Srpska

ЂѕрославЪен у целом светуї

ѕоводом роРендана –уске империЉе

ƒана 22. октобра (4. новембра по новом календару) 1721. године —енат Ље издао указ коЉим Ље ѕетра I именовао за императора: Ђза очинску бригу и стараЬе коЉе Ље за добробит државе изволио да покаже и за тако снажно бодро и стараЬе и за то што Ље учинио да Ьегов подани народ постане прославЪен у целом светуї. –усиЉа Ље постала империЉа.

–уска империЉа.  арта из XVIII века –уска империЉа.  арта из XVIII века
††††

–усиЉа као империЉа††††††

“о што Ље —енат ѕетру I доделио титулу императора представЪа признаЬе Ьегових личних заслуга. ѕризнаЬе да Ље завршена велика етапа у историЉи земЪе. јли то Ље био и данак новим струЉама. ѕочела Ље нова епоха и то више ниЉе било ћосковско царство, веЮ друга држава. –усиЉа Ље добила излаз на Ѕалтичко море после дугог рата коЉи Ље траЉао више од 20 година; спровела Ље низ реформи, веома потребних реформи, коЉе су се тицале државне управе, армиЉе и флоте. —ве се променило, промеЬено Ље само устроЉство руског живота.

–усиЉа се сад позиционирала као држава коЉа светску заЉедницу Ц тадашЬу ≈вропу Ц приморава да узима у обзир Ьено мишЪеЬе.  ако Ље говорио сам ѕетар ¬елики: Ђ“реба водити европску политику.ї –усиЉа постаЉе члан европске заЉеднице, излази из извесне самоизолациЉе и поЉавЪуЉе се на меРународноЉ сцени.

“реба да имамо на уму да Ље у ѕетрово време изградЬа империЉе тек започела. ќваЉ процес се, по мом мишЪеЬу, завршио за време  атарине ¬елике.

‘.—.–окотов. ѕортрет  атарине II ‘.—.–окотов. ѕортрет  атарине II
††††

«ашто за време  атарине ¬елике? «а време Ьене владавине освоЉене су нове териториЉе, –усиЉа излази на ÷рно море и постаЉе веома важан играч у светскоЉ политици Ц у суштини Ље одреРуЉе. » Љош: –усиЉа сад своЉе проблеме решава и воЉним путем и ван граница земЪе. —матрам да Ље то веома важан критериЉум империЉе. » то Ље показатеЪ снажне државе.

 атарина Ље променила многе ствари у унутрашЬоЉ политици. ј себе Ље сматрала маЉком свих поданика коЉа маЉчински све жели да прими, - сетимо се Ьене политике пресеЪеЬа и прилично велике верске толеранциЉе. ќна Ље заиста довршила ѕетрово дело. » схватала Ље то.

ќве две историЉске личности Ц ѕетар I и  атарина II се у публицистици, а понекад чак и у црквеноЉ историографиЉи, подвргаваЉу остракизму. ћеРутим, не можемо да не признамо да су Ьих двоЉе оснивачи империЉе. ѕочетак Ље ѕетар I, утврРиваЬе Ље  атарина II. »змеРу Ьихове владавине било Ље скоро 40 година дворских преврата...

»мпериЉа, наравно, уЉедиЬуЉе многе народе коЉи су били или покорени, или освоЉени, или су добровоЪно примили подаништво, или су ангажовани у економскоЉ делатности империЉе. ”право уЉедиЬуЉе. Ћокалне елите народа се укЪучуЉу у елиту империЉе. Ќароди имаЉу могуЮност да живе по обичаЉима и законима на коЉе су навикли. ” –ускоЉ империЉи Ље владала прилично велика верска толеранциЉа. —етимо се да су се на Ќевском проспекту Ц главноЉ улици престонице империЉе Ц налазили храмови различитих конфесиЉа: и католичка базилика свете  атарине, и протестанска кирха ѕетра и ѕавла, и Љерменска црква... » наравно, величанствена православна  азанска саборна црква као доминанта. ƒакле, империЉа Ље слика дома за све.

»мпериЉа и ÷рква

ѕетар I ниЉе примио само титулу императора, веЮ и оца отаЯбине. “име Ље истицана и изузетна улога цара Ц узгред речено, то Ље била нова улога. —ад Ље воЪа монарха представЪала наЉвиши извор права. “о Ље принцип апсолутистичке монархиЉе. » занимЪиво Ље да управо 1721. године, неколико месеци пре додеЪиваЬа императорске титуле ѕетар оснива ƒуховни колегиЉум Ц у суштини, званично укида патриЉараштво. ѕоследЬи ћосковски патриЉарх био Ље патриЉарх јдриЉан (Ж 1700), и премда Ље престо патриЉарха преко 20 година био упражЬен, сачуван Ље некадашЬи поредак црквене управе. —ад Ље он принципиЉелно промеЬен.

ѕосмртни романтизирани портрет ѕетра I сликара ѕола ƒелароша. 1838. ѕосмртни романтизирани портрет ѕетра I сликара ѕола ƒелароша. 1838.
††††

—вих ових 20 година ѕетар Ље спроводио реформе државне управе: уместо прилично незграпних уреда он ствара складан систем колегиЉума Ц министарстава. » сад ствараЬе овог система колегиЉума довршава ƒуховни колегиЉум, коЉи Ље ускоро добио назив —вети владаЉуЮи синод.

ќва реформа ѕетра I се често оцеЬуЉе само негативно. ƒа ли Ље то оправдано? Ќаравно, ÷рква сад постаЉе део државног механизма. јли колико Ље пре тога била самостална?  олико Ље самостална била фигура патриЉарха? ћноги историчари сматраЉу да Ље после патриЉарха Ќикона само патриЉарх £оаким можда имао извесног утицаЉа на државне послове. ќн Ље подржавао ѕетра, бранио Ље Ьегова права на царски престо. ј патриЉарх јдриЉан? ѕозната Ље епизода Ц погубЪеЬе учесника у —трелецком бунту. ѕатриЉарх јдриЉан долази Ц не на ÷рвени трг, као што се то обично мисли због тога што Ље тако насликао ¬.—уриков. веЮ у ѕреображенску слободу, где се лиЉе крв, где се налазе стратиште и вешала, где ѕетар и Ьегови саборци, чиЉу лоЉалност проверава, секу главе побуЬеницима, заверницима, правим и умишЪеним... ƒоноси ¬ладимирску икону ћаЉке ЅожиЉе и моли за помиловаЬе, чему Юе се ѕетар веома зачудити. «ато што Ље пре тога последЬи човек коЉи Ље искористио право да моли за Ъуде био митрополит ‘илип ( оличев), Љош за време владавине цара »вана IV √розног... ƒржавна власт Ље одавно укинула ово право.

¬.».—уриков. £утро погубЪеЬа стрелаца. 1881. ¬.».—уриков. £утро погубЪеЬа стрелаца. 1881.
††††

Ќаравно, ѕетар Ље нарушио канонско уреРеЬе ÷ркве, али немоЉмо заборавити да ни пре тога ÷рква више ниЉе била нека самостална институциЉа. «а време цара јлексеЉа ћихаЉловича донета Ље ћанастирска уредба, коЉом су практично контролисане манастирске земЪе и земЪе архиЉереЉских домова. Ќе само то, световни чиновници уреда су чак распореРивали приходе ÷ркве. “ако да Ље тенденциЉа таквог државног управЪаЬа ÷рквом постоЉала. ѕетар Ље само ставио тачку. Ўто се тиче уреРеЬа манастирског живота и манастирског земЪопоедништва, тачку Ље ставила  атарина II. »гор  орнеЉевич —молич сматра да Ље спор о црквеном земЪопоседништву, коЉи Ље започет у XIV веку завршен Ђпрвим ослобоРеЬем сеЪакаї манифестом из 1764. године: манастирски сеЪаци су постали цареви Ц економски, како су их називали, пошто Ље Ьима управЪао за Ьих безлични  олегиЉум економиЉе.

Ќема сумЬе у то да Ље црквена реформа ѕетра I врло двосмислена. ƒа, ÷рква Ље чврсто ушла у састав државног механизма и лишена Ље канонски правилног предводништва. ћеРутим, у овоЉ потчиЬености држави било Ље и извесних позитивних момената. £едан од Ьих Ље транспарентност: финансиЉа, делатности архиЉереЉа... “ако, на пример, ако би архиЉереЉ прекорачио извесне дозвоЪене границе, ЉедноставниЉе речено Ц ако Ље почео да испоЪава самовоЪу, о томе (не за време ѕетра, веЮ касниЉе, за време ЌиколаЉа I) секретар конзисториЉе обавештавао обер-прокурора, коЉи Ље у поЉединим случаЉевима чак блокирао одлуке архиЉереЉа. Ќаравно, то канонски ниЉе исправно, али Ље спречавало самовоЪу, приморавало Ље архиЉереЉа, уколико Ље био необуздане природе, да буде уздржан у своЉим поривима.

ќгроман плус синодалног периода представЪа систем духовног образоваЬа. ќн Ље био изванредан, ниЉе заостаЉао за европским до почетка ’’ века.

«даЬе —ената и —инода, —анкт-ѕетербург «даЬе —ената и —инода, —анкт-ѕетербург
††††

 ао очигледно негативне моменте навешЮу фискалне функциЉе за коЉе су била задужена духовна лица: морала су да траже расколнике, да потказуЉу Ъуде коЉи нису долазили на исповест, да у случаЉу потребе доставЪаЉу потврде о Ъудима коЉи су били на исповести, али коЉима ниЉе дозвоЪено да се причесте —ветим “аЉнама. Ќаравно, почетком XVIII века сама реч Ђпотказиватиї Ље имала мало другачиЉе значеЬе од онога коЉе Ље стекла касниЉе, посебно у другоЉ половини XIX и почетком ’’ века. ” XVIII веку имала Ље значеЬе: Ђобавештавати нареРене о извесном нереду и рРавим стваримаї. ћеРутим, и овакво ЂобавештаваЬеї Ље веЮ почетком XIX века образовано друштво доживЪавало као нискост и нечасност. ѕотказиваЬе Ље наЉвеЮа срамота. » овакав однос Ље гаЉен од детиЬства. ‘искалне функциЉе коЉе Ље ÷рква требало да испуЬава, срозавале су Ьен ауторитет у очима друштва у коЉем су све више Љачала антиклерикална расположеЬа.

÷рква Ље требало да обЉавЪуЉе све одлуке владе. £едноставно зато што Ље у храму, кад се окупи велико мноштво народа Ц а то Ље претежно био прост народ, дакле, и неписмен Ц то било врло згодно: сви су били обавештени о одлукама владе. јли ÷рква Ље и због тога губила ауторитет. ѕознато Ље да су у годинама ѕрвог светског рата, кад су се воЉска и земЪа веЮ уморили од дуготраЉних борбених деЉства манифести коЉи су се читали у храмовима дочекивани с краЉЬим незадовоЪством.

¬ладаЉуЮи —инод су и тада и данас многи историчари доживЪавали као нешто туРе ÷ркви. јли желео бих да цитирам Љедног мудрог човека, московског протоЉереЉа, великог познаваоца старе и нове историЉе коЉи Ље односе измеРу државе и ÷ркве у овом периоду окарактерисао на следеЮи начн: синодски систем Ље био споЪашЬа сила, али ова сила ниЉе била неприЉатеЪска према ÷ркви. ћорамо се сложити с овим. »ако Ље, наравно, било много бирократизма и контроле над живим поЉавама живота. —ви се сеЮамо с каквим су се неповереЬем чиновници Ц узгред речено, и неки архиЉереЉи коЉи су постаЉали чиновници Ц односили према поЉавама православног народног духа и подвижништва као што Ље старчество. ќптински старци су били прогаЬани! ÷рквено руководство ниЉе схватало старце јмвросиЉа, ¬арсануфиЉа... ЌиЉе схватало испоЪаваЬе духа коЉе ниЉе регулисано правилима и споЪним инструкциЉама.  онтрола живе проповеди, бесконачна цензура... “ога Ље било свуда и укинуто Ље тек у периоду револуциЉе 1905-1907. године.

ƒом за све

’аЉде да упоредимо –уску империЉу с, рецимо, ќтоманском империЉом, коЉа Ље такоРе нестала у ватри ѕрвог светског рата. “ешко Ље замислити султана ЂсЉаЉне ѕортеї у улози оца свих своЉих поданика. ќн Ље од Ьих очекивао потпуно повиноваЬе. «намо како су Ъуди били понижавани и угЬетавани по националном, али пре свега верском критериЉуму. Ќе само православни хришЮани, веЮ ни представници неких других вероисповести нису били равноправни с поданицима коЉи су исповедали ислам.

ѕремда су у –ускоЉ империЉи постоЉала одреРена ограничеЬа по верском и националном критериЉуму, ниЉе било онога што се повремено дешавало у “урскоЉ. –усиЉа ниЉе била тамница народа, она Ље била дом народа. ÷ентар Ље давао више него што Ље узимао. Мегова улога у доношеЬу тековина цивилизациЉе била Ље огромна, зато што Ље национална перифериЉа добиЉала драгоцене стручЬаке, у Ьу су стизали образоваЬе и култура, развиЉала се индустриЉа итд. ќви народи Ц сад веЮ државе Ц требало би да буду захвални –усиЉи.

»мпериЉа Ље оптимална форма за државу коЉа има огромну териториЉу и у коЉоЉ живе многоброЉни народи. ќна Ље у стаЬу да успешно одржава равнотежу у меРунационалним односима и да буде дом за све.

јлексеЉ —ветозарски

—а руског ћарина “одиЮ

03 / 11 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0