подржавате идеЉу да –усиЉа не може ѕравославЪа?

Ц Ѕезусловно, ѕравославЪе Ље Ьена суштина. ћи смо последЬи бедем ѕравославЪа на свету. —еЮате се како почиЬе Ђ—лово о погибиЉи руске земЪеї? Ђќ, светло светла и предивно украшена руска земЪо! » многим лепотама се дичиш: многим Љезерима се дичиш, рекама и кладенцима предивним, окомитим планинама, високим брдима, густим шумама, дивним поЪима, различитим зверима, птицама небеским, градовима великим, селима дивним, виноградима богатим, здаЬима црквеним и кнезовима страшним, боЪарима часним, велможама многим Ц свега си пуна, руска земЪо, о правоверна веро хришЮанска!ї ѕа то Ље наЉважниЉе дело, почетак наше кЬижевности, XIII век и опис руске земЪе крунише хришЮанска вера. ”оквируЉе!

Ц Ўта мислите, да ли на православним идеЉама треба градити државну идеологиЉу?

Ц ѕа наравно. “о треба да буде Љедна од главних компоненти.

Ц  аква Ље ваша слика идеалне државе?

Ц «а мене Ље то православна империЉа, Ђлевичарскогї усмереЬа Ц односно окренута народу. —лика моЉе државе се састоЉи у овим поЉмовима. —оциЉално ориЉентисана, традиционална земЪа, коЉа представЪа крстионицу многих народа, с верском толеранциЉом и централном православном вером.

«ахар ѕрилепин. ќбитеЪ.  орице романа «ахар ѕрилепин. ќбитеЪ.  орице романа
Ц «ахаре, недавно сте написали роман ЂќбитеЪї - о —оловкима 20-их година прошлог века, односно о времену кад Ље тамо био затвор. „итаоцу Ље из предговора Љасно да вам Ље ова тема блиска од детиЬства зато што Ље ваш воЪени деда био утамничен на —оловкима. «ато су многи уверени у то да сте у главном Љунаку кЬиге јртЉому √орЉаинову описали свог деду. ƒа ли Ље то тачно? »ли Ље јртЉом колективни Љунак?

Ц ’аЉде да не посматрамо ову причу тако лично. ƒедина прича Ље такоРе компликована. Ќе треба схватити роман као документ, то Ље безусловно лепа кЬижевност. ” ЬоЉ су помешани стварност, оно што се дешавало и оно што се ниЉе дешавало у врло сложеноЉ конзистенциЉи. Ќема смисла да се то одваЉа, физиологиЉа Ље изузетно сложена. јли кЬижица Ље стварност сама по себи. Ќа краЉу краЉева, десило се оно што Ље описано. «ато ми деда ниЉе потребан као лик да бих испричао причу о руском карактеру. √лавни задатак ове кЬиге Ље покушаЉ да се опишу троЉица браЮе  арамазов плус —мердЉаков у Љедном лику, а моЉ деда томе уопште не одговара, као ни прадеда, ни чукундеда.

Ц ћноги веЮ пореде ЂќбитеЪї с ƒостоЉевским. »змеРу осталог, и због тога што Ље роман прилично велик. ћало Ље Ъуди коЉи пишу тако дебеле кЬиге. ƒа ли сте одмах замислили тако велики роман? » зашто сте Љунака коЉи Ље инспирисан ƒостоЉевским послали баш на —оловке?

Ц –азумете, четворица  арамазова се могу описати и у ЉедноЉ малоЉ причи, миниЉатури, како год хоЮете. ќваЉ роман се просто сам разрастао. ѕочео Ље да се шири, као кад човек обори мастионицу и мрЪа почиЬе да се шири. ѕочео сам да пишем и ликови, од коЉих Ље половина заиста постоЉала или о коЉима сам имао документа, реченице у неким извештаЉима, почели су да захтеваЉу да живе и да захтеваЉу да се чуЉе Ьихов глас. —ве то звучи надмено, али Ље све чиста истина. ј Ъуди су постоЉали, никуда нису нестали, имали су своЉу причу, своЉу трагедиЉу. ”мрли су, убиЉени су, били су у праву или нису били у праву. » они коЉе данас доживЪавамо као Яелате су жртве, имали су своЉу истину. „инили су своЉе хероЉске поступке. ћеРу Ъудима коЉи су тамо доспели као чекисти и чувари било Ље личности с необично богатом Љуначком биографиЉом. ј ми на све гледамо: ево ови дивних и добрих коЉи су били у затвору, а ови су зли и сурови. ј заправо адвокати коЉи о сваком могу да кажу неку лепу реч су потребни свима. ѕокушао сам да наступим у улози таквог човека.

Ц ако се осеЮате кад доРете на —оловки?

Ц Ќема ту никаквих противречних осеЮаЬа. ƒолазим тамо с осеЮаЬем мира и не покушавам да на било коЉи начин осмислим ово осеЮаЬе. »ако сам читао, на пример, писма ‘лоренског, он Ље веома оштро оценио —оловке, говорио Ље да Ље —вети ƒух напустио ово место, да то ниЉе место за живу мисао. ћожда Ље на Ьега тако утицала тамница, а можда нешто друго. ѕрочитао сам ‘лоренског, али ништа слично тамо нисам осетио. Ќапротив, осеЮао сам благост. ќвде Ље моЉа прича, прича моЉе земЪе, коЉа Ље траЉала 500 година. »ако Ље оно што ‘лоренски пише, наравно, Љасно. £една ствар су —оловки из времена митрополита ‘илипа, управо оног из времена »вана √розног; —оловки из времена раскола, кад су се побунили против реформи патриЉарха Ќикона, ова децениЉска одбрана манастира Ље хероЉски догаРаЉ. ј онда као да су нестали под водом, као храм на Љезеру —ветлоЉар. Куди су ишли тамо, али ниЉе било откривеЬа религиозног духа. —ва су се дешавала почевши од монаха коЉи су га основали, па до XVII века, кад су стрелци каменовали монахе коЉи су се побунили и кад их нису чак ни сахранили: лежали су у манастирскоЉ порти, мртви... јли све то не укида гениЉа овог места. £едноставно треба знати: тако Ље било.

—оловки. ‘ото: —. ¬еретеников / Expo.Pravoslavie.Ru —оловки. ‘ото: —. ¬еретеников / Expo.Pravoslavie.Ru
††††

Ц ƒа ли вас Ъути то што се на териториЉи манастира налази музеЉ концентрационог логора?

Ц “о Ље нормално. ” манастир сам ишао с режисером јлександром ¬елединским, Ьегов отац Ље био мали од палубе меРу младиЮима коЉи су се тамо школовали; одатле су отишли право у ¬елики отаЯбински рат, млади момци са 14-15 година... »шли смо и ишли, видели смо фотографиЉу и он Ље одЉедном рекао: ЂћоЉ отац!ї » обрисао Ље сузу. ¬идео Ље свог оца из четрдесет друге године, отац стоЉи меРу регрутима. ”право то Ље историЉа –усиЉе. ћанастир, никониЉанство, логори, млади морнари, ќтаЯбински рат. » не може се сеЮи маказама Ц ево, овде Ље добро, а овде Ље лоше, ево овде су проклети боЪшевици, а овде су боЪшевици направили школу младих морнара и васпитали су хероЉе. “о се више не може одвоЉити, историЉа Ље Љедна целина, то Ље целовит организам. Ќе може се сеЮи секиром и говорити: живеЮу само с овом ногом и с овом Љетром, а ово Юу бацити на депониЉу, - то Ље апсолутно немогуЮе.

«ахар ѕрилепин с породицом «ахар ѕрилепин с породицом
††††

Ц «ахаре, познати сте као беспрекоран породичан човек, имате четворо деце.  ако треба васпитати правог –уса?

Ц ” поЪу религиЉе и у поЪу кЬижевности. “о су два пеЉзажа у коЉима треба држати децу. “о не треба да буде спорадично, не у стилу: Ђƒецо, данас идемо у цркву, а сутра читамо ѕушкина.ї “о треба да се гради на непрестаном породичном примеру. ќкретаЬем према религиозности и кЬижевности, исто као и историЉи, треба да буде прожет цео живот, сав треба да буде засиЮен тиме. —амо тако, кроз пример родитеЪа, деца могу то да прихвате. ≈во, тата и мама су отишли у цркву, ево, имаЉу полицу с религиозном литературом, сва деца читаЉу молитву, тата Ље с кЬигом, библиотека Ље у свакоЉ соби. ћи у присуству деце за столом све време разговарамо о ономе што се дешава... —амо то. ј не методом: Ђ—ине, напунио си 14 година. ƒоРи да ти сад све испричам за 15 минута: буди прави мушкарац, ’ристос Ље наш Ѕог и готова ствар.ї —ве Ље то глупост. Ќишта неЮе деловати. —амо свакодневни живот родитеЪа представЪа наЉбоЪи пример и Љедину могуЮност за васпитаваЬе деце. £едину, нема никакве друге.

Ц  оЉе кЬиге користите у васпитаЬу деце?

Ц ” рускоЉ класици постоЉе одговори на сва питаЬа. ” Ђ апетановоЉ кЮериї, Ђ“арасу ЅуЪбиї, Ђ–ату и мируї. £есеЬинове песме, песме √умиЪова. “мо постоЉи све што се може смислити Ц има свега. —ад размишЪамо о томе како да се односимо према ”краЉини: да ли може да се деси да тамо има 14 различитих истина, или можда 36 истина? јли замислите на тренутак ѕушкина, или Кермонтова, или √огоЪа у овоЉ ситуациЉи. ѕа они би се ужаснули веЮ због тога што смо и на тренутак посумЬали у то где Ље истина. –екли би: Ђ“о Ље апсурд! £есте ли ви нормални?ї „ак би и Ћав ЌиколаЉевич “олстоЉ, наравно, рекао: Ђћомци, мир Ље свуда потребан, хаЉде да зауставимо рат.ї » наши либерали би рекли: Ђ’вала ти, Ћаве ЌиколаЉевичу, баш си добар!ї ј он би Љош рекао: Ђјли ”краЉинци такоРе треба да прекину рат. ’аЉде да изведемо воЉску, и нека ”краЉинци сами решаваЉу где желе да живе.ї “олстоЉ би желео идеални мир коЉег нема. ј √умиЪов, ѕушкин и Кермонтов би оследлали коЬа и отишли да се разаберу: шта се дешава, зашто наш брат ћалорус не разуме шта се уопште дешава?  онстантин ЋеонтЉев, ¬асилиЉе –озанов, »Ъин Ц да ли можете да замислите Ьихова размишЪаЬа на ову тему?

Ц » последЬе питаЬе вероватно садржи теме прогона ÷ркве, и –уса и све наше историЉе. Ўта мислите, куда идемо? ћноги кажу да сви летимо у бездан...

Ц Ќормално стаЬе руског човека и руске историЉе Ље да се лети у бездан. ”век свеЉедно летимо у бездан. —тара –усиЉа, феудална раздробЪеност, смута, осамнаести век, деветнаести век, револуциЉа, ЅрежЬев, ’рушчов... Ћетимо, и летимо, и летимо. ќво стаЬе Ље идеално за нас.  ад руски човек не лети у бездан сигурно Ље да му се ближи краЉ.  ад почиЬе аморфно да се расплиЬе у свом постоЉаЬу Ц то значи да Ље краЉ, да нема –уса. ј чим полети, хвала “и, √осподе, сви смо летели своЉим колима. Ќе видим у томе никакав проблем. ћислим да су сви изазови с коЉима се наше становништво суочава управо потребни за то да нам се обезбеди нормалан живот.

—а «ахаром ѕрилепином
разговарао Ље ћаксим ¬асЉунов

21 / 10 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0