Srpska

ƒуховни дарови старца «иновиЉа

ƒана 12. новембра, кад се у ÷ркви слави спомен на свештеномученика «иновиЉа ≈геЉског, духовна деца преподобног «иновиЉа, митрополита “етрицкароЉског сеЮаЉу се свог почившег аве. ” тексту наводимо одломке из кЬиге «иновиЉа „еснокова Ђ—тарац и митрополит. ќ животу преподобног «иновиЉа (ћажуге), у схими —ерафимаї.

ћитрополит «иновиЉе с ходочасницима. ” доЬем реду Ље потоЬи архиепископ јлексиЉе (‘ролов) ћитрополит «иновиЉе с ходочасницима. ” доЬем реду Ље потоЬи архиепископ јлексиЉе (‘ролов)
††††

ѕреподобни «иновиЉе (1896-1985) се одликовао необичном срдачношЮу, добродушношЮу и гостоЪубивошЮу. Ѕлаги, отворени и добронамерни старац Ље умео да придобиЉе човека, да га охрабри. «а свакога Ље имао реч утехе. ”век Ље био приступачан, Љедноставан и добар.

¬алериЉ КаЪин, коЉи Ље допутовао у “билиси како би видео митрополита «иновиЉа овако описуЉе своЉ први сусрет са старцем:

Ђ¬идим, покраЉ црквене ограде стоЉи монах у годинама, стоЉи и разговара са старицама у белим марамама. »дем да питам. ѕрилазим ближе: монах Ље сувоЬав и стар. ќдеЮа му Ље неугледна: на глави му Ље изношена скуфиЉа, раса му Ље стара и похабана, на ногама има опанке од лике. —тоЉи, обема рукама се ослаЬа на штап. ≈х, мислим, то Ље неки пустиЬак из планине, из сиромашног скита. —лушам, незгодно ми Ље да их прекидам. ќдвиЉао се важан разговор о животу. —тарица се жалила на то да ЉоЉ се зет не трезни и да Ље вреРа. —тарац-монах Љу Ље саветовао како да поступа да би одучила зета од пристрасности према пиЮу.

—ачекао сам да заврше разговор и обратио сам се монаху:

Ч ќпростите, ’риста ради, где да могу да наРем митрополита «иновиЉа?

—тарац ме Ље нежно погледао своЉим ведрим добрим очима и тихо Ље рекао:

Ч £а сам митрополит «иновиЉе.

—амо што нисам пао од изненаРеЬа!

Ч ¬ладико, ¬и сте?

¬иРао сам наше леЬинградске митрополите у црним свиленим расама, с белим камилавкама, с диЉамантским крстовима, са скупоценим жезлима у рукама, како их Ъуди с поштоваЬем дочекуЉу док излазе из црних сЉаЉних кола, воде под руке у храм уз славу звоЬаву звона, кроз шпалир сервилно погнутих свештеника, а они милостиво, с обе руке даЉу народу благослов. ј овде видим сиромашног старог монаха са штапом и у опанцима од лике. “о Ље био старац «иновиЉе Ц митрополит... ≈то, пред таквим светитеЪем сам стаЉао занемевши и упиЪивши се у опанке.

—тарац се несмеЉао тихим, али звонким смехом.

Ч Ўта Ље, чудиш се опанцима?! —ве нас из духовног зваЬа ноге издаЉу под старост. ƒуго стоЉимо на служби, на молитви, и ноге почиЬу да побоЪеваЉу и боле. ј ногама Ље баш добро у опанцима. —пециЉално их наручуЉем од своЉе духовне деце. » доносе ми опанке од лике из –усиЉе, из ”краЉине, а овде у грузиЉскоЉ земЪи, Ъуди не знаЉу за такве опанке.ї

ѕрича ¬алериЉа КаЪина подсеЮа на догаРаЉ коЉи се десио с преподобним —ергиЉем –адоЬешким кад Ље Љедан кнез дошао у “роЉицки манастир желеЮи да види игумана. ѕреподобни —ергиЉе Ље у то време окопавао башту у похабаном подраснику. ”гледавши га кнез Ље упитао: Ђ√де могу да видим игумана —ергиЉа?ї на шта Ље добио одговор преподобног: Ђ£а сам игуман —ергиЉе.ї

јрхиепископ јлексиЉе (‘ролов) се сеЮа: Ђ¬ладика Ље умео да увек с искреном радошЮу дочека путника и нисам видео ниЉедног човека коЉи се не би растужио на растанку с владиком. ¬ладика Ље све волео. ¬еома се бринуо и секирао за Ъуде коЉи су отпутовали и жалостио се због оних коЉи се нису ЉавЪали после растанка.ї

„удотворност и прозорЪивост

ћитрополит «иновиЉе (ћажуга) ћитрополит «иновиЉе (ћажуга)
ѕреподобни «иновиЉе Ље од Ѕога имао дар да види како будуЮе, тако и догаРаЉе коЉи су се веЮ десили. ћного тога Ље предвиРао у судбини своЉе духовне деце, упозоравао их Ље на могуЮе неприЉатности. —тарац Ље од Ѕога добио дар да види унутрашЬе стаЬе човека и знао Ље коЉим путем да води сваку душу ка спасеЬу.

ќ Љедном веома занимЪивом догаРаЉу коЉи потврРуЉе прозорЪивост владике говори протоЉереЉ √еоргиЉе ѕиЪгуЉев. ќн пише:

ЂћоЉу породицу и мене Ље посебно потресао догаРаЉ коЉи се десио 1965. године. ƒобио сам летЬи одмор и прву половину слободног времена попадиЉа, деца и Ља смо провели обилазеЮи света места у ћоскви, «агорску итд.  ад смо се вратили куЮи, купили смо карте за воз како бисмо роРену тетку отпратили до “уапсеа. ќтишао сам по благослов код владике «иновиЉа, али ми ниЉе дозволио да путуЉем. ћа како да сам му доказивао да треба да идем, био Ље неумоЪив. ј сутрадан, у време кад Ље требало да будем на путу, доживео сам изузетно Љак срчани напад.  ад су ми лекари прве помоЮи урадили кардиограм рекли су ми да Ље за мене мироваЬе лек и да сам се спасио само зато што се све десило код куЮе. “ада смо сви схватили зашто нам владика «иновиЉе ниЉе дао благослов за путоваЬе. Ѕили смо му благодарни због такве прозорЪивости и далековидости.ї

 ад су се Ъуди обраЮали владики за савет он Ље узносио Ѕогу ватрену молитву и молио √а Ље да откриЉе —воЉу увек добру воЪу о човеку коЉи Ље поставЪао питаЬе. √оре наведени случаЉ коЉи Ље испричао отац √еоргиЉе сведочи управо о томе.

ћонах ¬италиЉе (у свету ¬асилиЉе) из –остова на ƒону испричао Ље запаЬуЉуЮу причу коЉа сведочи о томе да су дивни старци «иновиЉе и ¬италиЉе Љасно видели будуЮност и то у тоЉ мери да су о ЬоЉ говорили као о нечему што се веЮ десило у прошлости:

Ђ—амо што сам стигао куЮи из ѕочаЉева Ц требало Ље хитно да одем у “билиси Ц да одвезем рибу. ќвде су ме натоварили, а тамо веЮ чекаЉу. »стоварили смо, идем код владике. » баш тад среЮем оца ¬италиЉа:

Ч ќ, дошао Ље слуга ЅожиЉи ¬асилиЉе. „уваЉ се, иначе Юе бити лоше: неприЉатеЪ се веома окомио на тебе.

„ега да се чувам?  ако да се чувам?

—враЮам код владике.

¬ладика ме Ље посадио да ручам с Ьим: увек би човека пре свега посадио за сто. ј Љео Ље врло скромно: мало каше Ц не би човек ни рекао да Ље владика. –ука му Ље била танушна, мршава и жута као восак.  ао да Ље сав светлео.

–аспитивао се како су деца, жена, ташта Ц све Ље знао поименце. ј онда одЉедном каже:

Ч «наш, ¬асилиЉе, Љедан наш монах Ље пао с мотоцикла: имао Ље потрес мозга и руку Ље сломио Ц шест месеци Ље био у болници. ѕродаЉ своЉ мотоцикл, шта Юе ти?

—едим и размишЪам: па оно Ље био монах, а Ља сам мирЉанин. » одговарам:

Ч ¬ладико, без мотора сам као без руку: треба деци из села да довезем и краставце, и парадаЉз, и кокошке...

ƒошао сам куЮи... ” селу сам гаЉбице напунио парадаЉзом. »дем у –остов главном траком, кад испред мене са споредне излеЮе маршрутни аутобус Ц директан судар, само што сам успео да подметнем бочну приколицу. »злетео сам као метак. јли нисам пао на асфалт, веЮ као да ме Ље нешто кроз ваздух пренело преко пута и бацило на траву, иначе бих погинуо.

ѕотрес мозга, прелом Ц шест месеци сам лежао у болници...

≈то, такви су то старци били.ї

 ао што видимо, владика «иновиЉе и отац ¬италиЉе су се допуЬавали у свом благодатном служеЬу. ƒа Ље ¬асилиЉе из –остова упоредио речи ових благодатних страца, обратио би веЮу пажЬу на оно што су му рекли и избегао би многе неприЉатности. »спуниле су се и пророчанске речи владике (Ђнаш монахї), зато што Ље много година касниЉе архимандрит ћодест замонашио ¬асилиЉа и дао му Ље име ¬италиЉе.

ћитрополит «иновиЉе с ходочасницима ћитрополит «иновиЉе с ходочасницима
††††

»гуман ¬ениЉамин (—еливанов) прича о догаРаЉу коЉи Ље запамтио за цео живот:

Ђ—едели смо за столом и ручали. ¬ладика «иновиЉе Ље због нечега ћихаила назвао ћаксим. “о Ље било много пре него што Ље отац ћихаил ƒиденко примио постриг с именом ћаксим и монашки постриг Ље обавЪен након што се владика упокоЉио у √осподу.ї

Ќеколико случаЉева прозорЪивости преподобног «иновиЉа сеЮа се јна √ригорЉевна  арагезова. —вих тридесет пет година колико Ље владика живео у “билисиЉу, она Ље живела у комшилуку и веома добро га Ље познавала. «ато су Ьене успомене веома драгоцене и занимЪиве. ЌавешЮемо неколико случаЉева из Ьене приче. ќна се сеЮа:

ЂЅио Ље Љедан председник црквеног одбора, звао се јнтон. ”чинио Ље владики много рРавих ствари и писао Ље против Ьега. “ада Ље комитет за религиЉу био при —авету министара. » сви су говорили: ‘¬ладико, склоните га.’ ј мени Ље владика рекао: ‘≈во, Ъуди не разумеЉу. ’оЮе да га склоним. √оспод Юе га сам склонити и ти Юеш то видети.’ » шта мислите? ќваЉ човек Ље понекад свраЮао уЉутру код владике и нешто му Ље доносио. » Љедном Ље умро баш код владике у келиЉи. » владика ми Ље рекао: ‘¬идиш, нисам хтео да га склоним и рекао сам ти да Юе га √оспод —ам склонити.’

¬ладика Ље предсказивао многе ствари! £едан човек Ље хтео да оде у »зраел и дошао Ље код владике по благослов. Ѕио Ље лекар, презивао се Ѕахт. ¬ладика му Ље рекао: ‘Ќе треба да путуЉеш.’ ј он Ље отпутовао и одмах Ље умро.

Ќина ѕетровна Ље такоРе била Ьегова духовна кЮи. —естриЮ Љу Ље звао да се пресели код Ьега, а у ствари Ље желео да она прода стан. ƒошла Ље и моли за благослов. ¬ладика ЉоЉ Ље рекао: ‘Ќе дам ти благослов, Ќина. ЌемоЉ да идеш. ќвде ти Ље добро. ЌемоЉ иЮи код Ьих.’ „им Ље отишла тамо сломила Ље ногу. Ћоше су се опходили према ЬоЉ. » годину и по дана касниЉе Ље напустила оваЉ свет. ≈то, тако Ље било. ј владика ми Ље рекао: ‘≈то, чула си.’  ажем: ‘£есам, владико, чула сам.’ ќбистиниле су се многе ствари о коЉима Ље владика говорио.ї

√оспод Ље унапред открио прозорЪивом старцу и дан кад Юе се упокоЉити. ѕреподобни «иновиЉе Ље примио схиму с именом —ерафим и у последЬоЉ ноЮи свог земаЪског живота рекао Ље келеЉнику следеЮе: Ђ—утра одлазим од вас.ї  елеЉник Ље тужно повикао: Ђ¬ладико, како Юу без вас? ѕропашЮу без вас.ї Ќежно та тешеЮи владика Ље одговорио: Ђќдлазим, али Юу се и тамо (показивао Ље на небо) молити за вас.ї ќве речи су му улиле наду и ублажиле старчеве опроштаЉне речи.

” свим овим сеЮаЬима Ъуди коЉи су били блиски старцу не видимо само прозорЪивост владике «иновиЉа, веЮ и Ьегову Ъубав према своЉоЉ пастви и бригу за сваку душу коЉа му Ље била поверена.

—а руског ћарина “одиЮ

13 / 11 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0