Srpska

ѕокаЉаЬе Ље слатки бол душе

ƒео 1. ЌаЉвеЮе знаЬе

‘ото: Josh's / Flickr.com ‘ото: Josh's / Flickr.com
††††

ƒа имамо покаЉаЬе све би било потпуно другачиЉе. Ўта Ље заправо покаЉаЬе, шта значи спознати своЉе грехове? Ўта значи туговати због своЉих грешака? ” храму се стално молимо да нам ’ристос даруЉе да преостало време свог живота проведемо у миру и покаЉаЬу. —тално се молимо за то, али нам то увек измиче. »змиче нам покаЉаЬе!

ЂѕокаЉаЬе Ч како Ље то лепа реч! ѕромениЮе се моЉ ум (грчка реч μετάνοια се преводи на два начина: као ЂкаЉаЬеї и као Ђпромена умаї Ч прим. прев.), меЬам своЉ поглед на ствари, меЬам своЉ начин размишЪЬа, своЉе расположеЬе, срце и однос према животу, другачиЉе гледам на свет и на живот, постаЉем нови човек. ѕокаЉаЬе значи препород, обнавЪаЬе моЉе душе, као да враЮам време уназад и започиЬем изнова, постаЉем нов човек, поново постаЉем дете и окреЮем нови лист у свом животу, сасвим нов. ƒа бих на Ьему написао нешто ново бришем старо, избацуЉем то из свог живота и почиЬем живот испочетка.

“ежимо покаЉаЬу, захтевамо од себе покаЉаЬе. √оспод нас Ље молио да имамо покаЉаЬе, ќн нам каже: ЂѕокаЉте се!ї (ћт. 4: 17). ќ покаЉаЬу Ље говорио и свети £ован ѕретеча: ЂѕокаЉте се!ї Ч звучи глас вапиЉуЮег у пустиЬи. ќваЉ пустиЬак, подвижник, ова пустиноЪубива грлица, оваЉ цвет пустиЬе, оваЉ пустиЬски крин Ље све време говорио: ЂѕокаЉте се, Љер се приближило ÷арство Ќебескої (ћт. 3: 2). ѕромените се, поправите се, схватите своЉе грешке, признаЉте да сте грешни Ъуди, прихватите оно што Ље очигледно Ч да Ље покаЉаЬе неопходно.

“о Ље рекао и —ам √оспод. —вети £ован ѕретеча одлази с историЉске сцене и у наш живот улази √оспод и каже нам исто то.

јли у нама нема покаЉаЬа! Ќемамо покаЉаЬа, и чак сад, док слушаш ово, кажеш себи: ЂЎта, баш сад Юеш ми причати о покаЉаЬу? ѕа имам толико посла, треба да трчим по децу, да их узмем из школе, треба да спремам, да идем набавку, да идем по продавницама, треба да одем код лекара, и уопште имам толико посла да не знам где ми Ље глава! ¬ремена имамо врло мало, недостаЉе нам, толико тога треба да урадимо, а не стижемо да обавимо чак ни наЉнеопходниЉе. ј ти кажеш да се покаЉемо! Ўта да радимо како бисмо се покаЉали? Ќе стижемо Љош и да се каЉемо. Ќе разумемо о чему причаш.ї Ўта онда значи покаЉаЬе?

ѕрисеЮам се речи светог £ована Ћествичника коЉи каже да Ље оно што све време не стижеш да учиниш, оно за шта никад немаш времена Ч управо она Љедина ствар за коЉу Юе те ’ристос питати да ли си Ље учинио; Љедино за шта Юеш одговарати пред Ѕогом; Љедино што Юе ’ристос тражити од твоЉе душе на —удЬи дан. «аЉедно с ЪубавЪу, заЉедно са свим оним добрим што √оспод жели од нас: смиреЬем, добротом, милостиЬом, са свим врлинама, коЉе красе душу и животворе наше биЮе, Ч заЉедно са свим тим питаЮе нас да ли смо имали покаЉаЬе.

Ќакон што си учинио мноштво грешака, након што си претрпео неуспех у свему што си желео да постигнеш (а сви ми, наравно, трпимо неуспехе, нико не постиже у савршеном облику оно што Ље желео, нико не осваЉа врх на коЉи Ље жалео да се попне. Ќико не може да има савршену Ъубав, савршено смиреЬе, потпуно и несебично самопожртвоваЬе, чистоту срца, нико не може то имати у савршеноЉ мери, као што то Ѕог жели), √оспод каже:

Ђјко ниси могао да оствариш сва она добра коЉа си желео у животу, пошто си био немоЮан; а ако си и достигао нешто, сам си то покварио своЉом злобом и егоизмом, да ли се бар каЉеш за све то? ƒа ли Ље стид покаЉаЬа покрио све стране твог живота, све тренутке твог живота? ƒа ли их Ље покаЉаЬе украсило, да ли их Ље поправило? ƒа ли си био грешан? ЌеЮу ти судити због тог што си био грешан, зато што као Ѕог знам да си грешан. «нам да си глина, знам да си прашина, и не очекуЉем од тебе ништа више Ч знам да сам ништа не можеш да учиниш! £ер без ћене ништа не можете учинити (¬.: £н. 15: 5)! Ќишта не можеш да учиниш, знам то и неЮу негодовати кад видим твоЉе немоЮи, зато што знам да си потпуно немоЮан, сав си у чиревима.ї

„овек Ље велики чир васеЪене. Ѕог то зна и зато нам неЮе судити и неЮе нас грдити због тога што смо грешни, неЮе нас прекоревати због тога што нисмо остварили велике животне циЪеве. ј ми ни не можемо да постигнемо велике циЪеве, зато што смо Ъуди Ч мали и немоЮни. —ве велико што може да се достигне припада Мему и као све велико, што се дешава кроз нас, такоРе припада Мему. ќн нам даЉе снагу, благодат и снагу и делуЉе кроз нас.

Ѕог нам неЮе судити због тога што нисмо обишли све краЉеве васеЪене мисионареЮи ако нас —ам не позове да то чинимо. Ѕог ми неЮе судити због тога што нисам васкрсао ниЉедног мртваца, зато што ниЉе моЉе да то чиним. Ќисам Ља ни ∆ивот, ни ѕут, ни »стина. Ќисам Ља рекао: ЂќнаЉ ко веруЉе у ћене, ако и умре, оживеЮеї (£н. 11: 25). ’ристос Ље то рекао. ’ристос може да васкрсне мртвог, а Ља не могу. ЌеЮе ми за то судити. √оспод ме неЮе прекоревати чак ни због тога што сам грешан, ни због тога што не могу да нахраним све сиромахе на свету, Љер не могу то сам да учиним.

Ђ«нам, дете ћоЉе, да си човек, да си глина; да се испод одеЮе коЉу носиш, испод расе коЉу носиш, криЉе тело, и ово тело Ље прашина, глина, прах и пепео и тражи себи слично, и £а знам ко си. јли постоЉи нешто што сам очекивао од тебе, Ч реЮи Юе нам ’ристос, Ч постоЉи нешто што си и ти Ч глина и прах, ћоЉе створеЬе Ч могао да учиниш и што Ље требало да учиниш и што сам очекивао од тебе целог твог живота. „екао сам да то учиниш. ј шта Ље то? ƒа се покаЉеш! ƒа се макар покаЉеш. Ќиси светац, знам то, али нисам чак видео ни да то признаЉеш. Ќисам видео да тугуЉеш због самог себе, да си схватио своЉу меру, да схватиш оно што се може схватити. Ўта се то може схватити? ƒа си безначаЉан, мали и немоЮан. Ќисам видео, Ч реЮи Юе ’ристос, Ч да си се сложио с тим, дете ћоЉе. ¬идео сам да си краЉЬе себичан, да си потпуно непоправЪив, да неЮеш да попустиш, да си потпуно тврдоглав, да постоЉи велики пркос у ономе што си говорио, у ономе што си мислио, у ономе што си радио. »нсистирао си да буде по твом, ниси се каЉао, твоЉе срце ниЉе то прихватало, увек Ље било тврдокорно, увек Ље остало непоколебЪиво у твоЉим трагаЬима, одлукама и покретима. Ќисам видео сласт покаЉаЬа у твом срцу. ∆елим да видим да то признаЉеш, желим да тугуЉеш, да видим да си се спустио с неба на земЪу и да улазиш у своЉу меру, да схваташ своЉу меру. ∆елим да Ље схватиш и да кажеш:

‘√осподе, то сам Ља. “ако сам мали, тако сам немоЮан, тако сам грешан. »мам много грехова, и знам их, размишЪам о Ьима, тугуЉем, моЉа душа Ље раЬена, очи ми лиЉу сузе, плаче и моЉа душа. ј ако у моЉим очима нема суза, Љер су и оне дар од Ѕога, у моЉоЉ души има много суза. » ако у моЉим очима нема суза, бар уздишем, мучим се због тога, признаЉем и кажем. —лажем се и кажем: ах, Ѕоже моЉ, нисам онакав каквог си ме створио. Ќисам онакав какав би требало да будем да можеш да ме погледаш и да се обрадуЉеш.  ад си ме стварао, кад си ме ваЉао у раЉу, кад си ми —воЉим пречистим рукама давао живот, кад си узео глину и ваЉао дело руку —воЉих Ч човека, мене, цео свет Ч ниси имао замисао да паднем до те мере. “и ниси желео да толико паднем. ј пао сам. ѕризнаЉем то, уздишем, тугуЉем и мучим се.’ї

ѕокаЉаЬе значи управо то Ч бол душе, али сладак бол. Ѕол коЉи прати нада Ч нада у ’ристу. Ѕол, коЉи Ље праЮен осеЮаЉем да постоЉи Ќеко,  о Ље пред тобом.

—амо признаЉ своЉу грешку, своЉу немоЮ и буди спреман да заплачеш, да се разочараш, а ќн ти неЮе дати да се разочараш. ”век Юе те подржати, подиЮи Юе поглед и реЮи Юе ти:

Ђ¬иди, доРи овамо. ƒовоЪно ми Ље то што си признао, довоЪно Ље што си схватио, довоЪно Ље што си спознао истину, Ч а то знаЬе Ље наЉвеЮе. ЌаЉвеЮе знаЬе, дете ћоЉе, Љесте оно што си сад схватио. Ўта заправо? “о да си немоЮно створеЬе, да си грешен. ƒа ли си схватио? —хватио си! ј пошто си схватио, ништа друго не желим од тебе. ∆елим да прихватиш то, да твоЉа душа омекша, да твоЉе срце испуни сласт, да сузе потеку из твог срца. ƒа почнеш да ће тражиш као потребу своЉе душе, да кажеш у себи, да шапнеш наглас и запеваш: ‘√осподи, помилуЉ! √осподе смилуЉ ми се веЮ Љедном. Ќе могу, веома сам слаб.’ » кад то кажеш, даЮу ти све остало! јли признаЉ, покаЉ се, прихвати да си онаЉ ко Љеси.ї

ќво покаЉаЬе Ље туга повезана с надом, бол, дрхтаЉ наше душе, нашег срца због онога што Љесмо, брига због нашег проклетог стаЬа, због онога што Ље свако учинио: због малих и великих грешака.

Ч Ќека не проРе ниЉедан дан у твом животу, Ч рекао ми Ље Љедном Љедан —ветогорац, Ч а да увече, пре него што заспиш, не кажеш Ѕогу: Ђ√осподе, опрости ми моЉе грехове, коЉе чиним сваког дана и коЉе сам данас учинио!ї Ќикад то немоЉ заборавити. ЌемоЉ ниЉедан дан заборавити да си грешан, да си несавршен, да си учинио много грешака и да их знаш. ј неке ни не знаш, неке ти се не откриваЉу. “о су грешке коЉих ниси био свестан, али коЉе су изашле из твоЉе душе Ч као атмосфера коЉу си створио око себе, као поглед коЉим си некога ражалостио, као речи коЉе си изговорио и ниси схватио како су одЉекнуле у другом.

ѕочинио си много грехова, малих и великих. —ваке вечери пре него што одеш на починак признаЉ то и немоЉ осеЮати да си безгрешан, немоЉ осеЮати да си савршен, значаЉан, велик, страшан, нераЬив и Љединствен. Ќе! „овек си, а то значи да си немоЮнно створеЬе. ¬елико си створеЬе, наЉвеличанствениЉе створеЬе у васеЪени, дело руку ЅожиЉих, префиЬено створеЬе у васеЪени, мали космос. £ер, у човеку постоЉи читава васеЪена Ч наше срце, наша душа. » премда Ље космос тако велик, истовремено Ље и врло мали, немоЮан и безначаЉан. ј покаЉаЬе нам помаже да то схватимо. ”право Ље то дело коЉе покаЉаЬе чини кад нас се Ѕог дотакне...

ћеРутим, Ъуди се данас не каЉу, не могу да схвате своЉе грешке. ќсеЮамо да смо врло узвишени, да смо врло Љаки, судеЮи по вестима и филмовима, и по томе како говоримо и по томе како се сваРамо с другима. ѕлашимо се да признамо да смо криви и говоримо:

Ч јко признам, шта Юе реЮи други? јко кажем, поквариЮу своЉ имиЯ. ƒанас Ље свет такав да човек да би напредовао треба да буде наЉбоЪи, никад не сме да призна да Ље погрешио, а ако то учини, поЉешЮе га.

Куди кажу:

Ч Ќе говори да си немоЮан, не признаЉ то!

Ч ј шта ако Ље тако?

Ч Ќе! „ак и ако Ље тако! ЌемоЉ да признаш! Ќе говори какав си у ствари, довоЪно Ље да оставиш утисак на околину!

Ч јли како да помогнем себи?  ако да се променим? £ер овде се не ради о неком послу коЉи треба да добиЉем, па треба да кажем да имам особине коЉе немам да моЉе место не би дали другом. ќвде говоримо о односима с Ъудима, о вези с Ѕогом, о вези са самим собом, о томе да треба да признам да ми Ље нешто потребно, да сам немоЮан, да чиним грешке и да имам мана.

Ч Ќе, не признаЉ! “о Юе бити твоЉ минус. “о Ље ниско мишЪеЬе о себи, Ч тако Юе ти реЮи, Ч ¬идеЮе те други и престаЮе да те цене по заслузи. Ћоше Юе мислити о теби!

Ч ƒа, али ако не признам да сам немоЮан, ако не прихватим своЉе грешке, стално Юу живети у лажи...

£уче сам размишЪао о грешкама коЉе сам учинио у току само ЉучерашЬег дана, од уЉутру до увече, и сетио сам се шта каже праведни £ов у —таром «авету. ќдносно, чак и ако човек проживи само Љедан дан (кад наш живот не би траЉао 90 година, или 80, или 70, или колико веЮ, него само Љедан дан, као што неки лептири живе само Љедан дан), Ч чак и ако би наш живот био тако кратак, свеЉедно бисмо имали грехова. Ќешто бисмо урадили. Ќешто бисмо рекли. £ер човек Ље немоЮан, грешан, у Ьему Ље квасац беспомоЮности, нужде, несавршенства Ч нисмо савршени.

 ад размишЪаш о своЉим греховима, кажи: Ђ ако да не затражим опроштаЉ, како да не признам? £ер стоЉим пред Ѕогом каЉуЮи се за грехове коЉе сам учинио у току недеЪе, месеца, децениЉе, живота.ї

††††

—агрешеЬа и грешке коЉе стално сакупЪамо и сакупЪамо, скривени су од нас. “аложе се, а ми их никад не видимо, никад не размишЪамо о Ьима. ƒотеруЉемо се, улепшавамо се и цифрамо се, миришемо се и упадЪиво се облачимо. «абавЪамо се, плешемо, слушамо музику, гледамо филмове. јли у нама постоЉи оваЉ свет, скривени свет, свет душе, свет лепоте Ч али заЉедно с ужасом коЉи се у нама накупио. » ако никад не угледамо оваЉ ужас, ако га не дотакнемо, ако ову мочвару, ову жабокречину, никад не избацимо из себе како би се видела сва лепота наше душе, ако не нестане ова прЪавштина како би се поЉавио цвет Ъубави, свет душе, сав онаЉ лепи свет коЉи постоЉи у нама, шта Юе бити? ƒозволиЮемо смеЮу да се сакупЪа у нама...

—еЮам се да сам Љедном дошавши куЮи заборавио да бацим смеЮе. «аборавио сам и сутрадан. «бог мноштва своЉих послова заборавио сам га и кад сам ушао у куЮу, оваЉ смрад ми Ље ударио у нос. “акав Ље задах, смрад смрти коЉи се осеЮа из наше душе.

ќставио сам смеЮе код куЮе, два дана га нисам бацио и цела соба се усмрдела. —ад размисли: има Ъуди, има наше браЮе, то смо ти или Ља, коЉи по читаве године оставЪаЉу у себи све и свашта да се гомила: стаЬа, таЉне, скривене догаРаЉе, за коЉе не зна нико осим Ьих и Ѕога; нешто што су учинили или рекли, и за то знаЉу само они и Ѕог. ќни и Ѕог, или они и Ьихово ЂЉаї.

»ма речи коЉе нас муче чим помислимо на Ьих и осеЮамо да чинимо грех. »ма таквих ствари, а ми их оставЪамо и кажемо: Ђћа нема везе, пусти то!ї √урамо их као одеЮу у ормар коЉу немамо времена да преберемо, бацамо их са себе и притискамо одозго било како.

¬елика Ље ствар увести ред у своЉу душу, очистити Ље, погледати шта то има у ЬоЉ. » ако видиш шта у ЬоЉ има, обузеЮе те ужас, неЮеш издржати, пашЮеш у чамотиЬу, почеЮе депресиЉа, разочараЮеш се. јли тада долази ’ристос и каже: ЂЌе, немоЉ бити разочаран, само мало тугуЉї Ч то Ље туга за Ѕогом, коЉом у нама почиЬе покаЉаЬе, истинско покаЉаЬе, покаЉаЬе коЉе води у радост. “о Ље туга, али Юе те она извести на поЪану среЮе. „овек треба мало да тугуЉе како би покренуо своЉу душу. ќва туга постоЉи као покретач, као подстрекач, бол коЉи приморава душу да се прене из летаргиЉе. ”прво ову тугу треба да осетиш, само Ьу, не тугу очаЉаЬа, безнадежности, разочреЬа и панике коЉа често доводи до самоубиства.

Ќеки виде своЉе грешке и кажу: ЂЌе могу више. ѕотресло ме Ље оно што сам видео. Ќе могу више да се поправим. Ќикако више не могу да се спасим. Ќемам баш ничему да се надам. ЅоЪе да се убиЉем, да окончам оваЉ своЉ живот!ї

Ќе, не та туга! “о Ље веЮ друга краЉност. «а нас Ље важно оно што нам говори √оспод, а то ниЉе краЉност, веЮ средина и равнотежа: треба се ражалостити и пробудити, треба да се ражалостимо како бисмо кренули напред, треба да погурамо своЉу душу како би се приближила Ѕогу. » онда нам више ништа неЮе бити потребно.

ƒео 2. «емЪа нашег срца Ље жедна суза

јрхимандрит јндреЉ ( онанос)
— бугарског Ље превела —танка  осова
—а руског ћарина “одиЮ

ƒвери.Ѕг

18 / 12 / 2015

     оментари:

    2019-04-10
    21:30
    lazar:
    Slava Gospodu Bogu

    2019-03-27
    22:23
    ћарко:
    ¬елика Ље духовна корист од овог текста. √оспод на помоЮи да нам буде.

    2018-09-14
    04:12
    Bojana:
    Tako potresno. Daj Bo?e da se probudimo za istinski ?ivot u pokajanju.

    2015-12-28
    20:47
    —иниша:
    Ќикада нисам наишаона боЪе обЉашЬен феномен покаЉаЬа.

    2015-12-18
    14:22
    ѕеРа:
    ЅраЮо и сестре, хвала ¬ам за превод овог изузетног текста коЉи ме Ље испунио и огрнуо топлином Ъубави √осподЬе.
    —лава и хвала √осподу!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0