Srpska

ќ посту

††††

1. ќчима Ље угодно да посматраЉу мирно море како се блиста и сиЉа Љасном светлошЮу, док Ьегова глатка површина одражава блесак светлости. ћеРутим, много Ље приЉатниЉе не само видети ÷ркву, него и говорити у ЬоЉ, сабраноЉ у Ѕогу, ослобоРеноЉ пометЬе, таЉанствено озареноЉ божанском светлошЮу и устремЪеноЉ ка том ЅлистаЬу и рукама и очима, и свим осеЮаЬима и мислима. ѕошто ми Ље благодат ƒуха данас подарила да угледам таЉ прекрасни призор, као и вас коЉи сте даноноЮно присутни у храму ЅожиЉем, стараЉуЮи се да му приступите без икаквог недостатка, могао бих да вас упоредим са изданцима надземаЪског стабла, засаРеног краЉ извора воде ƒуха. » Ља Юу, колико могу, потпомоЮи том орошаваЬу.  ао што ви ЉутарЬим додаЉете и дневне молитве, тако Юу и Ља, уколико ми то време дозволи, ЉутарЬоЉ додати и вечерЬу поуку, Љасно вам указуЉуЮи на оне замке помоЮу коЉих неприЉатеЪ нашег спасеЬа на разне начине настоЉи да бескорисним учини не само пост, него и нашу молитву.

2. ѕостоЉе, браЮо, и друге врсте рРавог преЉедаЬа и опиЉаЬа, али оне не долазе нити од Љела и пиЮа, нити од наслада коЉе од Ьих потичу, него од гнева на ближЬег, од мржЬе и злопамЮеЬа, као и од сваког оног зла коЉе они раРаЉу, о чему и ћоЉсеЉ говори у песми: ¬ино Ље Ьихово отров змаЉевски и неизлечиви Љед аспидин (5. ћоЉс. 32; 33). «ато пророк »саиЉа каже: “ешко онима што су без вина пиЉани (»са. 28; 1) и саветуЉе, говореЮи: ЌемоЉте постити будуЮи у сваРи (»са. 58; 4). ќнима коЉи у таквом стаЬу посте, он као да говори у име √осподЬе: “о ли називаш постом угодним Ѕогу - кад повиЉеш врат своЉ као срп? «ато одвраЮам очи своЉе од вас кад ширите руке своЉе к ћени, и када умножавате молитве своЉе, £а не слушам (»са. 58; 5,1; 15).

3. ѕрема томе, пиЉанство такве врсте, коЉе потиче од мржЬе и коЉе Ље, више него било шта друго, разлог да се Ѕог одврати од нас, Раво настоЉи да изазове код оних што се моле и посте. ќн их подсеЮа на сагрешеЬа других Ъуди према Ьима, подстиче их на злопамЮеЬе и оштри им Љезик за клевете. ќн при том чини да се уподобе оном човеку коЉега ƒавид описуЉе како се моли преиспуЬен злобом: —мишЪаш безакоЬе по цео дан, неправду Ље смислио Љезик твоЉ, као бриЉач оштар учинио си превару (ѕс. 51; 3-4). ƒавид моли Ѕога да га избави од таквих Ъуди, говореЮи: »збави ме, √осподе, од човека злога, и од мужа неправедног ослободи ме... изоштрише Љезик своЉ као у змиЉе, отров аспидин Ље под уснама Ьиховим (ѕс. 139; 1,3)-

4. ћолим вас, браЮо, да ми, у време поста и молитве, од срца опростимо ако смо некад уистину имали или мислили да имамо нешто против некога и да сви пребивамо у Ъубави. ќсим тога, мислимо боЪе Љедан о другоме, подстичуЮи се узаЉамно на Ъубав и добра дела. √оворимо добро Љедни о другима и у самима себи расуРуЉмо и размишЪаЉмо о ономе што Ље добро пред Ѕогом и пред Ъудима, да бисмо постили похвалним и беспрекорним постом и да би молитве коЉе упутимо током поста биле Ѕогу угодне, како бисмо √а по благодати на доличан начин називали ќцем и могли одважно да ћу кажемо: ќче, опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима своЉим (ћт. 6; 12).

5. ѕостоЉи, опет, и друга недолична ствар коЉу злонамерник током поста и молитве полаже у наше душе. “о Ље преузношеЬе, коЉе Ље у себи носио и онаЉ фарисеЉ: премда Ље постио и молио се, вратио се (са молитве) без плода (досл. празан). ћи пак, знаЉуЮи да Ље нечист сваки коЉи Ље надменог срца и да га Ѕог не прихвата, и знаЉуЮи да смо дужници Ѕогу у многим и великим стварима и да враЮамо тек наЉмаЬи део дуга, занемариЮемо оно што Ље иза нас као сасвим ништавно и стремиЮемо оном што Ље испред нас, постеЮи и молеЮи се скрушеног срца, уз самопрекореваЬе и смиреЬе, да би и наш пост био чист и богоугодан, и да би у храму ЅожиЉем владали пажЬа и будност.

6. ƒруги начин деловаЬа лукавога, коЉи чини да наш труд поста и молитве буде бескористан, састоЉи се у томе да нас убеди да то чинимо (тЉ. да постимо и да се молимо) из славоЪубЪа и лицемерЉа. «ато √оспод у ≈ванРеЪу саветуЉе, говореЮи: ”Ри у собу своЉу и, затворивши враша своЉа, иомоли се ќцу своме  оЉи Ље у таЉности; и ќтац твоЉ коЉи види таЉно, узвратиЮе теби Љавно (ћт. 6,6).

7. ќн то не говори зато што нам заповеда да се отуРимо од сабираЬа у храму, од (заЉедничке) молитве и псалмопоЉаЬа. ” том случаЉу не би ћу ѕсалмопоЉац - пророк говорио: ”сред ÷ркве хвалиЮу “е (ѕс. 21; 23), »споведаЮу “е и хвалити меРу народима, √осподе, псалмопеваЮу “и меРу незнабошидма (ѕс. 56; 10) и «авете моЉе испуниЮу пред онима коЉи √а се боЉе (ѕс. 21; 26), а нама: ”црквама благосиЪаЉте Ѕога (ѕс. 67; 27) и ’одите, поклонимо се и припаднимо Мему и плачимо пред √осподом —творитеЪем нашим (ѕс. 94; 6). ¬реме нам не дозвоЪава да сада наведемо и друге, Љош узвишениЉе примере. √оспод, дакле, поучава да се молимо у самоЮи, у своЉим куЮама, па чак и на своЉоЉ постеЪи. подстиче нас да се молимо Ѕогу и у цркви, као што молитва коЉа се твори "изнутра", тЉ. умом, подстиче да се молимо и уснама. ќнаЉ пак коЉи хоЮе да се помоли само онда када уРе у храм ЅожиЉи, али ни код куЮе, ни на путу, ни на трговима не мари за молитву, неЮе се истински молити ни онда кад се наРе у храму ЅожиЉем.

8. “о показуЉе онаЉ што после речи: √отово Ље (приправно Ље) срце моЉе, √осподе, додаЉе: ѕеваЮу и псалмопоЉаЮу у славу “воЉу (ѕс. 56; 8) а на другом месту каже:  ада бих “е спомиЬао на постеЪи моЉоЉ, у Љутрима бих размишЪао о “еби (ѕс. 63; 7). –ечено Ље, меРутим, и следеЮе: ј када постите, каже ’ристос, не будите суморни као лицемери; Љер они натмуре лица своЉа да се покажу Ъудима како посте. «аиста вам кажем: примили су плату своЉу. ј ти када постиш, намажи главу своЉу, и лице своЉе умиЉ, да те не виде Ъуди где постиш, него ќтац твоЉ  оЉи Ље у таЉности; и ќтац твоЉ,  оЉи види таЉно, узвратиЮе теби Љавно (ћт. 6; 16-18).

9. ќ, какво неупоредиво човекоЪубЪе! √оспод нам Ље овим речима сада обЉавио пресуду и одлуку коЉа Юе се проЉавити на будуЮем суду, да бисмо Љош овде задобиЉали боЪу пресуду и боЪи удео. ќнима коЉи живе славоЪубиво, а не према Меговим заповестима √оспод Юе изговорити речи коЉе су сагласне с оним што сад говори: "ѕримили сте своЉу награду током свога живота" као што Ље и јвраам, према еванРелскоЉ параболи, рекао оном богаташу у пламену: ѕримио си добра своЉа у живошу своме (Ћк. 16; 25). ќнима пак коЉи се подвизаваЉу у врлини имаЉуЮи само Мега у виду, ќн каже да Юе им узвратити Љавно, тЉ. да Юе им пред оним општесветским сабором (досл. призором) узвратити благословом, наследством, радошЮу и непорочним и вечним наслаРиваЬем. ќнаЉ  оЉи жели да се сви спасу и да доРу у познаЬе истине, не жели да неко буде лишен овога наследства, због чега, као што сам рекао, сада обЉавЪуЉе —воЉу непристрасну и непроменЪиву пресуду, показуЉуЮи да су синови ЅожиЉи само они што су презрели Ъудску славу.

10. «бог тога ќн казуЉе о овоме и о другоме, говореЮи: ќтац твоЉ,  оЉи види таЉно, узвратиЮе тебиЉавно, да би оне што су презрели празну и Ъудску славу учинио —воЉим синовима и санаследницима и да би их показао као такве. ќне друге Юе, меРутим, уколико се не покаЉу, лишити усиновЪеЬа. √оспод ово говори зато да наша молитва и пост не би били видЪиви за Ъудске очи, услед чега од Ьих не би било никакве користи: догодило би се да одважно истраЉавамо у труду молитве и поста, а да се лишавамо награде за то! √овори нам да намажемо главу уЪем и да умиЉемо лице, тЉ. да се не трудимо да будемо бледи, прЪави и суве главе, као да смо измучени. постом и као да презиремо тело, због чега бисмо добили похвалу од Ъуди. “ако су услед славоЪубЪа поступали фарисеЉи, због чега су праведно отуРени од ’ристове ÷ркве, и √оспод строго забраЬуЉе да их подражавамо.

11. јко неко узвишено каже да се овде мисли на главу душе, односно на ум као на Ьен владаЉуЮи део и да лице овде означава маштовити део душе (уобразиЪу) у коЉем се налази постоЉано средиште оних утисака (досл. деЉстава) коЉа потичу од чула, онда Ље добро ако, док постимо, помазуЉемо главу уЪем, тЉ. ако своЉ ум учинимо милосрдним, и ако умиЉемо своЉе лице, тЉ. своЉу уобразиЪу, од срамних и нечистих помисли, од гнева и сваког лукавства. “акав пост, коЉи се савршава на такав начин, не протеруЉе и не посрамЪуЉе само све рРаве страсти а заЉедно са Ьима и подстрекаче и творце ових страсти, односно демоне, него и поснике придружуЉе добрим ангелима и преображава их у ангеле, чини да ангели буду Ьихови чувари и побуРуЉе их (ангеле) да им помажу и да буду Ьихови сатрудници.

12. ” старини се, код оне троЉице младиЮа у ¬авилону, украшених истим таквим уздржаЬем и постом, показало да Ље заЉедно с Ьима у пламену и четврти, коЉи их Ље сачувао неповреРенима и чудесно их орошавао. Ќа сличан начин Ље пред ƒанила, коЉи Ље упражЬавао вишедневни пост, стао ангео, умудруЉуЮи га и предсказуЉуЮи му будуЮе догаРаЉе. ƒругом приликом, када Ље он (ƒанило) молитвом и постом затворио уста лавовима, ангео Ље са великог растоЉаЬа пренео кроз ваздух пророка, коЉи му Ље донео храну. “ако Юе и у нама, коЉи заЉедно упражЬавамо телесни и духовни пост и молимо се, уз садеЉство добрих ангела бити погашен огаЬ телесних жеЪа, гнев Юе бити укроЮен као они лавови, и биЮемо причасни пророчкоЉ храни са надом у будуЮа добра, вером и умним созерцаЬем, биЮе нам дато да газимо змиЉу и шкорпиЉу и сву силу Раволску.

13. ѕост коЉи ниЉе такав и коЉи се не савршава на такав начин сродан Ље злим ангелима: Ьима Ље своЉствено гладоваЬе (досл. неузимаЬе хране, грч. агрсхрш) повезано са гневом и мржЬом, са гордошЮу и противЪеЬем Ѕогу. «бог тога Юемо им се супротставити, будуЮи да смо ми послушници и служитеЪи ƒобра, Љер не ратуЉемо против крви и тела, каже апостол, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесЉу (≈ф. 6; 12). ћи не можемо да им се успротивимо искЪучиво постом, него Юемо, за своЉу заштиту, користити и оклоп праведности, шлем спасоносне милостиЬе, штит вере као и мач ƒуха, наЉмоЮниЉи у одбрани, а то Ље нама упуЮена, спасоносна реч ЅожиЉа. Ќа таЉ начин, треба да водимо добру битку, да сачувамо чврсту веру и да погасимо стреле лукавога и да, показавши се у свему као победници, задобиЉемо небеске и неувеле венце, радуЉуЮи се заЉедно са ангелима у —амом ’ристу нашем √осподу.

14. Мему приличи свака слава, власт, част и поклоЬеЬе са беспочетним Меговим ќцем и свесветим, благим и живототворним ƒухом, сада и увек и у векове векова. јмин.

27 / 11 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0