Srpska

¬еронаука не може бити проблем

»ма ли неких политичких (или личних разлога) што се министар просвете одлучио да у добу „Ъуди без душе” интервенише смаЬеЬем часова веронауке и граРанског васпитаЬа ††

††††

¬еронаука Љесте ушла/враЮена у српске школе у лето 2001. на мала врата и Ц политичком одлуком. «оран АинРиЮ ниЉе за таЉ чин показивао толико личне наклоности као председник —–£ ¬оЉислав  оштуница, али Ље уистину премиЉер —рбиЉе отишао у ѕатриЉаршиЉу и после четредесетминутног разговора с патриЉархом ѕавлом обЉавио да се, веЮ од 1. септембра исте године, у српске школе враЮа веронаука. «аменик и помоЮница министра просвете √аше  нежевиЮа подносили су оставке, али Ц АиниРиЮ Ље остао при своЉоЉ одлуци.

“о Ље политика.

ј друштвене дилеме да ли у световну, постмарксистичку школу треба увести религиЉску или религиозну културу надилазе тадашЬу бригу ¬игора ћаЉиЮа и —рбиЉанске “ураЉлиЮ, √ашиних сарадника. Ќису ту само докази како су многи велики научници били дубоко религиозни, веЮ пре свега бесмисленост бежаЬа од чиЬенице да европске културе нема без хришЮанства. „ќнаЉ ко не зна хришЮанство изнутра, себе лишава читаве западноевропске традициЉе у било коЉем домену: филозофиЉа, уметност, повест.  о год истиче да то не зна, он ниЉе свестан да се поноси своЉим духовним сиромаштвом”, написао Ље почетком прошлог века √еорг «имел, Љедан наЉважниЉих класичних теоретичарадруштва, у спису „–ембрант Ц оглед из филозофиЉе уметности”.

Ќаучне напоре великих мислилаца као што су ћирча ≈лиЉаде, ЌиколаЉ ЅерРаЉев,  арл √устав £унг и многи други можда Ље наЉупечатЪивиЉе сажео педесетих година прошлог века норвешки писац и мислилац £енс ЅЉорнебое: „—ве што Ље у последЬих 1.800 година никло на тлу ≈вропе хришЮанског Ље порекла”, а „≈вропа Ље прихватила свето, троструко гесло: слобода, Љеднакост, братство” и „чудно Ље Ц ех, више него чудно Ц да Ље ’атеистичка’ ‘ранцуска револуциЉа изабрала паролу коЉа Ље директна парафраза хришЮанског концепта “роЉства (пред ќцем смо сви Љеднаки, пред ƒухом смо сви слободни, а пред —ином смо браЮа)”. ѕосле драматичних процеса секуларизациЉе коЉи су донели и антитеизам и стаЬе духа коЉе Ље ЅерРаЉев звао „сатанократиЉа”, изнова Ље легитимисан „повратак светог” у европским друштвима. “о Ље чиЬеница и без нових драматичних заплета коЉи потресаЉу ≈вропу пред налетом ислама.

ƒакле, само Ље политичко питаЬе да ли Юемо уводити „наставу о религиЉи”, где би се строгом обЉективношЮу, методолошки научном, приповедало деци о религиЉама као и о митовима мртвих ћаЉа или Юе се у световноЉ школи дати неки, пропорционално заиста мали, простор за религиозну културу Ц поуке о вери, коЉе подразумеваЉу да учитеЪ и ученик и уче и веруЉу? ƒа се та два стаЬа духа не раздваЉаЉу. Ўто се тиче друштвеног стаЬа, религиозна култура више ниЉе изгнаник.

ƒрама савремене просвете и образовних система много Ље и дубЪа и шира од тих, рекло би се Ц реликтних питаЬа. ћарта Ќусбаум, значаЉно име америчке филозофиЉе, коЉа се свакако ниЉе напаЉала мислима из „—ветосавске философиЉе просвете” др £устина ѕоповиЮа, обЉавЪуЉе драматична упозореЬа да се чини да „заборавЪамо душу” и да школски системи производе „генерациЉе корисних машина”. ќна брине да се демократиЉа не може одржати на „Ъудима без душе”. „–еч ’душа’ има религиЉске конотациЉе за многе Ъуде и Ља не инсистирам на овим конотациЉама, нити их одбацуЉем”, Ьен Ље разуман и демократски став. ј душа Ље оно што „повезуЉе особу са светом на богат, суптилан и компликован начин” приласком „другоЉ особи као души, а не као пуком корисном инструменту или препреци на сопственом путу”.

ƒакле, може бити да има неких политичких (или личних разлога) што се министар просвете одлучио да у добу „Ъуди без душе” интервенише смаЬеЬем часова веронауке и граРанског васпитаЬа у нашим школама. ћоже бити да начин како су та подучаваЬа организована у нашим школама неЮе бити од велике помоЮи нашоЉ деци. јли не може бити да би, са становишта потреба друштва, таква сазнаваЬа требало протеривати. £ер, пре готово два века Љедан незаборавЪени просветни радник у ћасачусетсу Ље непогрешиво видео образоваЬе као „процес коЉим се мишЪеЬе ослобаРа из душе, уЉедиЬуЉе се са споЪашЬим светом, рефлектуЉе се и тако постаЉе свесно Ьихове стварности и облика”. ќпет, та душа. ј толико би све било ЉедноставниЉе да смо успели да Ље протерамо.

—лободан –еЪиЮ

ѕолитика

30 / 12 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0