Srpska

Ђ»мате браЮу коЉа вас воле. ЌемоЉте нас заборавити!ї

ќд 28. до 30. новембра у посети ќдеси налазио се викарни епископ Меговог Ѕлаженства патриЉарха јнтиохиЉског, епископ ≈рзерумски  аЉс (—адик). ” току последЬег дана боравка Ьеговог преосвештенства у граду успели смо да поразговарамо с овим истакнутим антиохиЉским Љерархом о земаЪском рату, вишЬем миру и о судбини арапског хришЮанства.

≈рзерумски епископ  аЉс (—адик) ≈рзерумски епископ  аЉс (—адик)
††††

Ц ¬аше преосвештенство, ви сте непосредни сведок онога што се данас дешава на светоЉ земЪи Ѕлиског истока Ц колевке ’риста и хришЮанства. јли да ли бисте пре него што почнемо да разговарамо на ту тему могли да кажете нешто о себи нашим читаоцима?

Ц ѕре свега бих желео да заблагодарим Ѕогу за то што ми Ље дозволио да будем свама у овоЉ светоЉ, благословеноЉ земЪи Ц земЪи коЉа нам Ље подарила толико много светих учитеЪа и наставника. —ам народ и –уска ѕравославна ÷рква су нам увек пружали подршку, како молитвену, тако и материЉалну Ц и верници —ириЉе, »рака, ѕалестине и £ордана памте руску помоЮ коЉа им Ље пружена у данима османске окупациЉе. јли и данас хришЮани Ц –уси и ”краЉинци Ц не заборавЪаЉу да се моле за нас, даруЉуЮи нам своЉу братску Ъубав, бореЮи се за наше, арапско присуство у арапским земЪама.

ѕостао сам епископ пре око годину дана и добио сам титулу Ђепископ ≈рзерумскиї. ≈рзерум Ље топоним коЉи се данас може наЮи на политичкоЉ карти “урске.  ао и многе друге историЉске епархиЉе у јнтиохиЉи, ова митрополиЉа Ље била сведок масовног истребЪеЬа веруЉуЮих хришЮана Ц јрапа и £ермена. ѕросудите сами: по различитим рачуницама у ≈рзеруму Ље 1917. године живело око 25-30 хиЪада православних хришЮана, док Ље 1925. године броЉ локалних хришЮана сведен на нулу. —ви они су жртве окрутне турске сече; и нажалост, као и османске амбициЉе, тако су и османске политичке методе и дан-данас остале подЉеднако зверски окрутне.

ќсим послушаЬа викарног епископа Ц помоЮника ЅлажеЬеЉшег патриЉарха £ована ’, по милости ЅожиЉоЉ, вршим дужност директора православног ÷ентра за екуменистичка истраживаЬа, коЉи смо основали у јману пре 20 година. √есло центра, коЉе гласи: Ђ—лужеЬе и сведочанствої - одражава у суштини мисионарске циЪеве: трудимо се да подигнемо ниво верског образоваЬа наших парохиЉана Ц јрапа, коЉи се налазе у тешким околностима у £ерусалимскоЉ ÷ркви. јваЉ, многи верници се исправно жале на то да се £ерусалим у потпуности налази у рукама √рка, коЉи са своЉе стране, у односу на мисиЉу и служеЬе арапском народу предност даЉу своЉим циЪевима, коЉе ми не разумемо. “акоРе, служим нашоЉ румунскоЉ пастви коЉа се веома повеЮала у току последЬих година: данас само у Ѕукурешту живи око 150 арапских православних породица, а на териториЉи земЪе Ље расеЉано Љош преко 50 породица.

–аниЉе, за живота покоЉног патриЉарха »гЬатиЉа IV Ља сам као професор канонског права и литургиЉског богословЪа на Ѕаламандском универзитету, вршио дужност саветника ¬рховног црквеног суда јнтиохиЉске ÷ркве и шефа антиохиЉског ќдеЪеЬа за споЪашЬе црквене односе. ќво искуство ми Ље било од велике користи касниЉе, кад сам почео да представЪам £ордан у  омитетима за етику при »—≈— ќ и ”Ќ»÷≈‘, а јнтиохиЉску ÷ркву у преко 92 земЪе света, где стално бораве синови и кЮери арапског »стока.

ѕосле епископске хиротониЉе ѕосле епископске хиротониЉе
††††

Ц ¬аша ЉучерашЬа недеЪа Ље била богата догаРаЉима: срели сте се с надлежним архиЉерем ќдесе митрополитом јгатангелом, први пут сте се помолили с члановима локалне арапске православне заЉеднице.  акви су ваши први утисци? » како видите будуЮност православних јрапа у овом граду?

Ц ¬ладика јгатангел нас Ље врло топло примио. ¬еома дуго смо разговарали о темама коЉе нас брину Ц измеРу осталог, дотакли смо се питаЬа прошлих и будуЮих односа наших сестринских ÷ркава и Ьегове речи су ме просто везале за ову благословену земЪу! ”Љутру, док смо били на —ветоЉ литургиЉи у храму —вете “роЉице нисам могао да се нагледам безброЉне деце и омладинаца коЉи су прилазили „аши Ц тако нешто се данас тешко може видети у европским храмовима... ” томе видим главни доказ да Ље ватрена вера и данас жива у овом добром, благочестивом народу, чиЉа Ље нада пронета кроз године притисака и прогона и сачувана у ЬеговоЉ деци Ц будуЮим члановима живе ÷ркве.

Ўто се тиче наше пастве, дошао сам овамо само како бих чуо Ьихове жеЪе и Ьихове гласове (на чему се посебно захваЪуЉем митрополиту Ќифону (—аЉкали) Ц представнику јнтиохиЉског патриЉарха при ћосковском патриЉарху, коЉи ме Ље подржао и коЉи Ље подстакао моЉу жеЪу да допутуЉем овамо). јваЉ, многи од Ьих не разумеЉу литургиЉски црквенословенски Љезик –уске ÷ркве и драго ми Ље што овде имаЉу могуЮност да се моле на свом матерЬем Љезику; то их држи на окупу, пружа им осеЮаЉ сигурности коЉи Ље потребан за поверЪив разговор с “ворцем. Ќажалост, имао сам врло мало времена да попричам с Ьима Ц али Юу сутра или прекосутра ЅлажеЬеЉшем ќнуфриЉу пренети информациЉе о томе коЉе су Ьихове потребе и бриге, а то Юе, надам се, послужити као први корак у организоваЬу Ьиховог црквеног живота овде, у  иЉеву и ќдеси.

Ц  ао што Ље познато, сва пуноЮа ѕравославне ÷ркве Ље одлучно осудила прве плодове Ђарапског пролеЮаї и прошло Ље више од пет година од почетка такозване ЂсириЉске револуциЉеї.  ако антиохиЉски хришЮани виде резултат ове ЂреволуциЉеї?  аква Ље уопште суштина Ьиховог свакодневног подвига?

Ц Ђјрапско пролеЮеї, по мом мишЪеЬу, ниЉе револуциЉа, веЮ Ље пре Ђарапска Љесенї, коЉа Ље уништила нашу цивилизациЉу. » очигледно Ље да иза кулиса ове ЂЉесениї владаЉу туРе, нипошто не арапске руке. Ќадао сам се да Юе се у арапским земЪама одвиЉати микрореволуциЉе и да Юе их усмерити на одреРене позитивне промене; али оно што видимо, на пример, у —ириЉи Ц ниЉе микрореволуциЉа, веЮ Ље права крвава игра коЉом неко управЪа на даЪину.

ѕредседник Ѕашар ел јсад Ље прилично образован човек, коЉи одлично схвата проблеме своЉе државе. ќн Ље од самог почетка своЉе владавине покушавао да отвори —ириЉу за свет, под Ьеговим руководством Ље почео културни и економски развоЉ земЪе, трудио се, што се каже Ђда промени системї. » потпуно Ље природно да процес Ђпромене системаї не траЉе 24 часа, па чак не ни две или три године. јли Ље Ьегов труд покопан плодовима лондонске  олониЉалне конференциЉе из 1907. године коЉа Ље поделила и ослабила арапски свет пре много година. —ве што се данас дешава на Ѕлиском истоку Љесте закаснели поклон «апада своЉим сателитима у региону.

јлепо, —ириЉа. ‘ото: Narciso Contreras / AP Photo јлепо, —ириЉа. ‘ото: Narciso Contreras / AP Photo
††††

ј оваЉ Ђпоклонї Ље уништио наше хришЮанско наслеРе Ц наши музеЉи су опЪачкани, наше светиЬе су уништене. ћонголи коЉи су освоЉили земЪе  алифата радили су шта су хтели, али нису дирали камен и Ьегов дух, а сад терористи »ƒ»Ћ, коЉе подржаваЉу вехабиЉе из —аудовске јрабиЉе и  атара, турски радикали и амерички геополитичари, темеЪно бришу хришЮанску културу »стока с лица земЪе Ц наравно, заЉедно са Ьеним живим и неживим носиоцима. ЌиЉе чудо што Ље –усиЉа следеЮи циЪ ове силе. Ќаручиоци терора то не криЉу: и  исинЯер наЉавЪуЉе Ђпад европског зида мираї као делатно средство за супротставЪаЬе руском присуству... ” ≈вропу долазе мигранти из “урске док истински сириЉски хришЮани чине маЬе од 10 одсто укупног броЉа избеглица. »споставЪа се да на нашоЉ крви, на крви истинских жртава св профитираЉу, а ми наЉвише страдамо!

Ц ѕоменули сте принудну миграциЉу Ц праву трагедиЉу арапске културе. јли православна –усиЉа Ље прошла кроз нешто слично почетком ’’ века. Ђ‘илософски бродовиї су поново упознали «апад с ѕравославЪем. Ўта мислите, да ли данашЬа трагедиЉа арапског ѕравославЪа има шансу да постане почетак нове етапе у Ьеговом животу? ћожда треба да се припремимо за поЉаву арапског Saint-Serge у ≈вропи?

Ц Ќаравно, и наша историЉа памти своЉеврсне Ђфилософске бродовеї. ƒруга половина XIX века Ље, као што Ље познато, била обележена сериЉом геноцида у Ћибану и ƒамаску, коЉи су многе арапске мислиоце и уметнике подстакли на миграциЉу у ≈гипат, а затим у —еверну и Ћатинску јмерику. “ако Ље настао читав правац у арапскоЉ кЬижевности Ц такозвана ЂкЬижевност диЉаспореї, коЉа Ље измеРу осталог, створена у арапскоЉ периодици у јмерици, у Ђарапским клубовимаї у Ѕразилу и јргентини. » ова кЬижевност Ље претежно хришЮанска.

ƒвадесети век Ље »стоку донео нове ратове, све више и више одваЉаЉуЮи нове философе и песнике, богослове и музичаре од Ьихове историЉске домовине. ћноги истакнути лекари, научници и професори на данашЬем западу су арапски интелектуалци-хришЮани, коЉи су приморани да беже из сопствених домова. Ќадамо се да и она наша браЮа, коЉа су пала као жртве слепе силе исламиста, неЮе истерати ’риста из земЪе своЉих срца и да Юе остати Мегови верни сведоци; наравно, то Ље и наш задатак: ко Юе, ако не ÷рква-маЉка, покушати да окупи своЉе синове у земЪама расеЉаЬа? “реба да остаЉемо апостоли Ъубави и истине и да без стида признаЉемо своЉе хришЮанство, своЉе ѕравослаЪе. Ќе можемо бити ЂмаЬинаї - сви ми представЪамо онаЉ прстохват соли коЉи обилну храну чини пригодном за трпезу.

Ќатписи на улицама ƒамаска Ќатписи на улицама ƒамаска
††††

Ц ѕре неколико дана »ƒ Ље назвала ”краЉину, као и –усиЉу, своЉим неприЉатеЪем. ј –усиЉа се, као што Ље познато, умешала у политичку ситуациЉу у региону Ц и по мишЪеЬу неких критичара меРу политиколозима, публицистима, па чак и свештенослужитеЪима –уске ѕравославне ÷ркве, тако Ље учинила веома велику грешку. — друге стране, митрополит Ћука (ел ’ури) Ље после своЉе недавне молитве у ћарЉамитскоЉ саборноЉ цркви у ƒамаску подржао руску воЉну помоЮ у борби против исламизма.  аква Ље ваша оцена настале ситуациЉе?  аква Ље улога руске помоЮи у борби сириЉских хришЮана?

Ц Ќаравно, треба разликовати политичке и црквене односе. Ўто се тиче ових других, –уска ѕравославна ÷рква нас никад ниЉе напустила: многоброЉне молитве руског и украЉинског народа и Ьихови обилни дарови су подЉеднако погаРали своЉ циЪ. «ахваЪуЉуЮи овоЉ помоЮи осеЮамо да нисмо сами Ц и прошле године Ље и –умунска ѕравославна ÷рква такоРе одлучила да нам помогне поклонивши јнтиохиЉи 500.000 евра за потребе сиромашних. »пак, нема веЮег дара од светих молитава за мир на »стоку коЉе се узносе у вашим домовима и храмовима.

— политичке тачке гледишта Ље све много ЉедноставниЉе: свака држава има своЉе интересе. ÷рква не може да подржава ратове или да их предводи Ц али Ље дужна да благослови бранитеЪе своЉе домовине. «а нас, хришЮане, домовина Ље простор нашег сведочеЬа о ’ристу. ѕознато Ље да Ље блажени јвгустин благосиЪао воЉнике коЉи су бранили своЉ град говореЮи: Ђ ао што свако од нас има маЉку коЉу смо позвани да чувамо, тако треба да бранимо и нашу заЉедничку маЉку Ц домовину.ї Ќаша Ље благословена обавеза да устанемо у одбрану своЉе државе. —ириЉа има интересе повезане с –усиЉом, –усиЉа има интересе повезане са —ириЉом, али на краЉу краЉева помоЮ добиЉа сириЉска воЉска, а то Ље воЉска истине коЉа се бори против убица наше историЉе и наше мисли. » она Юе однети победу.

Ц ¬еЮ неколико година светски медиЉи описуЉу страдаЬа хришЮана на »стоку Ц и то Ље, наравно, тачно, Љер Ље јнтиохиЉска ÷рква ван сваке сумЬе, ÷рква-страдалница. јли неко одЉедном може неоправдано да почне да Ље сматра мртвом и немоЮном ÷рквом. ƒа ли бисте, да нико не би могао да посумЬа у истинитост живота православног хришЮанства у —ириЉи и »раку, могли да нам испричате нешто о главним догаРаЉима из летописа јнтиохиЉске ÷ркве, коЉи су се дешавали у последЬе две-три године?

Ц Ѕезусловно, наша ÷рква ниЉе мртва Ц то Ље ÷рква сведока, ÷рква мучеништва. »споведаЉуЮи –аспетог и ¬аскрслог ’риста она данас иде Меговим крсним путем од √олготе ка васкрсеЬу из мртвих. ѕоносимо се тиме што јнтиохиЉа и данас раРа мученике, коЉи су вечно живи пред ѕрестолом —вевишЬег; управо они представЪаЉу истински живот ÷ркве. » нико то не схвата и не разуме боЪе од верне деце –уске ÷ркве, коЉа с трепетом чуваЉу свете мошти стотина и стотина своЉих мученика.

–азбиЉени прозор —еднаЉског манастира. 2012. г. –азбиЉени прозор —еднаЉског манастира. 2012. г.
††††

јли, како Ље рекао —паситеЪ, ко не веруЉе нека ЂдоРе и видиї. Ѕез обзира на све, и поред тога што нема наЉосновниЉег финансираЬа, јнтиохиЉска ÷рква наставЪа да служи хришЮанима и муслиманима из —ириЉе, £ордана, Ћибана и »рака своЉим школама, болницама и добротворним организациЉама. ћноге од ових проЉеката поново Ље покренуо лично ЅлажеЬеЉсши £ован ’, коЉи иако се налази у краЉЬе незавидноЉ ситуациЉи (довоЪно Ље сетити се невоЪа пастве коЉа му Ље поверена и отмице Ьеговог млаРег брата ѕавла, митрополита јлепа), с надом, вером и молитвом наставЪа своЉе служеЬе. ”скоро Юе, захваЪуЉуЮи Ьему, бити отворена врата новог православног универзитета у арапском свету у ел ’умаЉри Ц други после Ѕаламндског универзитета, на коЉем се данас школуЉе преко 70 студената, коЉи су веЮ стекли по Љедно високо образоваЬе. «ахваЪуЉуЮи труду многих верника завршава се и изградЬа патриЉарашке воЉне болнице ƒЉеве ћариЉе у Ѕаламанду. «а нас Ље подЉеднако важно да православним младиЮима у јнтиохиЉи пружимо Љош Љедну прилику да се учврсте на своЉоЉ земЪи, зато младим хришЮанским породицама из Ћибана даЉемо на отплату земЪиште у близини ЅеЉрута са изграРеним куЮама по производноЉ цени. Ќадам се да Юе наша ÷рква и даЪе наставити да служи своЉоЉ пастви ЉачаЉуЮи Ьену везу са своЉом светом домовином.

Ц ¬ест о престанку канонског општеЬа измеРу ƒамаска и £ерусалима шокирала Ље многе православне вернике у целом свету.  оЉи су истински корени овог сукоба? Ўта су обе стране предузеле за Ьегово превладаваЬе?

Ц “о Ље врло болна тема. ” ствари, кораци £ерусалимске ÷ркве коЉима се газе основе канонског права за нас су представЪале право изненаРеЬе. “о Ље знак, као прво, дубоког одбациваЬа права сестринске ÷ркве на присуство у земЪама ѕерсиЉског залива, а као друго, недостатка Ъубави у срцима наше браЮе-архиЉереЉа.

—ве Ље, као по обичаЉу, почело од политике. ѕожелевши да Ђсведе на нулуї своЉе Ђрачунеї према свету руководство  атара Ље одлучило да покаже своЉу отвореност за диЉалог уопште, а посебно за верски диЉалог. ƒавши конфесиЉама земЪиште за изградЬу храмова, катарске власти ипак нису заборавиле на своЉу антипатиЉу према свештенослужитеЪима-јрапима, коЉима Ље био забраЬен стални боравак на териториЉи земЪе (измеРу осталог, то знам на основу сопственог искуства). » ево, 90-их година прошлог века питаЬе православног присуства у  атару решио Ље директор регионалног одеЪеЬа америчке обавештаЉне службе, некадашЬи амбасадор —јƒ у јману, на основу свог личног порекла: грчки идентитет Ьегове маЉке послужио Ље као повод да се чиновник обрати £ерусалимском патриЉарху. ”право Ље садашЬи патриЉарх —ветог града, некадашЬи архимандрит, био упуЮен на службу при америчкоЉ амбасади, и управо Ље под Ьеговим руководством подигнут баш онаЉ православни храм, чиЉи Ље камен-темеЪац тадашЬи патриЉарх “еодор положио кршеЮи све важеЮе црквено-правне норме. «а разлику од £ерусалимске ÷ркве апсолутно све ÷ркве Ц укЪучуЉуЮи и –уску Ц обавезно су тражиле дозволу патриЉарха »гЬатиЉа за изградЬу храмова, рецимо у ”ј≈. Ђ¬аш боравак на овоЉ земЪи Ље драгоцен за наше присуство у Ьима,ї - одговорио Ље Мегово Ѕлаженство на молбу представника –уске ÷ркве да одобри изградЬу храма у ЎарЯи.

 атар. »зградЬ храма у част —ветог »сака и √еоргиЉа послужила Ље као повод за раскид односа измеРу £ерусалимског и јнтиохиЉског патриЉархата  атар. »зградЬ храма у част —ветог »сака и √еоргиЉа послужила Ље као повод за раскид односа измеРу £ерусалимског и јнтиохиЉског патриЉархата
††††

ћеРутим, Љерусалимски Љерарси то нису учинили. » године 1999. у мом присуству, у јману, ЅлажеЬеЉши »гЬатиЉе Ље упитао патриЉарха “еодора. Ђ¬ладико, кад одлазите у посету свом брату, ви прво куцате н Ьегова врата и тражите позив. «ашто онда нисте покуцали на наша врата?ї Ќаравно, Љасан одговор ниЉе уследио. »пак, помирили смо се с том чиЬеницом Ц иако православни јрапи у  атару, благо речено, нису били одушевЪени свештеником коЉи говори грчки и коЉи Ље водио духовну бригу о Ьима. јли Ље, очигледно, све то £ерусалиму било мало. —мрт »гЬатиЉа IV и тешка ситуациЉа у —ириЉи и »раку подстакле су Љерусалимско црквено руководство (безусловно, по наговору  атара, коЉи се меша у политику у региону) да изабере епископа за ову териториЉу; и без обзира на наш апел да не допусти овакво варварство, £ерусалим Ље ипак рукоположио епископа с одговараЉуЮом титулом.

ќвде се логично поставЪа питаЬе: како можемо да говоримо о Љединству ако наша браЮа чине све како би то Љединство било погажено? –уска и јнтиохиЉска ÷рква, аваЉ, имаЉу слично искуство: Љош увек нико од нас ниЉе заборавио мешаЬе ¬асеЪенског патриЉархата у украЉински раскол. ” таквим случаЉевима треба да имамо на уму, ако не своЉу Ъубав, барем канонско право, коЉе Љасно прописуЉе све сличне процедуре. Ќадам се да Юе £ерусалим уочи —веправославног сабора заборавити на своЉу грчку политику, да Юе ¬асеЪенски престо испунити своЉе обавезе како би оваЉ сукоб био превазиРен, а да Юе –уска и –умунска ѕравославна ÷рква реЮи своЉу реч Ц реч истине Ц о насталоЉ ситуациЉи.

Ц  оЉе речи бисте желели да упутите нашим читаоцима као пастир добри, као верни брат и син —ветог »стока?

Ц ¬аша земЪа Ље света земЪа, коЉу сте ви сами освештали. —ами сте се изборили за Ьу. ¬аши безброЉни мученици су ваше велико благо. ¬аша ÷рква Ље била распета, а сад сведочите о Ьеном васкрсеЬу. „уваЉте своЉе Ъуде, немоЉте чувати камеЬе; управо Ъуди су Ђхрамови —ветог ƒухаї, коЉи своЉим метаниЉама удахЬуЉу живот у камене храмове. ¬и Юете, као живи удови ÷ркве, моЮи да сачувате своЉу веру и да Ље пренесете у будуЮност, у историЉу коЉа Љош ниЉе роРена. » наравно, не заборавите да у далеким краЉевима имате браЮу коЉа вас воле, и коЉа нису престала да вас воле ни онда кад су комунисти прогаЬали ваше свеце. ƒанас уз помоЮ ваших молитава и уз помоЮ ваше Ъубави, треба да превладавамо иста искушеЬа. ЌемоЉте нас заборавити.

—а руског ћарина “одиЮ

10 / 12 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0