Srpska

ƒух и душа

” савременоЉ религиозноЉ литератури стално се миЉешаЉу два различита поЉма: "дух" и "душа", што доводи до многих неЉасноЮа и недоумица. «ато бисмо се хтЉели кратко зауставити на овом питаЬу.

ƒух Ље око душе, усмЉерен према вЉечности; душа - то су унутрашЬе очи човЉека усмЉерене према области земаЪског битисаЬа у свим Ьеговим многоструким аспектима.

ќд манифестациЉа човЉечиЉег духа треба именовати приЉе свега религиозно осЉеЮаЬе као способност директног преживЪаваЬа реализма духовног свиЉета и интуитивног проницаЬа у метафизички свиЉет, то Ље осЉеЮаЉ унутрашЬе вЉеродостоЉности духовног опита. ќн се буди, он се оживЪава у човЉеку деЉством благодати; Мегов почетак Ље покаЉаЬе, а краЉ Ъубав.

–елигиозно осЉеЮаЬе присутно Ље у човЉеку. „овЉек се разликуЉе од животиЬа приЉе свега тиме што Ље он религиозно биЮе. ќво осЉеЮаЬе може бити изопачено, као што су изопачени ликови на неравноЉ површини огледала, оно може бити потиснуто и ублажено човЉечиЉим страстима, он се може сакрити у дубину подсвиЉести, али апсолутно нестати не може. ƒруга манифестациЉа духа то Ље "унутрашЬи логос", то Ље спознаЉна сила, коЉа дЉелуЉе на нивоу идеЉа и суштина. “реЮе - то Ље способност проматраЬа упуЮености човЉека према Ѕожанству, када богоопштеЬе постаЉе слободни акт човЉечЉе личности. ” самоЉ основици проматраЬа леже патЬе као способност концентрациЉе сила духа на проматраном предмету и реактивна сила, коЉа штити дух од ваЬске агресиЉе.

ƒуша ипак у себи има следеЮе силе. ѕрва Ље разум и расуРиваЬе. ќна се манифестуЉе двоЉако - кроз лексично и живописно мишЪеЬе: она не прониче у суштину ствари, она Ље одвоЉена од духовног свиЉета; она изучава само поЉаве и особине. ” палом стаЬу разума оно постаЉе узурпатор Ћогоса и оних спознаЉних сила, коЉе су —вети ќци назвали умом. ƒушевни разум се прогласио као Љединствени инструмент гносиса, он претендуЉе на решеЬе метафизичких питаЬа коЉа леже иза граница Ьегових могуЮности, он се убацио у област религиЉе и хоЮе да буде тамо диктатор. ќн гледа себе као на господара свиЉета, сматра да су безгранични Ьегова сила и моЮ, он Ље створио науку и цивилизациЉу - тЉ. нову вавилонску кулу. ќдвоЉивши се од духа, човЉечиЉи разум Ље постао главни извор гордости - таЉног или Љавног богоборства.  ада га, пак, осЉени благодат, тада он види своЉу мЉеру и своЉе границе и покорава се духовним виРеЬима. “ада он у овом земном бивствоваЬу види творевину Ѕожанске премудрости, у материЉалном свиЉету - не само узрочно-последничне везе, веЮ и симболе и ликове духовног свиЉета. —поЉивши се са Ћогосом он очитуЉе Ьегова откровеЬа и профористичкоЉ (ваЬскоЉ) риЉечи, духовна знаЬа он доводи у одреРене логичке системе кроз земне ликове, и открива сакривено.

ƒруга сила душе Ље - жеЪа. ќдвоЉивши се од религиозног осЉеЮаЬа, из духовних преживЪаваЬа она се претвара у пожуду, тежЬу ка наслади, у мрачне страсти, извитоперену (нестварну) осЉеЮаЉност. ќва сила Ље наЉвише повриЉеРена претходном. –азум, коЉи Ље усхиЮен своЉим видЪивим успЉесима и достигнуЮима, ниЉе постао цар веЮ роб пожуда. —Љединивши се кроз покаЉаЬе са духовним осЉеЮаЬем жеЪа престаЉе бити невиРена и импулсивна. ќна помаже уму да тежи према добру, она види у овом свиЉету сЉенке изгубЪеног раЉа. ∆еЪа као сила душе сЉединивши се кроз благодат са силама духа, претвара се у носталгиЉу за Ѕожанском Ъепотом.

“реЮа сила душе код —ветих ќтаца назива се осЉетЪивост. “о Ље заштитна сила душе. ќна треба да чува душу од зла и гриЉеха, као имунолошки систем човЉека -од инородног тиЉела. Мена наЉбоЪа манифестациЉа Ље света мржЬа према ономе што разлучуЉе душу од Ѕога, ипак, послиЉе пада у гриЉех сила осЉеЮаЬа окренула се против онога што омета испуЬаваЬе страсних жеЪа; у овоме случаЉу ова сила личи на мач, коЉи Ље добиЉен да се штити од неприЉатеЪа, али Ље душа оваЉ мач окренула против себе и непрекидно наноси Ьиме себи све нове ране. –еактивна сила, повриЉеРена гриЉехом, не манифестуЉе се као очуваЬе личности, веЮ као потврРиваЬе човЉекова егоизма, на ваЬском плану она се манифестуЉе као огромна амплитуда: од стране ЪутЬе и нетрпЉеЪивости у породичном кругу (синдром ситног биЉеса) до Ъудских катомби коЉе врше тирани (пир сатане). –аскорак измеРу жеЪе и могуЮности изазива и храни осЉеЮаЉ ЪутЬе и злобе: човЉек прима сав свиЉет као непрекидну неправду у односу на Ьега, као да се читаво човЉечанство договорило да би узнемиравало Ьега. “акав човЉек личи на бомбу напуЬену прЪавштине, коЉа Юе, ако се неопрезно додирне, експлодирати. ќваЉ осЉеЮаЉ, поЉачаваЉуЮи се, може довести човека до страшних душевних стаЬа, излити се у садизам и незадрживу тежЬу за убиЉаЬем.

 ада се кроз покаЉаЬе и благодат, раздражива сила душе сЉедини са духовним осЉеЮаЬем обраЮености према Ѕогу, онда она постаЉе динамичко одрицаЬе од гриЉеха, самокритичности, мржЬе према демону, осЉетЪивости према убациваЬу мрачних импулса у човЉечиЉу душу, ефикасним оруРем у чишЮеЬу срца од страсти.

” овом питаЬу сударили су се меРусобно »сток и «апад. »сток Љасно разграничава област духа и душе, запад их стапа у душевни монизам. ќсим тога западна антропологиЉа говори о гриЉехопаду човЉека само као о губитку Ѕожанске благодати при очуваЬу природног стаЬа душе. «а источну антропологиЉу гриЉехопад представЪа дубЪу драму у историЉи свиЉета: човЉек Ље испао из центра свога живота, на мЉесто Ѕога он Ље ставио себе. Ѕогоборачки импулс раскинувши савез човЉека за Ьеговим “ворцем, деформисао Ље саму човЉечиЉу природу. ƒух Ље постао одвоЉен од душе, будуЮи да Ље одвоЉен од Ѕога, душевне силе су се такоРе разишле меРу собом: разум, осЉеЮаЬе и воЪа час се слажу, час противурЉече Љедно другом. «ато Ље источни аскетизам борба за човЉечЉе срце, зато источни подвижник не вЉеруЉе себи, не вЉеруЉе своЉоЉ души, Ьегов Ље циЪ покорити душу духу, а дух благодати. «ато Ље основа аскетике »стока - покаЉаЬе, таЉ плач о гриЉесима кога не схвата свиЉет, сматраЉуЮи га слабошЮу, малодушношЮу и болесном сузЪивошЮу. «ападни подвижник почиЬе од оштрог изазова тамним силама пакла, са коЉима Ље спреман борити се, као витез са горостасима. ќснова овога подвижништва ниЉе покаЉаЬе, веЮ част и Ъубав; али каква Ъубав? ...

15 / 12 / 2015

     оментари:

    2016-04-06
    08:30
    :
    Ќа каком €зыке этот текст? Ќа русском нигде нет? ќчень жаль, не могу найти перевод..

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0