Srpska

√оспод испуЬава наше молбе само ако ми имамо несумЬиву веру

††††

јко хоЮеш молитвом да измолиш за себе неко добро код Ѕога, тада се пре молитве припреми за несумЬиву, Љаку веру и предузми благовремено средства против сумЬе и неверЉа. ЌиЉе добро ако твоЉе срце за време саме молитве клоне у вери и поколеба се у ЬоЉ, тада и не помишЪаЉ да Юеш добити оно што си молио од Ѕога сумЬаЉуЮи, зато што си увредио Ѕога, a онима коЉи √а вреРаЉу Ѕог не даЉе —воЉе дарове! » све, рекао Ље √оспод, што узиштете у молитви вЉеруЉуЮи, добиЮете (ћт. 21, 22), што значи: ако замолите са неверицом или са сумЬом, неЮете добити. јко имате вЉеру и не посумЬате, Љош каже ќн, можете и горе премештати (ћт. 21, 21). «начи, ако посумЬате и не поверуЉете, неЮете учинити то. јли нека иште (сваки човек) с вЉером, не сумЬаЉуЮи ништа, каже апостол £аков... нека не мисли дa Юe примити шта од Ѕога. „овЉек двоЉедушан непостоЉан Ље у свим путевима своЉгш (£ак. 1, 68). —рце коЉе сумЬа у то, да Ѕог може да даруЉе моЪено, кажЬава се за сумЬу: оно болесно пати и стешЬава се од сумЬе. Ќе гневи свемоЮног Ѕога ни сенком сумЬе, посебно ти, коЉи си искусио на себи ЅожиЉу свемогуЮство много пута. —умЬа - то Ље хула на Ѕога, дрска лаж срца или угнежденог у срцу духа лажи противу ƒуха истине. ЅоЉ се Ье као змиЉе отровнице, или не, шта Ља говорим, презри Ље, не обраЮаЉ на Ьу ни наЉмаЬу пажЬу. »маЉ на уму да Ѕог за време твоЉе молбе очекуЉе потврдан одговор на питаЬе коЉе ти Ље ќн изнутра поставио: вЉеруЉеш ли да могу то учинити?

» ти си дужан из дубине срца да одговориш: веруЉем, √осподе (ср. ћт. 9, 28). » тада Юе бити по твоЉоЉ вери. “воЉоЉ сумЬи или неверици нека помогне следеЮе расуРиваЬе: Ља молим од Ѕога 1) постоЉеЮе, а не само замишЪено, ни маштарско, ни фантастично добро, Љер све постоЉеЮе Ље од Ѕога постало, зато што без Мега ништа не постаде што Ље постапо (£н. 1, 3) и значи, да све што бива не бива без Мега, а све Ље или од Мега постало или по МеговоЉ воЪи или допуштеЬу и дешава се преко сила и способности коЉе Ље ќн дао творевини и у свему постоЉеЮем и оном што бива √оспод Ље пуновласни ¬ладика. ќсим тога, ќн зове непостоЉеЮе као постоЉеЮе (–им. 4, 17); значи ако бих молио и не постоЉеЮе ќн би могао да ми да створивши га. 2) £а молим могуЮе, а за Ѕога и наше немогуЮе Ље могуЮе; значи, и с те стране нема препрека, зато што Ѕог може да учини за мене чак оно што Ље по моЉим схватаЬима немогуЮе. ЌесреЮа Ље наша, што се у нашу веру меша кратковиди разум, таЉ паук, коЉи лови истину мрежама своЉих расуРиваЬа, закЪучака, аналогиЉа. ¬ера одЉедном захвата, види, а разум заобилазним путевима долази до истине; вера то Ље средство општеЬа духа са духом, а разум духовно-чулног са духовно-чулним и просто материЉалним; она Ље дух, а он тело.

Ќаша нада да Юемо добити оно зашта се молимо за време молитве темеЪи се на вери у доброту и дарежЪивост ЅожиЉу, као Ѕог милости и дарежЪивости ќн Ље и „овекоЪубац, и при томе ми се присеЮамо безброЉних раниЉих сведочанстава доброте и милости, како на другим Ъудима (у —в. ѕисму и у житиЉима —ветих), тако и на нама. «ато Ље ради успеха молитве потребно такоРе, да Ље онаЉ коЉи се моли, веЮ раниЉе добио тражено и у то чврсто веровао срцем. „есто ми добиЉамо после своЉе молитве тражено, посебно молитве за спас душа наших; то треба приписати управо √осподу, МеговоЉ благодати, а не било каквом случаЉу. √де Ље могуЮе дати место случаЉу у ÷арству сведржитеЪног Ѕога? Ѕез Мега заиста ништа не постаЉе, као штобез Мега ништа не постаде што Ље постало (£н. 1, 3). ћноги се не моле, зато што им се чини, да они наводно нису добили од Ѕога молитвом никакве дарове, или сматраЉу молитву непотребним делом;  ажу: Ѕог све зна пре наше молбе, и заборавЪаЉу, да Ље речено: иштите и даЮе вам се; тражите, и наЮи Юeme; куцаЉте, и omeopuЮe вам се (ћт. 7, 7). Ќаше молбе (молитве) потребне су баш због ЉачаЬа наше вере, коЉом се Љедино и спасавамо: бпагодаЮу сте спасени кроз вЉеру (≈ф. 2, 8); о жено! велика Ље вЉера твоЉа (ћт. 15, 28); —паситеЪ Ље због тога и приморао жену да се усрдниЉе моли, да би побудио Ьену веру и поЉачао Ље. “акви Ъуди не виде то, да они немаЉу веру наЉдрагоцениЉе наслеРе хришЮана, коЉе Ље неопходно као живот, да неверЉем граде лажом (1. £н. 1, 10) Ѕога a у суштини су чеда РавоЪа, недостоЉни било каквих милости ЅожиЉих, да су они ти коЉи гину. ѕотребно Ље, такоРе, да срце у току молитве гори жеЪом за духовним благом, ЪубавЪу к Ѕогу,  ога срце Љасно созерцава у своЉ МеговоЉ бескраЉноЉ благости према роду Ъудском, и  оЉи Ље спреман да слуша са очинском ЪубавЪу све Ьегове молитве.  ада, дакле, ви, зли 6ydyЮu, умиЉете даре добре давати дЉеци своЉоЉ, колико Юe више ќтац ваш небески дати добра онима коЉи My ишту (ћт. 7, 11)?

ћолеЮи √оспода или ѕречисту ћаЉку ЅожиЉу, или јнРеле. или —ветитеЪе, треба имати такву веру, какву Ље имао капернаумски капетан (Ћк. 7, 6 и даЪе). ќн Ље веровао, да као што су Ьега слушали Ьегови воЉници и испуЬавали Ьегове речи, тако Юе, тим пре, по свемогуЮоЉ речи свеблагог √оспода, бити испуЬена и Ьегова молба. јко су створеЬа своЉом ограниченом снагом извршавала оно шта Ље он од Ьих тражио, па зар неЮе испунити и —ам ¬ладика —воЉом свемогуЮом силом молбе слугу —воЉих, коЉи се Мему са вером и надом обраЮаЉу! «ар неЮе Ѕог и, снажне благодаЮу и заступништвом пред Мим, верне слуге Мегове, ѕречиста ћаЉка ЅожиЉа, јнРели и —вети Ъуди, испунити наше молбе коЉе приносимо, са вером, надом и ЪубавЪу! «аиста, и Ља веруЉем са капетаном, да ако будем молио како треба и шта треба било ког —ветитеЪа: даЉ ми ово и даЮе; доРи ми у помоР и доЮи Юе, учини ово и учиниЮе. ≈то какву Љедноставну и снажну веру треба имати!

ћолеЮи се, треба тако веровати у снагу речи молитве, не одваЉаЉуЮи саме речи од самог дела, коЉе оне изражаваЉу; треба веровати да за речЉу као сенка за телом, следи и дело, зато што су код √оспода реч и дело нераздеЪиви: Љер ќн рече, u постадоше; ќн заповеди, и саздаше се (ѕс. 148, 5). » ти исто тако веруЉ, да што си рекао у молитви и за шта си замолио, то Юе и бити. “и си славословио и Ѕог Ље примио твоЉе славословЪе, захваЪивао си √осподу и Ѕог Ље прихватио твоЉу захвалност у мирису миомира духовнога. ЌесреЮа Ље што смо маловерни и одваЉамо речи од дела, као тело од душе, као форму од садржаЉа, као сенку од тела, и на молитви смо, као и у животу, тЉелесни, коЉи ƒуха немаЉу (£д. 1, 19), због тога су и наше молитве без плода.

ѕризиваЉ несумЬаЉуЮи, у простоти срца, √оспода Ѕога, такоРе и јнРеле и —вете, коЉи по благодати

ЅожиЉоЉ и по заЉедничареЬу или Љединству са Ѕогом и простоти свога биЮа изузетно брзо, попут муЬе, и чуЉу и испуЬаваЉу, по воЪи ЅожиЉоЉ, наше молитве.

 ада се молиш за било шта √осподу, или ѕресветоЉ Ѕогородици, или јнРелима и —ветима молеЮи Ьихово заступништво за себе или за друге пред Ѕогом, тада речи, коЉе изражаваЉу твоЉу молбу, твоЉе потребе, сматраЉ за саме предмете, за саму стварност, коЉе ти молиш од √оспода, и веруЉ, да ти веЮ имаш верни залог за добиЉаЬе предмета твоЉих молби у самим речима, коЉима се означава таЉ предмет. Ќа пример ти се молиш за своЉе здравЪе или за здравЪе неког другог: реч здравЪе узми за саму стварност, веруЉ, да га ти веЮ имаш по милости и свемогуЮству ЅожиЉем, Љер сама реч, назив, у трену код √оспода може да постане дело, и обавезно Юеш добити тражено ради своЉе непоколебиве вере. »штите и даЮе вам се (ћт. 7, 7). —ве што иштете у своЉоЉ молитви, вЉеруЉте да Юете примити; и биЮе вам (ћк. 11, 24).

ћолеЮи се √осподу, или ¬ладичици, или јнРелима, или —ветима, не задаЉ никакву тешкоЮу √осподу, ¬ладичици, јнРелима и —ветима да испуне твоЉу молбу или молбу оних коЉи веруЉу, но веруЉ, да како Ље теби лако да мислиш на некакво добро, тако Ље и √осподу лако и Љедноставно да га даруЉе Ъудима —воЉим, исто као и молитвама ѕречисте —воЉе ћаЉке, јнРела и —ветитеЪа. ќсим тога, како Ље Ѕог обилно изливаЉуЮа, бесконачна ƒоброта, ќн и жели и тражи свагда заЉедницу —воЉе доброте са створеЬима —воЉим, само да би се са вером, надом и ЪубавЪу обраЮали Мему, као деца ќцу, сазнаваЉуЮи своЉу грешност, беду, сиромаштво, слепило, немоЮ без Мега.

ћолитви, пред иконама или без Ьих, треба увек приступати са пуном надом у добиЉаЬе траженог, на пример избавЪеЬе од туге, душевне болести и греха, зато што Ље и раниЉе хиЪаду пута била добиЉана очигледна милост од √оспода или ¬ладичице, и не надати се у добиЉаЬе моЪенога или сумЬати у испуЬеЬе молитве било би краЉЬе безумЪе и слепило.

«ар ми узалуд свакодневно читамо по неколико пута "“рисвето" и "ќче наш" и друге молитве ЉутарЬе и вечерЬе? «ар се не очишЮуЉемо посредством Ьих од наших грехова, нечистоте наше, зар се не избавЪамо од искушеЬа, беде и напасти? «ар Ље узалудно изображаваЬе крсног знамеЬа? ќ, не: нарочито свештеничко благосиЪаЬе непрестано делуЉе благотворно на нас и на оне, на коЉима се са вером изображава. » тако, славиЮемо непрестано милосрРе и силу √оспода нашег »суса ’риста,  оЉи се стара о нама и спасава нас недостоЉне по милости —воЉоЉ, ради имена —вога светога.

—ветосавЪе.орг

02 / 12 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0