Srpska

—вето ѕисмо Ље противотров за Равоиманост

Ѕеседа на £еванРеЪе по Ћуки, гл. 8, стихови 26-39

£еванРеЪско казиваЬе о исцелеЬу гадаринског Равоиманог приморава нас да се замислимо над тим да ли у наше време има Равоиманих, и да ли Ље Ьихово исцелеЬе било могуЮе само у древна времена? јваЉ, има Ьих и сад, и то прилично много.

††††

ЌиЉе сваки душевни болесник Равоиман. »ма много врста душевних болести, за коЉе се не може реЮи да су опседнутост демонима. јли, треба знати да узроци многих душевних болести, укЪучуЉуЮи и необуздану суманутост, нису познати чак ни наЉбоЪим психиЉатрима. „ак сумЬам да меРу суманутима постоЉи известан проценат правих Равоиманих. јли има и много Ъуди коЉе нико не назива лудима и коЉи се уЉедно, с пуним правом могу назвати Равоиманима.

ј ко Ље Равоиман? “о Ље човек, опседнут духовима злобе у поднебесЉу (≈ф. 6, 12). ќ демонима, о Ьиховом начелнику Ц сатани, написано Ље много у —ветом ѕисму. —ам »сус ’ристос их Ље много пута истеривао из Ъуди и рекао Ље потпуно Љасно о томе да демони, напустивши човека могу поново да се врате:  ад нечисти дух изиРе из човЉека, пролази кроз безводна мЉеста тражеЮи покоЉа, и не налазеЮи говори: ¬ратиЮу се у дом своЉ откуда сам изишао. » дошавши наРе пометен и украшен. “ада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши обитаваЉу ондЉе; и потоЬе стаЬе бива човЉеку ономе горе од првога (Ћк. 11, 24-26).

 ако да не веруЉемо у постоЉаЬе Равола и демона ако знамо до коЉе безграничне дрскости Ље дошао сатана Ц искушавао Ље —амог √оспода »суса ’риста после Меговог четрдесетодневног поста у пустиЬи. ” —ветом ѕисму Ц £еванРеЪу и у апостолским посланицама Ц наведен Ље цео низ указиваЬа на то да кнез свиЉета овог (£н. 14, 30) веЮ влада. ќн Ље увек меРу нама, у атмосфери коЉа нас окружуЉе, и заЉедно с Ьим су легиони Ьегових слугу.

»ма много Ъуди, коЉи су због потпуног одсуства вере у Ѕога лако доступни духовима злобе. Михова срца служе као обитавалиште демона. ќвакве Ъуде ништа не кошта да закоЪу породицу с петоро деце, да закоЪу мало дете; они цео своЉ живот проводе у пЪачкама, пиЉанству и разврату. «ар то нису Равоимани?

ј шта Юемо реЮи о нама самима, о хришЮанима коЉи знамо да постоЉи сатана, коЉи се плашимо Ьега и духова злобе из поднебесЉа? ƒа ли смо ми слободни од демонске опседнутости? —тално, сваког дана, сваког часа демонске силе проничу у наша срца. £ер, зар у нама имало гордости, злобе и човекомрштва? «ар има мало Ъуди коЉи се помоливши се у храму враЮаЉу куЮи и почиЬу да гризу своЉе ближЬе? »ма, на нашу срамоту чак и оних коЉи су у стаЬу да учине лоповлук и блуд, коЉи су лако приступачни демонскоЉ сили, свакоЉ похоти и страстима.

јли, неЮемо говорити о онима коЉи се могу назвати демонским играчкама. ѕоразговараЉмо о стаЬу душа оних коЉи не краду, не чине преЪубу, не псуЉу, не одаЉу се страстима, о онима коЉи наводно воде беспрекоран живот, коЉи су одани послу коЉи Ље користан за Ъуде, на пример, лекарском раду. Ќедавно Ље код мене као професора дошла девоЉка-лекарка на лечеЬе. "–еците о чему се ради?" Ц "ѕа, ето, мучи ме неурастениЉа." Ц "” чему се она огледа?" Ц "Ќемам мира: све ме нервира, наЉмаЬа примедба на послу ме избацуЉе из такта, одмах губим власт над собом и без краЉа плачем због сваке ситнице."

«нам шта Ље неурастениЉа и Љасно ми Ље да то уопште ниЉе она. ѕочиЬем да анализирам девоЉчино душевно стаЬе, распитуЉем се о свему, сазнаЉем каква су Ьена интересоваЬа Ц хирургиЉа и Љош понешто Ц из реда душевног: мало кЬижевност и уметност.

†††††††††† "Ўта вас занима у животу? —амо хирурхиЉа? “о Ље врло мало. ¬и чините прве кораке у хирургиЉи, а Ља сам прошао дуг пут, дошао сам до славног краЉа и реЮи Юу вам да то за мене уопште ниЉе главно."

ѕостоЉи нешто неизмерно важниЉе. Кудска душа Ље бездано дубока. ѕостоЉали су наЉвеЮи хришЮански подвижници коЉи су цео живот проводили у непрестаноЉ молитви и посту. ƒубина Ьиховог живота Ље долазила до тога да су попут апостола ѕавла и преподобног —ерафима —аровског за живота узети до треЮег неба и видели су оно што очекуЉе свеце у вечном животу. ѕостоЉали су подвижници побожости коЉи су написали велика дела, коЉа су дошла до нас, коЉима се хранимо као наЉдрагоцениЉом духовном храном. —ве Ьихове помисли и стремЪеЬа су били усредсреРени на наЉважниЉа трагаЬа духа. ќни су поседовали драгоцено благо Ц сабраност душе на помислима о Ѕогу.

ƒа ли данас тако живе сви Ъуди? ƒа ли ми живимо у дубинама нашег духа? ƒа ли се бавимо размишЪаЬем о души, о наЉважниЉим задацима коЉе треба да разрешимо Ц о нашем животу? Ќе, ми се бавимо куЮним и службеним пословима, трчаЬем за почастима, за имуЮним животом, а захтеви духа су нам туРи. Куди не само да не траже сабраност душе, веЮ, напротив, теже ка томе да угуше сва немирна трагаЬа духа, траже расеЉаност: у гомилама иду у биоскоп, препуштаЉу се вулгарним разонодама. ќни не подносе усамЪеност, увек им Ље потребно друштво доконих Ъуди сличних Ьима с коЉима губе време у разонодама, брбЪаЬу и псовкама, у играЬу карата Ц и тако одвлаче своЉа срца и мисли од наЉвишег.

“ако Ље било и с оном девоЉком о коЉоЉ сам испричао. «ашто Ље увек плакала и била нервозна? «ато што Ьена душа ниЉе знала за мир, она Ље духовно гладовала.

ƒревни хришЮански писац из II века “ертулиЉан Ље задивЪуЉуЮе дубоко и тачно рекао: "ƒуша Ље по природи хришЮанка." јко се не храни духовном храном наступа тешка хронична глад. ” случаЉу духовне глади, као и телесне, човек постаЉе нервозан и из Ьегових очиЉу лако врцаЉу сузе. » нема му мира, и не може да се заборави ни у каквим разонодама. “о Ље знак да се човек предао демонским лукавствима.

«ашто се Ъуди хватаЉу на демонске мамце?

„овек живи у друштвеноЉ средини, Ьегово схватаЬе света, Ьегове мисли, жеЪе и дела у огромноЉ мери зависе од утицаЉа средине коЉа га окружуЉе. јко се здрав човек дуго времена буде налазио поред човека коЉи болуЉе од туберкулозе и удисао ваздух око болесника, засиЮен наЉситниЉим капЪицама влаге, коЉа садржи туберкулозне бациле, удишуЮи оваЉ ваздух сам се заражава. Ќа сличан начин се заражавамо и од грипозног болесника.

“ако Ље и у духовном животу. јко човек живи у атмосфери мноштва духова злобе у поднебесЉу, меРу саблазнима и развраЮености, глупости и вулгарности, у атмосфери незадрживих Ъудских страсти, Ьегова душа не може да се не зарази прЪавштином.

 уда да одемо од ове смртне духовне опасности? √де Ље наша заштита од демона? Ќа сва тешка питаЬа тражите одговор у —ветом ѕисму. ѕротивотров од заразе нам Ље пре неколико милениЉума дао свети пророк ƒавид: “а, у Ѕога Ље мир души моЉоЉ, од Мега Ље спасеЬе моЉе! “а, он Ље град моЉ и спасеЬе моЉе, уточиште моЉе, неЮу посрнути нимало (ѕс. 62, 1-2).

јко се будемо бавили послом корисним за ближЬе увек тежеЮи ка сабраности душе, чистоти и светости, живеЮи у Ъубави према Ѕогу и Ъудима, лукави Юе са срамотом напустити наше срце. ћеРутим, дешава се да се неприЉатеЪ поново враЮа и налази потпуно гостопримство, Љер поново лако и брзо пуштамо нечистоту и злобу у своЉа срца. “ада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши обитаваЉу ондЉе; и потоЬе стаЬе бива човЉеку ономе горе од првога.

Ќека се не деси никоме од нас никада ова страшна несреЮа, и нека не наРу духови злобе из поднебесЉа приступ нама. Ќека буду наша срца увек чиста и света. јмин.

12. новембар 1944. године

—а руског ћарина “одиЮ

13 / 11 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0