Srpska

—вети апостол ‘илип

 раj мора √алилеЉског, у близини ’оразина и  апернаума налажаше се град ¬итсаида.[1] ” томе граду родише се три апостола: ѕетар, јндреЉ и ‘илип. ѕетар и јндреЉ беху рибари, и тим се занатом бавЪаху док их √оспод ’ристос не позва за собом; а ‘илипа Љош у младости родитеЪи дадоше да се учи кЬижноЉ мудрости. ”срдно читаЉуЮи и изучаваЉуЮи —вето ѕисмо, ‘илип постаде одличан познавалац —ветога ѕисма, и добро знаРаше сва пророштва о очекиваном ћесиЉи, и пламтиЉаше пламеном ЪубавЪу к Мему и силном жеЪом да √а види у лице, иако Љош ниЉе знао да Ље веЮ дошао на земЪу ќнаЉ кога многи жеЪаху видети, очекуЉуЮи Мегов долазак.

††††

ƒок ‘илип пламтиЉаше таком ЪубавЪу к ћесиЉи, гле, многожеЪени ћесиЉа, ’ристос, доРе у √алилеЉу, и нашавши ‘илипа рече му: ’аЉде за мном (£н. 1, 43). - ќваЉ позив √осподЬи ‘илип чу не само телесним ушима него и свим срцем, и одмах поверова да Ље то истинити ћесиЉа, обеЮан Ѕогом преко пророка, и поРе за Мим. ѕажЪиво пратеЮи пресвети живот √оспода ’риста, ‘илип се стараше да га подражава, и учаше се од Мега ЅожанскоЉ премудрости, коЉом Ље касниЉе имао победити безумЪе незнабожачко. –адуЉуЮи се проналаску таке –изнице, коЉом Ље сав свет имао бити искупЪен, ‘илип не хте да се само он Љедан обогаЮуЉе Ьоме, него жуРаше да и други имаЉу удела у том дару. «ато, нашавши приЉатеЪа свог Ќатанаила он му с радошЮу саопшти: ћи наРосмо ќног за кога ћоЉсиЉе у закону писа и пророци - »суса сина £осифова из Ќазарета (£н. 1, 45). Ќатанаил, чувши то и не веруЉуЮи да из маленога града и од простога рода може произаЮи ћесиЉа, ÷ар »зраиЪски, рече: »з Ќазарета може ли бити што добро? - ј ‘илип, не говореЮи много, посаветова Ќатанилу да само види »суса, рекавши му: ƒоЮи и види (£н. 1, 46). - “ако поступи ‘илип зато што Ље знао да Юе Ќатанаило, чим види »суса и чуЉе Мегове спасоносне речи, одмах поверовати да Ље ќн ћесиЉа. “ако уствари и би. £ер када ‘илип воРаше Ќатанаила к »сусу, то √оспод, коЉи испитуЉе срца и чита сакривене мисли Ъудске, угледавши Ќатанаила где иде к Мему, познаде га и рече о Ьему: ≈во правога »зраиЪца у коме нема лукавства. - „увши те речи, Ќатанаило се силно зачуди и рече My: ќткуда ме познаЉеш? £ер нити си ти икада видео мене, нити Ља тебе. - ќдговори му √оспод: ѕре него те позва ‘илип видех те кад беЉаше под смоквом (£н. 1, 47-48). - ј Ќатанаил када беше под смоквом, размишЪаше о Ѕожанственом ћесиЉи, у очекиваЬу  ога беше сва радост и весеЪе верних слугу ЅожиЉих; и дарова му Ѕог у то време срце скрушено и топле сузе, помоЮу коЉих он усрдно моЪаше Ѕога, да испуни оно што Ље од памтивека обеЮао оцима и пошЪе на земЪу —паситеЪа света. —вевидеЮе пак око ЅожиЉе виде у то време Ќатанаила коЉи беше у духу умилеЬа, зато му и рече √оспод: ¬идех те кад беЉаше под смоквом.

ќве речи Љош више запрепастише Ќатанаила. £ер он се сети о чему Ље размишЪао под смоквом, и са каким се умилеЬем молио Ѕогу да пошаЪе ћесиЉу; а знаРаше да тамо не беше ни Љедног човека с Ьим коЉи би га видео, и да мисли Ьегове нико сем Ѕога не могаше знати. «ато Ќатанаило одмах поверова да Ље »сус ћесиЉа кога Ѕог обеЮа послати на спасеЬе рода Ъудског, и исповеди да Ље у ’ристу »сусу Ѕожанска природа коЉом »сус сазнаде таЉне Ьегова срца, па због тога он и ускликну: ”читеЪу! “и си —ин ЅожЉи, ти си ÷ар »зраиЪев! (£н. 1, 49).

ќ, како огромну благодарност Ќатанаило осеЮаше и изражаваше ‘илипу што га обавести о дошавшем на земЪу —паситеЪу и што га приведе томе жеЪеном ћесиЉи! ј радоваше се и свети ‘илип што Ъуди обретоше Ѕожанску –изницу, сакривену у иловачи Ъудске природе, и Љош веЮом ЪубавЪу гораше ка своме √осподу. Ќо свети ‘илип, видеЮи у своме Ѕожанском ”читеЪу савршеног по свему човека, ипак не познаваше Љош у Мему савршеног Ѕога. ƒа би то исправио у Ьему, √оспод ’ристос му притече у помоЮ. £едном √оспод, налазеЮи се са пет хиЪада Ъуди с оне стране “ивериЉадскога ћора, и желеЮи да толико мноштво своЉих слушалаца нахрани на чудесан начин, рече ‘илипу: √де Юемо купити хлеба да ови Љеду? - ј ово рече кушаЉуЮи га, Љер знаРаше да се нема где набавити толики хлеб; а знаРаше унапред и то шта Юе My одговорити ‘илип. Ќо ќн ради тога и упита ‘илипа, да би оваЉ боЪе познао себе, и постидевши се због свог маловерЉа, исправио се у вери. » стварно, ‘илип се не опомену свемогуЮства ЅожиЉег и не рече: “и, √осподе, све можеш; ниЉе “и потребно да икога питаш о томе; само пожели, и одмах Юе се сви наситити: "отвориш руку своЉу, све и сва се насиЮуЉе добра" (ѕс. 103, 28). - He рече то ‘илип, него, помишЪаЉуЮи о √осподу своме као о човеку а не као о Ѕогу, рече: ƒвеста динара хлеба ниЉе доста да свакоме од Ьих по мало допадне (£н. 6, 7). - «атим са осталим ученицима рече: ќтпусти народ нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба (ћк. 6, 36). - ћеРутим када √оспод преломи пет хлебова и две рибе за пет хиЪада Ъуди (Ћк. 9, 16), тада ‘илип виде да из руке √осподЬе, као из неисцрпне житнице, даваше се свима довоЪно хране, док се сав народ не насити. “ада се апостол постиде због маловерЉа свог, и утврдивши се у вери прослави заЉедно са другима ЅожиЉу силу што Ље у ’ристу »сусу.

 асниЉе ‘илип би √осподом као достоЉан увршЮен меРу дванаест наЉодабраниЉих апостола; и имаРаше благодат од Мега и слободу приЉатеЪске Ъубави пред Мим. £едном у £ерусалиму неки £елини, коЉи беху дошли о празнику, пошто као неверни не могаху лако доЮи до »суса, приступише к ‘илипу и моЪаху га говореЮи: √осподине, ми бисмо хтели да видимо »суса. - A он саопшти то наЉпре јндреЉу, па се онда с јндреЉом усуди обавестити »суса о жеЪи тих £елина, радуЉуЮи се томе што и незнабошци траже да виде и чуЉу √оспода Ьеговог и ”читеЪа. “ада он чу од √оспода »суса дивно учеЬе и пророштво о незнабошцима: да Юе они поверовати у Мега не сада веЮ после Мегове смрти. јко зрно пшенично, рече √оспод том приликом, паднувши на земЪу не умре, онда Љедно остане; ако ли умре, много рода роди (£н. 12, 24). “име √оспод као да Ље рекао: ƒок Ља живим на земЪи, имам само део дома »зраиЪева коЉи веруЉе у мене; а када умрем, онда Юе не само дом »зраиЪев него и многи незнабошци поверовати у мене.

£ош Љедном свети ‘илип, после “аЉне ¬ечере, усуди се упитати √оспода о великом таЉанству Ѕожанства, када √а замоли да им покаже ќца, говореЮи: √осподе, покажи нам ќца, и биЮе нам доста (£н. 14, 8). ќвим своЉим питаЬем свети ‘илип учини велику корист ÷ркви ’ристовоЉ, Љер из тога се научисмо знати Љедносушност —ина са ќцем и затварати уста Љеретицима коЉи одбацуЉу ту Ѕожанску истину. Ќа то √оспод одговори са благим прекором: “олико сам време с вама и ниси ме познао, ‘илипе?  оЉи виде мене, виде ќца; па како ти говориш: покажи нам ќца? «ар не веруЉеш да сам Ља у ќцу и ќтац у мени? –ечи коЉе вам Ља говорим, не говорим од себе; него ќтац коЉи пребива у мени, ќн твори дела. ¬еруЉте мени да сам Ља у ќцу и ќтац у мени (£н. 14, 9-10).

ќваЉ одговор √оспода »суса научи светога ‘илипа и с Ьим сву —аборну јпостолску ÷ркву да правилно веруЉе у Љеднакост Ѕожанства —ина са ќцем и да изобличава богохулство јриЉа коЉи каже да Ље —ин ЅожиЉи створеЬе а не “ворац.

ѕосле добровоЪног страдаЬа и васкрсеЬа —ина ЅожиЉа, свети ‘илип виде са осталим апостолима √оспода свог веЮ у бесмртном и прославЪеном телу, доби од √оспода мир и благослов, виде и вазнесеЬе Мегово. ”достоЉи се он и благодати при силаску —ветога ƒуха и постаде проповедник ’ристов меРу незнабошцима, Љер му коцком паде у део да иде на проповед у ћалу јзиЉу. Ќо наЉпре он проповедаше у √алилеЉи. “амо га Љедном срете нека жена коЉа у наручЉу свом ношаше своЉе преминуло детенце и ридаше неутешно. ”гледавши Ље, апостол се ’ристов сажали на Ьу, и пруживши руку ка умрлом детету рече: ”стани! нареРуЉе ти ’ристос кога проповедам. - » детенце одмах оживе. ј маЉка, угледавши васкрсло чедо своЉе живо и здраво, припаде к ногама апостолу узносеЮи му благодарност за васкрсеЬе сина свог и молеЮи од Ьега крштеЬе, Љер она поверова у √оспода ’риста проповеданога Ьиме. јпостол, крстивши маЉку с детенцетом, отпутова у незнабожачке земЪе. » проповедаЉуЮи ≈ванРеЪе у √рчкоЉ, он силом ’ристовом чиЬаше многа чудеса, исцеЪуЉуЮи болеснике, а васкрсе и Љедног мртваца. ќва чудеса веома задивише тамошЬе £евреЉе, и они послаше у £ерусалим ка главарима свештеничким и кнезовима ЉевреЉским извештаЉ: да Ље к Ьима дошао неки непознат човек по имену ‘илип, проповедаЉуЮи име »сусово, коЉим изгони бесе и исцеЪуЉе сваку болест, па Ље тим именом »сусовим чак и Љедног мртваца васкрсао, и веЮ су многи поверовали у »суса. ”скоро допутова из £ерусалима у √рчку Љедан поглавар свештенички са кЬижевницима, бесан на ‘илипа. ќбукавши се у своЉу архиЉереЉску одеЮу, он надмено и гордо седе на судиЉско место у присуству многих £евреЉа и незнабожаца. “амо доведен би и свети апостол ‘илип, и поставЪен у средину скупа. ѕогледавши га Ъутито, архиЉереЉ поче с гЬевом говорити: He беше ли ти доста £удеЉа, √алилеЉа и —амариЉа да обмаЬуЉеш просте и неуке Ъуде? Ќего си и овамо дошао к мудрим £елинима да шириш обману коЉоЉ си се научио од »суса, противника закона ћоЉсиЉева, због чега ќн би осуРен, распет на крст, и умре срамном смрЮу. » ради празника ѕасхе коЉи се догоди у то време, он би погребен, а ви ученици Мегови украдосте √а таЉно, и на обману многима разгласисте на све стране да Ље ќн сам васкрсао из мртвих.

 ада архиЉереЉ изговори то, гомила заграЉа на ‘илипа: Ўта Юеш на ово реЮи, ‘илипе? - » настаде у народу страховита граЉа: Љедни беху за то да ‘илип одмах буде убиЉен, а други предлагаху да се одведе у £ерусалим и тамо погуби. “ада свети апостол отвори уста своЉа и рече архиЉереЉу: „овече, зашто волиш суЉету и говориш лаж? «ашто ти Ље срце окамеЬено, и ти неЮеш да говориш истину? He ударисте ли ви печат на гроб и постависте стражу? » кад √оспод наш васкрсе не сломивши печат гробни, не дадосте ли ви тада злато воЉницама, да слажу говореЮи, како су, тобож, док су они спавали, ученици »сусови украли мртвога »суса?  ако те ни сада ниЉе стид да унакажуЉеш истину! —ами печати гробни су сведоци истинитог васкрсеЬа ’ристовог, и они су изобличитеЪи ваше лажи, а и у дан —уда они Юе вас изобличити.

ќве апостолове речи страховито разбеснеше архиЉереЉа, и он Љурну на апостола, желеЮи да га сам зграби и убиЉе, али у том тренутку он ослепи и сав поцрне. ѕрисутни, видевши шта се зби, приписаше то маРиЉама, и многи полетеше на ‘илипа са жеЪом да га погубе као маРионичара, али и Ьих снаРе иста казна коЉа и архиЉереЉа. ѕоред тога се и земЪа страшно усколеба, и преставЪени сви дрхтаху од страха, и познаше велику силу ’ристову. ћеРутим свети апостол, видеЮи беду ослепЪених и телесно и духовно, заплака се због Ьих и обрати се молитвом Ѕогу да им просвети и тела и душе. » на молитву светог апостола, свима им би послано исцеЪеЬе с неба. ќво чудо учини те се многи обратише ка ’ристу и повероваше у Мега. Ќо архиЉереЉ, Љош непрестано ослепЪен злобом, не само не хте после казне коЉа га снаРе да се опамети и позна истину, него поново стаде ригати многе хуле на √оспода нашег »суса ’риста. јли га тада постиже Љош веЮа казна: земЪа се изненада отвори и прогута га, као некада ƒатана и јвирона.[2]

ѕосле архиЉереЉеве погибиЉе свети апостол ‘илип многе крсти тамо и постави им за епископа Љедног честитог и достоЉног човека по имену Ќаркиса, па отпутова у ѕарт. ѕутем он моЪаше од Ѕога помоЮи у трудовима своЉим. » кад преклони колена на молитву, Ьему се Љави с неба слика орла са позлаЮеним крилима, раширеним слично ’ристу распетоме. ”крепЪен тим ЉавЪаЬем, свети ‘илип крену опет на проповед, и обишавши јрабиЉске и  андакиЉске градове[3] укрца се у лаРу и отплови морем ка —ириЉском граду јзоту.[4] Ќо ноЮу настаде велика бура на мору, и сви веЮ страховаху за своЉ живот. “ада свети апостол стаде на молитву, и одмах се поЉави на небу лучезарни крст, коЉи обасЉа таму ноЮну, и море се изненада утиша, и валови Ьегови умукоше. ј кад лаРа пристаде уз обалу јзота, свети ‘илип изиРе из лаРе, и прими га у дом своЉ неки гостоЪубиви човек по имену Ќикоклид, коЉи имаРаше кЮер ’аритину, коЉу боЪаше Љедно око. ”шавши у Ќикоклидов дом, апостол поче проповедати реч ЅожЉу присутнима, и сви га слушаху с радошЮу. ј и ’аритина беше ту и слушаше светог апостола; и проповед Ље Ьегова толико усхити, да она заборави и на саму болест своЉу. ¬идеЮи толико усрРе Ьено за реч ЅожиЉу, и знаЉуЮи за болест Ьену, апостол се сажали на Ьу и нареди ЉоЉ да на болесно око своЉе стави руку и да призове име »суса ’риста. „им то ’аритина учини, одмах се исцели око Ьено, и сав дом Ќикоклидов поверова у ’риста, и крстише се.

»з јзота свети апостол ‘илип отпутова у £ерапоЪ —ириЉски[5] где, проповедаЉуЮи ’риста, изазва силан гЬев у народу, и хтедоше да га камеЬем затрпаЉу. Ќо на заузимаЬе Љедног угледног граРанина по имену »ра, он би спасен од погибиЉе. - √раРани! рече »р народу, послушаЉте савет моЉ: немоЉте чинити никакво зло овоме странцу док не испитамо Ље ли истинито учеЬе Ьегово; и ако се оно не покаже истинито, онда Юемо га погубити.

Ќарод се не усуди да противречи »ру. » узевши ‘илипа, »р га одведе дому своме. јпостол пак у дому »ровом по обичаЉу одржа другу проповед о ’ристу, и приведе к светоЉ вери »ра, и сав дом Ьегов, и суседе Ьегове, и просвети их таЉном светог крштеЬа. ћеРутим граРани, дознавши да Ље »р примио крштеЬе, сабраше се ноЮу и опколише дом Ьегов, са намером да запале дом Ьегов, те да са апостолом изгори »р и ови домашЬи Ьегови. —азнавши Ьихову намеру, апостол изиРе к Ьима неустрашиво, а они га као дивЪе звери шкргуЮуЮи зубима зграбише и на своЉу скупштину одведоше. —тарешина пак скупштине, коме беше име јристарх, угледавши апостола, пружи своЉу руку и ухвати га за косу, али му се тог часа рука осуши, очи ослепише, уши оглувеше.  ада се то зби у народа се промени расположеЬе: гЬев се претвори у дивЪеЬе, и они стадоше молити апостола да исцели старешину Ьиховог јристарха. ј ‘илип им говораше: јко он не поверуЉе у Ѕога коЉега Ља проповедам, неЮе се исцелити. - ƒок ‘илип тако говораше народу, наиРе пратЬа, и Ъуди ругаЉуЮи се апостолу рекоше: јко васкрснеш овога мртваца, онда Юе јристарх и ми сви поверовати у Ѕога твог. - јпостол подиже очи своЉе на небо и дуго се моЪаше; затим обраЮаЉуЮи се мртвацу рече му кротким гласом: “еофиле! - » тог тренутка мртвац се подиже на носилима, седе и отвори очи своЉе. ј ‘илип му онда рече: ’ристос ти нареРуЉе: устани и разговараЉ с нама! - ћртвац, уставши са одра свог, паде к ногама апостоловим, говореЮи: Ѕлагодарим ти, свети слуго ЅожиЉи, што ме у овом часу избави од страшнога зла: Љер ме два црна и злосмрадна Равола немилосрдно вуциЉаху, и да ти ниси похитао и избавио ме од Ьих, Ља бих био бачен у Ъути тартар.

“ада сви, видевши ово преславно чудо, Љедногласно прославише £единог »стинитог Ѕога, коЉега ‘илип проповеда. јпостол пак, давши руком знак народу да уЮути на кратко време, нареди »ру да своЉом руком закрсти повреРене делове јристрахове. „им то »р учини, одмах се јристарху осушена рука исцели, очи прогледаше, уши прочуше, и он потпуно оздрави.

«бог таквих чудеса, коЉа свети ‘илип чиЬаше силом ’ристовом, сви житеЪи града £ерапоЪа повероваше у √оспода ’риста, и поразбиЉаше идоле своЉе. ѕрви коЉи поверова беше родитеЪ “еофилов; он полупа дванаест златних идола своЉих, и злато раздаде сиромасима. —вети апостол их крсти све, и постави им »ра за епископа.

ќсновавши на таЉ начин цркву у £ерапоЪу и утврдивши у светоЉ вери новопросвеЮене, свети ‘илип крену у друге земЪе на проповед. ѕроходеЮи —ириЉу и планинску јсиЉу он доРе у ЋидиЉу и ћизиЉу[6] и путуЉуЮи по Ьима он обраЮаше к »стиноме Ѕогу заблуделе незнабошце. “амо се Ьему придружи свети апостол ¬артоломеЉ,[7] коЉи у то време проповедаше у суседним градовима и би од Ѕога послан у помоЮ ‘илипу. ѕоред тога брату своме ‘илипу следоваше и сестра Ьегова девица ћириЉамна[8] и сви заЉедно служаху спасеЬу рода Ъудског. ѕроходеЮи ЋидиЉу и ћизиЉу и благовестеЮи ≈ванРеЪе, они подношаху од неверних многе напасти и муке, биЉени и у тамнице затварани и камеЬем затрпавани. Ho y свима тим гоЬеЬима и страдаЬима они благодаЮу ЅожЉом остаЉаху живи и хитаху на предстоЉеЮе им трудове у проповедаЬу ≈ванРеЪа ’ристова. ” Љедном од ЋидиЉских насеЪа они сретоше ЪубЪеног ученика ’ристовог, £ована Ѕогослова, и заЉедно с Ьим отидоше у ‘ригиЉу, и дошавши у град £ерапоЪ[9] проповедаху ’риста. ќваЉ град беЉаше препун идола, коЉима се клаЬаху сви Ьегови житеЪи. ћеРу тамошЬим лажним божанствима беЉаше и Љедна змиЉурина, коЉу £ерапоЪци као бога почитоваху и посебни ЉоЉ храм подигоше, у коме Ље држаху закЪучану, и приношаху ЉоЉ многе и разноврсне жртве, и храЬаху Ље. “и безумни Ъуди почитоваху и неке друге гмизавце и змиЉе. ЌаЉпре се свети ‘илип са дружином своЉом наоружа молитвом против те змиЉурине; у томе им поможе a свети £ован Ѕогослов, коЉи у то време беше с Ьим. » они молитвом, као копЪем, заклаше ту змиЉурину, и силом ’ристовом Ље умртвише. ѕосле тога свети £ован Ѕогослов се одвоЉи од Ьих, оставивши Ьима проповедаЬе ≈ванРеЪа у £ерапоЪу, а сам оде у друге градове ширеЮи свуда свету Ѕлаговест. —вети пак ‘илип с ¬артоломеЉем и ћариЉамном, оставши у £ерапоЪу, усрдно се стараху да одагнаЉу одатле таму идолопоклонства и уведу велику светлост познаЬа »стине, и труРаху се дан и ноЮ у проповедаЬу речи ЅожиЉе, учеЮи прелашЮене, уразумЪуЉуЮи безумне, и упуЮуЉуЮи заблуделе на пут »стине.

” граду £ерапоЪу живЪаше човек по имену —тахиЉе, коЉи веЮ четрдесет година беше слеп. —вети апостоли молитвом отворшпе Ьегове телесне очи, а проповеРу ’ристовом просветише и душевне очи Ьегове.  рстивши —тахиЉа, они пребиваху у Ьеговом дому. ћеРутим по целоме граду пронесе се глас да Ље слепи —тахиЉе прогледао. » стаде се много народа стицати у Ьегов дом. » свети апостоли сав таЉ народ учаху вери у ’риста »суса. ј доношаху тамо и многе болеснике, и све их свети апостоли исцеЪиваху молитвом, и Раволе из Ъуди изгоЬаху. «бог тога мноштво Ъуди приступаху вери у ’риста и крштаваху се.

∆ена градоначелника £ерапоЪског, по имену Ќиканора, уЉедена од змиЉе, лежаше тешко болесна и беше на самрти. „увши за свете апостоле да у дому —тахиЉевом исцеЪуЉу речЉу сваковрсне болести, Ќиканора, у одсуству свога мужа, нареди своЉим слугама да Ље однесу к Ьима. » она доби двоструко исцеЪеЬе: телесно - од уЉеда змиЉе, и душевно - од демонске обмане, Љер научена од светих апостола она поверова у ’риста. ј када се градоначелник врати дома, слуге му испричаше да се жена Ьегова научи веровати у ’риста од неких туРих Ъуди коЉи пребиваху у —тахиЉевом дому. √радоначелник се страховито разгЬеви и нареди да одмах апостоле ухвате а дом —тахиЉев запале. ќво нареРеЬе би извршено. —тече се силан народ, и ухвативши свете апостоле ‘илипа и ¬артоломеЉа, и свету девоЉку ћариЉамну, вуциЉаху их по граду, биЉуЮи их и исмеваЉуЮи их, па их онда вргоше у тамницу. ѕосле тога градоначелник седе на судишту да суди проповедницима ’ристовим. » сабраше се к Ьему сви жреци идолски, и жреци погубЪене змиЉурине, и жаЪаху се на свете апостоле говореЮи: √радоначелниче, одмазди за срамоЮеЬе богова наших, пошто, откако ови туРинци доРоше у наш град, опустеше олтари великих богова наших, и народ заборави приносити им уобичаЉене жртве; а погибе и знаменита богиЬа наша змиЉа. —тога, умртви ове врачаре.

“ада градоначелник нареди да са светог ‘илипа свуку одело, говореЮи да се у Ьеговом оделу налазе маРиЉе. Ќо свукавши одело, они у Ьему ништа не наРоше. »сто тако свукоше и светог ¬артоломеЉа, али и у Ьеговом оделу ништа не наРоше. ј кад приРоше светоЉ ћариЉамни, са намером да Ље свуку и да обнаже девичанско тело Ьено, она се изненада на Ьихове очи претвори у пламен огЬени, и незнабошци уплашени побегоше од Ье. √радоначелник осуди свете апостоле на распеЮе. ѕрви пострада свети ‘илип. Мему просврдлише пете, провукоше кроз Ьих конопце, и распеше га на крсту главачке пред вратима змиЉуринина храма, па га камеЬем гаРаху. «атим разапеше светог ¬артоломеЉа поред храмовног зида. » изненада настаде велики земЪотрес, земЪа се отвори и прогута градоначелника, све жреце змиЉине и мноштво неверуЉуЮег народа. “ада велики страх захвати све, и веруЉуЮе и незнабошце, коЉи преостадоше живети, и завапише ка светим апостолима да се сажале на Ьих и умоле £единога »стинитога Ѕога свог, да и Ьих земЪа не прогута. » хитно се бацише на посао: да скину с крстова распете апостоле. —вети ¬артоломеЉ не беше високо распет, и Ьега скинуше брзо. ј светог ‘илипа не могоше брзо скинути с крста, пошто беше на висини распет; а нарочито стога што Ље била воЪа ЅожЉа, да би апостол Мегов кроз ова страдаЬа и крсну смрт прешао са земЪе на небо, ка коме су целог живота биле обраЮене ноге Ьегове. ¬исеЮи на крсту свети ‘илип моЪаше √оспода за неприЉатеЪе своЉе: да им опрости грехе, и да просвети очи ума Ьиховог да угледаЉу и познаду »стину. √оспод услиши молитву Ьегову, и одмах нареди земЪи, те све прогутане Ъуде изведе живе, осим градоначелника и змиЉиних жречева. “ада сви громким гласом исповедише и прославише силу ’ристову, и изЉавише жеЪу да се крсте. ј када им Љош мало остаде па да светог ‘илипа скину с крста, он предаде ’ристу свету душу своЉу, и они га скинуше мртва. –оРена пак сестра Ьегова, света ћариЉамна, коЉа Ље све време посматрала страдаЬе и смрт свога брата ‘илипа, с ЪубавЪу грЪаше и целиваше тело Ьегово скинуто с крста, и радоваше се што добро оконча своЉ подвиг страдаЬа за ’риста. —вети ¬артоломеЉ крсти све коЉи поверовашe y ’риста Ѕога, и постави им —тахиЉа за епископа. ќнда сахранише чесно тело светог апостола ‘илипа. Ќа оном пак месту где истече крв светог апостола, после три дана израсте винова лоза, у знак тога да свети апостол ‘илип, пошто проли крв своЉу за ’риста, ужива вечно блаженство са √осподом своЉим у ÷арству Меговом.[10]

ѕосле сахране светога ‘илипа свети ¬артоломеЉ са блаженом девицом ћариЉамном остаде неколико дана у £ерапоЪу, па добро утврдивши у вери ’ристовоЉ новоосновану цркву, отиде у град јлбан што Ље у ¬еликоЉ £ермениЉи,[11] где и би распет. —вета пак ћариЉамна упути се у ЋикаониЉу,[12] и тамо, обративши многе к светоЉ вери, сконча мирно. «бог свега тога Ѕогу нашем слава сада у увек и кроза све векове. јмин.

—ветосавЪе.орг

27 / 11 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0