Srpska

∆итиЉе и страдаЬе свете великомученице ¬арваре

«ј цароваЬа ћаксимиЉана, незнабожног цара –имског, живЪаше на »стоку, у »лиопоЪу, Љедан човек високог порекла, богат и знаменит, по имену ƒиоскор, по роду и по вери незнабожац. ќн имаРаше кЮер ¬арвару коЉу чуваше као зеницу ока, Љер сем Ье он не имаРаше више деце.  ада она поодрасте, показа се веома лепа лицем, тако да ЉоЉ по лепоти не беше сличне девоЉчице у целоЉ земЪи тоЉ. «бог тога отац Ьен ƒиоскор сазида високу кулу, раскошно - уметничку граРевину, и унутра у кули велеЪепне палате са свима угодностима. ” ту кулу ƒиоскор затвори своЉу кЮер ¬арвару, давши ЉоЉ добре васпитачице и слушкиЬе, Љер ЉоЉ маЉка беше умрла. ƒиоскор то уради, да такву лепоту не би могли видети прости и незнатни Ъуди, Љер он сматраше да очи таквих Ъуди нису достоЉне да гледаЉу прекрасно лице Ьегове кЮери. ∆ивеЮи у кули, у високим палатама, девоЉчица налажаше утеху у томе што са те висине посматраше небеска и земаЪска саздаЬа ЅожиЉа, светила небеска и красоту земаЪског света. £едном, посматраЉуЮи небо и разгледаЉуЮи сиЉаЬе сунца, течеЬе месеца и красоту звезда, она упита своЉе васпитачице и слушкиЬе:  о Ље створио то? - «атим, погледавши на красоту земаЪску: на зелена поЪа, шуме и вртове, на горе и воде, она распитиваше: „иЉа Ље рука саздала све то? - ќне ЉоЉ рекоше: —ве су то створили богови. - ƒевоЉчица упита:  оЉи богови? - —лушкиЬе ЉоЉ одговорише: ќни богови коЉе отац твоЉ почитуЉе, и држи их у своме дворцу: златне, сребрне и дрвене, и коЉима се он поклаЬа. ≈то, ти су богови створили све што очима видиш.

„увши такве одговоре Ьихове, девоЉчицу захвати сумЬа, и она размишЪаше у себи: Ѕогови коЉе отац моЉ почитуЉе направЪени су рукама Ъудским: златне и сребрне направио Ље златар, камене Ље направио каменорезац, дрвене Ље направио дрводеЪа.  ако су онда ти направЪени богови могли створити такву пресветлу висину небеску и овакву красоту земаЪску, када сами не могу ни ходити ногама, ни радити рукама?

“ако размишЪаЉуЮи у себи, она често, и даЬу и ноЮу, посматраше небо, стараЉуЮи се да по створеЬима позна “ворца. £едном када она дуго посматраше небо, и беше обузета силном жеЪом да сазна ко Ље створио прекрасну висину, пространство и светлост неба, изненада засиЉа у срцу Ьеном светлост Ѕожанске благодати и отвори ЉоЉ очи ума ка познаЬу £единог, ЌевидЪивог, Ќедомисливог и Ќепостижног Ѕога, коЉи Ље премудро створио небо и земЪу. » она говораше у себи: ћора постоЉати Љедан такав Ѕог кога ниЉе учинила рука Ъудска, него сам ќн има своЉе биЮе, и све Ље руком —воЉом створио; мора постоЉати ќнаЉ коЉи Ље распростро ширину небеса, утврдио темеЪе земЪе, и обасЉава одозго сав свет зрацима сунца, сиЉаЬем месеца и светЪеЬем звезда; а доле - украшава земЪу разноврсним дрвеЮем и цвеЮем, напаЉа Ље рекама и изворима; мора постоЉати Љедан такав Ѕог коЉи све одржава, све уреРуЉе, све оживЪуЉе, и о свему промишЪа.

“ако се девица ¬арвара учаше да од творевине позна “ворца, те се на ЬоЉ збиваху речи ƒавидове: ѕоучих се од свих послова твоЉих, и од створеЬа руку твоЉих научавах се (ѕсал. 142, 5). ” таким размишЪаЬима разгоре се у ¬арварином срцу огаЬ божанске Ъубави и запали душу Ьену пламеном чежЬом за Ѕогом, те она не имаРаше мира ни даЬу ни ноЮу, мислеЮи само о Љедном, желеЮи само Љедно: да насигурно позна Ѕога и “ворца свих и свега. меРу Ъудима пак не могаше она наЮи учитеЪа коЉи би ЉоЉ открио таЉне свете вере и упутио Ље на пут спасеЬа, Љер Ље било немогуЮе да ико доРе к ЬоЉ осим одреРених слушкиЬа, пошто Ље родитеЪ Ьен ƒиоскор беше окружио будном стражом. ћеРутим сам —вемудри ”читеЪ и Ќаставник, ƒух —вети, унутарЬим таЉним надахнуЮем благодати —воЉе учаше Ље невидЪиво и даваше уму Ьеном познаЬе истине. » живЪаше девица у кули своЉоЉ као усамЪена птица на крову, размишЪаЉуЮи о небеском а не о земаЪском; Љер срце Ьено не приаЬаше ничему земаЪском: не ЪубЪаше она ни злато, ни скупоцено бисерЉе, ни драго камеЬе, ни гиздаве хаЪине, нити икакве девоЉачке наките, нити икада помисли на брак, веЮ сва мисао Ьена беше обраЮена к £единоме Ѕогу, и она беше заробЪена ЪубавЪу к Мему.

 ада доРе време да се ¬арвара удаЉе, многи богати, високородни и знатни младиЮи, чувши за необичну лепоту ¬арварину, похиташе к ƒиоскору да просе руку Ьену. ƒиоскор се попе на кулу к ¬арвари, и стаде ЉоЉ говорити о браку, набраЉаЉуЮи ЉоЉ разне дивне просиоце и питаЉуЮи Ље са ким би од Ьих хтела да се вери. „увши од оца такве речи, целомудрена девица ¬арвара поцрвене у лицу, стидеЮи се не само да слуша него и да помисли на брак; и она одлучно то одби, не пристаЉуЮи на очеову жеЪу: Љер она сматраше за велики губитак уништити цвет чистоте своЉе и изгубити свескупоцени бисер девства. Ќо на упорно и дуго наваЪиваЬе оца да га послуша, ¬арвара се одважно и речито противЪаше, и наЉзад изЉави: ќче моЉ, будеш ли ми Љош говорио о томе, и будеш ли ме и даЪе приморавао на веридбу, учиниЮеш то, да се више неЮеш називати оцем, Љер Юу Ља убити себе, и тако Юеш ти изгубити своЉе Љедино дете.

„увши то, ƒиоскора спопаде ужас, и он оде од ¬арваре, не смеЉуЮи више да Ље приморава на брак. ѕоред тога он сматраше да Ље боЪе да Ље на леп начин приволи на брак него да Ље силом приморава. » надаше се да Юе доЮи време када Юе се сама ¬арвара предомислити и пожелети да ступи у брак. ѕотом он намисли да због послова иде на далек пут, држеЮи да Юе ¬арвара без Ьега туговати, па Юе она кад се он буде вратио с пута, радиЉе примити Ьегов савет и послушати га. —тога, полазеЮи на пут, ƒиоскор нареди да се у Ьеговом врту, поред старог купатила, подигне раскошно и скупоцено купатило, са два прозора окренуто Љугу. ¬аспитачицама пак и слушкиЬама своЉе кЮери нареди, да ¬арвара може слободно и несметано силазити с куле и радити што ЉоЉ се буде хтело. £ер ƒиоскор мишЪаше да Юе ¬арвара разговараЉуЮи са многим Ъудима и видеЮи многе девоЉке верене и удате, и сама пожелети да се уда.

ѕо ƒиоскоровом одласку на далек пут ¬арвара, користеЮи се слободом да излази из куЮе и несметано разговара с ким хоЮе, сприЉатеЪи се са неким хришЮанским девоЉкама, и чу од Ьих за име »суса ’риста. ќна се одмах духом обрадова имену том, и труРаше се да што више сазна од Ьих о ’ристу. » оне ЉоЉ причаху све о √осподу ’ристу: о неисказаном Ѕожанству Меговом, о оваплоЮеЬу Меговом од ѕречисте ƒЉеве ћариЉе, о Меговом добровоЪном страдаЬу и васкрсеЬу, о будуЮем суду, о вечном мучеЬу идолопоклоника, о бесконачном блаженству верних хришЮана у ÷арству Ќебеском. —лушаЉуЮи о свему томе, ¬арвара осеЮаше милину у срцу, и гораше ЪубавЪу ка ’ристу, и жеЪаше да се крсти. » баш у то време догоди се да Љедан презвитер доРе у »лиопоЪ, под видом трговца. ƒознавши за то, ¬арвара га позва к себи, и таЉно се научи од Ьега познаЬу £единог “ворца свега и —ведржитеЪа Ѕога и вери у √оспода нашега »суса ’риста, што Ље она одавна пламено желела. ѕошто ЉоЉ изложи ове таЉне свете вере, презвитер Ље крсти у име ќца и —ина и —ветога ƒуха, и поучивши Ље добро, отиде у своЉ завичаЉ. ј света ¬арвара, просвеЮена крштеЬем, разгоре се Љош веЮом ЪубавЪу к Ѕогу, подвизаваше се у посту и молитви дан и ноЮ, служеЮи √осподу своме, коме се и уневести, давши завет да Юе девство своЉе чувати неоскврЬено.

” то време зидаше се купатило, сходно ƒиоскоровом нареРеЬу пред одлазак на пут. ј света девоЉка ¬арвара сиРе Љедном са своЉе куле да види зидаЬе купатила. » кад угледа у купатилу два прозора, она упита раднике: «ашто сте начинили само два прозора? ЌиЉе ли боЪе да буду три прозора? “ада Юе и зид бити лепши и купатило светлиЉе. - –адници одговорише: “ако нам твоЉ отац нареди да начинимо само два прозора према Љугу. - Ќо ¬арвара упорно настоЉаваше да се просече и треЮи прозор на купатилу, да би то био символ —вете “роЉице. ј када зидари не хтеше то учинити боЉеЮи се Ьенога оца, она им рече: £а Юу се пред оцем заузети за вас и одговараЮу за вас, а ви урадите како вам нареРуЉем.

“ада радници, по Ьеном нареРеЬу, начинише и треЮи прозор на купатилу. —таро пак купатило, поред кога се зидало ново, беше сво обложено глачаним мермером. £едном света ¬арвара, дошавши к, том старом купатилу и погледавши на исток, прстом нацрта на мермеру свети крст, и крст се удуби у камен као гвожРем урезан. ќсим тога у том истом купатилу, из Ьене стопе на каменом поду купатила прокЪуча извор воде, коЉа доцниЉе причини исцеЪеЬе многима коЉи с вером долажаху.

’одаЉуЮи Љедном по палати свога оца, света ¬арвара угледа Ьегове богове, бездахне идоле, поставЪене на чесном месту, и дубоко уздахну због погибли душа оних Ъуди коЉи служе идолима. «атим она попЪува лица идола, говореЮи: Ќека вам буду слични сви коЉи вам се клаЬаЉу и од вас бездахних ишту помоЮ!

–екавши то, она узиЮе на своЉу кулу. “амо она, по обичаЉу своме, ревноваше у молитви и пошЮеЬу, свим умом своЉим, удубЪуЉуЮи се у богоразмишЪаЬе.

ћеРутим отац Ьен врати се с пута. ѕрегледаЉуЮи зидарске радове он приРе новоподигнутом купатилу, па кад угледа три прозора на Ьему он стаде с гЬевом грдити слуге и зидаре што су погазили Ьегово нареРеЬе, те су направили три прозора а не два. ќни одговорише: “о смо урадили не по своЉоЉ воЪи веЮ по воЪи твоЉе кЮери ¬арваре; она нам нареди те ми и против своЉе воЪе начинисмо три прозора.

ƒиоскор одмах позва ¬арвару и упита Ље: «ашто си наредила да се у купатилу начини треЮи прозор? - ќна одговори: ЅоЪе три него два; Љер си ти, оче, наредио да се начине два, ваЪда символ дваЉу небеских светила, сунца и месеца, да обасЉаваЉу купатило; а Ља наредих да се начини и треЮи, као символ “роЉичине —ветлости, Љер су у неприступне, неисказане, незалазне и неугасиве “роЉичне —ветлости три прозора, коЉима се просвеЮуЉе сваки човек коЉи долази на свет.

ќтац се збуни од нових, ваистину дивних, али за Ьега несхватЪивих речи своЉе кЮери. » издвоЉивши се насамо с Ьом код старог купатила где беЉаше крст, прстом свете ¬арваре изображен на камену, а коЉи ƒиоскор Љош не беше приметио, он Ље стаде питати: Ўта ти говориш? Ќа коЉи начин светлост триЉу прозора просвеЮуЉе свакога човека? - —ветитеЪка одговори: —лушаЉ пажЪиво, оче моЉ, и схвати што говорим: ќтац, —ин и —вети ƒух, “ри Ћица £еднога у “роЉици Ѕога, коЉи живи у светлости неприступноЉ, просвеЮуЉу и оживЪуЉу свако створеЬе. –ади тога Ља и наредих да се на купатилу начине три прозора, да би Љедан представЪао ќца, други —ина, треЮи —ветога ƒуха, те да на таЉ начин и сами зидови прославЪаЉу име ѕресвете “роЉице.

«атим показуЉуЮи прстом на знак крста, изображен на мермеру, она рече: £а такоРе изобразих и знак —ина ЅожиЉа: благоволеЬем ќца и деЉством —ветога ƒуха ќн се ради спасеЬа Ъуди оваплоти од ѕречисте ƒЉеве и добровоЪно пострада на крсту, чиЉе изображеЬе ти видиш. Ќацртах ту знак крста, да би сила крсна одгонила одавде сву силу РавоЪу.

“о и много друго о —ветоЉ “роЉици, о оваплоЮеЬу и страдаЬу ’ристовом, о сили крста, и о осталим таЉнама свете вере говораше премудра девоЉка своме суровом и тврдоглавом оцу, чиме га страховито разЉари. » он у бесу свом, заборавивши на природну Ъубав према кЮери, извуче мач своЉ и хтеде да Ље прободе, но она се даде у бекство. —а мачем у руци ƒиоскор поЉури за Ьом, као вук за овцом. » кад он беше веЮ на домаку невиног ЉагЬета ’ристовог, она се изненада обрете пред стеновитом гором коЉа ЉоЉ затвори пут. ЌемаЉуЮи куда да побегне од руке и мача родитеЪа, или боЪе реЮи мучитеЪа, ЬоЉ Љедино уточиште беше Ѕог, ка коме она упери и душевне и телесне очи и моЪаше √а за помоЮ и заштиту. —вевишЬи брзо услиши слушкиЬу —воЉу и одмах ЉоЉ указа помоЮ: учини те се стеновита гора раседе пред Ьом, као некада пред светом првомученицом “еклом када Ље она бежала од развратника. —вета ¬арвара побеже у раселину, и стена се тог тренутка састави за Ьом, давши светитеЪки слободан пут до наврх горе. ”зишавши на врх горе, она се тамо сакри у ЉедноЉ пеЮини. ј свирепи и упорпи ƒиоскор, не видеЮи пред собом бежеЮу кЮер, зачуди се како се то она сакри од очиЉу Ьегових, и дуго време Ље марЪиво тражаше. «аобилазеЮи гору и тражеЮи ¬арвару, он угледа два чобанина на гори коЉи пасиЉаху стада оваца. ќви чобани видеше свету ¬арвару како узиЮе на гору и сакри се у пеЮини. ѕопевши се до Ьих, ƒиоскор их упита, не видеше ли они Ьегову бежеЮу кЮер. £едан од чобана, жалостива срца, видеЮи ƒиоскора пуног гЬева, не хте одати невину девицу, и рече: Ќе видех Ље. - Ќо други ЮутеЮи указа руком на место где се светитеЪка сакри. ƒиоскор поЉури тамо, а чобанина коЉи одаде светитеЪку постиже казна ЅожЉа на истом месту: сам он претвори се у камени стуб, а Ьегове се овце претворише у скакавце.

Ќашавши своЉу кЮер у пеЮини, ƒиоскор Ље стаде немилосрдно туЮи. Ѕацивши Ље на земЪу, он Ље гажаше ногама; онда, ухвативши Ље за косу, он Ље вуциЉаше по страшном путу све до своЉе куЮе. «атим Ље закЪуча у тесноЉ, мрачноЉ куЮици, запечати и врата и прозоре, постави стражу, и мораше своЉу кЮер глаРу и жеРу. ѕотом ƒиоскор оде код царског намесника те области, ћартиЉана, и исприча му све о своЉоЉ кЮери, како она одбацуЉе богове и веруЉе у –аспетога. » он моли намесника да Ьегову кЮер ¬арвару, запретивши ЉоЉ разним мукама, врати вери отаца.

ѕосле тога ƒиоскор изведе свету ¬арвару из затвора, одведе Ље намеснику и предаде му Ље у руке, говореЮи: £а се одричем Ье, пошто се она одрекла моЉих богова. » ако се она поново не обрати к Ьима и не поклони им се заЉедно са мном, онда ми она неЮе бити кЮер и Ља ЉоЉ неЮу бити отац. “и пак, моЮни намесниче царски, мучи Ље како ти Ље воЪа.

”гледавши пред собом девицу, намесник се удиви необичноЉ лепоти ЬеноЉ н стаде ЉоЉ благо и умиЪато говорити хвалеЮи Ьену лепоту и високородност. » саветоваше ЉоЉ да не одступа од древних закона отачких н да се не противи воЪи родитеЪа свога, него да се поклони боговима, и да у свему слуша свога родитеЪа, да би наследила сва Ьегова имаЬа. ћеРутим света ¬арвара мудрим речима изобличи ништавност бездахних незнабожачких богова, а исповеди и прослави Ьиме »суса ’риста, одричуЮи се свеколике таштине земаЪске и богатстава и светских уживаЬа, и жудеЮи за небеским благом. Ќо намесник Ље и дале убеРиваше да не срамоти своЉ род и да не погубЪуЉе прекрасну и цветну младост своЉу. ЌаЉзад ЉоЉ рече: —ажали се на себе, дивна девице! и похитаЉ усрдно да заЉедно с нама принесеш жртву боговима, Љер имам сажаЪеЬа према теби и хоЮу да те поштедим, не желеЮи да такву лепоту предам на муке и ране. јко ме пак не послушаш и останеш непокорна, онда Юеш ме приморати да те, и против своЉе воЪе, ставим на Ъуте муке.

—вета ¬арвара одговори: £а свагда приносим жртву хвале Ѕогу моме и хоЮу да сама будем Мему жртва, Љер ќн Љедини Љесте »стинити Ѕог, “ворац неба и земЪе и свега што Ље на Ьима; а твоЉи богови су ништа и ништа не створише, Љер су бездахни и непокретни, и сами су дело руку Ъудских, као што каже пророк ЅожЉи: »доли су незнабожаца сребро и злато, дело руку човечиЉих. » сви богови незнабожаца су Раволи; а √оспод Ље небеса створио (ѕсал. 113, 12; 95, 5). ќве пророкове речи Ља признаЉем, и веруЉем у £еднога Ѕога, “ворца свега, а за ваше богове тврдим да су лажни, и да Ље узалудна нада ваша на Ьих.

††

ќве речи светитеЪкине разгЬевише намесника, и он нареди да Ље раздену. ќво прво мучеЬе - стаЉати нага пред очима толиких Ъуди, коЉи бестидно и упорно гледаЉу у обнажено девствено тело, беше за целомудрену и чисту девоЉку теже од наЉстрашниЉих рана. «атим мучитеЪ нареди да Ље положе на земЪу, па дуго време силно биЉу воловским жилама, да се земЪа обагри Ьеном крвЪу. ј кад престадоше са биЉеЬем, мучитеЪи онда, по намесниковом нареРеЬу, стадоше сурим крпама и оштрим цреповима трЪати ране Ьезине, додаЉуЮи тиме бол на бол. »пак сва та мучеЬа коЉа силовитиЉе од буре и олуЉе навалише на храм младог и слабог тела девоЉчиног, не поколебаше чврсту у вери мученицу ¬арвару, Љер вера Ьена беше основана на камену - ’ристу √осподу Ьеном, ради кога она с радошЮу трпЪаше тако тешка страдаЬа.

ѕосле тога намесник нареди да Ље посаде у тамницу, док он не смисли за Ьу наЉЪуЮе муке. £едва жива од страховитих мучеЬа, света ¬арвара се у тамници са сузама моЪаше возЪубЪеном ∆енику, ’ристу √осподу, да Ље не оставЪа у тако тешким мукама, и говораше речима ƒавидовим: Ќе остави мене, √осподе Ѕоже моЉ, не одступи од мене; похитаЉ ми у помоЮ! (ѕсал. 37, 22. 23). -  ада се она тако моЪаше, у поноЮи Ьу обасЉа велика светлост; и светитеЪка осети у срцу овом и страх и радост: к ЬоЉ се приближаваше Ѕесмртни ∆еник, желеЮи посетити невесту —воЉу. » гле, сам ÷ар —лаве Љави ЉоЉ се у неизрецивоЉ слави. ј она, угледавши √оспода, о! како се она обрадова духом, и какво блаженство осети срце Ьено! ј √оспод, с ЪубавЪу гледаЉуЮи на Ьу, рече ЉоЉ —воЉим преслатким устима: "Ѕуди храбра, невесто моЉа, и не боЉ се! £а сам с тобом; Ља те чувам, и гледам на подвиг твоЉ, и олакшавам патЬе твоЉе, и за Ьих ти припремам вечну награду у мом небеском дворцу. —тога, претрпи до краЉа, да би се ускоро насладила вечних блага у ÷арству моме".

—лушаЉуЮи речи √оспода ’риста, света ¬арвара се сва као восак топЪаше од огЬа божанске жеЪе, и као река ЪубавЪу се к Мему разливаше. ”тешивши тако возЪубЪену невесту —воЉу ¬арвару и облаженивши Ље ЪубавЪу —воЉом, —ладчаЉши »сус Ље исцели и од рана, те на телу Ьеном не остаде ни трага од Ьих. ѕосле тога ќн отиде од очиЉу Ьених, оставивши ЉоЉ неизрециву радост духовну. » пребиваше света ¬арвара, у тамници као на небу, пламтеЮи серафимском ЪубавЪу к Ѕогу, и славославеЮи √а срцем и устима, и узносеЮи благодарност √осподу што ниЉе презрео него Ље посетио слушкиЬу —воЉу коЉа страда ради »мена Меговог.

” том граду живЪаше нека жена, по имену £улиЉаниЉа. ќна вероваше у ’риста и боЉаше се Ѕога. ќткако света ¬арвара би ухваЮена од мучитеЪа, £улиЉаниЉа Ље издалека праЮаше, и посматраше страдаЬа Ьена. ј кад светитеЪка би бачена у тамницу, она боравЪаше краЉ тамничког прозора дивеЮи се како та млада девоЉка, у цвету младости и лепоте, презре оца свог, и сав род, и богатство, и сва блага и радости овога света, па и сам живот своЉ не штеди него га радосно полаже за ’риста. ¬идезвши пак да ’ристос исцели свету ¬арвару од рана, она и сама пожеле да страда за ’риста. » стаде се припремати за такав подвиг, молеЮи ѕодвигостроЉитеЪа »суса ’риста, да ЉоЉ пошаЪе трпЪеЬе у мукама.

 ада настаде дан, света ¬арвара би изведена из тамнице на незнабожно судиште ради поновног истЉазаваЬа. ј £улиЉаниЉа ступаше за Ьом издалека.  ада света ¬арвара стаде пред царског намесника, он и коЉи беху с Ьим запрепастише се угледавши ¬арвару здраву, светлу лицем, и лепшу него што Ље била, а на телу Ьеном ни трага од оноликих рана. Ќамесник ЉоЉ рече: ¬идиш ли, девоЉко, како се о теби брину богови наши? “а колико синоЮ ти беше сва у ранама, а сада ето они те потпуно исцелише и здравЪе ти подарише. —тога, буди им благодарна за такво доброчинство; и поклони им се и принеси им жртву. - —ветитеЪка одговори: "Ўта говориш, намесниче, као да су ме исцелили твоЉи богови, коЉи су сами слепи, неми и безосеЮаЉни. ќни не могу дати ни слепима прогледаЬе, ни немима √овор, ни глувима слух, ни хромима ход; они не могу ни болесне исцеЪивати, ни мртве васкрсавати.  ако онда могоше исцелити мене? » зашто им се клаЬати? ћене исцели »сус ’ристос, √оспод Ѕог моЉ, коЉи исцеЪуЉе сваку болест и даЉе живот мртвима. Мему се с благодарношЮу клаЬам, и себе саму на жртву Мему приносим. Ќо ум Ље твоЉ ослепЪен, и ти своЉим незнабожним очима не можеш видети овог Ѕожанског »сцелитеЪа, Љер си недостоЉан."

ќве речи свете мученице разЉарише намесника, и он нареди да мученицу обесе на мучилишном дрвету: да ЉоЉ тело стружу железним ноктима, да ЉоЉ ребра пале упаЪеним свеЮама, и да Ље чекиЮем удараЉу по глави. —вета ¬арвара трпЪаше Љуначки све то. ќд таквих мучеЬа немогуЮе би било остати жив не само ЬоЉ, младоЉ девоЉци, веЮ и наЉснажниЉем мужу, да Ьу, овчицу ’ристову, ниЉе невидЪиво укрепЪавала сила ЅожиЉа.

” гомили народа коЉи Ље посматрао мучеЬе свете ¬арваре стаЉаше недалеко споменута £улиЉана. √ледаЉуЮи велико страдаЬе свете ¬арваре, коЉе она у младом телу Љуначки подноси, £улиЉаниЉа се не могаше уздржати од суза и силно плакаше. ќнда, испунивши се ревности, она подиже глас исред народа и поче изобличавати бездушног намесника због нечовечног мучеЬа мученице ¬арваре и хулити незнабожачке богове. ќна би одмах ухваЮена, и на питаЬе какве Ље вере, она изЉави да Ље хришЮанка. “ада намесник нареди да и Ьу муче као ¬арвару. £улиЉаниЉа онда би обешена на мучилишном дрвету заЉедно с ¬арваром, и стругана железним гребенима. ј света великомученица ¬арвара видети то, и висеЮи сама у мукама, подиже очи своЉе горе, к Ѕогу, и моЪаше се: Ѕоже, “и испитуЉеш срца Ъудска, “и знаш да Ља, чезнуЮи за “обом и ЪубеЮи свете заповести “воЉе, себе сву принесох “еби на жртву, и предадох себе свемоЮноЉ десници “воЉоЉ. —тога, немоЉ ме оставити, √осподе, него милостиво погледаЉ на мене и на састрадалницу моЉу £улиЉаниЉу, и укрепи нас обе, и даЉ нам силе да оваЉ подвиг добро завршимо: Љер Ље дух срчан, али Ље тело слабо (ћт. 26, 41).

ƒок се тако светитеЪка моЪаше, Ьима се обема невидЪиво даваше помоЮ с неба за Љуначко трпЪеЬе. ѕосле тога мучитеЪ нареди да се обема одсеку женске груди.  ада то би учиЬено, и тиме патЬе мученица страховито увеЮане, света ¬арвара поново подиже очи своЉе к Ћекару и »сцелитеЪу свом, и завапи: Ќе одгурни нас од лица “вога, ’ристе, и ƒуха “вога —ветога не одузми од нас! подаЉ нам, √осподе, радост спасеЬа, и духом владалачким утврди нас у Ъубави “воЉоЉ!

ѕосле таких мучеЬа намесник нареди да свету £улиЉаниЉу одведу у тамницу, а да свету ¬арвару, на велико посрамЪеЬе Ьено, воде нагу по целоме граду, исмеваЉуЮи Ље и биЉуЮи Ље, —вета пак девоЉка ¬арвара, покриваЉуЮи се стидом као одеЮом, завапи к милом ∆енику свом ’ристу Ѕогу, говореЮи: Ѕоже, “и одеваш небо облацима, и земЪу повиЉаш маглом као пеленахма: “и сам, ÷аре, покриЉ наготу моЉу, и учини да очи незнабожаца не виде тела мог, да не би слушкиЬа “воЉа била потпуно исмеЉана!

» √оспод »сус ’ристос, коЉи са свима светим ангелима —воЉим гледаше с неба на подвиг слушкиЬе —воЉе, одмах ЉоЉ похита у помоЮ и посла ЉоЉ светла ангела са лучезарном одеЮом да покриЉе наготу свете мученице. ѕосле тога очи незнабожаца не могаху веЮ више видети обнажено тело свете мученице, и она би доведена натраг к мучитеЪу. ј после Ье водише по граду, такоРе нагу, свету £улиЉаниЉу. ЌаЉзад мучитеЪ видеЮи да их не може одвратити од Ъубави ’ристове и приволети на идолопоклонство, осуди обе на посечеЬе мачем.

ƒиоскор пак, свирепи родитеЪ свете ¬арваре, толико беше освирепЪен од Равола да, гледаЉуЮи велике муке своЉе кЮери, не само не устугова срцем, него се чак и не постиде да ЉоЉ сам буде Яелат. £ер он, Љедном руком ухвативши своЉу кЮер а у другоЉ држеЮи исукани мач, поведе Ље на место посечеЬа, коЉе беше одреРено на ЉедноЉ гори изван града. —вету пак £улиЉаниЉу воРаше за Ьима Љедан од воЉника. » када они иРаху тако, света ¬арвара се моЪаше Ѕогу, говореЮи: Ѕеспочетни Ѕоже, “и си распростро небо као покривач и основао земЪу на водама; “и си заповедио сунцу те обасЉава и добре и зле; “и даЉеш кишу и праведнима и неправеднима; “и и сада услиши мене слушкиЬу своЉу коЉа се моли “еби, услиши, о ÷аре, и подаЉ благодат —воЉу свакоме човеку коЉи буде спомиЬао мене и моЉа страдаЬа, и нека се не приближи к Ьему изненадна болест, и нека га не уграби неочекивана смрт, Љер “и, √осподе, знаш да смо ми тело и крв, и творевина пречистих руку “воЉих.

 ада се света ¬арвара тако моЪаше, чу с неба глас коЉи Ље с £улиЉаниЉом позивао у небеска насеЪа и обеЮавао да Юе ЉоЉ се испунити молба. » обе мученице, ¬арвара и £улиЉаниЉа, иРаху на смрт с великом радошЮу, желеЮи да се што пре разреше од тела и отиду √осподу. ј кад стигоше на одреРено место, овчица ’ристова ¬арвара преклони под мач свету главу своЉу, и би посечена рукама бездушног оца свог. » испуни се речено у —ветоме ѕисму: ѕредаЮе на смрт отац чедо. —вету пак £улиЉаниЉу посече воЉник. » тако завршише подвиг своЉ ове свете мученице.[7] —вете душе Ьихове радосно узиРоше к ∆енику своме ’ристу, сретнуте од јнгела и с ЪубавЪу примЪене од √оспода. ƒиоскора пак и намесника царског ћартиЉана изненада постиже казна ЅожиЉа: Љер и ƒиоскора кад силажаше с горе после посечеЬа кЮери, и намесника ћартиЉана кад сеРаше код куЮе, убише громови, и тако их спалише да им се ни прах не наРе.

” граду том живЪаше Љедан благочестиви човек, по имену √алентиЉан. ”зевши чесне мошти светих мученица он их донесе у град и сахрани са доличном чешЮу, и подиже цркву над Ьима, у коЉоЉ биваху многа исцеЪеЬа од моштиЉу светих мученика, молитвама Ьиховим а благодаЮу ќца и —ина и —ветога ƒуха, £еднога у “роЉици Ѕога, коме слава вавек. јмин.

—ветосавЪе.орг

17 / 12 / 2015

  1. ћаксимиЉан √алериЉе - зет и сацар цара ƒиоклециЉана у источноЉ половини –имске царевине, и за тим Ьегов преЉемник од 305. до 311. године.
  2. »лиопоЪ ‘иникиЉски на северу од ѕалестине, у  елесириЉи; у старини - главно место почитоваЬа ‘иникиЉског бога ¬аала, и средиште источног незнабоштва, но краЉем четвртог века оваЉ град постао расадник хришЮанства.  асниЉе пак оваЉ град постепено рушен и разрушен.
  3. » купатило са три прозора, израРена као символ —вете “роЉице, и мермерни зид са изображеЬем крста, и траг стопе свете ¬арваре - све се то беше сачувало читаво до времена светог —имеона ћетафраста, коЉи, после светог £ована ƒамаскина, описа страдаЬа свете ¬арваре. ” своЉоЉ историЉи он каже овако: "ƒо овога дана постоЉи таЉ извор коЉи исцеЪу£е сваку болест христоЪубивих Ъуди. јко би ко усхтео да га упореди са водом £ордана, или са извором —илоамским, или са ¬итездом, не он се огрешио о истину, Љер и овим извором многа чудеса чини сила ’ристова".
  4. “о Љест “ри »постаси или Ћица £едног, у “роЉици, славЪеног Ѕога.
  5. ¬иди: ѕсал. 50, 13. 14.
  6. ¬иди: ћт. 10, 21; ћк. 13, 12; Ћк. 21, 16.
  7. ѕострадаше 306. године.
    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0