Srpska

ѕокаЉаЬе Ље слатки бол душе

ƒео 2. «емЪа нашег срца Ље жедна суза

ƒео 1. ЌаЉвеЮе знаЬе

††††

Ќеки виде своЉе грешке и кажу: ЂЌе могу више. ѕотресло ме Ље оно што сам видео. Ќе могу више да се поправим. Ќикако више не могу да се спасим. Ќемам баш ничему да се надам. ЅоЪе да се убиЉем, да окончам оваЉ своЉ живот!ї

Ќе, не та туга! “о Ље веЮ друга краЉност. «а нас Ље важно оно што нам говори √оспод, а то ниЉе краЉност, веЮ средина и равнотежа: треба се ражалостити и пробудити, треба да се ражалостимо како бисмо кренули напред, треба да погурамо своЉу душу како би се приближила Ѕогу. » онда нам више ништа неЮе бити потребно.

Ѕог жели управо да ово признамо, да сагнемо главу и кажемо: Ђƒа, грешан сам! „овек сам и грешим.ї

Ђƒа, рекао сам тешку реч, опрости ми. Ќиси ти крив, Ља сам крив. ќпрости ми што сам те ражалостио ових дана. »мао сам проблема на послу, допустио сам да ме савлада егоизам. ЅезосеЮаЉан сам, не умем да волим, да опраштам и да те прихватам онаквог какав Љеси, да будем стрпЪив. “акав сам, и не говорим то хладно, али истовремено ни очаЉнички, кажем то мирно, са смиреЬем, ЉедноставношЮу и добротом у срцу и очекуЉем разумеваЬе од тебе.ї —ад, √осподе, кад сам признао своЉе грехове, своЉе немоЮи, кад се каЉем пред “обом, спреман сам на све. » “воЉа доброта, “воЉе признаЬе Юе наЉвише утешити моЉу душу. —вака душа то чека.

“о треба да очекуЉеш од другог.  ад се покаЉеш, кад се заиста смириш и кажеш: Ђќпрости ми, згрешио сам, каЉем се,ї Ч нико неЮе бити тако окрутан и тако немилосрдан да те удари, да се са Љош веЮом снагом баци на тебе.  ад види твоЉ чист поглед, твоЉе очи коЉе се каЉу и плачу, и другог Юе напустити страст. ѕопустиЮе и реЮи: Ђћа добро. Ќема проблема, ништа страшно се ниЉе десило, рекао си то, али си само човек, све Ље прошло!ї —миреЬе, покаЉаЬе и признаЬе Юе отопити гвожРе, оно Юе отопити и демоне, парализоваЮе зло.

јли у мени нема овог покаЉаЬа, нема овог смиреЬа. „инимо тако много грешака, повреРуЉемо толико много Ъуди, раЬавамо толико душа, презиремо толике Ъуде, заобилазимо их, равнодушни смо, чинимо толико злочина, толико грехова. Ќе говорим о другима, сад говорим на основу свог искуства. јли не само на основу свог искуства, веЮ и из искуства других. £ер човек све зна кад Ље свештеник: зна своЉе грехове, зна и грехове другог, слуша грехове свих Ъуди и види да има много грехова на свету за коЉе неко треба да се покаЉе.

††††

»ма много грехова коЉе чинимо, а да чак ни не размишЪамо о Ьима: протраЮени сати, безброЉ издангубЪених тренутака, и за то нас нимало не гризе савест. √убимо толико сати у свом животу коЉе бескорисно проводимо и због коЉих Юемо Љедном горко плакати. ѕлакаЮемо, али Юе бити касно. ѕлакаЮемо с онима коЉи су убиЉали бесконачно много сати испред телевизора или компЉутера због глупости Ч док Ље требало да читаЉу о искушеЬима.

ѕрошли су читави сати у току коЉих се уопште нисмо молили и нисмо ништа прочитали. “о су дани беспослености у коЉима нисмо научили да волимо и да опраштамо. ј после Юемо реЮи: Ђ ако Ље пролетео моЉ живот?  ад су протутЬале ове године?  ако сам напунио 80 или 90 година, а шта сам учинио у свом животу? ѕа ништа! «ашто, зашто ништа? ’ристос каже да човек може да се покаЉе за тренутак, али док Ље разбоЉник за трен ушао у раЉ, Ља нисам изгубио само минут, веЮ хиЪаде, милионе минута и нисам учинио ништа за своЉу душу. —трахота!  ако Ље пролетело време мог живота?ї

ЌаступиЮе час кад Юемо се каЉати због изгубЪеног времена. ЌаступиЮе час кад Юемо се каЉати због речи коЉе смо изговорили. –ечи...  олико се односа покварило због горких, увредЪивих, злобних, саркастичних и ироничних речи коЉима смо понизили другог! «атим се чаша изненада прелила Ч због само Љедне речи, Љедне увреде, и тако се распадаЉу читаве породице.

ЌаступиЮе час... ќ, кад би то било сад кад суза покаЉаЬа Љош увек може да кане из наших очиЉу и кад можемо реЮи Ѕогу: Ђ√осподе, како могу тако да причам, како могу тако да раЬавам друге? Ўта то причам, шта то изговараЉу моЉа уста?! Ќе, не псовке или рРаве речи Ч Ља просто тако разговарам с другима! ”век вреРам, иронишем, не поштуЉем Ч шта Ље то, то што излази из моЉих уста?  олико пута сам осуРивао, колико пута сам се наслаРивао животом неког другог! ќговарам Ъуде, блатим Ьихов живот, тумачим Ьихове поступке, иако не знам да ли Ље истина оно што говорим пошто нисам срцезналац.  олико пута сам, √осподе, приписивао себи “воЉу власт. ќдузимао сам “и право коЉе Ље само “воЉе.  оЉе право? ƒа судиш другима.  олико пута сам чинио оваЉ грех, а ретко сам се каЉао. » уопште се нисам покаЉао, Љер да Љесам, зауставио бих се. ƒа сам се покаЉао, не бих то више понавЪао. ƒа ми се ниЉе свиРало, престао бих.ї

 ад ти се неко Љело не свиРа, кад Ље горко и неукусно, не Љедеш га више. Ќе спремаш га више, не желиш чак ни да га окусиш Ч не свиРа ти се. ј ми увек чинимо исте грехове и никад се не каЉемо. «ашто? «ато што нам се свиРаЉу. —виРа нам се оно што радимо. Ќавикли смо, свиРа нам се порок. —виРаЉу нам се егоизам, наше страсти, свиРа нам се да забадамо нос у туРа посла, да видимо да други нешто губе и да се разилазе, сплеткаримо о томе, зато што нам се свиРа.

јко се на телевизиЉи приказуЉе документарни филм о некоЉ научноЉ или философскоЉ теми, на пример, о историЉи уметности, пребацуЉемо канал. јли ко пронаРемо канал на коЉем се приказуЉе нешто о животу Ъуди: ко се развео, зашто се развео, како су се посваРали, Ч седамо и гледамо. —виРа нам се, нешто нам се дешава и наслаРуЉемо се неуспесима других. Ќе плачемо због Ьих, не каЉемо се Ч ни због себе, ни због Ьих, ни због невоЪа у свету, веЮ се радуЉемо кад чуЉемо да негде експлодираЉу бомбе, што су тамо бол, искушеЬа и проблеми. “о нам причиЬава скривену насладу зато што се, хвала Ѕогу, ниЉе десило нама, него другима.

Ч ѕричаЉ, шта Ље било? » шта му Ље рекао на краЉу? ƒа ли си сазнао детаЪе?

—виРа нам се све то и не каЉемо се. ЌаслаРуЉемо се чинеЮи грех.

Ўта свеци кажу ако желимо да се покаЉемо, ако желимо да плачемо? Ђјко ваше очи пролиЉу воде свих река, и мора, и океана, наш плач неЮе бити довоЪан.ї ƒа бисмо исплакали своЉе и туРе грехове. ƒа бисмо признали да с нама ниЉе све у реду.

Ѕлажени коЉи плачу, Љер Юе бити помиловани, Љер Юе се утешити (”п.: ћт. 5: 4, 7). ќни коЉи плачу Љесу они коЉи тугуЉу, у коЉима има покаЉаЬа, коЉи жале због свог греха и због греха света, коЉи жале због своЉих грешака, због Ъудских брига, због проблема других, због своЉе непокаЉане браЮе и коЉи преузимаЉу на себе Ьихово покаЉаЬе говореЮи: Ђ√осподе, каЉем се и за оне коЉи се не каЉу! ћолим “е: пожали их!ї ј ми? ћи Ч ништа, у нама нема ничега ни налик на то.

††††

 олико нероРене деце чека да се поЉаве сузе у очима Ьихових родитеЪа, а суза Љош нема!  олико се абортуса учини на основу само Љедног потписа: лекари, уговори, документа, сва ова формалност!  ажеш себи да многи то чине, да многе жене и мушкарци чине абортусе. ќни чине убиство, а ти Љош ниси заплакао!

„есто долазе жене и исповедаЉу се Ч као и мушкарци, зато што они одговараЉу за оно што се десило Ьиховим женама Ч и не говоре ништа о абортусима. ѕитам их кратко:

Ч ƒа ли сте некад починили абортус?

Ч ƒа, два пута.

Ч » тако Љедноставно говорите о томе?

ќтац си, спреман си да плачеш због двоЉе деце коЉих више нема меРу живима, и да Љош више плачеш због Ьихових живих, али мртвих родитеЪа? ќвде се чак не поставЪа питаЬе о томе да су згрешили, Љер су Ъуди: и Ља бих могао то да учиним, и свако би могао због своЉе немоЮи и непажЬе, због различитих разлога. јли да нема ниЉедне сузе? „ак ни не жалиш због онога што си учинио?

«ар ниси свестан тога? «ар не схваташ да за то треба нешто да даш?  оме? Ќе мени, не Ѕогу, веЮ овим душама, овоЉ деци, коЉа се нису порадовала овом свету, коЉа нису поживела. „ак и ако немате новца, нека би она просила у метроу. јли никога ниси упитао шта да радиш с овом децом. » ниси их погубио да не би лоше живела. £едноставно си узео и сам донео одлуку. ѕросто си себе Љош Љедном прогласио за бога и рекао: Ђ£а Юу да одлучим, Ља Юу да одреРуЉем своЉ живот, Ља Юу да кажем да ли Юе они живети или неЮе!ї

£ош увек ниси схватио да те Ље твоЉе ЂЉаї уништило и ниси плакао због тога. »звршио си абортус или то намераваш, али ниси схватио своЉу грешку и ниси пролио ниЉедну сузу покаЉаЬа. «ар то ниЉе страшно? ј где Ље покаЉаЬе? Ќема покаЉаЬа.  олико хиЪада абортуса се обави у √рчкоЉ? ќко 350Ц400 хиЪада годишЬе, по званичноЉ статистици (чуо сам то неколико пута). “о су они коЉи се уписуЉу у документа у болницама, а колико их се Љош чини таЉно, о чему се не говори због различитих разлога: породичних, да човек не би изгубио углед, да не би покварио своЉ имиЯ у породици, свету и друштву.

ƒа ли Ље свака од ових породица макар сузу пролила? Ќисам срцезналац и не судим им, не кривим их, само обЉашЬавам зашто Ље земЪа нашег срца жедна суза, Љер Ље веома сува, земЪа наше планете жели сузе, Љер Ље пресушила.

√решни смо, али у нама нема покаЉаЬа, и наша трагедиЉа се састоЉи у томе, управо у томе што живимо у греховно доба. —ва времена су била греховна, али Ље садашЬе време у невиРеноЉ мери лишено покаЉаЬа, окрутно Ље, непопустЪиво и надмено пред Ѕогом. “о Ље стални устанак и бунт против Ѕога, а дрскост Ље наЉтрагичниЉа од свега тога. ЌиЉе трагично то што грешимо, веЮ што имамо дрскост и што претварамо грех у начин живота. ”место да признамо и кажемо: Ђ√осподе, опрости нам. ѕреклиЬем “е да ми помогнеш да се извучем из мочваре!ї Ч кажемо: ЂЋепо поступам, тако сви раде, свиРа ми се то. ’оЮу то да радим!ї

“о више ниЉе Ъудско. “о Ље сатанско: Ђ£а хоЮу, мени се свиРа, неЮу да се меЬам,ї Ч то Ље веЮ сатанско размишЪаЬе. Ќисам то чуо од стараца или из кЬига. ƒа вам кажемо до кога сам то чуо? ќд самог Равола сам чуо. Ќисам лично видео Равола, али сам се Љедном случаЉно обрео на истериваЬу злог духа. “ада Ље све траЉало пола сата, толико тога сам чуо и после тога сам се врло добро замислио.

” извесном тренуку свештеник Ље упитао лукавог духа:

Ч  о Ље Љачи? «наш зашто то кажем: зато што Ље ’ристос Љачи од тебе. ѕризнаЉ то! ƒа ли Ље тако?

Ч ЌеЮу да ти кажем!

Ч  о Ље Љачи: ти или √оспод?

Ч ЌеЮу да ти кажем!

» на краЉу му Ље свештеник рекао:

Ч «аклиЬем те именом √оспода да ми кажеш!

ј кушач му одговара:

Ч јко не знаш да Ље ЌазареЮанин Љачи од мене, зашто питаш?

—вештеник одговори:

Ч ƒа би ти то рекао!

ќво сам чуо своЉим ушима, и не само Ља, веЮ и много Ъуди, и то образованих Ъуди. “ако да то ниЉе неки фолклор да можеш да кажеш: ма то су само бапске приче. “амо Ље био чак и Љедан новинар, видео сам да Ље држао касетофон и снимао. Ќе знам шта Ље хтео Ч да ли да напише репортажу или нешто друго, не знам.

ћ. ¬рубеЪ. —вргнути демон ћ. ¬рубеЪ. —вргнути демон
††††

—вештеник Ље наставио:

Ч «наш да Юе те Ѕог поново примити кад се покаЉеш? ѕоново Юе те примити као светлог анРела, поново Юе те примити у —воЉе окружеЬе, знаш ли то?  ао воЪено дете, блудно, коЉе се враЮа. «наш да Юе те Ѕог примити у —воЉе наручЉе ако се покаЉеш?

 ушач Ље одговорио:

Ч «нам. «нам и то.

—вештеник му Ље рекао:

Ч «ашто се онда не каЉеш, безумниче? √луп си ако се не каЉеш.

” таЉ час се разлегао крик по целом храму, од коЉег су се сви укопали на месту, зато што Ље глас био диваЪ и продоран, али истовремено веома Љасан и сигуран, врло сигуран:

Ч «ато што Ќ≈О”!

Ќе могу да га опишем. ќваЉ глас Ље дуго одзваЬао, чуо се само крик: ЂЌеЮу! ЌеЮу!ї Ааво не жели да се каЉе.

—ваки пут кад кажеш: ЂЌеЮу да се меЬам, неЮу да признам своЉу грешку, неЮу. ѕусти ме на миру! ∆елим да пиЉем, желим да пушим, желим да грешим, да се одаЉем разврату. ∆елим, свиРа ми се то, приЉатно ми Ље, пусти ме!ї Ч то веЮ изазива забринутост.

 ад би рекао да грешиш, Љер си човек, као што и Ља чиним грехове, као што и сви чине грехове, Ч само √оспод ниЉе учинио грех, зато што нико ниЉе без греха (¬.: £н. 8: 7). —ви смо ми грешни, у наЉмаЬу руку пред “обом, £единим, грешимо, али и пред “обом, £единим, падамо ничице. Ќе престаЉем да грешим, али поново долазим код “ебе, падам пред “воЉе ноге, молим за “воЉу милост, кажем “и да сам згрешио и “и ме поново примаш.

” томе Ље разлика измеРу човека коЉи се каЉе и онога ко се не каЉе: човек коЉи се каЉе греши и каЉе се. ј непокаЉани чини грех и тврдоглав Ље у томе, чини грех и задовоЪан Ље због тога. „ини грех и радуЉе се, култивише га, развиЉа, гаЉи га у себи и живи у паклу и сатанскоЉ атмосфери Љош у овом животу, у свом срцу. Ќемаш разлога да питаш куда Юеш отиЮи, нема разлога да питаш да ли Юеш отиЮи у раЉ или у пакао: веЮ овде осеЮеш раЉ или пакао. ќнаЉ ко се каЉе Љош овде осеЮа раЉ, плаче, признаЉе да Ље крив, али се радуЉе, зато што види ’ристов загрЪаЉ, види прстен коЉи у на руку ставЪа Ќебески ќтац, царски прстен, прстен усиновЪеЬа, нове промене и ќн му каже:

Ч ƒете, волим те!

Ч √решан сам.

Ч ¬олим те.

ј ти кажеш:

Ч ’ристе моЉ, каква Ље радост коЉу ми даруЉеш! √решан сам, а ти ме волиш?  ако ме волиш с овим грехом, коЉи чиним?

ј √оспод ти каже:

Ч Ќе волим те због онога што си учинио, веЮ те волим због онога што ћи сад даЉеш. «бог твог срца коЉе ћи поново даЉеш, због тога што опет долазиш код ћене, пружаш ћи руку, поново ме волиш, Ч ето шта волим. “воЉ повратак!

††††

ќва лепота постоЉи у ÷ркви.  аЉемо се, враЮамо се, падамо и устаЉемо Ч неописив Ље осеЮаЉ повратка! “ешко Ље осеЮати пад, горчину у души, обузимаЉу нас туга и чамотиЬа, али се с друге стране радуЉемо, Љер имамо ќца, нашли смо ћесиЉу, нашли смо »збавитеЪа. Ђ–адуЉ се, “и  оЉа си родила Ќаставника заблуделима, радуЉ се, “и  оЉа си у утроби носила »збавитеЪа заробЪених!ї ќн Ље наш »збавитеЪ. «аробЪени смо и заблудели, али долази наш »збавитеЪ, имамо ѕутовоРу, и због тога се радуЉемо, а не због тога што смо лоши, Ч то Ље тужно.

” ÷ркви има много наде, много оптимизма.  васац покаЉаЬа Ље суза коЉа се чим почне туга претвара у радост. » више не знаш зашто плачеш: да ли зато што тугуЉеш или зато што се радуЉеш.

»ма Ъуди коЉи на исповести само плачу, видео сам Ъуде коЉи плачу, па сам их питао:

Ч ј зашто сад плачеш? ѕа Ѕог ти опрашта!

ј они кажу:

Ч Ќе знам. ѕлачем и због онога што сам учинио и зато што осеЮам опроштаЉ, што ме √оспод испуЬава —воЉом ЪубавЪу. ћене, гнусног, грешног и непотребног слугу —вог Ч како ме воли у овом смраду?  ако ме грли неопраног?

ј како Ље отац блудног сина поЪубио своЉе дете коЉе Ље било у ритама, коЉе се читаве недеЪе ниЉе купало и коЉе Ље било прЪаво?  ако га Ље дотакао оваЉ пречисти отац кад Ље Ьегов син био презрен у Ъудским очима?

» ќтац каже:

Ч јко тако говориш, то значи да ће Љош не познаЉеш. јко ће називаш ќцем, а сматраш ће таквим, Љош увек ниси схватио какав Ље Ѕог. £ош увек ниси схватио океан ћоЉе Ъубави, ћог човекоЪубЪа, ћоЉе доброте, ћоЉе неправедности. £а сам неправедан Ѕог, зато што немам твоЉу праведност, твоЉу вагу, веЮ —воЉ опроштаЉ даЉем онако како хоЮу.

» док на твоЉу вагу треба ставити одреРени тег како би се успоставила равнотежа √оспод балансира како хоЮе. ќн раднику коЉи ради само последЬи сат плаЮа исто као и ономе коЉи Ље радио од уЉутру до увече. ј оваЉ други негодуЉе и каже:

Ч √осподе, али зашто тако? £а радим од уЉутру до увече и “и ми даЉеш плату, а оваЉ Ље дошао и почео да ради тек предвече, а плата му Ље иста! «ар ниЉе неправедно то што радиш?

ј Ѕог му каже:

Ч Ўта те брига за то? «ашто те то Ъути? Кубав Ље неправедна.

–ембрант ’арменсон ван –аЉн. ѕовратак блудног сина, 1669. г. ‘рагмент слике –ембрант ’арменсон ван –аЉн. ѕовратак блудног сина, 1669. г. ‘рагмент слике
Кубав Ље неправедна. «а ову неправду и треба да се ухватимо и да се уздамо да Юемо се спасити. јко ми Ѕог буде судио по правди, неЮу се спасити, а ако ми не буде судио по правди, односно, ако ми буде судио с ЪубавЪу, милосрРем и опраштаЬем, Ѕожански, има наде за моЉе спасеЬе.

Ђ√осподе, ако будеш обраЮао пажЬу на безакоЬа, ко Юе опстати, √осподе?ї (уп.: ѕс. 129: 3).  о Юе издржати, ко Юе претрпети оваЉ суд? јко будеш примеЮивао моЉе грехове, за мене Ље немогуЮе да се спасим. јли Юе “воЉа милост превагнути, превагнуЮе Љедна суза.

ј имаш ли Љедну сузу? ќно што називамо ЅожиЉом благодаЮу, оно што називамо ’ристовим додиром наше душе, Љесте плод —ветог ƒуха. ѕлод —ветог ƒуха Ље пун суза. ќ овом дару нам пише —вето ѕисмо, зато што оваЉ скривени и неочекивани дар избиЉа као врело и долази од Ѕога по МеговоЉ воЪи, и тиме нас Ѕог изненаРуЉе. —вети ƒух има много дарова, не само оваЉ, ќн има бескраЉне дарове: Ѕожански смисао, предивне мисли, Љединствене доживЪаЉе, Ѕожански сЉаЉ око нас, ’ристову благодат, сузе, много тога нам даЉе.

ƒакле, имамо ли ову сузу? јко Ље имамо, имамо и наду да Юемо бити у раЉу.

ƒивна Ље ова суза кад се котрЪа и Ѕог Ље узима, узима Ље наш анРео, а ти мислиш да нестаЉе. Ѕог Ље узима и односи у раЉ, где се она претвара у диЉамант. » анРели на небу изненада виде снажну светлост и кажу Ѕогу:

Ч Ўта Ље ово заискрило, шта то блешти меРу нама у овом светом сабраЬу? Ўта тако Љако светли данас, √осподе?

ј ќн им одговара:

Ч “о Ље суза Љедног човека коЉи се каЉе: Љедно ћоЉе чедо се покаЉало. £едно ћоЉе створеЬе Ље данас плакало, горко Ље плакало. ”зео сам Ьегове сузе и претворио их у диЉаманте коЉи Юе га чекати како би украсили Ьегов венац кад доРе у ћоЉе ÷арство.

ќви диЉаманти Юе нам створити лепоту. “ада Юе ове сузе украсити нашу душу и у нама више неЮе бити суза Ч ЂидЉеже Ьест болезан, ни печал, ни воздиханиЉе, но жизан бесконечнаЉаї. Ѕесконачни живот. јли за то треба да постоЉи суза, макар Љедна суза.

—тарац £ероним ≈гински (постоЉи кЬига о Ьему коЉу Ље написало Ьегово духовно чедо) каже: Ђ—уза има много, али су очи мале и не могу да их приме. Ќису довоЪне очи моЉе, √осподе, да бих исплакао сузе коЉе имам због Ъубави према “еби, због каЉаЬа за моЉе грехове и за грехове Ъуди!ї

 ако Ље дивно имати покаЉаЬе! ”век, а не само за време ¬еликог поста. ”век треба да имамо покаЉаЬе, зато што и на ¬аскрс чинимо грешке, на ¬аскрс или на ”спеЬе ѕресвете Ѕогородице могу се десити неспоразуми: колико сваРа бива због хране, због породичних проблема, а празник Ље у току!

Ќеко може да се не сложи и да каже да су празници време радости: ЅожиЮ, ¬аскрс, само лето кад одлазимо на море, путуЉемо, проводимо своЉ одмор Ч да то ниЉе време за покаЉаЬе. јли гледаЉ, и тамо где идеш деца Юе те замолити за сладолед, почеЮеш да се нервираш што немаш пара, и да се Ъутиш на жену зато што Ље хтела да станете, и одавде почиЬу неспоразуми. ≈то вам поново повод за покаЉаЬе!  ако Юете се помирити? ѕа кад се покаЉете!

» за време одмора, и у наЉбоЪем кампу, и на наЉбоЪем мору, и на наЉлепшоЉ плажи Юе се поЉавити повод за покаЉЬе.  уд год да кренеш треба да понесеш покаЉаЬе да увек буде с тобом. ќно Ље врло корисно, врло Ље неопходно, где год да си, као кутиЉа за хитну помоЮ. ќно Юе исцелити свакодневне ране и повреде Ч мале и велике. ќно може да исцели све велике трауме.

 ад се наРемо пред Ѕогом сви они коЉи су се каЉали имаЮе велику наду на спасеЬе. ј шта Юемо радити ми остали? ћи остали, коЉи се никад нисмо каЉали, шта Юемо радити?

—еЮам се приче из Ђ≈вергетиносаї, у ЬоЉ се говори о Љедном леЬом и нерадном хришЮанину, коЉи Ље немарно проводио своЉ живот, никад се не каЉуЮи за оно што Ље урадио. —тално Ље грешио. » наступио Ље Ьегов последЬи час и видео Ље да Юе Ѕог судити ЬеговоЉ души. “у Ље био и анРео-чувар коЉи му Ље био дат на  рштеЬу и коЉи се трудио да наРе нешто добро за шта би могао да каже: Ђ√осподе, ово Ље урадио.ї јли анРео ниЉе видео ништа добро у Ьеговом животу, веЮ само егоизам, нервозу, каприце, гнев и удаЪеност од Ѕога.

Ўта човек сад да ради, шта да кеже Ѕогу? ¬иди да су реалност све оне ствари коЉима се смеЉао. Ўта Юе оваЉ човек реЮи Ѕогу? ≈во, наступио Ље краЉ лажима, краЉ шалама. ј он Ље мислио да Ље вечни живот шала и говорио Ље да Ље само оваЉ живот стваран. Ђ’аЉде да Љедемо и да пиЉемо, да узимамо оно што постоЉи на овом свету, а све остало Ље мит.ї » шта Юе сад види? ¬иди да Ље оно што Ље називао митом Ч стварност, и да Ље оно што Ље сматрао стварношЮу Ч мит.

» завршио се роман! ” романима Ъуди на краЉу обично почиЬу да живе боЪе... а ми Юемо живети Љош боЪе! ƒа, али сад не види да уопште ниЉе боЪе, веЮ напротив, горе, да се уопште ниЉе припремио за оно друго што га сад очекуЉе. Ќишта ниЉе стекао. » онда почиЬе да размишЪа о свом животу. ¬иди како на ваги претежу Ьегови грехови.

јнРео Ље био веома тужан и плакао Ље, а Раво се радовао. » тада Ље одЉедном и сам заплакао Ч он, немоЮан, на умору, одЉедном Ље почео да плаче и да говори:

Ч Ўта сам учинио, Ѕоже! ÷ео моЉ живот Ље прошао у разврату, цео живот у грешкама, цео живот Ље протекао далеко од “ебе Ч и то Ље наЉгоре, то Ље моЉа наЉвеЮа грешка! ћоЉ наЉвеЮи грех. Ќисам спознао Ѕога! ∆ивео сам као пси, па чак и горе од Ьих, зато што се они за своЉим инстинктима поводе с мером, а Ља... ѕоводио сам се за своЉим животним инстинктима и страстима и ништа више. Ќисам мислио да Ѕог постоЉи! Ќисам размишЪао о томе да ли постоЉи душа. ј сад све видим...

ќваЉ човек Ље видео цео своЉ живот као на филмскоЉ траци. Ќикад пре ниЉе плакао. јли тада Ље и он, тако окорелог срца, заплакао, узео Ље марамицу и обрисао Ље очи. ѕретезао Ље тас с Ьеговим пороцима и зауставио се на самом дну. » одЉедном Ље у последЬем тренутку анРео нешто смислио. £ер, Ъубав увек нешто смисли. Кубав Ље бистра и домишЪата. Ўта Ље то анРео учинио?

«грабио Ље марамицу Ч ону марамицу мокру од суза Ч и ставио Љу Ље на други тас говореЮи: Ђ√осподе, √осподе! ѕре него што донесеш коначну одлуку, погледаЉ ову марамицу, ове сузе. «ар оне не могу да учине чудо? ѕогледаЉ Ьегово покаЉаЬе макар сад, у последЬем часу, два минута пре него што Юе умрети! ћилосрдан си, √осподе, и пре си то чинио. √осподе, “и си на  рсту спасио разбоЉника у последЬи час.ї

—тавио Ље сузом наквашену марамицу и тас Ље превагнуо на другу страну, √оспод му Ље опростио!

ќва суза Ч суза покаЉаЬа Ље свемогуЮа! јли имамо ли таквих суза? ќ, кад бисмо нашли времена у свом животу, данас, сутра, прекосустра; о, кад бисмо се помало каЉали због онога што смо учинили и због онога што намеравамо да учинимо. «бог онога што чине наши ближЬи и због чега се никад нисмо каЉали, као и због чега се они никад нису каЉали.

’аЉде да молимо Ѕога да нас дотакне оним жезлом коЉим Ље ћоЉсиЉе дотакао стену кад Ље потекла вода у пустиЬи. ƒа √оспод дотакне стену нашег срца, коЉе Ље тврдо као камен и да потече ова животворна суза.

ћолим вас, помолите се за мене, а Ља Юу се молити за вас!

јрхимандрит јндреЉ ( онанос)
— бугарског Ље превела —танка  осова
—а руског ћарина “одиЮ

ƒвери.Ѕг

24 / 12 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0