Srpska

ЅиблиЉски закони о рату

Ўта Ље у ЅиблиЉи речено за рат?  о Ље по заповестима √оспода могао бити позван у воЉну службу, а ко ниЉе? «ашто су козаци носили минРушу у уху? «ашто цару ƒавиду ниЉе било дозвоЪено да сагради ’рам? » зашто се Ъудима, коЉи су се враЮали из рата, давала епитимиЉа? √овори протоЉереЉ ќлег —теЬаЉев.

јрхиепископ јлексиЉе (‘ролов) благосиЪа воЉнике. јрхива. јрхиепископ јлексиЉе (‘ролов) благосиЪа воЉнике. јрхива.
††††

— тобом Ље √оспод, Ѕог твоЉ

” ЅиблиЉи Ље речено: Ђ ад одеш на воЉску на неприЉатеЪа свог и видиш коЬе и кола и народ веЮи од себе, немоЉ се уплашити од Ьих, Љер Ље с тобом √оспод Ѕог твоЉ,  оЉи те Ље извео из земЪе мисирске. » кад поРете да се побиЉете, нека приступи свештеник и проговори народу. » нека им каже: —лушаЉ, »зраиЪу! ¬и полазите данас у боЉ на неприЉатеЪе своЉе, нека не трне срце ваше, не боЉте се и не плашите се, нити се препадаЉте од Ьих. £ер √оспод Ѕог ваш иде с вама и биЮе се за вас с неприЉатеЪима вашим да вас сачуваї (5 ћоЉс. 20: 1-4).

 ад се народ суочава с неминовношЮу воЉног сукоба ÷рква може и треба да дâ своЉ благослов. јли црквени благослов коЉи се даЉе воЉницима за Ьих представЪа читав низ ограничеЬа. «а време ƒругог чеченског рата Ља сам, по благослову свештеноначалиЉа, пет пута ишао у „еченску републику како бих водио духовну бригу о нашим воЉницима и често су ме молили да освештам оружЉе. ќбавЪао сам чин освеЮиваЬа оружЉа и увек сам посебно наглашавао: ЂќружЉе Ље освештано и немате права да га користите против голоруких Ъуди, против мирног становништва, против жена, деце и стараца. ћожете да користите оружЉе само против Ъуди коЉи вас директно нападаЉу.ї

 о Ље позиван у воЉну службу

ѕринцип позиваЬа у рат коЉи Ље наведен у —таром «авету Ље, ма како чудно то било, хуманиЉи од поретка коЉи данас постоЉи у целом свету.

ѕогледаЉмо опет кЬигу ѕоновЪених закона: Ђѕотом и воЉводе нека проговоре народу, и кажу:  о Ље саградио нову куЮу а ниЉе почео седети у ЬоЉ, нека иде нек се врати куЮи своЉоЉ, да не би погиуо у боЉу, и други почео седети у ЬоЉї (5 ћоЉс. 20: 5). ќ чему Ље то?  уЮа Ље породица, а породица Ље брак, жена, деца. ќнаЉ ко Ље саградио нову куЮу основао Ље породицу. ќбновити дом значи уредити га, започети живот са своЉом супругом, стеЮи своЉе домаЮинство. ќдносно, у рат ниЉе узиман човек коЉи ниЉе основао породицу, коЉи Љош увек ниЉе окусио Ъубав, коЉи ниЉе спознао радост очинства. ѕо закону ЅожиЉем, у рат не воде младиЮе од 18-19 година. ј за време чеченске кампаЬе Ц био сам лични сведок Ц осамнаестогодишЬе момке, необучене и неуке, бацали су у наЉкрвавиЉе битке Ц то Ље страшно.

„итамо даЪе ЅиблиЉу: Ђ» ко Ље посадио виноград, а Љош га ниЉе брао, нека не иде, нек се врати куЮи своЉоЉ, да не би погинуо у боЉу, и други га браої (5 ћоЉс. 20: 6).  акав хуман закон! „овек Ље требало да засади виноград, да га први пут обере, да направи свеже вино, да попиЉе с приЉатеЪима, да пева песме... ј после тога може да оде у рат. ј онаЉ ко ниЉе основао породицу, ко ниЉе саградио куЮу, ко ниЉе засадио виноград, Љош увек не схвата живот, не зна шта Ље шта. ѕремлад Ље и неразуман, и сматрало се да Ље окрутно ако се такав човек поведе у рат Ц у смрт. ѕо библиЉским законима, човек се могао водити у рат у узрасту од 21 године до 50 година.

††††

Ђ» ко Ље испросио девоЉку а Љош Ље ниЉе одвео, нека иде, нек се врати куЮи своЉоЉ, да не би погинуо у боЉу, и други Ље одвеої (5 ћоЉс. 20: 7). ћушкарац треба да спозна женску Ъубав, да заволи своЉу жену, да види своЉу децу, да постане отац.  ако се каже у познатоЉ изреци: човек треба да сагради куЮу, засади дрво и да роди дете, онда се остварио. » веруЉте ми: породични Ъуди, они коЉи су се остварили у животу, зрели, увек боЪе ратуЉу.  ад Ље почео ƒруги светски рат прво су мобилисани осамнаестогодишЬи комсомолци и сви су изгинули.  ад су почели да позиваЉу 40-50-годишЬе мушкарце, коЉи имаЉу породицу и децу, а неки веЮ и унуке, ситуациЉа се преокренула. ”згред речено, то су они коЉи су похаРали часове веронауке Љош пре револуциЉе. —ве су то били Ъуди коЉи познаЉу живот. » Ѕерлин су освоЉили 40-50-годишЬи руски мушкарци, а не дечаци, коЉи Љош нису имали ништа иза себе. „овек треба да зна за шта жртвуЉе своЉ живот, за шта умире.

» поново погледаЉмо кЬигу ѕоновЪених закона: Ђ£ош и ово нека кажу воЉводе народу:  о Ље страшЪив и трне му срце, нека не иде, нек се врати куЮи своЉоЉ, да не би трнуло срце браЮи ЬеговоЉ као Ьему.ї  ао што видимо, кукавице такоРе нису водили у рат. » врло Ље Љасно због чега: да не би ослабили борбени дух оних коЉи иду у боЉ.

ƒакле, по закону ЅожиЉем, у рат Ље требало водити Ъуде коЉи су се веЮ остварили, коЉи знаЉу и разумеЉу зашто узимаЉу оружЉе у руке, за шта Юе се борити и шта желе да сачуваЉу.

ѕонуди мир

јли ево шта Ље наЉзанимЪивиЉе: сваки рат Ље почиЬао од тога што Ље по закону ЅожиЉем неприЉатеЪу требало понудити мир. ” ЅиблиЉи се каже: Ђ ад доРеш коЉи град да биЉеш, прво га понуди миром. јко ти одговори миром и отвори врата, сав народ коЉи се наРе у Ьему нека ти плаЮа данак и буде ти покоранї (5 ћоЉс. 20: 10-11). ќвде Ље реч о ратноЉ одштети, али по правило, у опсаду других градова се ишло зато што Ље неприЉатеЪ нападао и уништавао израиЪске, роРене градове, и требало Ље поново успоставити ред и праведност. јли то да рат по библиЉском схватаЬу треба да почне од понуде мира Љесте задивЪуЉуЮа чиЬеница, коЉу треба да схватимо и да осмислимо. ћожда Ље време да се наше воЉсковоРе и Ъуди коЉи се налазе на кормилу власти замисле над овим библиЉским правилом.

††††

” —ветом ѕисму се говори о томе да човек коЉи ратуЉе треба брижЪиво да се односи према свету око себе. —ад се лакомислено уништава природа. ј ѕоновЪени закони налажу: Ђ ад опколиш какав град и будеш дуго под Ьим биЉуЮи га да би га узео, не квари дрвета Ьегова секиром; Љер можеш с Ьих Љести, зато их не сеци; Љер дрво поЪско Ље ли човек да уРе у град испред тебеї (5 ћоЉс. 20: 19). ј ради се о туРоЉ териториЉи! Ѕило Ље и закона санитарног карактера: сваки воЉник Ље требало да им своЉу лопату како би обавЪаЉуЮи нужду то чинио у рупу коЉу ископа и коЉу Ље затим требало да заспе земЪом. Ђ£ер √оспод ходи меРу народом —воЉим.ї

ЅиблиЉа Ље одреРивала и границе Ъудског гнева и окрутности. ќтворимо кЬигу ѕостаЬа и прочитаЉмо дивне речи коЉе су речене о двоЉици £аковЪевих синова Ц браЮи —имеону и ЋевиЉу: Ђѕроклет да Ље гнев Ьихов, што беше нагао, и Ъутина Ьихова, што беше жестокаї (1 ћоЉс. 49: 7). Ѕог не одобрава сваку Ъутину. ћожеш да испоЪаваш гнев, али не до окрутности. ћожеш да испоЪиш Ъутину, али не до зверске свирепости. “о су увек имали на уму Ъуди коЉи су ишли у рат да испуне своЉу граРанску дужност.

√оспод промишЪа о свима

«а време ратних деЉстава ÷рква Ље увек водила духовну бригу о воЉницима: увек Ље исповедала воЉнике, причешЮивала, крстила ако Ље требало. јли Ље после рата давала епитимиЉу: да се од Љедне до две године уздржаваЉу од причешЮа. Ѕез обзира на то какав Ље био рат Ц по византиЉскоЉ традициЉи Ље била обавезна епитимиЉа. «ашто? ” рату постоЉи опасност по твоЉ живот, у сваком тренутку можеш погинути Ц и исповедаш се и причешЮуЉеш како би се припремио за смрт. јли у рату проливаш Ъудску крв, нека Ље то и зато што браниш своЉу отаЯбину Ц ово нехотично убиство Ље свеЉедно злочин, грех, коЉи треба да искупиш покаЉаЬем, испуЬаваЉуЮи епитимиЉу.

” ЉевреЉском народу коЉи Ље у стара времена стално учествовао у ратним сукобима сачувало се веома лепо предаЬе.  ад Ље ћоЉсиЉе с £евреЉима прошао кроз ÷рвено море окренуо се, угледао Ље у таласима мртве ≈гипЮане: Ьихова тела су испливала на површину, ношена су ка обали. ћоЉсиЉе Ље од радости почео да скаче и да тапше. јли Ље чуо глас ЅожиЉи с неба: Ђћоше, зашто се радуЉеш? ѕотонула су ћоЉа деца.ї «ато што су за Ѕога и ≈гипЮани, и £евреЉи, и “урци, и –уси, и „ечени Ц Мегов народ, Мегова деца. Ѕог промишЪа о сваком човеку, независно од Ьегове националности и боЉе коже и тражи оно што Ље добро за све. Ѕог се брине и о дивЪим животиЬама, и о поЪскоЉ трави, и о небеским птицама Ц ќн промишЪа о своЉ —воЉоЉ творевини.

јко Ље човек принуРен да иде у рат Ц то Ље увек краЉЬа мера. » треба да зна коЉим принципима притом треба да се руководи. Ќаши преци су знали. Ќа пример, код козака се увек узимао у обзир статус човека у роду. Ќа то Ље указивала... минРуша у уху. јко Ље имао Љедну минРушу у левом уху то Ље значило да Ље козак син-Љединац своЉе маЉке; ако Ље носио минРушу у десном уху Ц да Ље последЬи носилац презимена Ц последЬи у роду где ниЉе било других наследника по мушкоЉ линиЉи. јко Ље козак имао све минРуше у уху, то Ље значило да Ље син-Љединац своЉих родитеЪа.  ад су се козаци окупЪали, атаман ниЉе све знао поименце и лично, али Ље по овим обележЉима увек могао да види кога може првог да пошаЪе у одлучуЉуЮи битку, а кога треба причувати: сина-Љединца маЉке Ц да би имао ко да се побрине о ЬоЉ у старости; последЬег мушкарца у роду Ц да би се род наставио.

”згред речено, Љош су стари √рци имали слична правила. —етимо се 300 —партанаца. ’еродот каже да Ље цар Ћеонид рекао: Ђ” овоЉ бици могу да погину само они —партанци коЉи имаЉу синове.ї ≈то, ове ЅожиЉе законе √оспод Ље открио и паганима Ц по речима апостола ѕавла о томе да Ље паганима закон написан у срцима.

”век треба да се руководимо заповестима Ѕога Ц без обзира да ли водимо миран живот или ратуЉемо: закон ЅожиЉи Ље за све ситуациЉе. —вето ѕисмо Ље √осподЬе упутство за деловаЬе.

«ашто ƒавид ниЉе могао да сагради ’рам?

“акоРе Ље важно реЮи да премда ÷рква може да благосиЪа Ъуде за одлазак у рат, сам рат Ље, наравно, увек рРава ствар, то Ље слика немоЮи и пада човечанства у грех. ЌавешЮу Љедну причу коЉа Ље записана у ѕрвоЉ кЬизи царства. Ѕио Ље Љедан богати човек по имену Ќавал и имао Ље велико домаЮинство. » ƒавид Ље послао изасланике код Ьега да га поздраве. јли их Ље Ќавал грубо примио и ƒавид Ље одлучио да га казни мачем. ƒа би умилостивила цара код Ьега Ље дошла Ќавалова жена јвигеЉа, донела Ље много различитих Љела и обратила се ƒавиду речима: Ђќпрости слушкиЬи своЉоЉ кривицу, Љер Юе √оспод зацело начинити тврду куЮу господару мом, Љер ратове √осподЬе води господар моЉ и ниЉе се нашло зло на теби никад за твог векаї (1 —ам. 25: 28). » ƒавид се захвалио овоЉ паметноЉ жени због тога што га Ље спречила да пролиЉе крв. јли обратимо пажЬу на следеЮе: ƒавид, изабраник ЅожиЉи, водио Ље Ђ√осподЬе ратовеї, добио Ље за то наЉвишу дозволу, ако можемо тако да кажемо, и сви Ъуди су то разумели Ц ипак, као што знамо, Ѕог ниЉе допустио ƒавиду да сагради ’рам ЅожиЉи. «ашто? ”прво зато што Ље ƒавид водио много ратова, што Ље убио и унесреЮио многе Ъуде, ’рам Ље саградио ƒавидов син —оломон, чиЉе се име преводи као Ђмирї.

—а руског ћарина “одиЮ

15 / 12 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0