Srpska

“реба ли се плашити страха?

—коро сваког дана медиЉи преносе вести о погибиЉи Ъуди Ц у терористичким нападима, катастрофама, несреЮама... „ак и ако се сличне ствари дешаваЉу далеко ван граница наше земЪе, тамо где Ље мала вероватноЮа да Юе се човек наЮи у скориЉе време, Ъудска трагедиЉа га не оставЪа равнодушним. ј ако гину наши сународници, ако се експлозиЉе дешаваЉу у нашем граду... Ѕуре емоциЉа се обрушаваЉу на нас као лавина и не можемо увек да се супротставимо овоЉ лавини. » све се то дешава поред Ђсвакодневнихї стресова. јнксиозност и страхови многе Ъуде обузимаЉу у тоЉ мери да дословце почиЬу да се плаше сопствене сенке.

 ако да живимо с таквим стаЬима, како да се боримо с Ьима? » треба ли да се боримо с Ьима? Ўта Ље страх и по чему се он разликуЉе од анксиозности? ƒа ли избавЪеЬе од стреса увек треба тражити у храму?  ако постити у случаЉу депресивних стаЬа? ќ томе разговарамо с ректором »нститута за хришЮанску психологиЉу протоЉереЉем јндреЉем Ћоргусом.

≈двард ћунк.  рик (фрагмент) ≈двард ћунк.  рик (фрагмент)
††††

Ц ќче јндреЉе, данас страх и забринутост господаре многим Ъудима. «бог терористичких актова Ъуди се чак плаше да користе Љавни превоз. Ўта човек може да учини како би победио оваЉ страх?

Ц ќви страхови су сасвим адекватни. ЌиЉе могуЮе натерати Ъуде да се не плаше. «ато не видим потребу да покушавамо да победимо страхове.

ѕосттрауматска терапиЉа нема за циЪ победу над страхом. –еч Ђпобедаї Ље овде неумесна. «ато што ниЉе тако да се Ъуди просто боЉе. —трах ниЉе емоциЉа коЉом се не може управЪати, веЮ сасвим логична последица стреса или шока. ќвде Ље боЪе говорити о томе како да се помогне Ъудима да превладаЉу посттрауматско растроЉство.

” случаЉу терористичих актова треба имати на уму да Ље оваЉ трауматски поремеЮаЉ изазван информациЉама, новостима и сензациЉама о катастрофама и трагедиЉама. ќвде до растроЉства не долази код самих учесника у догаРаЉима, веЮ код оних коЉи су постали сведоци кроз средства за масовно информисаЬе. », по правилу, ови Ъуди се не укЪучуЉу у статистику настрадалих. ќ Ьима се не говори и не пише, они се не обраЮаЉу медицинским установама. јли таквих Ъуди има веома много. Мих нико не броЉи Ц они улазе у некакав невербализовани фонд трауматских поремеЮаЉа. ƒакле, има Ъуди коЉи су после експлозиЉа у метроу, на пример, на станици Ђјвтозаводскаї за цео живот престали да користе оваЉ облик Љавног превоза. »мао сам пет таквих случаЉева у своЉоЉ пракси и то Ље озбиЪан броЉ оних коЉи су се обратили само мени.

Ц ƒа ли бисте могли да обЉасните природу настанка стреса и панике после гледаЬа информациЉа о терористичком акту?  ако настаЉе оваЉ страх?

Ц —трес, по правилу, настаЉе чим Ъуди виде снимке с лица места несреЮе, кад виде како Ъуди гину. —еЮам се, кад Ље била експлозиЉа на ƒомодЉедову, преко интернета и на телевизиЉи су нам приказивали прилично много кадрова о томе како Ље изгледао аеродромски простор после експлозиЉе, при чему су се видела чак и тела погинулих. ≈то, такви кадрови су веЮ трауматични. »сто Ље било и после других терористичких актова у метроу: на ЂјвтозаводскоЉї, на ЂЋубЉанкиї, на прелазу код станице Ђѕушкинскаї. √ледаЉуЮи фото и видео снимке изношеЬа тела гледаоци доживЪаваЉу потрес и шок. ј и сама вест о томе да су Ъуди погинули делуЉе на таЉ начин Ц зато што Ъуди замишЪаЉу себе на месту жртава. —хватаЉу да су били тамо, да су пролазили поред тих киоска и да су такоРе могли постати жртве експлозиЉе. ќни као да доживЪаваЉу таЉ ужас, али га, наравно, доживЪаваЉу другачиЉе, не као настрадали или као Ъуди коЉи су били непосредни сведоци терористичког акта. «ато што настрадали, они коЉи су остали у животу, у прво време не осеЮаЉу страх Ц налазе се у стаЬу шока, страх долази много касниЉе. ј то Юе, опет, бити другачиЉи страх у односу на онаЉ коЉи доживЪаваЉу Ъуди коЉи су видели или чули вест о трагедиЉи.

Ц ” чему Ље заправо разлика?

Ц ќни коЉи су сазнали за експлозиЉу, на пример, нису доживели физички утицаЉ елемената коЉи их погаРаЉу, нису уживо осетили ни талас експлозиЉе, ни мирисе, ни дим, ни гушеЬе, нису видели ни крхотине, ни крв. ќни су доживели емоционални потрес замисливши да су такоРе могли бити жртве, брину се за своЉе ближЬе и наЉроРениЉе, коЉи се, на пример, наЉчешЮе возе овом линиЉом метроа. —аосеЮаЉу и с настрадалима. ј стаЬе шока код Ъуди коЉи су директно настрадали представЪа оштеЮеЬе нормалне физиологиЉе тела. ќно за последицу може имати и физиолошке, и психичке и нервне поремеЮаЉе.

Ц  ако човек треба да живи да га овакве емоциЉе не савладаЉу?

Ц јко се ради о сличним трагичним догаРаЉима човек не може да постане безосеЮаЉан. Ќормално Ље да осеЮа бол других и да доживЪава потрес. ћислим да Ље управо веома важно да човек сачува осетЪивост на овакве догаРаЉе, зато што супротно доводи до окрутности и насиЪа. „овек коЉи престаЉе да осеЮа страх и смртну опасност сам постаЉе опасан по друштво, зато што може да пристане да одигра страшну улогу Ц улогу шахида или улогу курира с бомбом.

Ц јли док Ље сама способност за саосеЮаЬе нормална, вероватно Ље стрес коЉи дуго траЉе као последица овог потреса Ц веЮ патологиЉа? Ўта треба предузети у таквим случаЉевима?

Ц јко се код човека запажа посттрауматско растроЉство, односно ако Ље чуо вести и не може да се контролише, ако га Ље обузело стаЬе шока коЉе траЉе недеЪама, треба да се обрати стручЬаку Ц психологу, психиЉатру. ѕосттрауматско растроЉство се лечи на неколико начина: и медикаментима, и уз помоЮ психотерапиЉе, како индивидуалне, тако и групне. ќбавезно треба да се обрати стручЬацима. £ер, ако човек остаЉе у овом стаЬу, код Ьега се развиЉа посттраумтски синдом, коЉи може да се испоЪава на различите начине. Ќа пример, променом психотичког стаЬа. ќвакав човек постаЉе изузетно анксиозан и сумЬичав, нема више повереЬа у Љавни превоз, плаши се улице, труди се да избегава Ъуде, гомилу, отворени простор. ѕочиЬе да се плаши Ъуди за коЉе му се чини да Юе подметнути експлозив Ц рецимо, црнокосих, брадатих,  авказаца, јзиЉата... ћоже се развити параноЉа.

Куди коЉи су доживели посттрауматско растроЉство после терористичких актова и нису превазишли ову психолошку трауму могу почети да се понашаЉу параноидно, што више ниЉе опасно само по Ьих, веЮ и по околину, посебно ако се ови Ъуди удружуЉу у групе.  ао што знате, маниЉакално настроЉене групе с фанатичним понашаЬем у стаЬу су да почине насиЪе.

Ц »зговорили сте реч Ђпревазишлиї. Ўта сте имали у виду?

Ц ѕсихотерапеутски рад Ц индивидуални или групни. ”згред речено, у неколико земаЪа познато Ље искуство оваквог рада с Ъудима уз помоЮ мас медиЉа, пре свега уз помоЮ телевизиЉе. ѕраве се специЉални спотови на коЉима раде психолози и социЉални радници. ќви спотови су упуЮени различитим групама становништва, и намеЬени су за гледаЬе код куЮе и у школама, на пример. » редовно се приказуЉу. ¬идео сам то у »зраелу кад Ље пре неколико година гаРан ракетама с териториЉе ѕалестинске аутономиЉе. “ада се на телевизиЉи око око 20Ц30 пута приказивао врло стручно направЪен спот.  ао прво, обЉашЬавало се како човек може да се заштити, где и како може да се сакриЉе; а као друго одлично су изабрани водитеЪи: мирни гласови, приЉатна лица Ц то су били психолози; као треЮе, у ове спотове су убачени кадрови коЉи су имали умируЉуЮе, благотворно деЉство. “ако да Ље гледалац из стаЬа шока могао да преРе у делатно стаЬе.

Ц —матра се да су Љесен и пролеЮе годишЬа доба кад долази до извесног поремеЮаЉа психе, а код болесника до погоршаваЬа болести. ƒа ли Ље то тачно?

Ц ƒа, заиста, у овим периодима се запажа погоршаЬе болести код Ъуди коЉи од Ьих пате. ” том случаЉу треба да се хоспитализуЉу у клиници и да приме терапиЉу, да добиЉу медицинску помоЮ. јли у принципу, и здрави Ъуди се могу наЮи у стаЬу депресиЉе. —ад Ље, на пример, новембар, - то Ље, наравно, депресивно годишЬе доба кад многи осеЮаЉу додатну психичку напетост.

ѕротоЉереЉ јндреЉ Ћоргус ѕротоЉереЉ јндреЉ Ћоргус
††††

Ц ƒа ли човек коЉи се налази у стаЬу стреса и тешке анксиозности може да наРе утеху и мир у храму Ц долазеЮи на богослужеЬа и молеЮи се? »ли Юе то бити покушаЉ да побегне од болести?

Ц Ќе може постоЉати Љедан одговор на ово питаЬе. ќдговор неЮе толико зависити од тога у каквом стаЬу Ље човек, веЮ и од тога какав Ље то човек.

«а црквеног човека коЉи Ље навикао да долази у храм и на богослужеЬа Ц то Ље, наравно, и подршка и утеха, и благодатна помоЮ за превладаваЬе своЉих емоциЉа и проблема.

ј за оне коЉи не иду у цркву све Ље нешто другачиЉе. ѕостоЉи група Ъуди за коЉе Юе одлазак у цркву представЪат утеху и помоЮ. јли то могу да одреде само сами Ъуди. јко храм на Ьих делуЉе умируЉуЮе, ако осеЮаЉу Ьегову молитвену атмосферу, ако осеЮаЉу радост у храму, наравно, одлазак на богослужеЬе Юе деловати позитивно.

ћеРутим, постоЉи и таква група Ъуди коЉима Ље веома тешко да доРу у храм, зато што ÷ркву асоцираЉу с нечим мрачним и претеЮим. «а Ьих Ље ÷рква суд и провера савести. ќдлазак у храм у стаЬу посттрауматског растроЉства за Ьих може имати негативне последице: може изазвати погоршаЬе Ьиховог психичког стаЬа. «ато Ље за такве Ъуде боЪе да се уздрже од одласка у цркву.

ƒруга Ље ствар ако се са свештеником среЮу, рецимо, у школи веронауке или на предаваЬима Ц на неком месту ван храма. ћожда чак и код куЮе. –азговор са свештеником за Ьих може бити користан и утешан.

ѕостоЉи и таква група Ъуди с посттрауматским растроЉством за коЉе Ље врло опасно да посеЮуЉу места коЉа подсеЮаЉу на смрт: гробЪа, споменике, мемориЉале жртава и слично. ѕосета оваквих места изазива код Ьих доживЪаЉ смрти и страха за ближЬе. » то треба имати у виду. »мао сам неколико случаЉева кад Ље маЉка болесну кЮерку одвела на гроб старца и код ове Ље тамо дошло до погоршаЬа, тако да су морале хитно да се врате куЮи и да позову хитну психиЉатриЉску помоЮ.

 ао што видите, нема истог рецепта за све. ќбавезно треба имати у виду специфичност човековог психичког стаЬа. «а Љедне Ље храм радост, а за друге Ц подсеЮаЬе на смрт. “реба да узимамо у обзир ове индивидуалне особености да не бисмо нашкодили Ъудима.

јли за веЮину нас, наравно, ÷рква Ље за живе, а не за мртве, то Ље радост живота, а не смртоносна опасност.

Ц ћноги се потиштеног стаЬа ослобаРаЉу захваЪуЉуЮи антидепресантима, и то по свом нахоРеЬу?  ако се односите према томе?

Ц Ќегативно. ЌаЉбоЪе Ље никакве лекове не узимати самостално, ипак се треба посаветовати с лекром. ”право с лекаром. £а сам, на пример, психолог и одбиЉам да даЉем препоруку за било коЉе лекове Ц говорим Ъудима да се консултуЉу с медицинарима. “у не сме бити никаквог аматеризма: то Ље опасно по живот.

Ц јнксиозност често човека доводи у стаЬе чамотиЬе, чак и очаЉаЬа.  ако човек да се разабере са собом, са своЉим страховима?  ако уопште да разликуЉе страх од анксиозности?

Ц √лавна разлика измеРу анксиозности и страха Љесте у томе што код страха увек постоЉи предмет страха. „овек треба да схвати чега се плаши. » ако се, на пример, човек плаши да се вози метроом и не користи ову врсту превоза, може да се осеЮа маЬе или више адекватно, мирно. ј анксиозност ниЉе повезана с нечим конкретним и зато не пролази, веЮ се огледа, час у ЉачоЉ, час у слабиЉоЉ напетости у ЪудскоЉ души. ¬еома се тешко може вербализовати. ¬еома се тешко дефинише зашто Ље човек анскиозан. «ато Ље много теже радити с анксиозношЮу. “о Ље неЉасно и стално присутно стаЬе коЉе човеку доноси веЮе проблеме од страхова. —трахови се могу избеЮи зато што се може избеЮи Ьихов извор Ц предмет страха. — анксиозношЮу се не може тако поступити Ц она нема лице.

јнксиозност се увек поЉачава кад се дешаваЉу неки трагични догаРаЉи, смрт блиског човека. Ќа анксиозност код Ъуди веома утичу медиЉи, и узгред речено, то Ље Љедан од проблема савременог света: медиЉи врше огроман трауматски утицаЉ на Ъуде. јли новинари то не схватаЉу Ц Ьима су потребне сензациЉе, а за анксиозне Ъуде сензациЉе су исто кад би се на отворену рану сипала со или кад би се полила Љодом: то Ље врло болно.

ќно што медиЉи чине Ъудима може се назвати Љедном речЉу: насиЪе! ѕритом новинари понекад не само да не узимаЉу у обзир поЉачана осеЮаЬа Ъуди, веЮ напротив: манипулишу Ъудском анксиозношЮу, зато што им се чини да тако могу да зараде поене и да постигну боЪи реЉтинг, а самим тим и новац. «ато што су управо анксиозни Ъуди аудиториЉум коЉи хрли у потрагу за спасеЬем даЉуЮи притом новац за средства за заштиту.

“ако да Ље, поновиЮу, теже радити с анксиозношЮу и она се испоЪава и уЉутру, и увече, у несвесном и свесном стаЬу, у сну, у дремежу и на Љави. јнксиозност лишава човека радне способности, одузима му снагу. » на краЉу краЉева доводи до соматских поремеЮаЉа: хипертониЉе, поремеЮаЉа рада органа за вареЬе, поремеЮаЉа хормонских циклуса. јнксиозност Ље врло озбиЪан проблем, али ниЉе болест.

Ц ƒа ли правилно схватам да анксиозност стално тражи излаз и може да наРе своЉ узрок у свакоЉ ситуациЉи?

Ц јко имате у виду прелазак анксиозности у страхове, не тражи анксиозност своЉ предмет Ц човек га тражи, зато што му Ље много лакше да подноси страх него анксиозност. ћного Ље лакше кад Ље немир усмерен на нешто конкретно. ј кад човек не зна чега се плаши Ц то Ље веома тешко стаЬе. ≈во, на пример, тероризам. ƒа, то Ље нешто конкретно, али.. врло неодреРено. “ерор нема граница и зато Ље страшан. » Ъуде мучи ова неодреРеност. ј ако се конкретизуЉе Ц биЮе им лакше.

„овеку Ље своЉствено да пребаци анксиозност у страх. —еЮате се код ¬исоцког: Ђ“о Ље таква среЮа, браЮо. —ад сам миран! „ега да се боЉим?ї ѕрецизно Ље описано олакшаЬе приликом преласка бриге у страх од нечег конкретног.

Ц ”скоро наступа ЅожиЮни пост. Куди Юе се ограничавати у храни Ц Љедни у веЮоЉ, други у маЬоЉ мери.  ако по вашем мишЪеЬу исхрана утиче н бригу? ƒа ли на Ъуде коЉи су подложн стресу и анксиозним стаЬима пост има негативан или позитиван утицаЉ?

Ц Ќа неке Ъуде пост може негативно утицати. «ато што Ље пост ипак труд и напор. Ќапор за анксиозне Ъуде представЪа Љош Љедан утрошак психичке снаге, зато Ље анксиознима теже да посте. Ќе треба заборавити да храна у знатноЉ мери има своЉство утехе. ¬рло често Ц и то Ље озбиЪан предмет психолошког рада Ц Ъуди своЉе страхове и бриге ЂзатрпаваЉу Љеломї: почиЬу да Љеду много, без престанака. ј овде почиЬе пост: не сме се. » оваЉ дисонас само додаЉе психолошки негативан утицаЉ.

јли за Ъуде коЉи се не налазе у анксиозном стаЬу и коЉи немаЉу проблема с вареЬем пост Ље чак веома користан ако Ље правилно организован. «а време поста човек се више усредсреРуЉе на духовно, у Ьему се одвиЉа темеЪан рад на себи.

ј ако се ограничеЬима у храни дода Љош и уздржаваЬе од медиЉа Ц ако човек не буде гледао телевизиЉу и ако не буде читао вести на интернету, корист од поста Юе бити Љош веЮа. » забринутост Юе се очигледно смаЬити.

30 / 11 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0