Srpska

ћоЉковачка битка

ћоЉковачка битка Ље заправо само завршна фаза Љедне веЮе воЉне операциЉе познате под називом „ћоЉковачка операциЉа“, а односи се на деЉство црногорске —анЯачке воЉске, коЉа Ље бранила фронт од бококоторског залива па све до «латибора и ”жица од октобра 1915. до Љануара 1916. године. ќперациЉе црногорске —анЯачке воЉске током 1915. и почетком 1916. године обухватаЉу деЉства црногорске —анЯачке воЉске за одбрану сЉевероисточног дЉела ÷рне √оре и осигураЬе лиЉевог бока и позадине српске воЉске од деЉства аустоугарских снага из Љугоисточне Ѕосне.

††††

 ада су Ьемачке, аустроугарске и бугарске снаге, под командом фелдмаршала југуста фон ћакензена, напале у октобру 1915. године —рбиЉу, црногорска —анЯачка воЉска, Љачине 20.530 воЉника, под командом £анка ¬укотиЮа, држала Ље фронт на ƒрини од ¬ишеграда до ЎЮепан поЪа, са задатком да брани сЉевероисточни дио ÷рне √оре и штити српску воЉску од продора неприЉатеЪских снага из Љугоисточне Ѕосне. —ердар £анко ¬укотиЮ Ље био командант —анЯачке воЉске од самога почетка рата до 14. Љануара 1916. године. Ќачелник штаба био Ље командир (касниЉе бригадир) ѕетар ћартиновиЮ. ” Ьеном саставу биле су: ѕрва санЯачка дивизиЉа (командант, бригадир ћило ћатановиЮ) била Ље саставЪена од: ЅЉелопоЪске бригаде (командант, командир капетан √руЉица √рдиниЮ), ƒечанске бригаде (командант, командир –адован –адовиЮ) и »звиРачког одреда (под командом капетана  рста ѕоповиЮа); ƒруга санЯачка дивизиЉа (под командом бригадира ѕавла ¬уЉисиЮа) била Ље саставЪена од: ЋовЮенске бригаде (командант, командир £ован ћиЮуновиЮ), ѕЪеваЪске бригаде (командир Ѕлажо ¬рбица), √орЬовасоЉевиЮке бригаде (командир ”рош АукиЮ) и —анЯачке бригаде; ƒринска дивизиЉа (командант, бригадир Ћука √оЉниЮ) била Ље саставЪена од: ƒурмиторске бригаде (командир ¬уле  нежевиЮ),  учко-братоножиЮке бригаде (командир Ќастадин »вановиЮ),  олашинске бригаде (бригадир ћилош ћеденица) и ƒоЬовасоЉевиЮке бригаде. Ќа фронту —анЯачке воЉске деЉствовале су: аустроугарска 62. пЉешадиЉска дивизиЉа, √рупа генерал-маЉора Ћуке ¬учетиЮа, √рупа генерал-маЉора –афаела ¬укадиновиЮа и √рупа пуковника јлександра «убера, укупне Љачине 22, 5 батаЪона, 57 топова и 100 коЬаника.

—рпска ¬рховна команда издала Ље 25. новембра 1915. године директиву командантима армиЉа о општем повлачеЬу главних снага (ѕрве, ƒруге и “реЮе армиЉе и “рупа одбране Ѕеограда) кроз ÷рну √ору, а помоЮних кроз сЉеверну јлбаниЉу на £адранско приморЉе. ” то вриЉеме —анЯачка воЉска (16.000 воЉника) држала Ље фронт широк 160 км, на линиЉи: –ожаЉ Ц Ѕродарево Ц ѕриЉепоЪе Ц ѕрибоЉ - доЬи ток Ћима Ц ћетаЪка Ц „елебиЮи и добила задатак да и даЪе брани ÷рну √ору, и са српском ѕрвом армиЉом обезбиЉеди простор и вриЉеме главним снагама српске воЉске да се повуку на £адранско море. ÷рногорска ¬рховна команда Ље издала нареРеЬе £анку ¬укотиЮу да због повлачеЬа српске воЉске ка  осову, на правцу ѕрибоЉ -Ц Ќова ¬арош Ц Ќови ѕазар осигура Ьено извлачеЬе. Ўифровани телеграм упуЮен £анку ¬укотиЮу и ћитру ћартиновиЮу потврРуЉе велику очинску бригу старог  раЪа (Ќиколе I ѕетровиЮа) за своЉе ÷рногорце. «авршни дио телеграма гласи: „ако —анЯачка воЉска осигура оваЉ правац и не дозволи неприЉатеЪу деЉство Ьиме у позадину српске воЉске, онда се одужила —рпству, иначе српска воЉска биЮе доведена у критичну ситуациЉу“. ќперациЉа црногорске —анЯачке воЉске од 22. октобра до 16. новембра 1915. године су наЉтеже и наЉзначаЉниЉе на Ьеним фронтовима. ѕошто Ље пресЉечена одступница српскоЉ воЉсци према вардарскоЉ долини, она се са  осова почела повлачити преко јлбаниЉе за —кадар и ƒрач, а преко ÷рне √оре 3. децембра 1915. године.

††††

÷рногорска воЉска Ље истраЉавала на том великом и одговорном задатку очуваЬа одступнице братскоЉ српскоЉ воЉсци. ЌиЉе се гледало на жртве, само да се изврши наредба. ” тактичком одступаЬу санЯачка воЉска Ље посЉела положаЉе Ћевер “ара Ц ћоЉковац Ц “урЉак Ц „акор на коЉима Ље добила друга нареРеЬа спаса или пропасти: „... наши положаЉи на “ари имаЉу (се) бранити наЉодсудниЉе и до последЬег човЉека“. ÷иЪ Ље био да се осигура повлачеЬе ѕрве српске армиЉе од јндриЉевице и ƒруге српске армиЉе од ѕодгорице. ” периоду од 17. до 23. децембра 1915. године аустро-угарске трупе вршиле су снажан напад према ћоЉковцу, Ѕеранама и „акору. ћоЉковац Ље са двиЉе воЉске требало све да риЉеши.

ѕослиЉе повлачеЬа преко ÷рне √оре и јлбаниЉе, српска воЉска се 1. Љануара 1916. године налазила на линиЉи —кадар Ц Кеш Ч ƒрач Ц ≈лбасан Ц “ирана. ѕреко ÷рне √оре Ље одступило 89.930 воЉника и стражара, а преко јлбаниЉе 54.039. £ачина црногорске воЉске износила Ље тада 43.200 воЉника са 155 топова и 107 митраЪеза и држала Ље фронт на линиЉи: планина “урЉак Ц ћоЉковац Ц риЉека “ара Ц √рахово Ц ЋовЮен Ц Ѕудва Ц —кадар. Мена санЯачка воЉска Ље у читавом том периоду садеЉствовала и олакшавала операциЉе српске воЉске у —рбиЉи, и заЉедно са ѕрвом српском армиЉом у децембру 1915. године штитила и омогуЮавала одступаЬе главних снага српске воЉске са  осова и ћетохиЉе преко ÷рне √оре за албанско приморЉе.

††††

Ќапад аустроугарске воЉске на све фронтове црногорске воЉске почео Ље 5. Љануара 1916. године са премоЮи у физичкоЉ сили 3:1, у артиЪериЉи 8:1. ” аустроугарскоЉ офанзиви против ÷рне √оре почетком 1916. године, нападао Ље на ЋовЮен 19. корпус, а на правцу Ѕерана 8. корпус, под командом генерала “ролмана. —анЯачка воЉска, под командом сердара £анка ¬укотиЮа, водеЮи заЉедничке операциЉе са српском воЉском, бранила Ље фронт ширине 140 км на линиЉи: „акор Ц ћоЉковац Ц риЉека “ара. ѕравац ЅиЉело ѕоЪе Ц ѕЪевЪа ка  олашину бранила Ље фронт ѕрва санЯачка дивизиЉа (око 6500 Ъуди, 8 митраЪеза и 25 топова), на положаЉу: село –акита Ц ћоЉковац Ц село √орЬа ѕоЪа Ц село ƒобриловина. ѕрема ЬоЉ су се налазиле аустроугарска 62. и 53. дивизиЉа (20000 Ъуди и 45 топова).

††††

√лавни неприЉатеЪски напад Ље усмЉерен 6. Љануара 1916. године на ЅадЬи дан на ћоЉковац под командом генерал-маЉора –аЉнела.  омандант санЯачке воЉске, дивизиЉар сердар £анко ¬укотиЮ, у свом штабу у  олашину, помно Ље пратио ток борби на ћоЉковцу 6. Љануара, Љер за Ьега ниЉе била никаква новина да Юе неприЉатеЪ после 22/23. децембра поново кренути са великом спремношЮу, енергиЉом и упорношЮу да надокнади оно што Ље до тада пропустио. ѕрема заповиЉешЮу утврРеним циЪевима и поЉединостима, 6. Љануара изЉутра отпочела Ље густа и дуга артиЪериЉска ватра по сниЉежним косама ”лошевине и ЅоЉине Ьиве, за коЉе се претпоставЪало да су главни положаЉи утврРеног црногорског противника. ѕод снажном пратЬом артиЪериЉског ватреног застора, покренуло се у напад отприлике, око шест аустроугарских батаЪона; три маРарска-хонведска батаЪона кретала су се налиЉевом крилу нападног правца, с циЪем овладаваЬа ЅоЉином Ьивом и –азвршЉем, а треЮи батаЪон из 205. бригаде на десноЉ страни са намЉером заузимаЬа превоЉа ”лошевине, а у даЪем кретаЬу требало Ље конвергирати тежиште ватре са лиЉевокрилним снагама на ЅоЉну Ьиву, а нарочито –азвршЉе, као тактички ослонац за даЪЬа нападна деЉства. ” боЉу код ћоЉковца 6. и 7. Љануара ѕрва санЯачка дивизиЉа Ље, по циЉену великих губитака, прелазеЮи из одбране у напад, сломила офанзивну снагу 205. бригаде 62. пЉешадиЉске дивизиЉе и бригаде Ўварц 53. пЉешадиЉске дивизиЉе и одбранила своЉе положаЉе. ѕредЬи дЉелови 53. дивизиЉе 6. Љануара заузели су предстражне положаЉе ѕрве санЯачке дивизиЉе на ЅоЉиноЉ Ьиви и ”лошевини, и при краЉу дана, одбацили Ьене снаге на –азвршЉе. ѕошто су у свануЮе 7. Љануара дЉелови санЯачке дивизиЉе ( олашинска бригада, два регрутна батаЪона и ”скочки батаЪон) прешли у противнапад, у исто вриЉеме кад су и дЉелови 62. и 53. дивизиЉе обновили напад, дошло Ље на правцу ћоЉковца до сусретне борбе у шуми, по сниЉегу и на блиском одстоЉаЬу. Ќарочито оштре борбе воРене су на –азвршЉу, гдЉе Ље  олашинска бригада узастопним Љуришима, у садеЉству ”скочког батаЪона, коЉи Ље нападао са Ћисичине и регрутских батаЪона, коЉи су нападали преко риЉеке –удинице, задржала нападача, по циЉену великих губитака. –азвршЉе као капа и доминантни стожер тактичке супериорности над свим теренским обЉектима унаоколо, ниЉе се смио испуштати из руку без тешке невоЪе и високе циЉене. ќко 11 часова и 30 минута ƒробЬачки батаЪон (коЉи Ље раниЉе упуЮен из дивизиЉске резерве) успио Ље да на Љуриш заузме предЬи ров на ЅоЉиноЉ Ьиви, али Ље противнападом убрзо одбачен, па Ље поновним Љуришем заузео ЅоЉину Ьиву. ѕослиЉе више обостраних Љуриша, аустроугарске Љединице су око 15 часова коначно одбачене на лиЉевоЉ обали риЉеке Ћепешнице, одакле су до 10. Љануара више пута безуспЉешно нападале у правцу ћоЉковца. «а то вриЉеме аустроугарска 209. бригада 62. дивизиЉе нападала Ље западно од ћоЉковца преко “аре у правцу Ѕукове главе, али Ље противнападом ЅЉелопоЪске бригаде одбиЉена. јустроугарски губици били су: избачених из строЉа 700, од коЉих 224 погинула; а црногорски губици били су: 205 погинулих. ЌеприЉатеЪ Ље одбиЉен, а у Ьиховим обЉавама се истиче да су ÷рногорци побЉедници на ћоЉковцу. ѕрва санЯачка дивизиЉа и поред тешких губитака остала Ље на положаЉу све до капитулациЉе ÷рне √оре и распуштаЬа воЉске (21. Љануара 1916).

—анЯачка воЉска Ље све до 18. Љануара држала одбрамбени фронт на лиЉевоЉ обали Ћима (измеРу Ѕерана и јндриЉевице), код ћоЉковца и на лиЉевоЉ обали “аре. ќд 22. октобра 1915. до 18. Љануара 1916. године она Ље на операциЉскоЉ просториЉи измеРу горЬег тока ƒрине, «ападне ћораве, »бра, ѕеЮи, планине ЅогиЮевице, планине ЅЉеласице, планине —иЬаЉевине и ƒурмитора, бранила ÷рну √ору од аустроугарских завоЉевача, олакшавала у октобру и новембру операциЉе српске воЉске у —рбиЉи и, заЉедно са ѕрвом српском армиЉом омогуЮила у децембру 1915. године одступаЬе главних снага српске воЉске са  осова и ћетохиЉе преко ÷рне √оре на јлбанско приморЉе, а затим Ље до 21. Љануара 1916. године, бранеЮи и даЪе ÷рну √ору, вршила с осталим снагама црногорске воЉске улогу заштитнице српске воЉске, коЉа се у то вриЉеме налазила у јлбаниЉи.

јустриЉски пуковник –ихтер, коЉи Ље учествовао у борбама на ћоЉковцу, пише: „’раброст црногорског воЉника нема премца у историЉи ратова. Ѕило Ље дана када су поЉедини положаЉи по неколико пута прелазили из руке у руку. “у сте могли видЉети црногорског воЉника коЉи голорук налиЉеЮе на баЉонете противника. “а малоброЉна, примитивно наоружана црногорска воЉска данима Ље на моЉковачком терену задржавала далеко броЉниЉу, модерно наоружану аустроугарску воЉску, и одступала Ље тек онда када Ље сваку стопу земЪишта залила своЉом и неприЉатеЪском крвЪу, и када Ље сваки квадратни метар боЉишта прекрила своЉим и неприЉатеЪским лешевима.“††

††††

÷рна √ора се одужила —рбиЉи, бранеЮи ћоЉковац, док се буде стварала и писала историЉа. –иЉедак Ље такав подухват у историЉи балканских народа и шире. —а знатном сигурношЮу се може тврдити да би заробЪаваЬе и уништаваЬе српске воЉске била Ьена историЉска катастрофа с неизвЉесном будуЮношЮу. ѕобиЉедила Ље свиЉест ÷рногораца да спасу своЉу браЮу и себе. ††

ѕриликом предаЉе одликоваЬа,  араРорРеве звиЉезде, дивизиЉару £анку ¬укотиЮу, регент јлександар Ље рекао: „¬оЉводо, ¬и сте се више одужили —рпству, зато ми Ље драго што ми се пружила прилика да ¬ам лично из руке у руку предам за сада ово моЉе мало признаЬе.“ Аенерал ћилан А. ЌедиЮ Ље о ћоЉковачкоЉ бици рекао: „”слуге коЉе Ље црногорска воЉска учинила српскоЉ воЉсци приликом Ьеног повлачеЬа ка Љадранском приморЉу, ничим и никада се не могу надокнадити. “о су услуге коЉе Ље могао да учини само брат за брата и коЉе се никада не заборавЪаЉу. ... ƒа Ље црногорска воЉска... омогуЮила извоРеЬе аустриЉског маневра... биле би уништене све четири српске армиЉе, па и цела српска воЉска, а српски народ не би био оно што Ље данас.“ ј владика жички ЌиколаЉ ¬елимировиЮ каже: „ƒа ниЉе било ЅожиЮа на ћоЉковцу, не би било ¬аскрса на  аЉмакчалану“.

„ћоЉковац Ље био жртвоваЬе себе за спас свога брата и сви они коЉи су погинули у ћоЉковачкоЉ бици буктиЬа су жртве, коЉа Ље по своЉоЉ природи ’ристолика, коЉа се догодила на три дана на три —рпска ЅожиЮа,“ истиче ћитрополит црногорско-приморски и ≈гзарх ѕеЮког трона јмфилохиЉе.

„асопис —ветигора

31 / 12 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0