Srpska

ѕротоЉереЉ јндреЉ “качов: —вештеника Ъуди гледаЉу кроз лупу

јко Ље идеал пастира свима (чак и онима коЉи се неприЉатеЪски односе према ÷ркви) познат Ц Љер Ље то —ам —паситеЪ, воде се разноразни разговори о томе колико Ље садашЬи клир далек од овог идеала и да ли Ље у принципу могуЮе да се он достигне, као и шта то спречава, и често се доносе површни и исхитрени закЪучци.

ќ проблемима и тешкоЮама пастирства, о свештеничком служеЬу и животу, дужности и немоЮима, о томе шта Ље главно у васпитаЬу будуЮих клирика Ц разговарамо с протоЉереЉем јндреЉем “качовом.

ѕротоЉереЉ јндреЉ “качов ѕротоЉереЉ јндреЉ “качов
††††

Ц ќче јндреЉе, на коЉе потешкоЮе наилази савремени пастир?

Ц √лавна тешкоЮа Ље иста Ц тврдокорност Ъудског срца за реч ЅожиЉу. ” Ъудском животу има много таштине, много умора и мало пажЬе. „овек Ље постао расеЉан, не усредсреРуЉе пажЬу на питаЬа духовног садржаЉа. јко свештеник жели да сеЉе реч ЅожиЉу, биЮе мученик. ј ако не жели да Ље сеЉе, може живети маЬе-више мирно, зато што у овом усковитланом мору може да изабере да обавЪа требе и да ни о чему више не размишЪа.

—ад Ље погодно време за пастирство, Љер се отвараЉу храмови, шири се зона делатности, има много пастве Ц и потенциЉалне и постоЉеЮе. јли се данас од свештенства више тражи. Куди свештеника гледаЉу кроз лупу. ЌеприЉатеЪи ÷ркве му траже мане, хватаЉу се за сваку Ьегову реч, прате га, шта Љеде или како се облачи. “ако да пастир увек мора бити на опрезу и спреман.

ј тешкоЮе у проповеди £еванРеЪа су у принципу исте у сва времена. —ветитеЪ £ован «латоусти Ље говорио: Ђ’ришЮанство има два неприЉатеЪа: паганство и ЉудеЉство.ї —ви неприЉатеЪи хришЮанства се облаче у полуЉевреЉску или полупаганску одеЮу Ц по духу, иако нису стварно £евреЉи или пагани.

Ц —ад Ље модеран термин Ђпастирско сагореваЬеї.  ако свештенослужитеЪ да превлада губитак жеЪе да служи?

Ц ”мор Ље неизбежан. јли Љедно Ље умор, а друго Ље дезертираЬе. Ќе смемо бити дезертери! ј можемо да се умарамо. ћожемо да се умарамо, да се одморимо и да наставимо да се трудимо.

» обавезно треба да тражимо оне коЉи су боЪи од нас.  ад човек наРе некога ко Ље боЪи од Ьега, он стиче радост и бодрост видеЮи лепе примере. ЌаЉбоЪе Ље да се човек умори онда кад се не пореди са самим собом.

јко свештеник не налази у животу боЪег од себе, нека га тражи у кЬижевности, у историЉи, у сеЮаЬу, у црквеном календару Ц и нека се угледа на оне коЉи су боЪи од Ьега. » нека се креЮе увис.

Ц ƒешава се да се свештенослужитеЪи према свом величанственом служеЬу односе као према занату. «ашто се то дешава? ƒа ли Ље у питаЬу то да се човек слама или Ље Ьегово усмереЬе од почетка такво?

Ц јко човек од почетка на свештенство гледа као на велико служеЬе, тешко Ље да Юе испред престола стаЉати као испред машине. —вештенство сасвим сигурно ниЉе професиЉа. ќно Ље нешто посебно, то Ље служеЬе. ћожда грешим, али ми се чини да они коЉи се према свештенству односе као према професиЉи, као према начину да зараде новац и прехране породицу, Љесу Ъуди коЉи су от самог почетка на свештенство гледали у овом светлу. “ешко Ље реЮи одакле то потиче. ћожда се корен криЉе у далекоЉ прошлости, Љош од левитизма, Љош из оног система од пре револуциЉе, кад Ље свештенство било слоЉ, кад се свештенство наслеРивало, кад Ље син свештеника наЉвероватниЉе такоРе постаЉао свештеник: Ъуди су примали чин немаЉуЮи лично призваЬе и било какву жеЪу, Љедноставно, као нешто неизбежно. —ин обуЮара Ље обуЮар, син тесара Ље тесар, син продавца Ље продавац, син свештеника Ље свештеник. ” таквом систему слоЉева и касти све свето пре или касниЉе умире. ћожда се корен криЉе Љош у томе. ѕремда Ље то можда и новиЉа поЉава.

ћислим да човек коЉи Ље ишао у свештенство да ратуЉе, да се бори, да буде раЬен и да задобиЉе венце и служи ’ристу, чак и ако би хтео, не би могао само да обавЪа требе. „ак и у случаЉу да падне, да згреши, да се умори, чак и у случаЉу да се повуче, свеЉедно Юе у души чувати своЉ идеал. «ато Ље врло важно коЉи Ље мотив и с каквим идеалима човек улази у свештенство. —вештенства се треба прихватати само ради ’риста и само са узвишеним идеалима: идем да служим Ѕогу. “ада Юе сви падови бити искупЪени: човек Юе падати, али Юе устаЉати. ј ако иде да му Ъубе руку, на пример, или да на рукама нема жуЪева, да с умиЪеЬем изговара возгласе зато што има леп глас... јко имаш леп глас Ц иди у оперу, па певаЉ, немоЉ у свештенике. √рех Ље закопан на самом почетку наше делатности.  о Ље лоше почео, лоше Юе завршити.

«ато духовници у богословиЉама и епископ коЉи рукополаже треба да буду врло пажЪиви, да будно гледаЉу какво Ље младиЮево усмереЬе. ћожда треба поставити извесне филтере како у стадо не би ушао туРинац. £ер, ако наЉамник уРе у стадо, баш га брига за овце. ќн долази по своЉе. ќд оваца су му потребни вуна, млеко и месо. ќн не намерава да умре за овце.

Ц ‘ормираЬе пастира почиЬе у породици. Ќа шта пре свега треба обратити пажЬу приликом васпитаваЬа будуЮег свештенослужитеЪа?

Ц ” пастирским посланицама апостола ѕавла Ц у 1. и 2. “имотеЉу и “иту Ц говори се о породичноЉ норми односа према пастви. ќве посланице будуЮи свештеници треба дословце да науче напамет. јпостол пише: Ђ—тарцу говори као старцу, старици Ц као маЉци, женама као сестрама, са сваком чистотом, а млаРима као браЮи.ї ј ако човек нема правилне односе с маЉком, оцем, браЮом и сестрама, биЮе му веома тешко да на правилан начин изгради однос према пастви.

ѕородица Ље школа врлина, породица васпитава и учи човека како да се правилно понаша.  оме да попусти, пред ким да се смири, коме да дâ прву кашику, прво парче, кога да смири Ц ЂдоРи касниЉеї. » данашЬа криза породице се, наравно, одражава на све, зато што из грбавих породица излазе грбави пастири.

ѕреподобни ѕаЉсиЉе —ветогорац Ље у ЉедноЉ од беседа отворено рекао: ако буде уништена породица, нестаЮе свештенство и монаштво. ћожемо се запитати Ц а зашто монаштво? Ц «ато што Ље зачетак монашких врлина такоРе у породици: стрпЪеЬе, Ъубав према Ѕогу, молитва, поштоваЬе према ближЬем, жеЪа за смираваЬем, за тим да човек стане на друго, а не на прво место.

«а породицу се треба борити. «ато што су нормативни односи у парохиЉи Ц породични односи. ” нашоЉ ÷ркви Ље и лексика породична: отац, мати, баЮушка, брат, сестра. ј уништена породица Юе повуЮи за собом распад свега осталог.

ѕастир добри ѕастир добри
††††

Ц ј како треба да се граде односи измеРу наЉвише црквене хиЉерархиЉе и свештенослужитеЪа?

Ц ¬ероватно су идеални односи измеРу хиЉерархиЉе и свештенства исти као измеРу доброг пастира и добре парохиЉе. –Рав свештеник се према парохиЉанима односи стандардно: службу Ље одслужио, касу Ље сакупио, Ђотишао сам, до виРеЬа, не дираЉте меї. »сти такав модел може постоЉати и у односима измеРу епископата и клира: касу сам сакупио, упутства сам поделио, и Ц до виРеЬа.

ƒобра парохиЉа личи на породицу, а свештеник Ље у ЬоЉ Ц отац, баЮушка, коЉи познаЉе своЉу децу, коЉи зна Ьихове потребе, одазива се на Ьихове потребе, жртвуЉе своЉе време, здравЪе, снагу и новац. » они су спремни и да умру за Ьега ако треба, зато што знаЉу да их воли. ∆елели бисмо да се и епископи тако односе према свештеницима. —вештеници су Ьихова непосредна паства. ƒа, паства епископа Љесте сав народ ЅожиЉи у ЬиховоЉ епархиЉи, али Ље ова паства посредно Ьихова, она Ље Ьихова кроз свештенство Ц а непосредна паства епископа су свештеници. » добар свештеник полаже душу за своЉ клир. јко епископ воли клир, то се ни од кога неЮе сакрити. Куди Љасно осеЮаЉу ко их воли, а ко их не воли. » клир Юе волети свог архиЉереЉа, и архиЉереЉ неЮе пожелети да меЬа катедру: рукоположиЮе га у неки град и он Юе пристати да остане тамо до краЉа живота, па чак и ако му нареде да преРе на другу катедру, ако га унапреде Ц он Юе плакати оставЪаЉуЮи своЉу паству и Ъуди Юе плакати за Ьим. ∆елели бисмо да постоЉе такви топли породични односи. Ќаравно, архиЉереЉ треба да употреби и власт тамо где Ље то потребно Ц Љер ниЉе случаЉно што има жезло у рукама, поЉедине овце треба и да изгрди, као што Ље код £езекиЪа речено: ЂЅолесну исцели изгубЪену наРи, а дебелу укроти.ї ≈пископа се треба плашити, он се не може волети као Ђдушицаї. “реба га волети као оца и плашити га се као оца. “реба га поштовати. јли и строгост архипстира треба да буде очинска, брижна за добробит пастве, а паства епископа су, понавЪам, пре свега свештеници.

Ц ћорални идеал пастира у нашем поимаЬу Љесте ’ристова личност. ћеРутим, медиЉи све чешЮе говоре о сумЬивим моралним поступцима свештенослужитеЪа, па и о таквим коЉи доводе до трагичних последица.  ако православац треба да се односи према таквим стварима?

Ц “реба имати на уму да се ÷рква састоЉи од милиона Ъуди и да у ÷ркви има на десетине хиЪада пастира.  ад би веЮина пастира били грешници, свакодневно бисмо имали прилике да слушамо о томе да Ље неко некога прегазио колима, о тучама, о ваРеЬу ножева, лоповлуцима и преЪубама. Ќа среЮу, такве ствари чуЉемо Љедном годишЬе. ћожемо уопште и да не чуЉемо, зато што се такве ствари дешаваЉу Ц шта се ту може! £едноставно, не треба човеку лепити етикету. ƒешава се да човек греши. Ќе само обични Ъуди, веЮ и велики падаЉу. јли, понавЪам, у ÷ркви има на десетине хиЪада пастира Ц и огромна веЮина не само да никога ниЉе прегазила у целом свом животу, веЮ можда ни нема аутомобил. ћноги пастири живе у врло скромним условима.

ј што се тиче медиЉа... »нформациЉе у Ьима се често приказуЉу тенденциозно и немаЉу за циЪ толико да расветле чиЬенице, колико да полазеЮи од чиЬеница раздуваЉу скандал. ÷рква Ље увек обЉекат напада и неки Ље никад неЮе волети. ј пошто Ље не воле Ц значи да Ље критикуЉу, а пошто Ље критикуЉу Ц значи и да хуле на Ьу. » увек Юе се наЮи они коЉи желе да из неке конкретне чиЬенице изведу општи Ђзаконї и да оваЉ Ђзаконї изложе на Љавно разматраЬе и осуду.

“угуЉемо због ових или оних грехова, али се сви исповедамо Ц и свештеници се исповедаЉу, нисмо ни ми безгрешни. јко, на пример, лекар начини неку лекарску грешку, не кажемо да су сви доктори убице. јко Ље професор, на пример, истукао дрског ученика, не кажемо да су сви наставници хулигани. ќвде не треба да постоЉе уопштаваЬа. “о Ље поЉединачан случаЉ

ћеРу свештеницима има много светих Ъуди, и узгред речено, Ьих има много више него других. » реч ЅожиЉа живи, и ÷рква опстаЉе без обзира на то колико Ље веЮ преживела, колико Ље свега било, колико Юе Љош свега бити... ÷рквени живот ниЉе булевар на коЉем расту руже, то Ље стаза с препонама. » ми не да просто шетамо кроз живот, не тумарамо беспослено до ÷арства Ќебеског, веЮ савладавамо стазу с препонама. “у су и змиЉа, и ров, и зид... Ц овде трчимо, тамо прескачемо, овде падамо, тамо устаЉемо Ц тако се креЮемо.

Ќе треба журити са закЪучцима. ќнаЉ ко Ље згрешио нека се каЉе, а ко ниЉе згрешио, нека не жури са осудом, зато што треба да зна: за кога нешто осуди и сам Юе учинити.  олико пута нам живот доказуЉе да Ъуди греше управо у ономе због чега су осуРивали друге! Ђјко згреши неко од вас, ви духовни, исправЪаЉте таквог духом кротости Ц пази на себе, да не паднеш и ти у искушеЬе.ї ќдносно, ако видиш да Ље човек пао Ц поправи га, ако можеш, а ако не можеш, пожали га. јли га немоЉ осуРивати Ц пази н себе да не учиниш исто. » немоЉ бити злурад.  о меРу нама нема греха, па да некога каменуЉе? “ако да верници треба да буду мирни и да се не збуЬуЉу због онога што пише у новинама. ”век Ље свега тога било, а биЮе и убудуЮе.

Ц Ўта треба да буде наЉважниЉе за свештенослужитеЪа?

Ц “реба да се потрудимо да заволимо »суса ’риста. “реба да имамо лични однос, лично, срдачно и пуно Ъубави осеЮаЬе према »сусу ’ристу. “реба да волимо —вету литургиЉу и шта год да се дешава у нашем животу да служимо литургиЉу увек кад имамо прилике Ц са страхом ЅожиЉим, с вером и ЪубавЪу » не треба да нас збуЬуЉу наша слабост и греховност. «ато што измеРу апсолутне ЅожиЉе светости и релативне Ъудске светости увек постоЉи веома велики Љаз. Ќе смемо падати у чамотиЬу зато што нисмо апсолутно свети. ¬еЮ треба да преРемо преко своЉе греховности и слабости и да се креЮемо напред Ц ка ќном »сусу  оЉег волимо. » да служимо литургиЉу.

“реба да волимо Ъуде и да не волимо новац. “реба да пожалимо Ъуде и да их учимо. » опет Юу реЮи: треба да волимо литургиЉу. » да презиремо сопствену слабост. ƒа идемо напред без обзира на све. ј све остало Юе се придодати.

—а руског ћарина “одиЮ

21 / 12 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0