Srpska

ѕрилог о блаженопочившем ћитрополиту ЌиколаЉу

††††

” манастиру ”спеЬа ѕресвете Ѕогоородице у ƒобруну у петак 30.октобра на светог пророка ќсиЉу и преподобномученика јндреЉа  ритског сахраЬен Ље блаженопочивши митрополит дабробосански ЌиколаЉ.—вету архиЉереЉску литургиЉу,опиЉело и сахрану служио Ље патриЉарх српски »ринеЉ са архиЉереЉима,монаштвом и свештенством наше —вете цркве.ћитрополит ЌиколаЉ личност Ље чиЉу величину Юе вриЉеме истаЮи, Љер Юе и црквена и народна историЉа имати о Ьему шта да кажу Ц чуло се ових дана на задушним скуповима посвеЮеним овом Љедном од наЉзначаЉних —рба у двадесетом и двадесет и првом виЉеку.

–оРен Ље 17. августа 1927. године у селу —моЪани, заселак  рЬа £ела, код Ѕосанског ѕетровца, од оца ћилана и маЉке ћилице роРене  убуриЮ. Ќа крштеЬу Ље добио име √оЉко. ѕослиЉе основне школе у родноЉ —моЪани и мале матуре у —медеревскоЉ ѕаланци, уписуЉе се у ЅогословиЉу, наЉприЉе у Ѕеограду, а потом у ѕризрену, 1946. године. “оком школоваЬа одслужио Ље и двогодишЬи воЉни рок од 1949. до 1951. године.

ћонашки постриг примио Ље 1953. године у манастиру  опорину, од стране Љеромонаха  ирила ¬рге. Ќа монашеЬу Ље добио име ЌиколаЉ. “е исте године, 30. септембра, ≈пископ браничевски ’ризостом рукоположио га Ље у чин ЉероРакона, а ѕатриЉарх српски √ерман, 10. маЉа 1961. године, у чин Љеромонаха.

ѕослиЉе ЅогословиЉе уписао се на Ѕогословски факултет у Ѕеограду, 1953. године, коЉи Ље завршио у редовном року. ∆елио Ље послиЉе студиЉа да настави усавршаваЬе у √рчкоЉ, али му тадашЬе власти нису издале пасош. ”мЉесто одласка у √рчку, —вети архиЉереЉски синод га, 1957. године, поставЪа за суплента у ЅогословиЉи —ветог —аве у манастиру –аковици у Ѕеограду, и на тоЉ дужности Ље остао до 1964. године. ” меРувремену Ље положио професорски испит 1963. године.

√одине 1964. —вети архиЉереЉски синод му повЉерава обнавЪаЬе ЅогословиЉе у манастиру  рки. ƒоласком у манастир  рку вршио Ље дужност управника двогодишЬе ЅогословиЉе, старЉешине манастира и пароха манастирске парохиЉе. ќтвараЬем 1966. године петоразредне ЅогословиЉе поставЪен Ље за Ьеног ректора.

Ќа овоЉ дужности Ље остао до 1973. године, када Ље изабран за аустралиЉско-новозеландског епископа. ’иротонисан Ље 8. септембра 1973. године, у —аборноЉ цркви у Ѕеограду, руком ѕатриЉарха српског √ермана. ƒошавши у јустралиЉу организуЉе епархиЉска тиЉела, доводи и рукополаже нове свештенике, оснива нове парохиЉе, подиже и освеЮуЉе нове цркве, купуЉе земЪу на коЉоЉ Юе оснивати црквене центре. Ќа Љедном таквом земЪишту подигао Ље манастир —ветог —аве, конак и старачки дом. ќсновао Ље прво српско гробЪе у јустралиЉи. Ќа Ќовом «еланду оснива манастир ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице; то Ље први православни манастир у историЉи Ќовог «еланда.

—вети архиЉереЉски сабор га Ље 1978. године изабрао за епископа далматинског. ѕоред своЉих епархиЉских дужности Љедно вриЉеме Ље вршио дужност ректора ЅогословиЉе у манастиру  рки. ” то вриЉеме, наЉвише Ьеговим залагаЬем, подигнута Ље нова зграда ЅогословиЉе. ƒок Ље управЪао ƒалматинском епархиЉом саграРено Ље седам нових цркава и шест црквених обЉеката. ѕокренуо Ље 1988. године часопис »стина. јдминистрирао Ље обновЪеном ЅихаЮко-петровачком епархиЉом. «а годину и по дана организовао Ље у потпуности епархиЉу и предао Ље своме насЪеднику епископу ’ризостому.

Ќа редовном засЉедаЬу —ветог архиЉереЉског сабора 1992. године, епископ ЌиколаЉ Ље изабран за митрополита дабробосанског са сЉедиштем у —араЉеву. ≈пархиЉу Ље преузео у вриЉеме избиЉаЬа рата у Ѕосни и ’ерцеговини. ” том изузетно тешком времену стрпЪиво ради на реализациЉи одлуке —ветог архиЉереЉског сабора из 1967. године, на отвараЬу ƒуховне академиЉе. ќд власти –епублике —рпске добиЉа за потребе школе обЉекте у ‘очи. “ако Ље ƒуховна академиЉа —в. ¬асилиЉа ќстрошког почела са радом 1994. године. ” ƒуховноЉ академиЉи митрополит ЌиколаЉ вршио Ље дужност проректора и предавао Ље црквено пЉеваЬе. “акоРе, Ьеговим залагаЬем у просториЉама јкадемиЉе Ље смЉештена избЉегла ЅогословиЉа —в. “ри £ерарха из манастира  рке, гдЉе Ље предавао —вето писмо Ќовог завЉета и вршио дужност ректора. ѕослиЉе обнавЪаЬа ЅогословиЉе у манастиру  рки, ЅогословиЉа у ‘очи Ље посвеЮена —в. ѕетру митрополиту сараЉевском. ќд 1997. године митрополит ЌиколаЉ предавао Ље —вето ѕисмо Ќовог «авЉета на ћузичкоЉ академиЉи ”ниверзитета у »сточном —араЉеву, гдЉе Ље уз Ьегово свесрдно залагаЬе основан ќдсЉек за црквену музику и поЉаЬе и  амерни хор. ” манастиру ƒобруну покренуо Ље епархиЉски лист ƒабар и издавачку куЮу.

ѕоред епархиЉских обавеза као и обавеза у поменутим школама, митрополит ЌиколаЉ налази времена и да пише. јутор Ље и приреРивач више дЉела из области —ветог писма Ќовог завЉета, за потребе ученика богословиЉе али и за ширу читалачку публику. јутор Ље кЬига: ќпшти и посебни увод у —вето писмо Ќовога завета, “умачеЬе £еванРеЪа по ћатеЉу, “умачеЬе посланице –имЪанима, “умачеЬе посланица I и II  оринЮанима, “умачеЬе посланица √алатима и ≈фесцима, “умачеЬе посланица I и II —олуЬанима, ‘илипЪанима и  олошанима, “умачеЬе посланице £евреЉима, “умачеЬе посланица I и II “имотеЉу, “иту и ‘илимону, √оспод »сус ’ристос као ÷ар у —таром и Ќовом «авету, “умачеЬе —аборних посланица (£аковЪеве, ѕрве и ƒруге ѕетрове). »збор из Ьеговог богатог опуса бесЉеда, посланица и обраЮаЬа, као и аутобиографиЉа, сабран Ље у шест кЬига у издаЬу »  ƒабар: Ѕеседе, ѕосланице, √овори и обраЮаЬа, Ѕеседе II, ЅуРеЬе вере, ∆ивотни пут Ц јутобиографиЉа.

»маЉуЮи у виду богословско-научни и просвЉетни рад митрополита ЌиколаЉа, Ќаставно-научно виЉеЮе Ѕогословског факултета у Ѕеограду додиЉелило му Ље титулу почасног доктора богословских наука. ƒиплома му Ље уручена 30. Љуна 1999. године на Ѕогословском факултету у Ѕеограду.

Ќа приЉедлог Ѕогословског факултета —ветог ¬асилиЉа ќстрошког у ‘очи, ”ниверзитет у »сточном —араЉеву Ље Љедногласно донио одлуку о додЉеЪиваЬу зваЬа почасног доктора наука ћитрополиту дабробосанском г. ЌиколаЉу. ќво високо зваЬе уручено му Ље на свечаноЉ академиЉи ”ниверзитета у »сточном —араЉеву, 6. децембра 2007.

Ќосилац Ље више црквених и световних одликоваЬа, меРу коЉима су ќрден Мегоша првог степена (1993. године), ќрден заставе –епублике —рпске са златним виЉенцем (2010), те ќрден –епублике —рпске на ленти (2012), коЉим га Ље одликовао ѕредсЉедник –епублике —рпске. ≈пархиЉа милешевска одликовала га Ље ќрденом ЅиЉелог анРела првог степена (2011), ≈пархиЉа банатска ќрденом —ветог “еодора вршачког, а свештенство ћитрополиЉе дабробосанске «латним орденом —ветог ѕетра дабробосанског (2012), поводом двадесет година очинског стараЬа и архипастирског управЪаЬа ћитрополиЉом дабробосанском.

—вети архиЉереЉски сабор одликовао га Ље 2006. године орденом —ветог —аве првог степена за Ьегов педесетогодишЬи просветни рад и тридесетпетогодишЬе ревносно архиЉереЉско служеЬе у епархиЉама јустралиЉско-новозеландскоЉ, ƒалматинскоЉ и ƒабробосанскоЉ.

«а вриЉеме од када се налази на катедри сараЉевских митрополита у циЉелости Ље обновЪено 5 до темеЪа порушених храмова у посЪедЬем рату, те 12 спаЪених и тешко оштеЮених, као и Љедан броЉ лакше оштеЮених цркава. ѕодигнуто Ље 26 нових храмова и реновирана зграда митрополиЉе у —араЉеву. –укоположио Ље 61 свештеника и свештеномонаха, те 13 Ракона и ЉероРакона. £едан броЉ свештеника Ље поставио на парохиЉе у ‘едерациЉи Ѕосне и ’ерцеговине, са жеЪом да се задржи преостали српски живаЪ на тим просторима. —трпЪиво ради на занавЪаЬу монашког кадра, осниваЬу нових манастира, као и обЉеката у манастиру ƒобруну. £едан Ље од оснивача ћеРурелигиЉског виЉеЮа Ѕосне и ’ерцеговине.

04 / 11 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0