Srpska

ќдговараЮете пред Ѕогом за своЉу децу

††

Ѕеседа на £еванРеЪе по ћатеЉу, гл. 18, стих 10

√ледаЉте да не презрете Љеднога од малих ових (ћт. 18, 10). ƒа ли сте размишЪали о томе да се ове ’ристове речи односе директно и непосредно на вас? «ар ви немате мале ове коЉе треба да чувате? «ар Ље мало развратних кЮери и синова Ц лопова и мангупа због коЉих проливате горке сузе? «ашто Ље тако? «ато што се нисте сеЮали мудрих ’ристових речи. » тек кад вам постаЉе тешко због понашаЬа ваше деце, ви плачете и молите се Ѕогу да ќн помогне. ћеРутим, ваша молитва остаЉе бесплодна, Љер се не смеЉу пребацивати на Ѕога своЉе родитеЪске обавезе и брига за васпитаЬе деце. јко слуга не буде марио за своЉ посао и ако буде чекао да га господар обави, зар Юе оваЉ радити за Ьега, зар се неЮе прогневити на нерадног слугу? Ўта желите од Ѕога?

—ветитеЪ £ован «латоуст Ље строго рекао да су немарни "родитеЪи коЉи занемаруЉу хришЮанско васпитаЬе своЉе деце веЮи безаконици од чедомораца, Љер чедоморци раздваЉаЉу тело од душе, а они и душу и тело бацаЉу у пакао огЬени". “ежак одговор Юе пред Ѕогом дати сваки лакомислен родитеЪ.

” ѕрвоЉ кЬизи ÷арства говори се о побожном ЉевреЉском првосвештенику »лиЉи коЉи Ље педесет година био судиЉа израиЪског народа. Мему Ље прислуживао свети пророк —амуил, тада Љош дете. £едном Ље у сну овом светом детету √оспод заповедио да обЉави првосвештенику »лиЉи да га очекуЉе страшна ЅожиЉа казна због немара за своЉу децу. ј нечастива »лиЉина деца су била свештеници и своЉим понашаЬем су вреРали народ, одвраЮали су га од Ѕога: кад су £евреЉи приносили месо животиЬа на жртву Ѕогу слуге ових свештеника су бирале наЉбоЪе комаде меса из котла у коЉем се оно кувало ради приношеЬа жртава и давала су Ьима. ”зимали су чак и сирово месо, а на захтев Ъуди коЉи су месо донели да прво спале сало на жртвенику одговарали су: "јко не даш, узеЮу на силу." ¬идеЮи ово народ Ље одбиЉао да приноси жртве (в.: 1 ÷ар. 2, 12-17; 3, 10-14).

«бог овакве нечастивости √оспод ниЉе казнио само ове свештенике, веЮ и самог »лиЉу. «а време сурове борбе с ‘илистимцима коЉи су напали израиЪску земЪу, оваЉ деведесет осмогодишЬи старац Ље седео поред храма очекуЉуЮи исход битке.  од Ьега Ље дотрчао узнемирен и прашЬав весник, с лошим вестима: "—инови твоЉи су убиЉени, а  овчег ЅожЉи Ље заробЪен."  ад Ље то чуо »лиЉа Ље пао ничице, сломио Ље кичму и умро Ље тешком смрЮу. ј √оспод Ље обЉавио да Юе сав род првосвештеника бити кажЬен због тога што »лиЉа ниЉе спречавао своЉе синове да чине тешке грехове (в.: 1 ÷ар. 4, 11, 13-21).

» ово прети свакоме ко не буде марио за сопствену децу. ј о онима коЉи свим срцем теже ка томе да васпитаЉу своЉу децу у побожности, на сваком ЉутреЬу чуЉете у сто треЮем псалму следеЮе благослове: јли милост √осподЬа остаЉе од виЉека и до виЉека на онима коЉи √а се боЉе, и правда Мегова на синовима синова, коЉи држе заповиЉести Мегове, да их извршуЉу ѕс. 103, 17-18).

–азмислите сад какву тешку одговорност носите пред Ѕогом ако не васпитавате децу по хришЮанским обичаЉима. –еците шта Юе се десити с вашом несреЮном кЮерком ако се у младости ода разврату, а после се уда и роди децу? ƒа ли Юе на ЬоЉ и на целоЉ ЬеноЉ породици бити благослов ЅожЉи? Ќе, од Ье Юе потеЮи непобожан, Ѕогу мрзак род.

 ако треба васпитавати децу? ќнако како су васпитавали хришЮани првих векова. ќни су од наЉраниЉег детиЬства учили децу молитви, храму, постовима, црквеним “аЉнама, учили су их да читаЉу и пишу по кЬигама —ветог ѕисма. Ќикад нису дозвоЪавали детету да седне за сто и да почне да Љеде без молитве; говорили су деци да сваки посао, сваки корак хришЮанина треба да почиЬу крсним знамеЬем и молитвом.

»ако су први хришЮани учили своЉу децу философиЉи, музици и уметностима, притом су се руководили дубоким светим правилом: "—матраЉ несреЮним онога ко све зна и не зна за Ѕога; а блаженим онога ко зна Ѕога, чак и ако не зна ништа друго." ЌемоЉте мислити да се деци забраЬуЉе да изучаваЉу светске науке. Ќаши наЉвеЮи оци и учитеЪи ÷ркве су сами у младости веома усрдно проучавали све светске науке. —ветитеЪи ¬асилиЉе ¬елики, √ригориЉе Ѕогослов, £ован «латоуст били су високообразовани Ъуди.

» ваша деца треба да буду образована, да постану учена. јли Ље потребно да се Ьихова обука и васпитаЬе не ограничаваЉу само световном мудрошЮу света овог. »зузетно Ље важно да заЉедно с тим спознаЉу наЉвишу правду и истину да би проучавали «акон ЅожЉи и заповести ’ристове и навикавали на сталну побожност. “ада и само тада се неЮе изгубити на путу Ъудске мудрости, кад спознаЉа Ѕога буде ставЪена на прво место.

ј како насаРивати у деци наЉвиши хришЮански морал? ѕре свега своЉим животом, Љер свако словесно поучаваЬе или педагошко умеЮе ниЉе ништа, оно Ље празно у пореРеЬу с примером коЉи деца виде у своЉим родитеЪима. –еците, хоЮе ли одрасти као добри Ъуди деца коЉа у своЉим родитеЪима виде наЉлошиЉе узоре неморала? ’оЮе ли бити чиста и чедна кЮи ако ЉоЉ маЉка сама даЉе пример преЪубе? «ар се неЮе научити лоповлуку деца ако их не будете одвраЮали од овог греха од наЉмлаРих година?  ад ваши синови краду и пустоше баште, кад беру туРе, не оставЪаЉу да сазру плодови у баштама и кад долазе да се жале на Ьих, маЉке мирно одговраЉу: "ћа нема везе, они су деца, шта они знаЉу?" √оспод Юе тражити одговор од вас! “ражиЮе страшно: "«ашто сте дозвоЪавали вашоЉ деци да краду од малих година, зашто их нисте учили заповестима ЅожЉим, зашто им нисте усаРивали одвратност према мангуплуку?" —трашан одговор Юете дати пред Ѕогом за сваку саблазан коЉу у вама виде ваша деца, за све сваРе, псовке, туче, коЉе се дешаваЉу на Ьихове очи. јко сами тако поступате, истом Юе се научити и деца.

—ветитеЪ £ован «латоуст, васеЪенски учитеЪ и наЉвеЮи црквени оратор Ље за недостоЉне родитеЪе рекао: "£ер, ви као да се намерно трудите да упропастите децу, нареРуЉете им да чине само оно што чинеЮи не могу да се спасе. –ечено Ље: тешко онима коЉи се смеЉу, - ви даЉете деци мноштво повода за смех; тешко богатима, а ви се само за то и трудите да се она обогате; тешко вама кад сви Ъуди буду говорили добро о вама (в.: Ћк. 6, 24-26), а ви често губите своЉу имовину због Ъудске славе. » опет: "ќнаЉ ко срамоти свог брата крив Ље паклу" (в.: ћт. 5, 22), а ви сматрате слабима и кукавицама оне коЉи Юутке подносе увредЪиве речи од других.

’ристос заповеда да се одвраЮамо од сваРа и расправа, а ви стално занимате своЉу децу овим злим делима.  оЉи воли живот (руски: душу) своЉ, рекао Ље √оспод Ц изгубиЮе га £н. 12, 25), а ви их на сваки начин увлачите у ову Ъубав. јко ли пак ви не опраштате, - каже ќн, - ни ќтац ваш  оЉи Ље на небесима неЮе опростити вама (ћк. 11, 26), а ви чак прекоревате децу кад не желе да се освете онима коЉи су их увредили. ’ристос Ље рекао да они коЉи воле славу, без обзира да ли посте, моле се и даЉу милостиЬу, све то чине бескорисно; а ви се само трудите за то да ваша деца добиЉу славу.

» ниЉе лоше само то што саветуЉете деци супротно заповестима ’ристовим. ¬еЮ Ље лоше Љош и то што добро хулите, називаЉуЮи скромност необразованошЮу, кротост Ц кукавичлуком, праведност Ц слабошЮу, смиреЬе Ц сервилношЮу, незлобивост Ц слабошЮу. Ќаговарате децу на таква дела за коЉа Ље »сус ’ристос одредио неизбежну погибеЪ; не марите за Ьихову душу као за нешто непотребно, а о ономе што Ље заиста сувишно, бринете се као о нечему неопходном и веома важном.

—ве чините да би син имао слугу, коЬа и наЉбоЪу одеЮу, а да он сам буде добар, не желите ни да помислите. ѕростируЮи до такве мере бригу за дрво и камеЬе, душу не удостоЉавате ни наЉмаЬе части овакве бриге. —ве чините како би на куЮи стаЉала дивна статуа и да би кров био златан, а да друга драгоцена скулптура Ц душа Ц буде златна, на то не желите ни да помислите."

ќве праведне речи свт.£ована «латоуста коЉе су изговорене пре хиЪаду и по година, могу се поновити и сада, зар ви не васпитавате своЉу децу исто тако лоше ако им не уливате страх ЅожЉи? «ар не улажете све бриге за то да деци дате што Ље могуЮи положаЉ у животу, да их ставите у редове оних коЉи су на власти, коЉи су богати и силни? «ар не говорите деци да Ље у новцу сила, да треба стеЮи велика знаЬа ради имуЮног, слободног живота? ј зар Ље то потребно? Ќе, него управо супротно.

— васпитаЬем детета треба почети од пелена, Љер деца од малих ногу лако усваЉаЉу свако учеЬе. Михова душа Ље мека као восак, у Ьу се урезуЉе све што пожелите: и ваш лош пример, и побожне речи, и све наЉсветлиЉе и наЉчистиЉе. «аборавЪате запаЬуЉуЮе Љедноставне речи светог “ихона о дететовоЉ души: "ћало дрвце, куда се повиЉе, у том правцу Юе и расти; нова посуда Юе се осеЮати на оно чиме Ље напуните, уливаЉуЮи у Ьу или смрдЪиву течност или миришЪаву и чисту." ƒакле, ако у душу малог детета будете уливали сваки смрад, она Юе увек бити смрдЪива. ј ако будете уливали мирис ’ристовог миомириса, ваша деца Юе увек миомирисати пред Ъудима, биЮе вам радост и утеха.

ƒанас се често говори: "«ар су деца способна да читаЉу —вето ѕисмо и псалме? “о Ље за монахе и старце, а дечици су потребни весеЪе и радост." ƒобрим примером васпитаваЉте децу. —лавном руском проповеднику, ’арковском архиепископу јмвросиЉу припадаЉу речи коЉе дираЉу душу: " ад ни Љедан члан породице не може да остане без вечерЬе и ЉутарЬе молитве, кад отац не излази из куЮе на своЉ посао не помоливши се испред светих икона, а маЉка ништа не почиЬе без крсног знамеЬа, кад се малом детету не дозвоЪава да дотакне храну пре него што се прекрсти, зар се на таЉ начин деца не уче да моле у свему помоЮ ЅожиЉу и да призиваЉу на све благослов ЅожЉи и да веруЉу да без помоЮи Ѕога нема сигурног живота, а без Меговог благослова нема успеха у делима Ъудским?"

Ќе може остати бесплодна за децу вера родитеЪа кад они у случаЉу нужде и сиромаштва са сузама у очима кажу: "Ўта да се ради? Ќека Ље воЪа ЅожиЉа"; у опасности: "Ѕог Ље милостив"; у тешким околностима: "Ѕог Юе помоЮи", у успеху и радости: "’вала Ѕогу, Ѕог Ље послао." ќвде се увек и у свему исповеда ЅожиЉа благост и ЅожиЉе правосуРе.

ћаЉка, према коЉоЉ су усмерени сва Ъубав и нежност детета са свештеним страхом стоЉи испред иконе —паситеЪа и моли се, а дете гледа час на Ьу, час на икону и Ьему нису потребна дуга обЉашЬеЬа шта то значи. “о Ље прва нема лекциЉа богопознаЬа и наЉважниЉа лекциЉа побожности. ќвакве лекциЉе можете и треба увек и у свему да даЉете своЉоЉ деци.

“реба да чувате децу од свега лошег, да не дозвоЪавате кЮеркама да читаЉу развратне, страсне романе, да тражите од Ьих да читаЉу с разумеваЬем, да им не дозвоЪавате да се забавЪаЉу и да стално трче у биоскоп и у позориште.

ј Љош не треба заборавити ни то да се дете не може васпитати ако се никад не кажЬава. ЌаЉвеЮу грешку чине они родитеЪи коЉи обожаваЉу своЉу малу децу, диве им се и опраштаЉу им све што скриве. «а такве Ље у —ветом ѕисму речено: КуЪаЉ дете, и оно Юе те устрашити; (—ир. 30, 9). –уски светитеЪ “ихон «адонски поучава родитеЪе: "ћлади, ненаучени, кад стасаЉу, биваЉу као необуздани и неукроЮени коЬи. «ато хришЮанине, воли своЉу децу и кажЬаваЉ их. Ќека она сад, док су млада, осеЮаЉу бол у телу да тебе касниЉе због Ьих не би болело срце. Ќека плачу од тебе да не би ти плакао од Ьих. ”осталом, умереност Ље похвална и потребна у свему." ƒеца се не смеЉу кажЬавати с ЪутЬом, са злобом, с мржЬом, треба их саветовати мирно, с ЪубавЪу. “ада Юе деца, осеЮаЉуЮи ову Ъубав, схватити да заслужуЉу казну и она Юе им бити на корист и поправиЮе их.

¬идите како су огромни задаци коЉи стоЉе пред нама у делу васпитаваЬа деце, видите како су свете обавезе маЉки. Ќема веЮе обавезе, нема веЮе одговорности пред Ѕогом за маЉку него што Ље добро васпитаЬе деце. јко будете занемаривале васпитаЬе своЉе деце, мучиЮете се и плакаЮете гледаЉуЮи их, и пред Ѕогом Юете дати одговор и на све потомство Юете навуЮи гнев ЅожЉи. ƒакле, увек се брините за своЉу децу, увек им даЉте чист, свет пример побожности и тада Юе √осподЬи благослов бити од века и до века на вашоЉ деци и на вама самима. јмин.

—а руског ћарина “одиЮ

18 / 11 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0