Srpska

Ўта има ново у ќраховцу?

-” ќраховцу ништа ново, бар ништа чиме бисмо се могли похвалити Ц одговориЮе вам на ово питаЬе, становници овог малог дела ќраховца, коЉи Љош увек, грчеЮи се при опстанку, носи назив,, српски део“.

††††

ƒецембар полако замиче у другу половину, магла умива кровове и увиЉа се око прозора српских куЮа, иза коЉих, за фуруном, наЉчешЮе седе стари становници овог дела града. јко погледом продрете унутра иза замагЪених стакала на прозору, видеЮете само Ьихову самоЮу и замишЪеност,, лутаЬе мислима“ до тамо неких далеких села и градова широм —рбиЉе, ÷рне √оре и даЪе Љош где су им синови, Юерке, унуци и унуке отишли, надаЉуЮи се боЪем животу. ј они остарели, ту, баш краЉ тог огЬишта, не могу да оду, не иде, куд би да се потуцаЉу по туРим становима, и да их сахраЬуЉу тамо на неким туРим гробЪима.

-Ќека смо ту, да макар на свом прагу умремо. “у су не сви из комшилука, али имаЮе бар неко да нас достоЉанствено опреми и испрати на онаЉ свет, неку сузу да пусти. ≈х, своЉ свет, своЉе место, па нек ме покриЉе и моЉа земЪа - чуЉе се често из Ьихових уста.

ј опет у другим куЮама деца са своЉим родитеЪима деле Љош Љедно вече. ƒеле и хладноЮу, учеЬе, свакодневне бриге... –адо би Љош трчали улицама, макар ту испред цркве, али не смеЉу. —а првим мраком родитеЪи рекли да се мора куЮи. ќномад бацили бомбу на продавницу у √оЉбуЪи, па поломили споменик, запалили аутомобил, и запуцали на куЮу у √ораждевцу, па опет пуцали на киоск у —рбобрану. ѕа и да им родитеЪи не кажу, знаЉу она. «наЉу да треба пре мрака доЮи куЮи. ѕа зар се толико сличних напада у ќраховцу протеклих година ниЉе десило. ѕривидна Ље ово слобода, чуЉу они да родитеЪи кажу у разговору са комшиЉама ,, Ќема у Ьих беса.  о се чува и Ѕог га чува!“

††††

» тако проРе вече и ноЮ. ј по дану у школу. »зЉуре се ту мало са вршЬацима, мало изиграЉу пред школом.

-≈х да нам Ље бар школско двориште, па да у Ьему играмо фудбал и кошарку слободно! ќвде испред школе ем уско, ем пролазе аутомобили. ј ако се мало више замахнемо, оде лопта у школски прозор и ,, трас!“. ќде стакло - говоре деца, и наставЪаЉу скоро у Љедан глас:

- » игралиште док Ље било наше, само наше, добро беше.ћогли смо бар по дану да играмо фудбал. ј сад га делимо са шиптарском децом коЉа су се доселила у комшилук. Михови родитеЪи су купили Аекину, ƒобетову, »лиЉину, Ќовицину, ÷веткову, Ќенадову и Љош неке куЮе, и ниЉе баш исто. ќдиграмо ми са Ьима по неку утакмицу, ако нас приме, али кад доРу Ьихови другари из доЬег дела града, ми се повучемо. —трах нас да у игри не полети лопта некоме у главу, па да опет родитеЪи имаЉу проблема. »х, да нас Ље више, да су сви наши вршЬаци ту! јли не, не помишЪаЉу да се врате, сви кажу како Ље у ќраховцу наЉлепше, али се у Ьега не враЮаЉу. £ош су нам летос неки другари и отишли...- уз уздахе причаЉу деца.

††††

“ако деца размишЪаЉу, и пребрзо одрастаЉу, брину и она, Љер брига са лица родитеЪа прелази и на Ьих. ќвих дана су се мало орасположили. Ѕлижи се ЅожиЮ и Ќова година. ЅиЮе полазници по комшилуку и родбини, добиЮе дарове. ј и доЮи Юе добри Ъуди коЉи воле  осово и ћетохиЉу и донеЮе им пакетиЮе, сваке године доносе. ѕа биЮе фотографисаЬа са Ьима, па Юе изаЮи приче о Ьима у новинама. ћожда Юе им донети и нове лопте за фудбал и кошарку.

-  ад се игра на малом простору, а Љош и на бетону, лопте се брже цепаЉу - кажу дечаци. ¬еЮ имамо и колекциЉу поцепаних лопти!- смеЉу се.

- £а бих волео да имамо балон салу- довикуЉе Љедан дечак,- ако не у ќраховцу нек направе у ¬еликоЉ ’очи. “амо барем има места. ѕа да се окупимо и играмо заЉедно фудбал. ќбеЮали нам то пре три-четири године неки, али Љош увек ништа од тога...

††††

ј момци и девоЉке, Ьих десетак, окупило се на камену пред куЮом у коЉоЉ ради  абловска “¬. »ако Ље хладно, они се ту окупе с времена на време, грицкаЉу семенке, попиЉу по сок или пиво и разговараЉу. Ќе ретко се зачуЉе и песма.

- ” ќраховцу не ради ни Љедан кафиЮ, нит кафана, нит ќмладински центар - жале се. Ќемамо ни Љедно место да се окупимо ни за наЉлуРу ноЮ. Ќеки Юе отиЮи у ’очу, али не сви. ≈, тамо се мало боЪе живи. »маЉу своЉе кафиЮе, ƒом културе, игралиште и више Ље младих. ќвде нас Ље све маЬе.  ако пролази време све Ље горе, уместо да буде боЪе. ƒигли руке сви од нас - каже Љедан момак.

- ƒа, да, дигли руке од нас, нисмо им ми битни! - потврРуЉу да се слажу са тим и остали.

- ≈во и ови наши што се оженише, удаше последЬих пет-шест година како да живе овде? ЌемаЉу запослеЬе. Ќекима су се родиле и прве бебе, а неки веЮ имаЉу по двоЉе и троЉе деце, ал како да их подижу? —оциЉална помоЮ, дечЉи додатак? £есте то Ље важно, али што се неко не сети да отвори неко предузеЮе, па да се запосли бар по Љедан из куЮе, па да се живи од плате? ќ, ми волимо наш ќраховац, али ако се ништа не учини по том плану, не веруЉемо да Юемо бити ту Љош дуго!-завршаваЉу ови млади Ъуди своЉеврсну исповест.

††††

ƒаЬу, ту на том истом месту, пред црквом, седе ќраховчани, разговараЉу о животу, политици, поделе проблеме. » сваки дан исто, фабрике у коЉима су до рата радили остале у доЬем делу града, посла нема, од минималца се Љедва живи...

—тари, млади, деца... свима тешко, дани пролазе, а ништа се на боЪе, веЮ само на горе меЬа. ќраховац, –аЉска башта из песме √аврила  уЉунЯиЮа, постаЉе другачиЉи. ѕева се све реРе, уз Љош увек добро вино, али се после песме и плаче. ј како и не би? ѕред очима преосталих —рба затвараЉу се Љедна за другом, капиЉе на српским куЮама, па се опет кроз неко време иза Ьих, из до Ључе комшиЉских дворишта чуЉе неки други Љезик, неки други момци се жене, неке туРе заставе се виЉоре на капиЉама и крововима, а у куЮи на зиду, уместо иконе свеца - куЮног заштитника, виси запис из  урана.

ј са звонаре цркве ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице упорно се шири бруЉ звона. ќнаЉ исти вишевековни бруЉ и позива —рбе на молитву и сабраЬе.  ао да узвикуЉе: ,,Ѕудите се —рби, било Ље тешко и раниЉе, Ља знам, еЉ, чега сам се Ља нагледало и наслушало!“

» заиста, то звоно допуЬуЉе одговор на питаЬе са почетка приче:

- Ќема, нема ништа ново у ќраховцу! Ќема, али Юе га бити! „уЉете ли како звони? » како се шири до ѕроклетиЉа, и Ўаре, и како се проноси на таласима Ѕистрице и ƒрима?

» поручуЉе:

-«во-ни-Юу Ља Љош ду-го кроз ве-ко-ве, зво-ни-Юу! ј и-ма-Юу и за ко-га!

15 / 12 / 2015

     оментари:

    2016-01-05
    15:07
    radmila miev:
     ад Ље царица ћилица 1391.године приложила две огромне свеЮе манастиру ƒечани, и заветовала да их упали осветник  осова, знала Ље да то неЮе бити одмах, ни у догледно време, али Ље чврсто веровала да Юе то време доЮи. —веЮе Ље 1924. године упалио краЪ јлександар  араРорРевиЮ.
    јко будемо имали чврсту веру царице ћилице и деци преносимо Ъубав према српскоЉ колевци  осову и ћетохиЉи, за навек Юе звонити православна звона и имаЮе коме да звоне, на молитву позиваЉу, у храм сабираЉу, √осподу славу узносе, на вЉеки вЉекова.
    ƒок волимо - памтимо! ƒок памтимо нисмо изгубили!
    –адмила ћишев

    2015-12-15
    13:22
    £аца:
    ѕретужно... ƒа подсети и опомене. —ве нас, да молитве умножимо. ƒруго се ништа не може. ƒа Ѕог сачува нашу страдалну браЮу и сестре на светоЉ ЊемЪи косметскоЉ.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0