Srpska

—вети чудотворац —пиридон, епископ “римитунтски

††††

ѕостоjбина овог чудесног —пиридона беше острво  ипар.[1] —ин простих родитеЪа, земЪорадника, он и сам беше прост, смирен и врлински. ќд детиЬства он беше пастир овцама. ќжени се у младости, и имаРаше деце. ¬оРаше он чист и богоугодан живот, подражаваЉуЮи ƒавида у кротости, £акова у простосрдачности, јвраама у гостоЪубЪу. ѕосле не много година Ьему умре жена, и он стаде Љош слободниЉе и усрдниЉе служити Ѕогу добрим делима, сву своЉу имовину трошеЮи на збриЬаваЬе странаца и исхрану ништих. ∆ивеЮи на такав начин у свету, он толико угоди Ѕогу, да се удостоЉи од Мега дара чудотворства: он исцеЪиваше неизлечиве болести и речЉу изгоЬаше Раволе из Ъуди. «бог тога он би поставЪен за епископа града “римитунта у време цара  онстантина ¬еликог и сина му  онстанциЉа.[2] » на епископском престолу он продужи чинити велика и дивна чудеса.

£едном на острву  ипру би бездаждиЉе и велика суша, иза коЉе настаде глад, иза глади помор, и мноштво Ъуди умираше од глади. Ќебо се затвори, и беше потребан други »лиЉа, или сличан Ьему, да молитвом своЉом отвори иебо. » такав се показа свети —пиридон: Љер он, видеЮи невоЪу коЉа снаРе Ъуде и родитеЪски жалеЮи оне коЉи умираху од глади, усрдно се помоли Ѕогу, и небо се одмах покри облацима са свих страна, н удари велики дажд на земЪу, и не престаде обилно падати неколико дана, док се светитеЪ поново не помоли Ѕогу, и разведри се. «емЪа се богато надоЉи, и даде изобилан род: Ьиве родише обилато, баште и градине се преливаху од плодова; и после те глади би изобиЪе велико, молитвама угодника ЅожЉег —пиридона.

ћеРутим, након неколико година због грехова Ъудских, по допуштеЬу ЅожЉем, опет настаде глад у тоЉ земЪи. » богати житопродавци радоваху се скупоЮи, Љер имаРаху жито скупЪандо у току неколико година; и отворивши житнице своЉе почеше га продавати по високоЉ цени. Ѕеше тада у граду “римитунту Љедан житопродавац, ненасито среброЪубив и неутоЪиво сластоЪубив. ќн у многим местима закупи мноштво жита, пренесе га лаРама у “римитунт, али га не хте продавати по тадашЬоЉ цени пиЉачноЉ, него га смести у житнице са намером да сачека Љош страшниЉи притисак глади, и онда скупЪе прода жито, и тако што више заради.  ада глад постаде готово свеопшта и с дана на даи све Љаче мораше Ъуде, оваЉ житопродавац стаде продавати жито по веома високоЉ цени. ”том к Ьему доРе Љедан сиромашак, просеЮи и молеЮи га и са сузама клаЬаЉуЮи му се: да се смилуЉе на Ьега и подари му мало жита, да он са женом и децом не би умро од глади. Ќо немилосрдни и златопоробЪени богаташ не хте да се смилуЉе на сиромашка, него му рече: »ди, донеси новац, и добиЮеш онолико колико будеш платио.

—иромашак, тетураЉуЮи се од глади, оде к светом —пиридону, и кроз плач му исприча своЉу муку и богаташево немилосрРе. —ветитеЪ му рече: Ќе плачи! него иди дома, Љер ƒух —вети каже ми, да Юе сутра твоЉ дом бити пун жита, а богаташ Юе те молити и даЮе ти жито забадава.

—иромашак уздахну и оде дома. ј у први сумрак, по нареРеЬу ЅожЉем, удари сраховита киша, и силовита вода поруши многе житнице немилосрдног среброЪупца и разпесе сво жито. Ќемилостиви пак житопродавац са своЉим укуЮанима трчаше ио целоме граду, позиваЉуЮи и молеЮи све да му притекну у помоЮ, да не би од богаташа постао просЉак. ј сиромашни Ъуди, видевши жито разнесено водом по путевима, стадоше га скупЪати, и напунише житом куЮе своЉе. “акоЮе обилно накупи себи жита и онаЉ сиромашак, коЉи Ључе моЪаше богаташа да му удели мало жита. ¬идеЮи на себи очигледну казну ЅожЉу, богаташ угледавши овога.сиромашка поче га молити да накупи себи жита бесплатно колико хоЮе. - “ако Ѕог казни богаташа за немилосрРе, и, по пророчанству светитеЪевом, избави сиромашка од беде и глади.

£едан познати светитеЪу земЪоделац доРе к том истом немилосрдном богаташу у време те глади, молеЮи га да му да у заЉам жито и обеЮаваЉуЮи да Юе му га у време жетве вратити са великом каматом. Ѕогаташ, поред житница оборених поплавом, имаЮаше Љош и друге житнице пуне жита. јли он, првим своЉим губитком не уразумивши себе и не излечивши себе од тврдичлука, испоЪи своЉе немилосрРе и према овом паЮенику, па чак не хте ни да слуша Ьегову усрдну молбу, него му рече: Ѕез новаца неЮеш добити од мене ниЉедно зрно.

„увши то, Љадни земЪоделац заплака и оде к светитеЪу ЅожЉем —пиридону, и каза му своЉу муку. —ветитеЪ га утеши и отпусти куЮи. Ќо сутрадан изЉутра он сам оде к земЪоделцу и однесе му не мали грумен злата, не говореЮи му откуда му злато. ѕредавши земЪоделцу то злато, он му рече: Ќоси, брате, ово злато оном богатом житопродавцу и даЉ му га у залог, а он нека ти за то да онолико жита колико ти Ље потребно за прехрану.  ада пак стигне жетва и у тебе буде у изобиЪу жита, ти онда откупи оваЉ залог и опет га донеси мени.

”боги земЪоделац узе из светитеЪевих руку злато и хитно оде к богаташу.  ада златоЪубиви богаташ угледа злато, обрадова се, и одмах даде сиромаху у заЉам жита колико му беше потребно. ј када стиже жетва и бериЮет се показа добар, и нестаде глади, земЪоделац таЉ однесе са великом каматом жито богаташу, узе од Ьега злато заложено код Ьега, и однесе га с благодарношЮу светом —пиридону. —ветитеЪ узе злато и крену у своЉу градину заЉедно са земЪоделцем, рекавши му: ’аЉде, брате, са мном, да заЉедно вратимо ово ќноме коЉи нам Ље милосрдно дао у заЉам. - ј кад са земЪоделцем уЮе у градину, он положи злато покраЉ ограде, подиже очи к небу и кликну: √осподе моЉ »сусе ’ристе, “и воЪом —воЉом све ствараш и претвараш! “и си некада пред очима цара ≈гипатског ћоЉсиЉев штап претворио у змиЉу,[3] - нареди и сада овоме злату, коЉе “и раниЉе претвори из животиЬе, да се поново претвори у своЉ првобитни облик, да би и оваЉ човек сазнао колико “и промишЪаш о нама и самом стварношЮу научио се ономе што Ље речено у —ветом ѕисму: "√оспод чини све што хоЮе" (ѕсал. 134, 6)

 ада се светитеЪ тако моЪаше, злато одЉедном доби животну силу и поче се кретати претворивши се у змиЉу и гмизеЮи. - “ако дакле, на светитеЪеву молбу змиЉа се наЉпре претвори у злато, па затим на чудесан начин из злата опет постаде змиЉа. √ледаЉуЮи ово чудо, земЪоделац дрхташе од страха, па павши на земЪу говораше да Ље недостоЉан таквог чудесног доброчинства. «миЉа пак одгамиза у своЉу рупу; а земЪоделац се пун благодарности врати куЮи своЉоЉ, запаЬен величином чуда учиЬеног Ѕогом на светитеЪеве молитве.

£едан врлински човек, приЉатеЪ светога —пиридона, би из зависти оклеветан од стране прЪавих Ъуди пред градским судиЉом и посаРен у тамницу, а затим и на смрт осуРен без икакве кривице. ƒознавши за то, блажени —пиридон поРе да приЉатеЪа свог избави од незаслужене смрти. Ќо у то време догоди се поплава у том краЉу, и поток коЉи беше на светитеЪевом путу силно надоРе, и изливши се из свога корита постаде непрелазан. ћеРутим чудотворац се опомену како »сус Ќавин са ковчегом завета по суху преРе набуЉали £ордан,[4] па веруЉуЮи и сада у свемогуЮство тог истог Ѕога, рече потоку нареРуЉуЮи му као слузи: —тани! тако нареРуЉе теби √осподар свега света, да Ља преРем и спасе се човек ради коЉега журим. - „им он то рече, поток тог тренутка стаде, зауставивши течеЬе воде, и отвори суви пут не само светитеЪу него и осталима коЉи путоваху с Ьим. —ведоци чуда похиташе к судиЉи и известише га о доласку светитеЪа и о чуду коЉе учини путем. „увши то, судиЉа одмах ослободи осуРенога и предаде га светитеЪу здрава.

ѕрозорЪивим очима своЉим преподобни виРаше и таЉне грехе Ъудске. “ако Љедном, када се он одмараше од пута код Љедног странопримца, жена Љедна коЉа беше телесном страшЮу заробЪена и таЉно чиЬаше грех с неким човеком, хтеде опрати ноге светитеЪу. јли он, знаЉуЮи грех Ьен, рече ЉоЉ: Ќе дотичи ме се, жено! - » то ЉоЉ он рече, не што се гнушао грешнице и одбацивао Ље, Љер како се може гнушати грешника ученик √оспода коЉи Ље с цариницима и грешницима Љео и пио.[5] Ќе, него он то рече, да би подстакао жену да се опомене грехова своЉих и да се постиди нечистих помисли и дела своЉих. ј када та жена продужи упорно настоЉавати да се дотакне ногу светитеЪевих и опере их, тада светитеЪ, желеЮи да Ље спасе од погибли, изобличи Ље с ЪубавЪу и кротко, подсеЮаЉуЮи Ље на грехе Ьене и побуРуЉуЮи Ље Ќа покаЉаЬе. ј жена, удивЪена и запрепашЮена тиме што Ьена непозната и таЉна дела и помисли нису сакривени од прозорЪивих очиЉу човека ЅожиЉа, постиде се и скрушена срца паде к ногама светитеЪу, миЉуЮи их не водом него сузама и отворено исповедаЉуЮи своЉе грехе, за коЉе беше изобличена. ќна поступи као некада еванРелска блудница, а светитеЪ, угледаЉуЮи се на √оспода, самилосно ЉоЉ рече: Ќе боЉ се, кЮери! опраштаЉу ти се греси; ето си здрава, више не греши.[6] - » од тога часа та жена исправи потпуно живот своЉ, и, примером своЉим би многима на корист.

ƒовде се говорило само о чудесима коЉа свети —пиридон почини за живота, а сада ваЪа обзнанити и ревност Ьегову за веру православну.

«а цароваЬа  онстантина ¬еликог, првог цара - хришЮанина, састаде се 325. године у ЌикеЉи ѕрви ¬асеЪенски сабор, ради оповржеЬа безбожнога јриЉа, коЉи богохулно називаше —ина ЅожиЉа створеЬем а не “ворцем свега, и ради озакоЬеЬа: исповедати да Ље —ин ЅожЉи Љедносуштан са Ѕогом ќцем. јриЉа у Ьеговом богохулству подржаваху епископи значаЉних онда цркава: £евсевиЉе ЌикомидиЉски, ћарис ’алкидонски, “еогниЉе ЌикеЉски. ј поборници православЪа беху Ъуди, украшени животом и учеЬем: велики меРу светима јлександар, коЉи у то време беЉаше Љош презвитер и уЉедно заменик светог ћитрофана, патриЉарха ÷ариградског,[7] коЉи због болести не беЉаше на —абору, и славни јтанасиЉе,[8] коЉи Љош не беше украшен презвитерским чином пего као Ракон служаше у цркви јлександриЉскоЉ. ќва двоЉица изазиваху код Љеретика нарочито негодоваЬе и завист особито тиме што друге превазилажаху у разумеваЬу истина вере, а Љош не беху почаствовани епископским чином. —а Ьима беЉаше и велики свети —пиридон, чиЉи живот и боравеЮа у Ьему благодат беху корисниЉи и силниЉи при убеРиваЬу, неголи говори других, доказиваЬа и красноречивост. —а допуштеЬем цара, на сабору присуствоваху и грчки философи, звани перипатетици;[9] наЉистакнутиЉи меРу Ьима подржаваше јриЉа, и горРаше се своЉом говорничком вештином, стараЉуЮи се да исмеЉе учеЬе православних. Ѕлажени —пиридон, човек нешколован, коЉи Ље знао "само ’риста, и тога распета" (1  ор. 2, 2), моли оце да му дозволе да ступи у препирку са тим философом; али свети оци, знаЉуЮи да Ље он човек нешколован, сасвим неупознат са грчком философиЉом, забраЬиваху му то. ћеРутим свети —пиридон, знаЉуЮи какву силу има вишЬа мудрост и како Ље немоЮна пред Ьом мудрост Ъудска, обрати се томе философу и рече: ‘илософе, у име »суса ’риста саслушаЉ што Юу ти реЮи. - ‘илософ му одговори: √овори, саслушаЮу те.

—ветитеЪ стаде говорити: £едан Ље Ѕог коЉи створи небо и земЪу, и саздаде човека од земЪе, и устроЉи –ечЉу —воЉом и ƒухом све остало, видЪиво и невидЪиво; и ми веруЉемо да та –еч Љесте —ин ЅожЉи и Ѕог, коЉи сажаливши се на нас заблуделе, роди се од ƒЉеве, поживе са Ъудима, пострада и умре ради нашега спасеЬа и васкрсе и са —обом саваскрсе род Ъудски; ми чекамо да ќн доРе и суди свима по правди и узврати свакоме по делима; веруЉемо да Ље ќн Љедне природе са ќцем, равне с Мим власти и части. “ако ми то исповедамо без икаквог радозналог испитиваЬа, и ти - не усуРуЉ се испитивати како све то може бити, Љер ове таЉне превазилазе твоЉ разум, и далеко превишаваЉу свако Ъудско знаЬе. - «атим, поЮутавши мало, светитеЪ га упита: Ќе изгледа ли и теби ово тако, философе?

ћеРутим философ Юуташе као да никада знао ниЉе прети се. » не могаше ништа реЮи противу светитеЪевих речи, у коЉима деЉствоваше нека Ѕожанска сила, те се тако испуни речено у —ветом ѕисму: ÷арство ЅожЉе ниЉе у речи него у сили (1  ор. 4, 20). ЌаЉзад философ рече: » Ља држим да Ље стварно све тако како ти кажеш. - “ада старац рече: ќнда иди и прими знамеЬе свете вере. - ј философ, обраЮаЉуЮи се своЉим приЉатеЪима и ученицима рече: „уЉте ме! ƒок се препирка водила са мном речима, Ља сам речима противставЪао речи и препирачком вештином надвлаРивао их. јли када уместо речи из уста овога старца поче излазити нека сила, речи постадоше немоЮне противу Ье, пошто човек не може противстати Ѕогу. —тога, ако ко од вас може мислити тако као Ља, онда нека поверуЉе у ’риста и нека заЉедно са мном последуЉе овоме старцу, кроз чиЉа уста говори Ѕог.

» философ таЉ, примивши православну хришЮанску веру, радоваше се што у препирци би побеРен од светога старца на своЉу корист. –адоваху се томе и сви православни, а Љеретици бише веома постиРени.

 ада се заврши оваЉ —абор светих ќтаца, на коме јриЉе би побеРен и осуРен, учесници се сви разиРоше, као и свети —пиридон. ” то време умре Ьегова кЮи »рина, коЉа време цветне младости своЉе проведе тако у чистоЉ девствености, да се удостоЉи ÷арства Ќебеског. ћеРутим к светитеЪу доРе Љедна жена и кроз плач му исприча, да Ље она ЬеговоЉ кЮери »рини дала на чуваЬе неки златан накит, но пошто она ускоро умре, то нико не зна где Ље она оставила таЉ накит. —вети —пиридон претражи по целоЉ куЮи накит, али га не наРе. Ќо видевши женине сузе и ридаЬе светитеЪ се сажали на Ьу, па са домашЬима своЉим отиде на гроб своЉе кЮери, и обраЮаЉуЮи ЉоЉ се као живоЉ кликну:  Юери моЉа »рино, где Ље златни накит што ти Ље поверен на чуваЬе? - »рина, као пробудивши се од тврдога сна, одговори: √осподине моЉ, сакрих га на том и том месту у куЮи. - » она тачно указа где Ље то место. - —ветитеЪ ЉоЉ онда рече: —ада спаваЉ, кЮери моЉа, док те √оспод свих не пробуди при свеопштем васкрсеЬу. - —ве присутне обузе дивЪеЬе и страх гледаЉуЮи ово необично чудо. —ветитеЪ пак пронаЮе на указаном месту сакривени накит и предаде га тоЉ жени.

ѕосле смрти  онстантина ¬еликог царевина се раздели на два дела. »сточна половина припаде Ьеговом стариЉем оину  онстанциЉу. ЅоравеЮи у јнтиохиЉи цар  онстанциЉе паде у тешку болест, коЉу лекари не могаху излечити. ќставивши лекаре, болесни цар притече молитвом к Ѕогу коЉи може исцеЪивати душе и тела, и усрдно моЪаше од Ѕога исцеЪеЬе своЉих боЪки. » у ноЮном виРеЬу цар угледа анРела коЉи му показа скуп многих светих епископа, при чему му указа меРу Ьима на двоЉицу изузетно дивних, коЉи, изгледало Ље по свему, беху воЮе и старешине осталима; притом анРео каза цару да Љедино та два епископа могу исцелити болест Ьегову.

ѕробудивши се из сна и размишЪаЉуЮи о виРеном, цар се не могаше досетити ко беху та два епископа коЉе он виде: Ьихова имена и завичаЉ беху му непознати, а Љедан од Ьих тада Љош не беше епископ. ƒуго време цар беше у недоумици, и наЉзад по нечиЉем добром савету он сазва к себи епископе из свих околних градова, и тражаше меРу Ьима она два епископа коЉе виде у виРеЬу, али их не наРе. “ада он позва к себи епископе у далеко веЮем броЉу из далеких и наЉудаЪениЉих покраЉина, али ни меРу Ьима не пронаРе ону двоЉицу. Ќапослетку он сазва код себе епископе из целе своЉе царевине. “акав царев позив, или боЪе реЮи молба, стиже и на острво  ипар блаженом —пиридону, епископу “римитунтском коме све веЮ беше откривено Ѕогом односно цара.

—вети —пиридон одмах крену на пут к цару, узевши са собом ученика свог “рифилиЉа,[10] кога цар виде у виРеЬу заЉедно са светим —пиридоном и коЉи у то време Љош не беше епископ.  ада стигоше у јнтиохиЉу они поРоше у дворац к цару. Ѕлажени —пиридон беше бедно одевен, у рукама имаРаше палмов штап, на глави митру, а на грудима му висиЉаше глинен судиЮ, као што то беше обичаЉ у житеЪа £ерусалимских, коЉи су обично у том судиЮу носили ЉелеЉ од светога  рста.  ада светитеЪ у таквом виду улажаше у дворац, Љедан од дворских службеника, богато одевен, помисли да Ље то неки просЉак, насмеЉа му се, и не дозвоЪаваЉуЮи му да уРе удари га по образу. ј преподобни, будуЮи незлобив, и памтеЮи речи √оспода ’риста,[11] окрену му и други образ. “ада дворски службеник разумеде да Ље то епископ, и увидевши своЉ грех, смирено замоли епископа за опроштаЉ, и доби га.

 ада светитеЪ уРе код цара, цар га одмах познаде, пошто га управо таквога виде у сну. » уставши, цар приРе к слузи ЅожиЉем и поклони му се, молеЮи га са сузама да се помоли Ѕогу за Ьега и исцели га од болести. —вети —пиридон се дотаче главе цареве, и цар одмах оздрави; и радоваше се своме исцеЪеЬу, коЉе доби молитвама светитеЪевим. » указа цар велике почасти светитеЪу, и проведе с Ьим у радости сав таЉ дан, засипаЉуЮи изузетним поштоваЬем и ЪубавЪу свог доброг лекара.

«а то време “рифилиЉе се веома дивЪаше царском сЉаЉу, лепоти дворца, великашима коЉи стаЉаху пред царем коЉи сеЮаше на престолу, и свуколиком чудесном и златастом изгледу, и вештом служеЬу слугу, раскошно одевених. —вети —пиридон га упита: „ему се дивиш, брате? ≈да ли царска велеЪепност и слава чине цара праведниЉим од других? ≈да ли цар не умире као и сваки просЉак, и бива погребен? ≈да ли он неЮе подЉеднако са другима предстати —трашноме —удиЉи? «ашто ти оно што Ље пролазно цениш као да Ље непролазно? » зашто се дивиш ономе што Ље ништавно, када треба свом душом искати оно што Ље невештаствено и вечно, Ъубити непролазну славу небеску?

ѕреподобни даде многе поуке и самоме цару: да има у памети доброчинства ЅожиЉа, да и сам буде добар према поданицима своЉим, да буде милосрдан према онима коЉи греше, да буде благонаклон према молиоцима, да буде дарежЪив према потребитима, и да свима буде као отац, пун Ъубави и добар и милосрдан, Љер ко тако не царуЉе, треба га звати не цар него мучитеЪ. Ќапослетку светитеЪ наложи цару да строго држи и чува правила и обичаЉе побожности, нипошто не примаЉуЮи ништа што Ље противно ÷ркви.[12]

÷ар, хотеЮи да заблагодари светитеЪу за своЉе исцеЪеЬе Ьеговим молитвама, нуРаше му много злата, али он одбиЉаше да прими, говореЮи: ЌиЉе лепо, царе, узвраЮати мржЬом за Ъубав, Љер то што сам Ља учинио за тебе Љесте Ъубав. ќставити дом, препловити толику пучину морску, претрпети жестоке зимске мразеве и силовите ветрове, зар то ниЉе Ъубав? » за све то зар да примам као уздарЉе злато, коЉе Ље узрок свакоме злу и лако погубЪуЉе сваку правду?

“ако говораше светитеЪ, не желеЮи примити ништа. Ќо на велике и упорне молбе цареве он пристаде: да злато само прими од цара, али да га не држи код себе. » примивши злато, светитеЪ га одмах раздаде сиротиЬи.

ќсим тога, по савету овог светитеЪа, цар  онстанциЉе ослободи данка свештенике, Раконе и све клирике и службенике црквене, сматраЉуЮи да не доликуЉе да служитеЪи Ѕесмртнога ÷ара даЉу данак смртноме цару.

††

–аставши се с царем и враЮаЉуЮи се у своЉ завичаЉ, светитеЪ би на том путу примЪен у куЮу од неког христоЪупца. “у к Ьему доРе Љедна жена незнабошкиЬа коЉа не умеЉаше говорити грчки. ќна донесе на рукама свог мртвог сина, и горко плачуЮи положи га краЉ светитеЪевих ногу. Ќико не знаРаше Ьен Љезик, али саме сузе Ьене сведочаху да она моли светитеЪа да васкрсне мртво чедо Ьено. ћеРутим светитеЪ, избегаваЉуЮи ташту славу, одбиЉаше да то учини. Ќо, будуЮи жалостиван, он подлеже горком ридаЬу матере и упита свога Ракона јртемидота: Ўта да радимо, брате? - ќваЉ одговори: «ашто ме питаш, оче? Ўта Юеш друго радити сем да призовеш ’риста ∆ивотворца, коЉи Ље тако много пута испунио твоЉе молитве. £ер када си исцелио цара, зар Юеш одбацити ниште и убоге?

£ош Љаче подстакнут на милосрРе овим добрим саветом, светитеЪ се расплака, и преклонивши колена усрдно се помоли √осподу. » √оспод, коЉи преко пророка »лиЉе и £елисеЉа поврати живот синовима удовице —арептске и —оманиЮанке,[13] услиши и молитву угодника —вог —пиридона и поврати дух живота у незнабожачко детенце, коЉе оживевши одмах поче плакати. ј маЉка, угледавши своЉе дете живо, од силне радости паде мртва. £ер Ъуди умиру не само од силне патЬе и превелике жалости него и понекад од превелике радости. “ако, ова жена умре од радости, а гледаоце Ьене смрти, после неочекиване радости Ьихове због васкрсеЬа детенцета, вргну у неочекивану жалост и сузе. “ада светитеЪ опет упита Ракона: Ўта да радимо? - Аакон понови своЉ преРашЬи савет. » светитеЪ опет прибеже молитви: подигавши очи к небу и узневши ум к Ѕогу, он се моЪаше ќноме коЉи удахЬуЉе дух живота у мртве и Љедним хтеЬем —воЉим све и сва измеЬуЉе. «атим он рече покоЉници лежавшоЉ на земЪи: ”стани и стани на ноге своЉе! - ќна устаде, као пробудивши се из сна, и узе у руке свог живог синчиЮа. “ада светитеЪ запрети жени и свима присутнима, да никоме не причаЉу о овоме што се збило. “ек после светитеЪевог преставЪеЬа Ракон јртемидот обЉави ово вернима, да се не би преЮутале величине и силе ЅожЉе, ЉавЪене кроз великог угодника ЅожЉег —пиридона.

 ада се светитеЪ врати куЮи, к Ьему доРе Љедан човек са жеЪом да из стада Ьеговог купи сто коза. —ветитеЪ наложи купцу да уговорену цену исплати и онда узме козе.  упац одброЉа новац за деведесет и девет коза, а утаЉи за Љедну, мислеЮи да светитеЪ неЮе то приметити, коЉи у простодушности своЉоЉ беше далеко од сваке житеЉске бриге.  ада они обоЉица одоше у тор, светитеЪ наложи купцу да узме онолико коза за колико Ље платио.  упац издвоЉи сто коза, и истера их из тора. Ќо Љедна од Ьих, као да Ље разумна и добра робиЬа, знаЉуЮи да Ље господар Ьен продао ниЉе, брзо се врати и утрча у тор.  упац Ље опет узе и вуциЉаше Ље за собом, но она се истрже и поново побеже у тор. “ако се трипута коза отимаше из Ьегових руку и бегаше у ограду, а он Ље силом одвлачаше, па Ље наЉзад натовари на своЉа рамена и понесе своЉоЉ куЮи; но коза силно вречаше и роговима га бодиЉаше у главу, превиЉаше се и отимаше се, тако да се томе чуРаху сви коЉи то гледаху. “ада свети —пиридон, схвативши у чему Ље ствар, и не желеЮи да лукавог купца изобличи пред овима, рече му тихо: –азмотри, чедо, да можда ниЉе без разлога што ова животиЬа не жели да буде одведена твоме дому: ниси ли утаЉио своту коЉу дугуЉеш за Ьу, те се она због тога отима из твоЉих руку и бежи ка тору? -  упац се постиде, исповеди грех своЉ и моЪаше за опроштаЉ. «атим он исплати козу и поведе Ље, и тада она сама кротко и мирно иРаше ка дому купца, и то иРаше испред новог господара свог.

Ќа острву  ипру беше Љедно село, звано ≈ритра. ќтишавши тамо ѕеким послом, свети —пиридон уРе у цркву и нареди Љедноме од тамошЬих Ракќна да обави кратку молитву, Љер се светитеЪ беше заморио од дугог путоваЬа, нарочито што то беше време жетве и силна вруЮина. Ќо Ракон стаде полагано вршити молитву, и нарочито развлачити, охоло извиЉаЉуЮи и певаЉуЮи, и поносеЮи се своЉим гласом. —ветитеЪ Ъутито погледа на Ьега, мада беше по природи благ, а прекораваЉуЮи га рече му: ”мукни! - » тог тренутка Ракон онеме: он изгуби не само глас него и говор, и стаЉаше нем, као да нема Љезика. —ве присутне спопаде страх. » глас о томе одмах се пронесе по целоме селу, и сви се житеЪи слегоше да виде то чудо, и ужасаваху се. Ѕакон пак паде к ногама светитеЪевим, знацима га молеЮи да му раздреши Љезик; а моЪаху га уЉедно и Раконови приЉатеЪи и сродници. » светитеЪ се Љедва даде умолити, Љер он беше суров према гордима и суЉетнима; и наЉзад опрости Ракону, раздреши му Љезик и поврати му говор. јли му при томе остави трагове казне: не поврати Љезику Ьеговом потпуну ЉасноЮу, него остави да о» целог живота имаРаше слаб глас, замуцкиваше и запиЬаше у говору, да се више не би гордио своЉим гласом и хвалио разговетношЮу свога говора.

£едном оваЉ божанствени муж у граду свом уРе у цркву на вечерЬе. ƒогоди се да тада у цркви не беше никога сем црквених послужитеЪа. —ветитеЪ нареди да се запале многе свеЮе и кандила, и сам стаде према олтару веселеЮи се духом. » када он у одреРено време рече повишеним гласом: "ћир овима!" - и не беше народа да би на светитеЪево даваЬе мира дао уобичаЉени одговор, изненада се чу одозго огромно мноштво гласова коЉи кликтаху: "и духу твоме!" - ’ор таЉ беше велики, диван и складан, и превазилажаше свако Ъудско наЉлепше певаЬе. Аакон коЉи произношаше ЉектениЉу ужасну се чувши после сваке ЉектениЉске молбе божанствено певаЬе одозго: "√осподе помилуЉ!" - “о се певаЬе чуло далеко од цркве, те м^ноги похиташе усрдно к цркви на тако чудесно и предивно певаЬе; и што се више приближаваху цркви чудесно певаЬе све више и више очараваше слух и наслаРиваше срце. Ќо када они уРоше у цркву, не угледаше никога сем светитеЪа са немного црквенослужитеЪа, и не чуЉаху више то небеско певаЬе, што их веома запаЬи.

” друго време када светитеЪ такоРе стаЉаше у цркви на вечерЬем богослужеЬу, у кандилу нестаде зеЉтина и оно се веЮ стаде гасити, пошто том приликом у цркви уопште не беше зеЉтина. —ветитеЪа то ожалости, Љер се боЉао да Юе се са гашеЬем кандила прекинути вечерЬе богослужеЬе, те се на таЉ начин неЮе довршити уобичаЉено правило. ћеРутим Ѕог коЉи твори воЪу оних коЉи га се боЉе, учини те у кандилу навре зеЉтин и стаде се преливати, као некада суд удовични у дане £елисеЉеве.[14] ÷рквенослужитеЪи донесоше судове, подметнуше их испод кандила и напунише их тим зеЉтином. ј таЉ вештаствени зеЉтин у кандилу беше Љасан доказ преизобилне благодати ЅожиЉе коЉе свети —пиридон беше препун и коЉа се обилно изливаше из Ьега на Ьегово словесно стадо.

Ќа острву  ипру постоЉи град  ирина. £едном крену у таЉ град неким послом из “римитунта свети —пиридон заЉедно са учеником своЉим “рифилиЉем, коЉи у то време веЮ беше епископ ЋевкусиЉски, на острву  ипру. ј када они пролажаху кроз гору ѕентадактил, и обретоше се на месту званом ѕиримна, дивном и веома богатом биЪем и растиЬем, “рифилиЉе се одушеви тим местом и пожеле да за своЉу цркву купи неко имаЬе у том краЉу. ќ томе “рифилиЉе дуго размишЪаше у себи; но Ьегове мисли се не утаЉише од прозорЪивих очиЉу великога оца коЉи му рече: «ашто, “рифилиЉе, непрестано мислиш о ништавним стварима, желеЮи имаЬа и винограде, коЉи у самоЉ ствари немаЉу никакву вредност и само изгледа да Ље имаЉу, и своЉом привидном вредношЮу заводе срца Ъудска? Ќаше непропадЪиво имаЬе Ље на небесима,[15] и ми имамо куЮу нерукотворену".[16] Мих ишти, Ьима се и зараниЉе кроз богомислиЉе наслаРуЉ. ќни не могу прелазити од Љеднога к другоме, веЮ ко Љедном постане поседник Ьихов, таЉ добиЉа наслеЮе коЉе остаЉе заувек Ьегово.

ќве речи бише од велике користи за “рифилиЉа, и нотом он своЉим истинским еванРелским животом показа да Ље постао изабрани сасуд ’ристов, као некада апостол ѕавле, и удостоЉи се безброЉних дарова од Ѕога. “ако свети —пиридон, будуЮи сам веома врлинаст, упуЮиваше на врлину и друге. £ер Ьегови савети и поуке биваху од помоЮи онима коЉи их примаху, а оне коЉи их одбациваху сустизаше рРав краЉ. ќ томе ево доказа.

£едан трговац, житеЪ града “римитунта, отплови у туРу земЪу ради трговине, и задржа се тамо дванаест месеци. «а то време жена Ьегова учини преЪубу, и затрудне. ¬ративши се куЮи трговац примети да му Ље жена у другом стаЬу, и по томе познаде да Ље она у Ьеговом одсуству учинила преЪубу. “о Ьега силно разЉари и разгЬеви и он Ље стаде туЮи; и не желеЮи да живи с Ьом, гоЬаше Ље из своЉе куЮе. «атим оде и исприча све архиЉереЉу ЅожЉем —пиридону и моЪаше га за савет. —ветитеЪа дубоко потресе женин грех и мужевЪев горки Љад, па дозва жену, и не питаЉуЮи Ље Ље ли стварно згрешила пошто о греху Ьеном сведочаху сама бременитост Ьена и плод у ЬоЉ зачет од безакоЬа, упита Ље отворено: «ашто си оскврнавила постеЪу мужа свог и осрамотила куЮу Ьегову? - ћеРутим жена, изгубивши сваки стид, дрзну се отворено лагати, да ни од кога другог зачела ниЉе веЮ од самог мужа свог. ѕрисутни узнегодоваше на Ьу због те лажи Љош више него ли због саме преЪубе, и говораху ЉоЉ:  ако ти то говориш да си зачела од мужа, кад твоЉ муж дванаест месеци ниЉе био код куЮе? «ар може зачети плод остати у утроби дванаест месеци и више? - Ќо она упорно тврРаше да зачети плод чекаше повратак оца свога из далеке земЪе, па да се у Ьеговом присуству роди. ЅранеЮи ту и друге лажи и препируЮи се са свима, она подиже велику вику и галаму што Ље клеветаЉу и вреРаЉу. “ада свети —пиридон, желеЮи Ље побудити на покаЉаЬе, рече ЉоЉ кротко: ∆ено, ти си пала у велики грех, зато и твоЉе покаЉаЬе мора бити велико, Љер и за тебе постоЉи нада на спасеЬе, пошто нема греха коЉи превазилази милосрРе ЅожЉе. ћеРутим Ља видим, да Ље преЪубочинство породило у теби очаЉаЬе, а очаЉаЬе бестидност, и било би праведно да ти поднесеш заслужену и брзу казну. Ќо и поред тога, оставЪаЉуЮи ти место и време за покаЉаЬе, ми Љавно унапред обЉавЪуЉемо теби: плод неЮе изаЮи из утробе твоЉе док не кажеш ист»ну, не прикриваЉуЮи лажЉу оно што и слепац, како се вели, може видети.

ќве светитеЪеве речи убрзо се збише.  ада жени доРе време да роди, на Ьу наиРе Ъута болест, причиЬаЉуЮи ЉоЉ страховите болове и задржаваЉуЮи ЉоЉ плод у утроби. Ќо она, огорчена и упорна, не хте да призна своЉ грех; и у том греху умре страшном смрЮу, не могуЮи родити. - ƒознавши за то, архиЉереЉ ЅожЉи се расплака, и каЉаше се што Ље осуди таквим судом, и говораше: ЌеЮу више изрицати суд над Ъудима, када се моЉа изговорена реч тако брзо збива на Ьима у стварности.

∆ена Љедна, по имену —офрониЉа, добронаравна и побожна, имаРаше мужа незнабошца. » она се не Љеданпут обраЮала светитеЪу ЅожЉем —пиридону и усрдно га молила, да се постара обратити Ьенога мужа к светоЉ вери. ћуж Ьен беЉаше сусед архиЉереЉа ЅожЉег —пиридона и уважаваше га; а као суседи биваху понекад Љедан другоме у куЮи. £едном код светог —пиридона беху за трпезом многи Ьегови суседи, меРу Ьима и таЉ незнабожац. » гле, наЉедаред свети архиЉереЉ ЅожЉи говори гласно Љедноме од слугу своЉих: ЌапоЪе пред капиЉом стоЉи гласник, послан од слуге што чува моЉе стадо да ми Љави, да му Ље сва стока, док Ље он спавао, пропала, залутавши у горама. »ди дакле и реци томе гласнику: да Ље слуга моЉ, коЉи га Ље послао, веЮ нашао сву стоку читаву у ЉедноЉ пештери, и ниЉедно марвинче не погибе из стада. - —луга оде и предаде гласнику светитеЪеве речи. ”скоро затим, када гости Љош не беху устали са трпезе, доРе други гласник од пастира са вешЮу: да Ље цело стадо наРено. „увши то, онаЉ незнабожни сусед би неизмерно задивЪен тиме што свети —пиридон види оно што се збива у даЪини као да се догаРа пред Ьеговим очима. » он, помисливши да Ље свети —пиридон Љедан од богова, хтеде да учини оно што и Ћикаонци некада апостолима ¬арнави и ѕавлу[17] тоЉест: довести Љунце, донети венце и принети жртве. Ќо светитеЪ му рече: £а нисам бог, веЮ само слуга ЅожЉи и човек, у свему сличан теби. ј да знам оно што се догаРа далеко од моЉих очиЉу, - то ми даруЉе Ѕог моЉ; а и ти, ако поверуЉеш у Мега, познаЮеш како Ље свемогуЮа Мегова крепкост и сила.

» —офрониЉа, христоЪубива жена овог незнабошца, улучивши прилику, убеРиваше мужа многим речима, да се одрекне многобожачког безбожЉа и позна £единог »стинитог Ѕога и поверуЉе у Мега. » благодаЮу ’ристовом би оваЉ неверник обраЮен у свету веру и просвеЮен светим крштеЬем. “ако се спасе муж неверник помоЮу жене веруЉуЮе, као што говори свети апостол ѕавле (1  ор. 7, 14).

ѕричаЉу такоРе о смиреЬу блаженога —пиридона, како се он, толики светитеЪ и чудотворац, ниЉе гнушао пасти бесловесне овце и сам се трудити око Ьих. £едне ноЮи лопови се увукоше у тор, украдоше неколико оваца, и хтедоше изаЮи из тора. јли Ѕог, ЪубеЮи угодника —вог и чуваЉуЮи убогу имовину Ьегову, невидЪивим узама чврсто свеза лопове тако да они не могоше изиЮи из тора, и беху држани тако до свануЮа. ” свануЮе пак светитеЪ доРе к овцама, и угледавши лопове силом ЅожЉом свезане по рукама и ногама, раздреши их молитвом, и многе им поуке изговори о томе како не треба желети туРе него се хранити трудом руку своЉих. «атим им даде Љеднога овна, говореЮи: "ѕримите ово, да вам не би био узалудан ваш труд и бесана ноЮ", - па их отпусти с миром.

£едан “римитунтеки трговац имаРаше обичаЉ узимати у заЉам новац од светитеЪа ради своЉих трговачких пословаЬа, и када се враЮао с пута, он Ље позаЉмЪени новац враЮао и, по налогу светитеЪа, ставЪао га у ковчежиЮ, из коЉега Ље узео. “ако он не мараше за временску имовину, да се чак ни интересовао ниЉе да ли Ље дужник вратио колико треба. » трговац чиЬаше тако много пута: сам узимаше новац из ковчежиЮа, са благословом светитеЪа, и сам га при враЮаЬу опет меташе у ковчежиЮ; и послови му цветаху. Ќо. Љедном он, понесен златоЪубЪем, не метну донесено злато у ковчежиЮ веЮ га задржа себи, а светитеЪа слага да Ље метнуо. ” скором времену трговац таЉ осиромаши, пошто му утаЉено злато не само не донесе зараду него лиши успеха сву Ьегову трговину и као огаЬ таЉно поЉеде Ьегово имаЬе. ќсиротевши, трговац опет оде к светитеЪу и замоли га да му позаЉми новац. —ветитеЪ га посла у своЉу спаваоницу да тамо из ковчежиЮа узме сам. ѕритом му рече: »ди и узми, ако си сам метнуо. - “рговац оде, и не нашавши у ковчежиЮу новац, врати се к светитеЪу празних руку. —ветитеЪ му онда рече: јли брате, моЉ, у ковчежиЮ се до овога часа ниЉе увлачила друга рука сем твоЉе. «начи: да си тада метнуо новац, ти би га сада опет могао узети. - “рговца обузе стид, и он одмах паде к ногама светитеЪевим, молеЮи за опроштаЉ. —ветитеЪ му одмах опрости, али га притом поучи, да не жели туЮе, нити да оскврнавЪуЉе свест своЉу обманом и лажЉу. £ер неправедно стечени добитак ниЉе добитак, веЮ сигурни губитак.

” јлександриЉи би Љедном сазван сабор епископа: патриЉарх јлександриЉски сазва све подчиЬене му епископе и хтеде да општом молитвом пообара и уништи све незнабожачке идоле, коЉих тамо беше Љош врло много. » када се приношаху многоброЉне усрдне саборне и посебне молитве Ѕогу, попадаше сви идоли у граду и околини, само Љедан знаменити идол остаде читав на свом месту. ѕошто се патриЉарх дуго и свесрдно моЪаше о разрушеЬу овога идола, Ьему се ноЮу када стаЉаше на молитви Љави неко Ѕожанско виРеЬе, и би му нареРено да не тугуЉе што идол не пада него да што пре пошаЪе на  ипар и позове епископа “римитунтског —пиридона, Љер таЉ идол Ље оставЪен Ьему, да га он молитвом сруши. ѕатриЉарх одмах написа писмо блаженоме —пиридону, у коме га моЪаше и позиваше да доРе у јлександриЉу, обЉаснивши му да га позива због виРеЬа коЉе Ље имао. “о писмо патриЉарх хитно посла на  ипар. ƒобивши и прочитавши писмо, свети —пиридон одмах седе на лаРу и отплови у јлександриЉу.  ада се лаЮа заустави у александриЉском пристаништу, званом ЌеапоЪ, и светитеЪ се искрца на земЪу, тог тренутка идол у јлександриЉи са своЉим многоброЉним жртвеницима паде и разби се. ѕо томе у јлександриЉи и познадоше да Ље допутовао свети —пиридон. £ер када патриЉарху Љавише да Ље идол пао, патриЉарх рече осталим епископима: ѕриЉатеЪи, —пиридон “римитунтски приближава се. » сви се они спремише, и изаРоше у сусрет светитеЪу, и примивши га чесно радовахусе што им доРе тако велики чудотворац и светилник света.

÷рквени историчари Ќикифор[18] и —озомен[19] пишу и о томе да се свети —пиридон веома старао о строгом одржаваЬу црквеног поретка и о неприкосновеном чуваЬу до последЬе речи свега онога што Ље написано у свештеним кЬигама —ветога ѕисма.

£едном се догоди оваква ствар. Ќа острву  ипру би сабор свих епископа са острва ради црквених послова. ћеЮу епископима беше свети —пиридон и веЮ спомиЬани “рифилиЉе, човек веома учен и начитан, пошто у младости беше провео много година у Ѕериту[20] изучаваЉуЮи —вето ѕисмо и остале науке, светске и свештене. Мега молише оци да изговори у цркви поуку народу.  ада он говораше поуку, догоди му се да он спомену речи ’ристове, речене раслабЪеноме: "устани и узми одар своЉ" (ћк. 2, 11). Ќо “рифилиЉе реч "одар" замени речЉу "постеЪа" и рече: "устани и узми постеЪу своЉу". „увши то, свети —пиридон устаде с места, не подносеЮи замеЬиваЬе речи ’ристове, и рече “рифилиЉу: "«ар си ти боЪи од ќнога коЉе Ље рекао "одар", те се стидиш речи коЉу Ље ќн употребио? - –екавши то, он на очиглед свих изаРе из ÷ркве. » он поступи тако не из злобе и не што сам беше нешколован: посрамивши малко “рифилиЉа, коЉи се поносио своЉом красноречивошЮу, он га научи смирености и кротости. ј свети —пиридон уживаше велики углед меРу епископима као наЉстариЉи по годинама, наЉславниЉи по животу, први по епископству и превелики чудотворац, па Ље стога сваки из уважеЬа према ЬеговоЉ личности лако уважавао и Ьегове речи.

Ќа преподобном беЉаше тако велика благодат и милост ЅожЉа, да у време жетве при наЉвеЮоЉ жеги Ьегова света глава показа се покривена хладном росом коЉа силажаше одозго. “о би у последЬоЉ години Ьегова живота: заЉедно са жетеоцима он изаРе на жетву, Љер беше смирен и раРаше сам, не гордеЮи се висином свога чина; и када жаЬаше своЉу Ьиву, изненада, у време наЉвеЮе жеге Ьегова глава би орошена росом, као некада √едеоново руно.[21] » сви коЉи тамо беху с Ьим видеше то и дивЪаху се. ѕотом се власи на глави ЬеговоЉ одЉедном изменише: Љедне постадоше златасте, друге - црне, треЮе - беле. » Љедини Ѕог зна ради чега то би и шта предсказиваше. —ветитеЪ опипа главу руком и рече онима што беху с Ьим, да се приближило време разлучеЬа душе Ьегове од тела; и поучи их све добрим делима, а првенствено Ъубави к Ѕогу и ближЬему.

ѕосле неколико дана свети —пиридон у време молитве предаде своЉу свету и праведну душу у руке √осподу своме,[22] коме Ље у светости и праведности служио целога живота свог. » би наЉсвечаниЉе сахраЬен у цркви светих јпостола у “римитунту.[23] “амо се и установи празновати спомен Ьегов сваке године, и на гробу Ьеговом биваЉу многоброЉна чудеса у славу Ѕога, дивнога у свецима Меговим, ќца и —ина и —ветога ƒуха, коме и од нас нека буде слава, благодареЬе, част и поклоЬеЬе вавек. јмин.

 орисно Ље по душу споменути и ова два чуда светог —пиридона.

††

1)  ада Ље свети —пиридон путовао на —вети ѕрви ¬асеЪенски сабор, ваЪало му Ље успут преноЮити у ЉедноЉ гостионици. £еретици ариЉанци ноЮу таЉно заклаше Ьегова два коЬа одсекавши им главе. ” свитаЬе слуга светог —пиридона виде какву су пакост Љеретици приредили светитеЪу, и обавести о томе светог —пиридона. ј он, уздаЉуЮи се у √оспода, нареди слузи да одрезане главе припоЉи коЬским труповима. —луга поступи по нареРеЬу: но у брзини он главу белога коЬа приложи к трупу вранца, а вранчеву главу к трупу белца, и тог тренутка коЬи оживеше, и стадоше на своЉе ноге. » свети —пиридон продужи своЉ пут на тим коЬима, и сви Ъуди коЉи га сретаху на путу чуРаху се вранцу са белом главом и белцу са враном главом. “ако Љеретици бише посрамЪени.

2) Ќа светом ѕрвом ¬асеЪенском сабору свети оци воРаху дуге спорове о £едноме Ѕогу у —ветоЉ “роЉици. ƒа би показао £единство —вете “роЉице свети —пиридон учини ово: узе циглу, стисну Ље, и из цигле изиРе огаЬ увис, вода наниже, а блато остаде у руци. » рече светитеЪ: ≈то три стихиЉе а Љедна цигла. “ако Ље и у —ветог “роЉици: три Ћица а Љедан Ѕог.

________

  1.  ипар - велико острво у источном делу —редоземног мора, на Љугу од ћале јзиЉе.
  2. —вети равноапостолии  онстантин ¬елики царовао у западноЉ половини –имске царевине од 306. године, и целом царевином од 324-337.године. —ин Ьегов, цар  онстанциЉе царовао на »стоку од 337. године, а целом царевином од 353. до 361. године.
  3. 2. ћоЉс. 7, 10.
  4. »сус Ќав. 3, 14-17.
  5. ћат. 9, 11.
  6. Ћк. 7, 48; £н. 5, 14; 8, 11.
  7. —вети ћитрофан - патриЉарх ÷ариградски од 315 - 325. године. —вети јлександар, Ьегов преЉемник, патриЉарховао од 325 - 340. године.
  8. —вети јтанасиЉе ¬елики - архиепископ јлександриЉски, знаменити заштитник ѕравославЪа, на ѕрвом ¬асеЪенском сабору водио спорове као Ракон —помен Ьегов празнуЉе се 18. Љануара и 2. маЉа.
  9. ѕерипатетици - следбеници јристотелове философиЉе. ”ствари: перипатетици значи шетачи; грчка реч περιπατοι значи: тремови на стубовима, колопаде; ѕерипатетичка школа - основана од јристотела, коЉи Ље имао обичаЉ поучавати под таквим тремовима. ќва школа основана краЉем четвртога века пре ’риста и траЉала осам векова
  10. “рифилиЉе, касниЉе епископ ЋевкусиЉски; увршЮен у ред светитеЪа. —помен Ьегов ÷рква празнуЉе 13. Љуна.
  11. ћт. 5, 39.
  12. “реба споменути да Ље цар  онстанциЉе био наклоЬен Љеретицима - ариЉанцима.
  13. 3 ÷ар. 17, 21; 4 ÷ар. 4, 35
  14. 4 ÷ар. 4, 2.
  15. —равни: 1 ѕетр. 1, 4;
  16. 2  ор. 5, 1.
  17. ƒ. ј. 14, 11-15.
  18. Ќикифор  алист - црквени историчар, живео у XIV веку. Мегова "÷рквена историЉа", у 18 кЬига, обухвата време до смрти ¬изантиЉског цара ‘оке (т 611 године).
  19. —озомен - црквени историчар петога века; написао »сториЉу ÷ркве, коЉа обухвата време од 323. до 439. године.
  20. Ѕерит - данашЬи ЅеЉрут - древни град ‘иникиЉе на обали —редоземног мора; нарочито цветао у петом веку и славио се високом школом реторике, поезиЉе и права. ƒанас - престоница државе Ћибана.
  21.  Ьига о судиЉама: 6, 37-38.
  22. —вети —пиридон упокоЉио се у √осподу 348. године.
  23. „есне мошти светог —пиридона, нетЪене и чудотворне, благодаЮу ЅожиЉом имаЉу ту особеност што Ље кожа на том телу мека као код живих Ъуди. ” “римитунту свете мошти Ьегове почивале су до половине седмога века, па су због наЉезде варвара пренесене у ÷ариград. √одине 1453. маЉа 29. неки свештеник √еоргиЉе  алохерет пренесе свете мошти ове из ÷ариграда у —рбиЉу, а из —рбиЉе 1460. г. на острво  рф. » ове, увек чудотворне мошти, почиваЉу и сада на  рфу, и дан-данас прославЪаЉуЮи Ѕога многим чудесима.

—ветосавЪе.орг

25 / 12 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0