Srpska

 роз страдаЬа до победе

10/23 новембра √рузиjска ѕравославна ÷рква обележава спомен светог великомученика √еоргиЉа ѕобедоносца, подсеЮаЉуЮи на Ьегово страдаЬе. ќднос ка светом √еоргиЉу у √ризиЉи Ље посебан. ќ томе, зашто Ље баш тог свеца √рузиЉа изабрала као свог Ќебеског покровитеЪа, како се овде чува сеЮаЬе на Ьега, како се поштоваЬе светог √еоргиЉа одразило на менталитет и поглед на свет грузинског народа, причамо са архимандритом –афаилом ( арелином).

††††

-Ќа енглеском се √рузиЉа зове Georgia. «бог чега Ље баш свети √еоргиЉе постао покровитеЪ ове земЪе?

-ѕрема старом предаЬу, свети великомученик √еоргиЉе Ље био роРак свете равноапостолне Ќине, и она Ље прва утемеЪила поштоваЬе свог брата у новопросвеЮеноЉ земЪи (почетак IV века). «начаЉно Ље то што се гробница свете Ќине налази у капели храма светог √еоргиЉа Ц Љедном из старих храмова, направЬеним за Ьеног живота, коЉи Ље остао очуван до дан данас онакав какав Ље био. “а два имена Ц Ќина и √еоргиЉе Ц у свести грузинског народа нераскидиво су везани Љедан са другим.

—вети √еоргиЉе се од давнина сматра Ќебеским покровитеЪем √рузиЉе. Мегово име Ц наЉраспростраЬениЉе Ље и наЉвоЪениЉе у народу. ћало Ље вероватно да у √рузиЉи постоЉи породица у чиЉем родослову ниЉе било мушкарца коЉи се звао √еоргиЉе. ЌемогуЮе Ље наЮи угао у √ризиЉи, где нема храма или капеле, посвеЮене светом √еоргиЉу. „ак и рушевине тих храмова негуЉу сеЮаЬе народа, и на дан празника светог √еоргиЉа у Ьих иде река ходочасника.  арактеристично Ље да неколико храмова светог √еоргиЉа носе име: Ѕели √еоргиЉе, √еоргиЉе-лав итд, у коЉима се одразила благодарност и Ъубав народа ка свом покровитеЪу. ќн се поштуЉе у свим областима √рузиЉе, посебно у планинама. ѕосле храмова, сазиданих у част ѕресвете Ѕогородице, наЉвеЮи броЉ цркви и капела Ље посвеЮен светом √еоргиЉу ѕобедоносцу.

††††

Ќа грбу породице Ѕагратиони Ц царскоЉ династиЉи √рузиЉе Ц раме уз раме са изображеЬем ’итона √осподЬег, харфе и праЮке цара ƒавида ѕсалмопевца Цпредака грузинских царева Ц налази се и икона светог √еоргиЉа, коЉи убиЉа аждаЉу.  ао да су се оствариле речи тропара светог „помоЮника царева“ : √еоргиЉе ниЉе само помоЮник веЮ и невидЪиви учесник и предводник у броби са неприЉатеЪима и осваЉачима, коЉи су се у претходних 17 векова упорно, али безуспешно трудили да искорене ѕравославЪе у √рузиЉи.

ƒванаест царева из династиЉе Ѕагратиони су носили име светог √еоргиЉа. ќд Ьих, треба посебно поменути √еоргиЉа III Ц оца царице “амаре, коЉи Ље за живота изабрао своЉу младу кЮер за сувладара државе и наследницу трона, коЉа Ље за време Ьене владавине достигла врхунац своЉе величине и славе (XII-XIII век). јко √рузиЉу за време царице “амаре можемо сравнити са прелепом баштом пуном цвеЮа, онда можемо и реЮи да Ље цар √еоргиЉе III био ограда те баште.

√еоргиЉе V, назван Ѕлиставним (XIII-XIV век), уЉединио Ље подеЪену земЪу и свргнуо вековни монголски Љарам. ÷ар √еоргиЉе XII Ц последЬи краЪ √рузиЉе Ц одликовао се побожношЮу. ЅудуЮи да Ље био тешко болестан, успео Ље за кратко време свог царствоваЬа (1798-1800) да обнови и оживи земЪу и да поново сагради главни град “билиси, опЪачкан и спаЪен током инвазиЉе персиЉског владара јге-ћухамед-’ана (1795).

ѕосле револуциЉе 1917 године, на новом грбу ƒемократске –епублике √рузиЉе (1918-1921) био Ље насликан свети √еоргиЉе, само у секуларизованом облику: младиЮ на коЬу, окружен небеским светитеЪима. —авремени грб √рузиЉе, усвоЉен од 2004 године, представЪа умаЬени грб краЪевске породице Ѕагратиони, са ликом светог √еоргиЉа. √лавни трг “билисиЉа украшава стуб од 44 метара, са скулптуром великомиченика √еоргиЉа, коЉи убиЉа аждаЉу.

††††

-Ќе само у √рузиЉи, веЮ сгурно и на другоЉ страни √лавног  авкаског гребена, нема вероватно ни Љедног храма у коме не постоЉи икона свете Ќине равноапостолне и светога √еоргиЉа: они су постали заштитници целог  авказа.  ако се то десило, са чим Ље то повезано?

-–авноапостолни цар ћириЉан, при чиЉоЉ се владавини десило крштеЬе √рузиЉе (IV век), умиравши, наредио Ље свом сину Ѕакару да заврши то што Ље започела света Ќина Ц да проповеда хришЮанство паганима  авказа. “о обеЮаЬе Ље цар Ѕакар испунЬавао током целог свог живота и просветио Ље светим £еванРеЪем многа племена  авказа.

” V веку свети цар ¬ахтанг √оргасали je, као одговор на инвазиЉу √рузиЉе од стране горштака, и на заробЪеништво Ьегове сестре, организовао воЉни удар на северу  авказа, коЉи се завршио блиставом победом. “о Ље био необичан рат, у коме побеРени нису платили данак и у коме заробЪеници нису били претворени у робове. ÷ар ¬ахтанг Ље своЉим хероизмом и своЉом великодушношЮу умео да преобрази бивше неприЉатеЪе у своЉе приЉатеЪе. ќн Ље у поход повео и градитеЪе коЉи су градили хришЮанске харамове и капеле на путу, и свештенике, коЉи су проповедали £еванРеЪе и крстили горштаке, преобративши их у хришЮанство. ќво путоваЬе Ље подсеЮало на поворку око  авказа, као нерукотвореног храма.

—вети цар ƒавид √радитеЪ (XI-XII век) крстио Ље неколико хиЪада  авказаца, коЉи су служили у ЬеговоЉ воЉсци, а затим се вратили на  авказ. ƒо великог просвешЮеЬа  авказа такоРе дошло за време владавине царице “амаре (XII-XIII век), коЉа Ље градила храмове и капеле и ставЪала велике крстове од камена на врхове и стене  авказа. ” неколико древних храмова на —еверном  авказу остали су сачувани натписи на грузинском Љезику.

«начаЉно Ље такоРе што храм са наЉвишом куполом у √рузиЉи, саграРен у XI веку на Љужним обронцима  авказа, носи име √еоргиЉа ѕобедоносца. “а црква ужива дубоко поштоваЬе не само хришЮана веЮ такоРе и неверника-горштака, коЉи су га посеЮивали на дан празника светог √еоргиЉа и коЉи су, по свом обичаЉу, приносили жртве.

ѕочетком XVIII века, велики просветитеЪ кавказких племена и народа, посебно дагестанаца, ингуша и осетина, постао Ље светитеЪ и чудотворац £ован, митрополит ћанглиЉски, коЉи Ље узео на себе апостолски подвиг, да би повратио хришЮанство на северу  авказа. ќн Ље саградио храмове у ƒербенету, јстрахани и  изЪару, а такоРе Ље основао мисионарску школу, где су се припремали будуЮи проповедници £еванРеЪа за таЉ регион. ” то време на северу  авказа Ље живело много грузина, а у јстрахани Ље тада живео цар ¬ахтанг VI са свитом. –азуме се да су своЉе лично поштоваЬе и Ъубав ка светоЉ Ќини равноапостолноЉ и великомученику √еоргиЉу предали горштацима-хришЮанима  авказа.

“реба напоменути да Ље  онстанстинопоЪска ÷рква такоРе имала учешЮе у хришЮанизациЉи народа  авказа. ќд VI до XIV века, око реона “упасе, постоЉала Ље епархиЉа  онстантинипоЪске ÷ркве. «а време владавине светог византиЉског императора £устиЉана (IV век) и Ьегових наследника дошло Ље до великих градЬи храмова. ѕосле осваЉаЬа ¬изантиЉе од стране турака, епархиЉа Ље престала да постоЉи.

- ако се поштоваЬе светог √еоргиЉа одразило на карактер и менталитет грузинског народа?

- роз многе векове √рузиЉа Ље остала Љединствена хришЮанска држава не само на  авказу веЮ и на Ѕлиском »стоку. ѕравославЪе Ље морало да се брани и крстом и мачем.  арактеристично Ље да су муслимани називали √рузиЉу Ц √ЉурЯистан Ц „земЪа ратника“. ” то време √рузиЉа Ље била изложена сталним нападима од стране муслимана: у просеку се водило четири великих ратова годишЬе. —лика светог √еоргиЉа-неустрашивог витеза, заступника сиромашних и незаштиЮених, помоЮника у борбама Ц постала Ље омиЪена и блиска срцу народу √рузиЉе. √рузиЉска ÷рква одавно Ље утврдила посебан празник у помен страдаЬа светог √еоргиЉа. “аЉ празник Ље имао мото: „ ѕобеда кроз страдаЬе“. “реба напоменути, да су ратови, коЉе Ље водила √рузиЉа, били у великоЉ мери религиозни ратови, где су се мотиви „ƒомовина“ и „¬ера“ сливали у Љедно.

††††

“акоРе, треба напоменути да, за разлику од ≈вропе, у √рузиЉи никада ниЉе било институциЉе витештва, са посебним инициЉациЉама, сталешког припадаЬа, и традиционалних такмичеЬа-турнира, где су другови постаЉали супарници и брат Ље могао убити свога брата. “и спектакли, слични борбама гладиЉатора, често су се одигравали на западу, под покровитеЪством светог √еоргиЉа.

¬иктор »го Ље у песми „“урнир краЪа £ована“ писао:

ѕочело Ље...бруЉи земЪа...

«вони за узбуну...Ѕитка прса у прса, убадаЬе,

ѕочела Ље борба Љедног против другог Ц

” част —ветог √еоргиЉа,

и у име краЪа.

 ао што смо рекли, у √рузиЉи ниЉе било витештва, у смислу елитног сталешког припадаЬа. ќвде Ље за воЉнике пример витеза-хришЮана био свети √еоргиЉе коЉи убиЉа аждаЉу, коЉа пак представЪа демонске силе и неприЉатеЪе  рста. Ќа грузинскоЉ земЪи турнири су замеЬени реалним борбама са неприЉатеЪима, коЉи су били много броЉниЉи од грузинске воЉске; зваЬе витеза добиЉало се Ц ранама и крвЪу добиЉеним у боЉу, где се смрт за веру и отаЯбину сматрала наЉвеЮом наградом.

- ако Ље успела √рузиЉа, поред свих жестоких инвазиЉа Ц и персиЉанаца, и арапа, и упада “амерлана Ц да сачува ѕравославЪе, у време када Ље на териториЉи —еверног  авказа оно било разорено?

-ќгромна заслуга у очуваЬу ѕравославЪа и самог грузинског етноса припада √рузинскоЉ ÷ркви. ¬изантиЉски историчар ѕрокопиЉе (VI век) у кЬизи „»сториЉа готских ратова“ пише о грузинима, о томе да су они наЉрелигиозниЉи од свих народа, коЉе Ље он знао, и Љош бележи животну радост код грузина коЉи су у време наЉтежих воЉних похода, натопЪени болом, пред лицем смрти, певали песме, као да Ље био неки велики празник. ƒубока вера народа, сЉедиЬена са надом, са радошЮу, спашававала Ље од униниЉа, и давала могуЮност √рузиЉи да залечи своЉе ране и уздигне се из руина и пепела, како би поново васкрсла. √рузиЉу можемо да упоредимо са птицом ‘еникс, коЉа не изгори, веЮ се у огЬу поново роди.

††††

Ўто се тиче судбине ѕравославЪа на северу  авказа, треба реЮи, да Ље тамо дошло до исламизациЉе од VII века па од XIX, коЉа Ље наилазила на отпор локалних хришЮана. «а време владавине Ўамила, биле су протеране и уништене последЬе породице, коЉе су успеле да сачуваЉу хришЮанство.

-—ветог √еоргиЉа, као свог сопственог светитеЪа поштуЉу многи народи Ц и грузини, и арапи, и енглези, и шпанци, и руси: он Ље заштитник ћоскве и наше воЉске. «ашто ми сви тражимо заштиту баш у светом √еоргиЉу?

-ѕитаЬе о посебном поштоваЬу неких светитеЪа односи се на област православне мистике и то не може бити обЉашЬено на основу рационалне аналитике. „ак и истраживаЬа хагиографиЉе не даЉу одговор на то питаЬе. “реба узети у обзир да свети, коЉи су у вечности, чуваЉу у преображеном облику своЉу индивидуалност, коЉа их Ље чинила другачиЉима у земаЪском животу. ћолитва светитеЪу Ц то Ље посебан начин духовног учеЬа кроз комуникациЉу, то ниЉе расуРиваЬе, веЮ созрецаЬе, коЉе се зове и визиЉа. “аЉна поштоваЬа светих и духовног општеЬа са Ьима открива се кроз молитву, и тада питаЬе „зашто“ нестаЉе, смеЬуЉе га усхиЮеЬе на помисао о томе, како Ље диван Ѕог у светима —воЉим и како су дивни свети у Ѕогу.

ѕосебно поштоваЬе и Ъубав народа ка неким светитеЪима заснива се на мистичном искуству покоЪеЬа. » то молитвено искуство, искристалисано кроз векове, постаЉе Љедан вид црквене традициЉе.

—а архимандритом –афаилом ( арелином)
разговарала јнастасиjа –ахлина
са руског —лаРана ћитровиЮ

24 / 11 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0