Srpska

«аЉеднички историЉски пут —рба и –уса Ље исповиЉедаЬе истинске вЉере

–азговор са Љеромонахом »гЬатиЉем Ўестаковим, сабратом —ретеЬског манастира у ћоскви, уредником веб саЉта ѕравославие.ру (наЉчитаниЉим православним медиЉем), професором ¬исоке богословске школе —ретеЬског манастира и Љедним од наЉпознатиЉих православних мисионара, о православном мисионареЬу, штампаним, елетронским и новим медиЉима, ЬеговоЉ Ъубави према српском народу, –усима и —рбима,  осову и ћетохиЉи, духовним и политичким борбама у свиЉетуЕ ††

††††

¬и сте Љедан од риЉетких Ъуди у високообразованом и угледном свештенству –ѕ÷ коЉи тако добро зна српски Љезик и српску ÷рквену и народну историЉу. ќдакле толика Ъубав према српском народу и када се она поЉавила?

»скрено речено, прилично често имам прилику да чуЉем ово питаЬе и сваки пут ми Ље тешко да одговорим. ” свом дЉетиЬству и младости мало смо знали о —рбиЉи и о —рбима. ћоже се реЮи да скоро ништа нисмо знали. ѕрактично са „српском проблематиком“ сам се упознао у зрелиЉим годинама, веЮ на ћосковском универзитету, похаРаЉуЮи различите семинаре и предаваЬа и изабравши студиЉе на катедри £ужних и «ападних —ловена.

ј Ъубав према српском народу се родила некако сама по себи. ѕриродно Ље да су упознаваЬе са српским светиЬама и хероЉском српском историЉом одиграли кЪучну улогу у томе и да Ље та Ъубав постала само Љача.

ƒа ли Ље тачно да себе, иако сте роРени –ус, сматрате 50 процената –усом а 50 процената —рбинoм? » ако Ље то тачно, од када сте се тако почели осЉеЮати и шта вас Ље на то опредиЉелило?

ћислим да има много Ъуди коЉи се тако осЉеЮаЉу. ¬еЮина –уса коЉи често долазе на Ѕалкан и воле српски народ, Ьегову културу и ÷ркву после извЉесног времена почиЬу да се осЉеЮаЉу не само као гости или приЉатеЪи, веЮ као дио свега тога. —аосЉеЮаЉу са —рбима, то постаЉе дио Ьиховог живота. ћислим да Ље то нормално. ††

—а мном се десило отприлике исто то: путоваЬа су учестала, а броЉ приЉатеЪа Ље почео да расте геометриЉском прогресиЉом. ” складу с тим, човЉек све то пропушта кроз себе и као да се раствара у српском свиЉету, постаЉе дио Ьега. ” суштини, без обзира да ли то човЉек жели или не, постаЉе —рбин, па чак и стиче карактеристичне црте менталитета и понашаЬа.

”право сте се вратили са —аЉма кЬига у Ѕеограду.  ао сабрат наЉвеЮег руског издавача православне литературе Ц —ретеЬског ћанастира у ћоскви, представили сте српскоЉ читалачкоЉ Љавности мноштво нових издаЬа, како на српском тако и на руском Љезику?  ако оцЉеЬуЉете интересоваЬе српске читалачке публике за издаЬа и преводе —ретеЬског ћанастира?

»нтересоваЬе —рба Ље огромно и стално. Ћично увиЉек осЉеЮам извЉесно незадовоЪство због тога што наше присуство овдЉе Ц на Ѕалкану Ц не одговара нивоу интересоваЬа —рба за наше кЬиге. Куди нас често питаЉу гдЉе могу да купе издаЬа —ретеЬског манастира и других црквених издавачких куЮа из –усиЉе. –ади се о литератури на руском Љезику. » нажалост, често морам да разочарам Ъуде коЉи питаЉу, зато што ако наша издаЬа и доспиЉеваЉу у регион, то Ље у врло скромноЉ количини. ћоже се реЮи да се то дешава захваЪуЉуЮи ентузиЉастима. Ќаравно, жеЪели бисмо да некако организуЉемо да се ова издаЬа редовно доставЪаЉу бар у Ѕеоград и друге веЮе српске градове. „инимо извЉесне кораке у том правцу и надам се да Юе то временом стеЮи солидне размЉере. ††

јко Ље риЉеч конкретно о протеклом —аЉму кЬига, на Ьему смо представили овогодишЬа руска издаЬа нашег манастира и нове кЬиге нашег омиЪеног аутора протоЉереЉа јндреЉа “качова Ц то Ље плод заЉедничке дЉелатности —ретеЬског манастира, портала ѕравославие.Ru и издавачке куЮе „„увари“ из Ѕеограда.  Ьига оца јндреЉа „ћисионарске белешке“ Ље била преведена и изашла Ље из штампе буквално уочи отвараЬа саЉма. «а неколико дана смо успЉели да организуЉемо низ презентациЉа и судеЮи по свему, нова издаЬа су изазвала велико интересоваЬе. јли главно Ље то што смо неколико дана имали право братско општеЬе.

—удеЮи по свему, то Юе се наставити, како у новим сусретима, тако и у новим заЉедничким издаЬима.

Ќа —аЉму кЬига са ученицима ЅогословиЉе у ѕризрену Ќа —аЉму кЬига са ученицима ЅогословиЉе у ѕризрену ††††

Ќаравно, на —аЉму кЬига су склопЪена и нова познанства. ћоже се реЮи да Ље роРено неколико нових, сасвим реалних проЉеката, чиЉем оствареЬу смо сад приступили.

”опште, искрено интересоваЬе српског читаоца за руску кЬигу Ље одличан стимуланс за дЉеловаЬе, то нас веома надахЬуЉе и не дозвоЪава нам да сЉедимо скрштених руку.

ѕо вашем светом благослову, наш саЉт ѕринцип врло често преузима и преноси хришЮанске виЉести, душекорисне разговоре и историЉске чланке са саЉта —ретеЬског ћанастира, ѕравославие.ру. ќд када се Љавила идеЉа да управо српски народ има ту част и духовну привилегиЉу, да Љедини од свих других православних народа има посебну подрублику на вашем саЉту под насловом Ц ѕравославие.ру Ц српска верзиЉа?  ако оцЉеЬуЉете свеукупни рад вашег саЉта и Ьегову мисиЉу и меРу –усима и меРу —рбима?

Ќа покретаЬе српске верзиЉе су утицала два фактора.  ао прво, разговараЉуЮи са —рбима на различитим нивоима и посЉеЮуЉуЮи различита мЉеста на коЉима служе представници —рпске ѕравославне ÷ркве, примиЉетио сам да с наше руске верзиЉе —рби узимаЉу веома много материЉала, преводе их и обЉавЪуЉу у своЉим издаЬима и часописима и на саЉтовима. ƒругим риЉечима, популарност нашег портала меРу српским читаоцима ме Ље навела да размишЪам о перспективама развоЉа.

ј други фактор коЉи Ље утицао на покретаЬе српске верзиЉе Љесте познанство с великим броЉем прилично стручних и способних преводилаца са руског на српски. “о су углавном црквени Ъуди коЉи се професионално баве превоРеЬем. ѕреводиоци коЉи су веЮ превели и обЉавили велики броЉ кЬига.  ад су се ова два фактора подударила, надахнути жеЪом да пренесемо нашоЉ српскоЉ браЮи више информациЉа о руском православЪу одлучили смо да покренемо српску верзиЉу.

” ¬исоким ƒечанима ” ¬исоким ƒечанима ††††

ћорам реЮи да Ље за мене самог велико откровеЬе представЪало кад сам после извЉесног времена увидио да нашу српску верзиЉу Ъуди активно читаЉу, да Ље прате и да стално очекуЉу нове чланке и преводе. “о нас Ље натЉерало да радимо Љош активниЉе. »стина, морам признати да немамо увиЉек снаге како бисмо обезбиЉедили редовно обЉавЪиваЬе нових материЉала.

јли зато су се поЉавили наши дописнци и стални аутори меРу —рбима. ќни специЉално за нас пишу репортаже са  осова и ћетохиЉе и из других региона.

¬Љероватно не би требало хвалити сопствени рад, али ако Ље риЉеч о значаЉу и мисиЉи нашег портала, он Ље одиграо значаЉну улогу у уцрквЪеЬу великог броЉа Ъуди и то Ље за нас наЉважниЉе.

 ао Љедан од успЉеха конкретно српске верзиЉе портала Љош Љедном бих посебно истакао следеЮе. ” току последЬе двиЉе године приЉатеЪи и Ља смо издали на српском Љезику веЮ четири кЬиге коЉе су приреРене на основу материЉала коЉи се обЉавЪуЉу на српскоЉ верзиЉи. ”з помоЮ ЅожиЉу, наставиЮемо рад на сличним проЉектима.

 ао историчар по професиЉи, ерудита, полиглота и велики приЉатеЪ српског народа како видите –усе и —рбе данас? Ўта нас наЉвише повезуЉе? ” чему смо слични а у чему различити?

ѕриЉе свега и наЉвише од свега повезуЉе нас управо православна вЉера. ” суштини, и руска и српска култура у свим своЉим манифестациЉама. ќдносно, управо оно што нам се наЉвише свиРа Љеднима у другима и што нас меРусобно привлачи Ц све се заснива на ѕравославЪу, чак и ако неки то не схватаЉу. » оно што Ље заЉедничко у нашоЉ историЉскоЉ судбини заснива се на исповиЉедаЬу истинске вЉере. ”право то Ље наш заЉеднички историЉски пут Ц и —рба, и –уса.

ћи се стално обогаЮуЉемо у меРусобном општеЬу. “о се не може обЉаснити логички или рационално. “о Ље ирационална категориЉа, али Ље заиста тако. ќпштеЮи, меРусобно се обогаЮуЉемо и без овог општеЬа наш живот ниЉе потпун. Ќе ради се само о стратешком партнерству, о економскоЉ, привредноЉ или воЉноЉ сарадЬи Ц премда све то игра огромну улогу. √лавно Ље наше Љединство у вЉери и у меРусобном духовном обогаЮиваЬу.

¬рло често посЉеЮуЉете окупирани дио —рбиЉе,  осово и ћетохиЉу.  ако се осЉеЮате када ходите светом српском земЪом коЉа Ље у ланцима западне окупациЉе и шиптарског терора?  оЉи су ваши омиЪени манастири на  осмету и како видите будуЮност  осмета? Ўта чинити да косовско страдаЬе и руски народ осЉеЮа као своЉ  рст и своЉу бригу за Љужну православну браЮу?

 осово и ћетохиЉа су за све нас велика светиЬа, —вета земЪа. Ѕез разлике да ли смо –уси или —рби. „ини ми се да то схватаЉу и интуитивно осЉеЮаЉу многи –уси, чак и они коЉи никад нису били у —рбиЉи или у ÷рноЉ √ори. ќваЉ осЉеЮаЉ живи негдЉе на нивоу подсвиЉести.

ЋитургиЉа у ћанастиру ¬исоки ƒечани ЋитургиЉа у ћанастиру ¬исоки ƒечани ††††

ЌесумЬиво, потребно нам Ље што Ље могуЮе више актуелних информациЉа. ћислим да Ље веома важно преносити информациЉе о тренутном стаЬу, о српском народу и —рпскоЉ ÷ркви коЉи остаЉу на  осову и ћетохиЉи.  од нас преовладаваЉу информациЉе о безброЉним страдаЬима. Ќаравно, то Ље важно, али Ље Љош важниЉе давати информациЉе о томе шта се конкретно може учинити на  осову и ћетохиЉи, коме и како помоЮи, како учествовати у животу ÷ркве у овом региону. £едном риЉечЉу, потребне су информациЉе коЉе подстичу на дЉеловаЬе, а не само жалосне виЉести.

¬ажне су, наравно, и информациЉе о значаЉу и Ъепоти духовног и културног наслеРа коЉе чуваЉу  осово и ћетохиЉа. ќ Ьиховом изузетном значаЉу као о колиЉевци хришЮанства на Ѕалкану, с коЉима су нераскидиво повезане и руска историЉа и култура.

—рби и –уси никада нису меРу собом ратовали. ”виЉек су били савезници у борби против разних неприЉатеЪа ÷ркве ’ристове и православне вЉере. ћислите ли да долази вриЉеме Љош чвршЮе везе, и духовне и политичке, измеРу наша два братска православна народа?

ƒа ли Юе то вриЉеме наступити или не Ц зависи од нас. Ќе смиЉемо да сЉедимо скрштених руку и да се уздамо само у одлуке политичког руководства. ЌеЮе бити никаквог решеЬа док сам народ, док ми не покажемо своЉу воЪу за Љединство.

” ¬еликоЉ ’очи на  осову и ћетохиЉи ” ¬еликоЉ ’очи на  осову и ћетохиЉи ††††

“о су два процеса коЉа меРусобно утичу Љедан на други. ѕримиЉетио сам да, посебно овдЉе, меРу —рбима, постоЉи нека хипертрофирана нада у то да „неко одозго све треба да уреди“, апелациЉе су углавном упуЮене наЉвишим руским државним органима. »ако заправо понекад много више може да се учини и без било каквих званичних институациЉа и органа. » ове активности могу бити успЉешниЉе и плодниЉе.

ѕриЉе свега на нивоу медиЉа, издавачке и културне дЉелатности, и наравно, црквених веза и контаката. “у постоЉи огроман простор за идеЉе и Ьихову реализациЉу. £едноставно, Ъуди треба да се прихвате посла и да раде не очекуЉуЮи неке генералне„преокрете по партиЉскоЉ линиЉи“.

—ватЉеЉши ѕатриЉарх ћосковски и циЉеле –усиЉе, Мегова —ветост √.  ирил, неброЉено пута до сада Ље показао братску Ъубав и солидарност према српком народу и —рпскоЉ ÷ркви. ƒа ли у склопу –ѕ÷ постоЉи неко ќдЉеЪеЬе коЉе се посебно бави помоЮи српском народу и —рпскоЉ ÷ркви?  ако оцЉеЬуЉете овациЉе коЉе Ље приликом освеЮеЬа, само –уски ѕатриЉарх  ирил добио у ’раму ¬аскрсеЬа ’ристовог у ѕодгорици, приЉе двиЉе године? ƒа ли у –усиЉи обични Ъуди знаЉу колико народ у ÷рноЉ √ори, —рбиЉи и –епублици —рпскоЉ воле –усе и –ѕ÷?

—ви код нас знаЉу колика Ље Ъубав —рба према –усима. ј топлина с коЉом Ъуди овдЉе увиЉек дочекуЉу руског патриЉарха Ље Љош Љедан доказ у прилог томе.

ќтац »гЬатиЉе на ƒурмитору ќтац »гЬатиЉе на ƒурмитору ††††

” –ускоЉ ÷ркви формално не постоЉи специЉално одЉеЪеЬе за помоЮ српском народу и ÷ркви, али постоЉе проЉекти за пружаЬе ове помоЮи у коЉима активну улогу игра –ѕ÷. “ако Ље било, на примЉер, с проЉектом за прикупЪаЬе помоЮи –ашко-призренскоЉ епархиЉи и манастирима на  осову и ћетохиЉи коЉи Ље реализован по благослову Мегове —ветости патриЉарха  ирила. «ахваЪуЉуЮи томе прикупЪена Ље значаЉна материЉална помоЮ коЉа Ље доставЪена манастирима и коЉа Ље утрошена за обнову ѕризренске богословиЉе.

∆ивимо у временима великих и тектонских духовних и политичких борби по циЉелом свиЉету. –усиЉа се први пут послиЉе скоро 30 година, легалном воЉном интервенциЉом у —ириЉи, наЉдиректниЉе умиЉешала у свЉетска политичка збиваЬа. ќпасност од веЮих сукоба свЉетских размЉера Ље доста порасла. Ўта Ље нама православним хришЮанима наЉважниЉе чинити у оваквим тешким временима, Љер су управо хришЮани наЉвеЮе жртве свих модерних ратова и сукоба у свиЉету?

Ћогично би било поставити питаЬе: а кад уопште хришЮани нису живЉели у вриЉеме великих и тектонских борбиЕ „ини ми се, ако Ље риЉеч о Ѕалкану, да се овдЉе сво вриЉеме одвиЉала ова стална борба. «а православног хришЮанина у томе нема ничег новог, или барем нема ничега што он не зна и што не очекуЉе.

Ўто се тиче –усиЉе и онога што сад чини у —ириЉи лично сматрам да се –усиЉа просто вратила сама себи. –усиЉа Ље империЉа и у потпуности се слажем с мишЪу да Юе –усиЉа или бити империЉа, или –усиЉе Љедноставно неЮе бити. Ќе може бити другачиЉе. ќво служеЬе –усиЉе као империЉе подразумЉева Ьено учествоваЬе, укЪучуЉуЮи и воЉно, у судбини свиЉета, борбу с материЉализованим злом и безакоЬем.

“ако Ље било увиЉек у нашоЉ историЉи. —Љетите се да Ље циЉели 18. и 19. виЉек –усиЉа практично провела у непрекидним ратовима, коЉе Ље често водила далеко од своЉих граница само с Љедним циЪем Ц да заштити православне хришЮане и светиЬе. «аправо и у ѕрви свЉетски рат Ље ушла због потребе да заштити своЉе савезнике и главног меРу Ьима Ц —рбиЉу. “о се може назвати крстом империЉе коЉи –усиЉа носи.

јли вратимо се томе шта у ситуациЉи страшних искушеЬа треба да чинимо ми Ц хришЮани. –ади се о томе да имамо наЉвеЮе богатство, коЉе нема нико други Ц то су Ѕожанска истина и дарови —ветог ƒуха, то Ље ÷рква, у коЉоЉ се ови ƒарови налазе и коЉа Ље садржи Ѕожанску благодат. јко увиЉек то будемо имали на уму, ако сами не будемо занемаривали Ѕожанску благодат, веЮ ако, напротив, стално будемо заЉедничари у ЬоЉ, никакви споЪашЬи фактори неЮе имати над нама такву свеобухватну власт. ’ришЮани су увиЉек подносили тешка искушеЬа идуЮи за ’ристом.

ќтац »гЬатиЉе у ¬еликоЉ ’очи ќтац »гЬатиЉе у ¬еликоЉ ’очи ††††

Ќаравно, сад видимо глобалну офанзиву против хришЮанства, али с друге стране, ова патЬа отрежЬуЉе наше умове и срца и приближава нас Ѕогу.  ад човек погледа она „среЮна и мирна“ времена из недавне прошлости, за коЉима понекад осЉеЮамо носталгиЉу, сЉеЮа се да многи хришЮани тада уопште нису размишЪали ни о вЉери, ни о спасеЬу душе.

«а нас Ље главно да будемо што Ље могуЮе ближи ’ристу, МеговоЉ ÷ркви, ЅожанскоЉ благодати, саборноЉ црквеноЉ молитви и литургиЉи. “о Ље наЉважниЉе, без тога живот хришЮанина ни у мирна, ни у немирна времена нема истинског смисла.

∆елим редакциЉи и читаоцима вашег портала да увиЉек имате на уму оно што Ље главно у животу сваког хришЮанина и да не губите духовну трезвеност. » наравно, надам се нашоЉ правоЉ братскоЉ сарадЬи.

—а Љеромонахом »гЬатиЉем Ўестаковим
разговарао: ¬ладимир ¬уковиЮ

ѕринцип

17 / 11 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0